Кад професор постаје доктор?

Пре неки дан захвали се колега ,,дифовац“ једном од колега што му је доделио титулу написавши проф. испред имена, а не после њега. Како се одушевим увек кад се људи баве језиком и то у у ово време кад се на језичке погрешке гледа као на ,,последњу рупу на свирали“, а о лепоти језика и његовом значају мисли ,,ко о лањском снегу“, и овом приликом сам помислила да још није све изгубљено.

Уверена да је колега у праву, написала сам правило управо овако како га је он дефинисао – проф. испред титула, проф. иза занимање. Међутим, одмах стигоше питања – одакле ти то?!

Да ли се овде ради о погрешци или не, морала сам да истражујем. Али, како је интернет чудо и многи љубитељи овог блога верују написаном, морала сам три пута да мерим, а једном да сечем и ево до каквог закључка сам дошла:

По ономе како је колега закључио да је добио титулу, а не занимање, требало би да негде постоји следеће правило: ,,Ако скраћеницу проф. пишемо испред имена, она је онда знак титуле и мисли се на ,,проф. др“, а ако пишемо иза имена, онда се ради о занимању.

Проф. Петровић је са нама – овде бисмо мислили на проф. др (лице које има докторат)

Милан Петровић, проф. са нама је – овде се мисли на професора у смислу наставника, не мора да има докторат.

И КОЛИКО ГОД ТРАГАЛА ЗА ОВАКВИМ ПРАВИЛОМ, НИСАМ ГА НИГДЕ НАШЛА!!!!

Изгледа да је ово једно неписано правило, које за мене има логичности, јер се некако разликује ниво стеченог звања (дипломирани филолог и доктор филологије). Међутим, нико није решио да овакво правило запише или га ја нисам нашла.

Ово отвара још један проблем. За разлику од руског језика у коме је профессор (предавач на факултету), преподаватель (предавач у средњој и основној школи), а разликују и учитеља (учитель), код нас је ситуација мало збркана. У Србији сви имамо звање дипл. или професор, дакле током читавог школовања срећемо професоре. Ипак, неке зовемо учитељима, неке наставницима, оне у средњој школи професорима, баш као и на факултету, а у суштини су сви наставници (предавачи). 🙂

Ако вас нисам збунила, ништа нисам урадила. 🙂

Можда је ово горње правило за које ја не нађох писани доказ у Речнику Матице српске, спонтани покушај говорника да направе неку разлику, а ,,нормативац“ није сматрао да ово треба уредити. Можда су у праву и они који кажу да нам није потребно још једно правило кад већ говоримо ,,по правилима бабе Смиљане“. И без обзира да ли је могуће да професор постане доктор, или професор учитељ, или професор наставник, на крају је ипак важно знање, а не звање!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s