Митолошке народне лирске песме

Митолошке народне лирске песме су најстарија врста народних песма. Настале су у временима када људи нису имали свест о Сунцу и Месецу као о небеским телима, већ су им приписивали људске особине (као данас мала деца кад кажу _ Пробудило се Сунце или Смеје се облак…)

 

22 11

После примања хришћанства, многи свеци су добили особине старих богова, па се у овим песмама осим небеских тела помињу и свеци Свети илија, Свети Петар и сл. зато их називају и верским песмама.

Вила зида град

Град градила бјела вила
Ни на небо, ни на земљи,
Но на грану од облака;
На град гради троје врата:
Једна врата сва од злата,
Друга врата од бисера,
Трећа врата од шкерлета.
Што су врата суха злата,
На њих вила сина жени;
Што су врата од бисера,
На њих вила кћер удава;
Што су врата од шкерлета,
На њих вила сама сједи,
Сама сједи погледује,
Ђе се муња с громом игра,
Мила сестра су два брата,
А невјеста с два ђевера;
Муња грома надиграла,
Мила сестра оба брата,
А невјеста два ђевера.

Сваки стих у овој песми има по 8 слогова – осмерац.

 

Вилин чудесни град

Град градила б’јела вила као Цариград:
Љепше га је саградила него Цариград,
По њем пирге испиргала као Пирин град,
Начичкала камичцима боје хиљадам’:
Па бедеме граду гради, чудом чувене,
Све од силне коњске кости и од јуначке,
На ћошкове људске главе златом жикане.
Па дозивље свога слугу, вјерна Николу:
„О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град,
Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград?
Је ли љепше испиргани него Пирин град?“
„Вило моја, љепши ти је него Цариград,
А љепше је испиргани него Пирни град.“
То се чудо далек’ чуло, до у Цариград,
Цар опреми триста војске и три војводе,
Да вилина града ори и ње бедеме.
Не да вила орит’ града нити бедема,
Хитала се б’јелом руком у дил бедеме,
Па извади триста пиљак’ и три камена,
Те побила триста војске и три војводе.

Виле су чести јунаци ових песама.

Женидба сјајнога мјесеца

 

 Фалила се звиjезда Даница: 
„Оженићу сjаjнога мjесеца, 
„Испросићу муњу од облака, 
„Окумићy Бога jединога, 
„Дjеверићу и Петра и Павла, 
„Cтарог свата светога Jована, 
“Воjеводу светога Николу, 
„Кочиjаша светога Илиjу.“ 
Што се фали звиjезда Даница, 
Што се фали, то joj и Бог дао: 
Оженила сjаjнога мjесеца, 
Окумила Бога jединога, 
Одjевери и Петра, и Павла, 
Старог свата светога Jована, 
Воjеводу светога Николу, 
Кочиjаша светога Илиjу. 
Стаде муња даре диjелити: 
Даде Богу небесне висине, 
Светом Петру Петровске врyћине, 
А Jовану леда и сниjега, 
А Николи на води слободу, 
А Илиjи муње и стриjеле.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s