Мој најбољи пријатељ, Саша Васић

Пријатељство је једна од најбитнијих ствари на овом свету. Веома је моћно. Важно је имати пријатеља и дружити се са њим. Пријатељ је нешто попут брата, рука која те штити, скривено место за тајну и шифра за срећно детињство.
Мој најбољи пријатељ је Беким. Он је Муслиман. Његова породица се са Косова доселила у Крушевац због рата. Преживели су многе ружне ствари, зато Беким има тужне очи. Он је тамнопут као и ја. Има црну косу и најпегавији нос на свету. Његова сестра каже да смо нас двојица слични. То је тачно, само ћу признати једно – он је бољи голман. Беким је четири месеца старији од мене. То сам сазнао из његове здравствене књижице. Зашто одатле? Зато што сам није умео да ми каже. Има тих ствари везаних за њега које ми уопште нису јасне. Сваку реченицу почиње са „Па..“, често муца док говори, од школског градива зна једино колико је пет плус пет, али је сјајан пријатељ.
Мој брат је имао неку вртешку, Беким му је помагао да се то прода, па смо провели силно време заједно и прошли различите животне ситуације. Увидео сам да је мој пријатељ много другачији од људи које сам познавао. Јако је повучен. Не воли да се туче. Понекад ми се чини да је спреман да се остави многих победа, малих и великих, само да се не би издвојио. Допада ми се његова смиреност и доброта. Има он и мана, наравно. Уме да псује кад се човек најмање нада, а зна и да слаже. Једном се десило да смо Димитрије ( мој брат ) и ја упали у неки проблем са извесним људима. Том приликом је Беким „масно“ испсовао једног, а онда побегао. Викао сам за њим: „Остани ако си мушкарац, једино жене беже!“, али моја дрека није ништа променила, Беким је побегао. Данима сам био љут на њега. Онда смо се случајно срели и више нисам имао срца да се љутим. Када је Беким тужан, свет посиви. „Кукавица сам, извини“, рекао је, а очи су му биле празне. Оставили смо то иза себе.
Беким воли музику као и ја. Уме да пева тако да све престане да постоји. Ако га пустим да пева, а зажмурим, постанем сасвим сигуран да су чуда могућа.
Волим Бекима зато што је по много чему посебан. Не знам објаснити шта је то, али знам да би моје детињство у махали било сасвим другачије да није њега. Надам се да нас године неће превише изменити. Волео бих да останемо пријатељи и онда кад се у наше животе озбиљно умешају неке девојчице.
P.S. Тешко да ће им поћи за руком да нас намагарче и раздвоје.

Саша Васић,

ОШ,,Нада Поповић“ Крушевац, 5/5,

наставник српског језика Александра Лукић

новембар 2014.

Advertisements

One thought on “Мој најбољи пријатељ, Саша Васић

  1. А, да сам ја неки учитељ/учитељица не бих те пустила из свог разреда. Веома лепо и сликовито описујеш свог другара, Саша.
    Хвала Маји на постовању текста 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s