Светосавска приредба – бекство у манастир, ђакон Младен Маринковић (вероучитељ)

Слика прва

Химна

Лица:Коментатор, Растко, Војник Угљеша

 

Коментатор: Млади принц Растко је нестао са двора . Без поруке или поздрава. Настала је велика пометња. Стефан Немања шаље  потеру на неколико страна. Један старији војник (који је некада био у пратњи младог краљевића  и био му доста близак) доноси тачан закључак  и почиње да јури сам у добром правцу. Тај војник се зове Угљеша. Следећег дана испред  једне крчме Угљеша опажа неког  монаха који му изгледа познато. Прилази му и на своју велику радост  препознаје Растка. Прво му  се поклонио а онда га загрлио и обратио му се.

 

-Помаже Бог часни принче.

-Бог ти помог’o Угљеша.

-Напокон те нађох. Како си?

-Добро сам. