Монашење Растково, ђакон Младен Маринковић (вероучитељ)

Слика прва

На почетку хор пева химну Светом Сави.

У првој слици су два монаха који говоре о новом искушенику који је дошао у манастир

 

Наратор долази и чита: (отвара савијутак од хамер папира који треба да  изгледа као пергамент)

Од давнина постоје правила о томе шта све треба да издржи неко ко жели постати монах. У време Светога Саве било је много више монаха него данас. Зато су игумани доста више водили рачуна о томе кога примају у манастир. Тај период од кад неко дође у манастир до тренутка монашења зове се искушеништво, а онај који се спрема да постане монах назива се искушеник. Свети Сава је имао имао само пар месеци да се покаже да је достојан  монашког чина. Зато су му игуман , монаси и радници руског манастира Светог Пантелејона давали најтеже послове и задатке које један искушеник може да добије.

Методије: Помаже Бог брате Григорије!

Григорије: Бог ти добро дао Методије ! Како се осећаш после првог дана од монашења? После првог дана твог новог живота?

Методије: Као што си и рекао нови живот. Осећам се као да сам тек рођен. Три године сам чекао тај дан, и игуман  ми је јуче указао милост и дозволио ми да положим завете . Било је тренутака када сам помишљао и да се вратим кући, када ми је било јако тешко. Има када сам једва успевао да издржим пост. Некада ми је и рад на манастирском имању био превише тежак. Болела су ме и леђа од дугих богослужења. Помишљао сам да седнем или да изађем из цркве на тренутак, али сам издржао и привикао се. Сада ми је прелепо. Сада  је у потпуност овај манастир постао мој дом.

Григорије: Баш ми је драго што си издржао. Јеси ли чуо да смо јутрос добили новог искушеника?

Методије: Новог искушеника?

Григорије: У питању је син неког српског владара. Веома је млад и зове се Растко.

Методије: Кажеш син владара? Ако је мислио ће овде моћи да влада ту се много прешао.

Григорије: У праву си. Неко ко је од рођења живео у раскоши сумњам да може да издржи све што један монах да треба може. Немамо ми ни укусна јела, ни раскошну одећу.  Нити имамо слуге као што је он имао. Мислим да он неће издржати. Чуо сам и још нешто.

Методије: Шта си чуо?

Григорије:Чуо сам да треба да се замонаши за мање од два месеца.

Методије: Па то није у реду (одговара љутито). Ја сам чекао три године и мучио се и служио а он за мање од два месеца. Зашто су за њега правила другачија , по чему је он бољи од осталих искушеника?

Григорије: И о томе сам понешто чуо. Кажу да је од малих ногу читао хришћанске књиге  и да је имао одличног духовника. Иако има само шеснаест година мудар је као да му је тридесет.

Методије: Ја у то чисто сумњам . Видећемо наредних дана. Њему је отац владар а ми нисмо владари већ слуге и он ће то морати да схвати ако жели да овде остане.

Григорије: Његово монашење мора бити ускоро зато што његови родитељи не знају да је побегао у манастир.

Методије: Да ли је oпасан тај његов отац- владар?

Григорије: Чуо сам да је чак и против византијске војске ратовао. Да је од њих бивао заробљен и да се неповређен ослобађао.

Методије: Па шта је оцу игуману то требало? Јао нама ако се отац побуни!

Григорије: Зато он мора бити замонашен пре него што му отац стигне.

Методије: Шта ако га отац на силу отме из манастира а нас избатинају?

Григорије: Не брини, не бој се, то се неће догодити. Пре монашења би га можда отео али замонашеног не. И његов отац је веома побожан и поштује светиње.

Методије: Хвала Богу да је тако! Ево га иде са игуманом хајде да се склонимо.

Григорије: Хајде! (одлазе са сцене)

 

Слика друга

Хор пева неку духовну песму

У другој слици су  игуман Серафим и Растко. Угуман га упознаје са начином живота у манастиру и излаже му углавном само негативне стране.

 

Игуман Серафим: Драго чедо овде сви долазе слободном вољом и нико не остаје присилно. Живот у манастиру је веома тежак. Нема никаквих удобности. Богослужења су дуга и напорно је стајати. Имамо велико имање које тражи да се пуно ради. Имамо животиње за које се треба побринути.  Храна јескоро безукусна са врло мало зачина. Доста постимо па је некима и то претешко. Мислиш ли да си способан да издржиш?

Растко: (помало забринуто) Часни оче те ствари никада нисам радио.  Знам да је тешко и да можда нећу издржати баш све али даћу све од себе.

Игуман Серафим: Још нешто ти морам рећи. Тренутно имамо три искушеника у манастиру а места имамо само за једног новог монаха.

Растко: Часни оче ја сам донео злата довољно да се сагради неколико нових келија.

Игуман Серафим:Ехе… Гле’ ти њега! Овде се не гледа ко је дошао као богат а ко као сиромах у манастир. По томе овде не правимо разлику. Ми гледамо ко највише напредује у доброти, трпљењу и служењу другима. По томе ценимо и поштујемо једни друге. Они који смирено трпе муке и проблеме и не жале се, то су најбољи монаси. Драго ми је ако хоћеш да помогнеш наш манастир али ти не могу обећати да ћеш постати монах само зато што си дао прилог манастиру. Морамо те упознати и припремити за обавезе у животу монаха. Ако не будеш могао да издржиш ја те не могу замонашити.

