Култура говора Алексинца

Кажу да српски језик није угрожен, мада се и ту можемо спорити. Чињеница је, пак, да нам је писмо угрожено, јер га се сами говорници који се служе српским језиком, али га очигледно не воле, одричу, иако је српско ћирилично писмо једино савршено на свету!

И зашто не писати ћирилицом:

  • ако је Бернард Шо тестаментом завештао награду оном ко успе да реформише енглеско писмо по угледу на Вуково;

  • ако све објављено другим писмом, не припада српској културној баштини по ИСО стандарду;

  • ако су најзначајнији писани споменици наше културе написани овим писмом;

  • ако странац не разуме натпис написан и латиничним писмом, ако није на неком међунардном језику;

  • ако непоштовањем свог, показујемо и непоштовање туђег…

Лингвисти могу да изнесу научни или чак и лични став о овом питању, али језик и писмо не чувају научници, већ душа говорника! 

презентација

ЋИРИЛИЦА НА РАЧУНАРУ → Podesavanja_jezika_pisma

Култура говора Алексинца

Семинарски рад из Културе говора

Ивана Ђорђевић

Увод

 

Наш народ сажео је искуство у многе пословице, а једна од њих гласи: „Лепа реч и гвоздена врата отвара“. Реч има невероватну снагу и огромну моћ. И као што знамо да одело не чини човека, али чини први утисак о њему, тако је и језик највећа одредница човека. По начину на који се изражава, на који начин изговара речи, како поштује граматичка правила, одређујемо не само из какве средине, ког краја или из ког занимања неко долази, већ и како промишља.

Савремена упућеност на медије, било електронске, било писане, много утиче на данашње говорнике српског језика, па тако и на Алексинчане. Иако Алексинац географски припада призренско-тимочком дијалекту, примећује се у свакодневном говору да становници Алексинца покушавају да опонашају књижевну норму и у томе доста добро успевају. Врло ретко има пограшака у одређивању места акцента, греши се углавном код коришћења локатиова и акузатива за одређивање места и сл. Ипак, овај рад ће се бавити културом говора Алексинчана из једне другачије перспективе.

„Основни је циљ човјекове вербалне комуникације с другим члановима говорне заједнице преношење порука, тј. саопштавање властитих мисли и осјећања, давање и образлагање различитих предлога, договор о заједничким активностима, увјеравање саговорника у исправност изложених погледа и ставова како би он придобио за сарадњу или бар за подршку тим ставовима. Нема сумње да ће у свему томе бити успјешнији онај ко има озграђену културу говора, ко умије на прави начин, потпуно и јасно да обавијести, образложи и убиједи“.[1]

Како каже Милан Шипка да ће неко бити успешнији, утолико више колико се боље разуме његова порука. Зато ће овај рад покушати да сагледа везу између назива кафића, као окупљалиштима младих, и поруке који ти називи треба да им пренесу. Рад ће бити покушај уочавања везе између навика и потреба младих и порука коју им шаљу власници угоститељских објеката сагледано не само у овом временском тренутку, него посматрано очима и навикама једне проширене породице, односно кроз три генерације.

 

Култура говора Алексинца

 

,,Још су стари Грци и Римљани, прије више од двије, па и двије и по хиљаде година, знали за моћ изговорене ријечи, вјеровали су у њу, па су стога високо цијенили рјечитост и вјештину говора“.[2]

Значај поруке коју шаљу називом својих радњи сасвим је јасан власницима угоститељских објеката у Алексинцу данас баш као што је било тако и претходних неколико деценија. Више него у било којој сфери присутно је пресликавање односа према српском језику његових говорника. Ово мало истраживање управо на то указује.

Педесетих година двадесетог века у алексинцу је било само неколико угоститељских објеката који су носили назив атрактиван њиховим муштеријама. Углавном су то називи околних географских локалитетам али и имена власника или нешто што их одређује: мотел „Морава“, кафана „Озрен“, „Балкан“, „Башта“, „Рудник“ и  „Србија“, посластичара „Вардар“, „Јагода“, „Пеливан“ и „Саша“.

