Запис над плавом гробницом, Светлана Биорац Матић

Ево ме где стојим над безданом плавим

са погнутом главом од срама и стида,

и све ми се чини шапућу ми прекор

наслагане кости  крај каменог Вида.

Затрепери море измаглицом лаком,

а мени се чини то опет корача

горди Шумадинац са шајкачом старом

преко Албаније до далеког Драча.

У торби  му грумен са кућнога прага,

у руци му мрва скамењене проје,

а у оку огањ неугасле ватре

у ком чува жижак и огњиште своје.

Избрисан из строја без гроба и крста,

о далеком селу још и данас снива,

сања зреле шљиве и ливаде росне,

у долини златна од  пшенице  њива.

Закликта над морем један галеб сињи,

о стене се разби неки  талас мали,

а мени се чини питају ме кости –

где смо досад  били, где смо залутали.

Јер ја , светски путник, видех многа чуда,

обиђох чувене светске метрополе,

дивих се лепоти многих небодера,

али још не стигох до славнога Цера.

Поклоних се Сени, провозах се Темзом,

усликах Рону, Дњепар и Лоару,

гондолом крстарих  Венецијом старом,

само још не видех мутну Колубару.

Прошетах се важно до Кинеског зида,

испех се на гротла угаслих вулкана,

не стигох да видим сва  војничка гробља

и не спустих цвеће   крај  Кајмакчалана.

Обиђох пустиње Туниса у тури,

видех споменике лепе им и свете,

фалило ми само још то пола дана

да обиђем српско гробље крај Бизерте.

Са  погнутом главом над гробницом плавом

јер, уз уздах горки, истина не вара –

педесет држава српска гробља има,

а само заборав по њима тумара.

Advertisements

4 thoughts on “Запис над плавом гробницом, Светлана Биорац Матић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s