Колегиница Љиља Андрић овај проблем решила овако:
Колегиница Јеца као у преузетом чланку.
Колегиница Зорица прича о предузећу коме су главни директор (предикат) и његова жена (субјекат), а понекад дођу и ,,њојзини“ (атрибут и апозиција) па настане славље…
Ја причам о породици и како у њој свако има задужење – избацити смеће, купити хлеб, наместити кревет..Неки чланови су независни (примају плату) други зависни (добијају џепарац)…
Речју, сви се сналазимо пред истим проблемом, а ово је покушај да једни другима олакшамо! 🙂
Advertisements
Веома љупко! Симпатично и духовито објашњење које ће ученици сигурно запамтити.
И ја се надам 🙂 Колегиница Јеца то овако објашњава, ја користим предузеће и сл, а свакако ће деца пре ово запамтити, него нешто друго, мада искрено мислим да је то све принудно сналажење док не добијемо могућност да учимо децу примени стечених знања, а не меморисању. Па шта ако препознаје именски предикат и зна да препозна придев, а у описивању не зна да их примени…У међувремену, помажимо једни друге најбоље што можемо 🙂