Подела бројева у српком језику

Последњих година у српској уџбеничкој науци о језику постоји синдром ,,измишљања топле воде“, који је уједињен са поплавом уџбеничких издавачких подухвата претворио сигурност наставника српског језика у маглу,  а они су прва одбрана српског језика, јер они први уче децу језичким законима. Није битно то што неко жели да буде већи Вук од Вука, већ што на рачун сопствене виртуелне славе, уноси несигурност у наставнике српског језика, који у свој небризи за српски језик институција које би у држави Србији тиме требале да се баве, а уплашени од сумњичавости колега у ваљаност њиховог знања, ћуте и прихватају оно што су набеђени иноватори написали!

Ја сам одлучила да немам проблема са сумњом колега у моје знање, јер се само понашам као прави српски наставник – желим да ми се објасни, а до сада нисам имала проблема са закључивањем и схватањем. Зато и желим да ми топловодооткривачи објасне одакле нова подела бројева у српском језику? Кад су именице постале бројеви? Додуше, ако ми и не одговоре, ја ово питање – разликовање врста речи на примеру поделе бројева препоручујем као критеријум за избор уџбеника за наредну школску годину! 🙂 

Кад радим бројеве, кажем деци да постоје различити издавачи и више виђења ове поделе, па ако се плаше да ће изгубити на неком такмичењу бод или два због застареле поделе коју ћу им ја представити, упутим их да погледају и поделу у својим уџбеницима. Тамо пише да бројеви деле…(чекајте, мора да сам глупа, али некако ми не улази у главу, само да проверим)

1. пример:

ГЛАВНИ ←    БРОЈЕВИ → РЕДНИ

ОСНОВНИ…

ЗБИРНИ…

БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ (на -ица)

2. пример:

БРОЈЕВИ

  • ОСНОВНИ

  • РЕДНИ

  • ЗБИРНИ

И кад сте таман помислили  ,,Аха, ево тачно, шта хоће ова колегиница?!“ пише додатно објашњење, као да су се аутори уплашили да не заостану за модом!

Пошто основни и збирни бројеви означавају бројну укупност, они су ГЛАВНИ бројеви. У главне бројеве спадају и бројне именице које се завршавају наставком -ица. 

Наздравље, дакле подела 2. једнака је подели 1. само не знам д али ће дете 5. разреда знати кад је бројна укупност, а кад није и зашто му је тачно то потребно?!

3. пример:

Врсте бројева:

1. ГЛАВНИ (кардинални)

– основни

– збирни

2. РЕДНИ

Не схватам зашто је подела  ОСНОВНИ (кардинални, главни) бројеви, РЕДНИ, ЗБИРНИ морала да се овако закомпликује и представи на овај начин ученику 5. разреда, који тек учи да разликује врсте речи, па му овакво именовање подврсти уопште није потребно, али у овом уџбенику су именице – именице, бројеви – бројеви! Бројне именице помињу као врста речи која се користи често у служби основних бројева од 2 до 99, али нису збројене бабе и жабе!

4. пример:

У Граматици српског језика за основну школу Душке Кликовац подела је слична претходним, смао мало компликованија, јер ученик 5. разреда, осим још једно 55000 чињеница, које треба да запамти у 5. разреду и то тек што је напустио учитељицу, сусрео се са десетак наставника, упознао нове другаре и жељан нових сазнања уронио у учење, мора све то да набуба, јер ће подела бројева свакако имати далекосежан утицај на његово образовање!

БРОЈЕВИ

  • ГЛАВНИ 

  • -ОСНОВНИ

  • – ЗБИРНИ

  • – БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ НА -ИЦА

  • – БРОЈНИ ПРИДЕВИ

  • РЕДНИ

5. пример:

Сада се не ради о основношколском уџбенику већ Граматици српског језика за средње школе Живојина Станојчића и Љубомира Поповића ( чувеној ,,жутој“ граматици, издање 1994. што је важно, можда су се и они модернизовали у новијим издањима), подела је следећа:

  1. 1.ОСНОВНИ (прости, главни, кардинални) БРОЈЕВИ

    2. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ

    … уз напомену да они означавају и збир предмета који значе неку целину – петора врата (ово је у топловодним поделама – бројни придев!)

    3. РЕДНИ (ординални) БРОЈЕВИ

    Ситним словима у непомени помињу се и бројне именице на -ица у служби основних бројева (али не изједначене са бројевима!!!)

6. пример:

Граматика српског језика Ивана Клајна, коју је 2005. године издао Завод за уџбенике и наставна средства, а рецензент је др Душка Кликовац препоручена је уводмом белешком као сажет, а исцрпан вид пружања основних података о морфологији, синтакси…

БРОЈЕВИ:
1. КАРДИНАЛНИ (основни, главни) БРОЈЕВИ

2. РЕДНИ БРОЈЕВИ

3. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ

* од исте основе као збирни бројеви изведени су бројни придеви са наставцима за сва три рода: двоји, двоје, двоја; троји, троје, троја... Деклинирају се као заменица мој, али већина падежних облика данас је застарела. Ови облици данас се употребљавају само уз именице које немају једнине (pluralia tantum) и то практично само у женском и средњем роду: двоје маказе, четворе наочаре, троја врата, петора кола (преузето из књиге).

4. БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС -ак, ОНДА СУ ПРИБЛИЖНО БРОЈЕВИ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС – ИНА, ОНДА СУ РАЗЛОМЦИ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС – ИЦА, ОНДА СУ ИМЕНИЦЕ (закључила сам на онсову текста и кључних речи поред)

Шта ће онда именице код бројева, биле би ИМЕНИЧКИ БРОЈЕВИ?!

На крају, драги петаци и драге колеге, шта да кажем, него оно што и својим ђацима – добро је имати информацију о свему, а језик ће сам одбацити све сувишно и компликовано, јер језик увек тражи једноставно решење!

brojevi

Advertisements

One thought on “Подела бројева у српком језику

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s