Крвава бајка, Десанка Максимовић

Колико год пута читала ову песму, и колико год пута говорила о догађају који својом монструозношћу надјачава свако зло, никад емоције не изостану. И никад довољно времена да понудимо деци све што могу сазнати о догађају који је песникињу инспирисао да напише бајку о догађају којем место није ни у бајци, а камоли у реалности. Ипак, није био бајка.

Живот се на овим просторима никад није много ценио, а ни у савремености стање није много другачије. Осуђујемо зло, насиље и фашизам, али никад се не запитамо заиста шта те речи значе, коју суштину крију. Знамо да се злочин десио, одведемо децу на екскурзију, стужимо лица десетак минута и наш живот иде даље, ни једног тренутка истинскине примивши у свест  ту информацију о страдању. Јесмо ли их научили да цене живот, да саосећају, прихватају различитост, из историје уче, а будућност креирају?

Зато, децо, упућујем вас да сами истражујете, и нека ово буде први корак ваше истраживачке шетње у историјске догађаје Другог светског рата на нашим просторима. Истовремено, то је лекција о животу, о насиљу и насилницима, о злу које никад не спава.

Десанка Максимовић: КРВАВА БАЈКА

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.

Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.

 

За истраживање:

Advertisements

One thought on “Крвава бајка, Десанка Максимовић

  1. Драга Мајо и колег-е (-инице)
    Десанка је оставила потресно сведочанство о стрељању у крагујевачким Шумарицама, имам много разлога да се са максималним пијететом односим према том догађају који за мене никада неће престати да се догађа, колико год политичка елита покушавала да нас наводно измири доводећи на комеморације у прве редове потомке злочинаца (Немаца) а потискујући у публику наследнике ослободилаца Крагујевца (Руса). У вашем кратком тексту речено је нешто важно, што сам и сâм истакао на једном научном скупу пре неколико година – „Крвава бајка“ носи лажну ознаку жанра, она није бајка већ предање, међутим, песникиња је то учинила да би догађај учинила психички сношљивијим читаоцу њеног поетског сведочанства. То треба истицати и у настави књижевности будући да је дијаметрална разлика између бајке и предања. О разлици између те две књижевне врсте најјасније је писао Макс Лити у књизи „Оквири европске бајке“ (мислим да се тако зове књига или приближно тако).
    Када се говори о самом догађају треба имати на уму и напоменти то увек да су се оваке масовне одмазде дешавале и у неким другим градовима и местима по Србији. Све до напада антифашиста на Крушевац, тада су Немци из неког разлога одустали од својих монструозних закона. И најважније, најтежи злочин се ипак није десио у Крагујевцу – њему је Десанка дала ванвременски значај, одмазда у селу Драгинац код Лознице била је вероватно најсуровија, уколико се суросвост и нељудскост уопште може мерити бројкама. Наше је да се сећамо жртава као живих људи, као самих нас, такође и оних који су злочинили, али не треба ни да заборавимо ко нас је ослобађао од зла.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s