Растко: Оче примите прилог , ово дајем не да бих купио место у манастиру већ да бих помогао манастир.

Игуман Серафим: Ако је тако онда добро чиниш. Овде има довољно новца али опет док не добијемо благослов владике не знамо могу ли се зидати келије за нове монахе. То ћемо знати тек за месец и по дана. До тада новац ћемо чувати а ти ћеш проћи кроз  обуку за живот у манастиру.

Растко: Хвала Вам оче. Молићу се Господу да за све нас искушенике буде места и да се сви покажемо достојни.

Игуман Серафим: Надам се и ја да ће тако бити.  Сада треба да кренеш отац Теодор ће ти показати која ћеш задужења имати наредне недеље.

Долази отац Теодор који је стајао са стране

Теодор: оче игумане шта ће све имати као обавезу наш нови искушеник?

Игуман Серафим: Замисли да је он један од нас  па му такве обавезе и дај.

Теодор: Али оче, зар то неће бити превише?

Игуман Серафим: Постоји један начин да то сазнамо, зар не? (одговара са благим осмехом)

Растко: Оче ја ћу се потрудити колико могу и уз Божију помоћ мислим да могу све да постигнем.

Игуман Серафим: Не верујем да ћеш успети све али хоћемо да видимо колико си способан и вредан у свему. Ако којим случајем завршиш све послове биће то чудо.

Растко: Што је људима немогуће Богу је могуће.  Оче благословите да кренемо .

Прилазе узимају благослов од игумана (љубе му руку) и крећу.

 

 

 

Слика трећа

Неко од ученика рецитује песму „Жеља младог Растка“

Жеља младог Растка

 

Растко жели монах да постане,

Да посвети Богу своје дане,

Да му служи до краја живота

Да осети од рајских лепота.

 

Али живот у рају не бива,

Без напора и великих мука,

Бог се благи јакима открива,

И њих води та свемоћна рука.

 

Ако желиш да постанеш монах,

Мораш целог себе се одрећи,

И свој живот да оставиш одмах,

Да би ти Бог подарио већи.

 

Привремени живот да оставиш,

Да оставиш благо што пропада,

Да ти Христос у срцу се јави,

Да мир Божији у њему завлада.

 

С’ Божијим миром лако издржаћеш,

Све проблеме што те снаћи могу,

Душу своју као поклон даћеш,

Спаситељу своме Христу Богу.

 

То је млади Растко добро знао,

Зато беше упоран веома,

Искушења сва је издржао,

Да би стиго до Божијег дома.

 

Растко и друга два момка искушеника долазе на сцену.

 

Растко: Драга браћо Богу хвала па све послове издржасмо!

Сергеј: Хвала Богу добро си рекао. Не знам само како си ти тако ситан успео да урадиш више него ми што смо овако крупнији од тебе?

Владимир: Стварно је радио уз Божију помоћ!

Сергеј: (обраћа се Растку) Не знам како али ти си више грожђа од мене набрао.

Владимир: (обраћа се Растку) Не знам како али ти више сена од мене сакупио.

Сергеј: Рећи ћу игуману да нас двојица не заслужујемо место монаха у овоме манастиру.

Растко: Немој . Сачекај.

Сергеј: Зашто да сачекам?

Растко: Ми смо сви радили заједно .

Владимир:Али ти си најбоље и најуредније испуњавао своје обавезе.

Растко: Не браћо. То није моја заслуга то је Бог помогао моју јаку жељу.

Долази игуман Серафим

Игуман Серафим: Децо моја духовна чујте! Имам једну вест. Ја сам се пуно бринуо да ће неко од вас тројице морати да оде. Већ сам унапред туговао и молио се да онај који напусти манастир не напусти и искрену веру. Мојим и вашим бригама дошао је крај. Више не морате бринути о томе за кога више неће бити места у манастиру. Владика је долазио и одобрио нам је да сазидамо нови конак и биће места за сву тројицу.

Растко, Сергеј, Владимир: (сви у глас) Хвала Господу!

 Игуман Серафим: Ипак томе је заслужан највише онај од вас тројице који се највише трудио да сакрије то колико је бољи од других. Заслужан је онај који ниједног тренутка није био лењ па је постигао више посла него неки који су јачи од њега. Заслужан је онај који ниједног тренутка није лутао мислима па је молитве запамтио пре свих. Тај исти искушеник ће данас постати монах. Даћемо му име Сава по великом светитељу Сави Освећеном који је живео у светом граду Јерусалиму.

Сергеј и Владимир: (у глас) Растко!

Игуман Серафим: Да. Растко ће први постати монах и служитељ нашега Господа Исуса Христа и надам се пример тога како треба угодити Богу, како сада нама тако и свим будућим поколењима.

Завеса

Напомена:

Желим да се захвалим Младену на великодушном дељењу свог стваралаштва, а колеге којима се допадне његов текст и пожеле да га припреме на сцени, молим да нам доставе фотографије или снимак представице кад буде постављена. Хвала унапред!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s