Историсјки догађаји деведестих година ,,гурају“ у запећак оваква национална одређења, па се појављују мало другачији називи кафића, а кафане углавном задржавају исти назив. Али, мења се и структура гостију која посећује једне и друге, па се и у томе огледа култура говорника – млади излазе у кафиће и они носе називе: „Корзо“, „Фонтана“, „Тама“.

А онда је деведестих година двадесетог века, а посебно с почетком новог века,  снажно почела да делује на младе модерна технологија, енглески језик и западна култура, па су никли и нови називи њихових омиљених места за забаву:

„Лаки“, „Дорос“, „Венеција“, „Џони Вокер“, „Паладијум“, „Манђаре“, „Паб“…

Јасно се види да у називима угоститељских објеката у алексинцу не можете наћи не српску реч, него ни ћирилично слово, што показује колико је култура говора младих Алексинчана промењена у односу на педесет година пре.

Стране термине олако прихватамо и све чешће чујемо да запослени раде у офису, водитељи праве брејк у бекстејџу, у тренду су адвертајзинг менаџери, актуелни су бутици, шопови и компаније, отвара се све више фастфудова, спортисти играју у плејофу, књижаре продају бестселере… Да се којим случајем Вук Караџић врати међу Србе, разумео би сваку трећу реч у српском језику. Свакодневни говор, новински ступци и имена предузећа и трговинских радњи пуни су страних речи и израза који се, углавном, неправилно користе, а у разговору је тешко чути реченицу без једне или више страних речи.

Лингвисти сматрају да велики утицај на језик има глобализација, модерне технологије и научни токови који траже нове речи којих нема у нашем језику, па их преузимамо углавном из енглеског језика. Други разлог је што је језик интелектуалаца препун страних речи, а други социјални слојеви имитирају интелектуалну елиту тако да се стране речи из престижних кругова преносе и на друге слојеве. Медији преносе вести из света и често немају довољно времена да све преведу на наш језик, па у брзини користе стране изразе.

Менталитет српског човека често носи атрибут помодарства, па се објашањава коришћење страних речи и потребом да се имитира елита и остави утисакобразованије особе. У различитим струкама стручњаци су приморани да користе стране речи и из навике их преносе на друге области.

 Да туђица у српском језику мора бити, али у одређеној, мери сматра и Драгољуб Збиљић, председник Удружења „Ћирилица“:

– Остали језици имају мање страних речи јер њихови лингвисти и институције воде рачуна о свом језику. Код нас је проблем што немамо спровођење Закона о службеном језику и писму. Треба имати у виду да је најугроженији део језика садржан у јавној употреби. Не постоји озбиљна брига о језику и писму, а за то је највећи доказ затурање миленијумског српског писма, које се данас у јавној употреби среће готово само у изузетним приликама. Када један народ, после толико стотина година постојања, почне да запоставља језик и писмо, он се на тај начин лишава могућности да остане препознатљив на културној и научној мапи Европе и света.

Закључак

 

У називима алексиначких кафана и кафића од националних географских локалитета преко имена по месту где се објекат налази, Алексинчани су дошли до страних назива и то без изуизетка. Утицај туђих речи је неизбежан у сваком језику. Негде су потребне, негде неопходне, а негд епомодарство. Ни научници се нису сложили да ли треба прихватати туђице, протеривати их, бавити се реформом школства, а неговати српски језик и ћирилицу, бити помодар или традиционалиста… Ипак, колика год била потреба за неким новим речима, које нам је донео савремени начин живота, толико је и битно питање очувања српског језика. Још је пре девет векова Стефан Немања препоручивао да језик треба чувати као земљу, као град.

Чињеница је да су англицизми свуда око нас и да су потребни. Али њихова употреба се мора довести у склад са српским језиком, како се неке српске речи не би заборавиле. Када би се Вук данас нашао међу Србима, не би их разумео.


[1] Милан Шипка, Култура говора, Прометеј, Нови Сад, 2009. године, стр. 94.

[2] Исто, страна 10.

Advertisements

One thought on “Култура говора Алексинца

  1. Повратни пинг: Пад културе и језика, а и медија приде | Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s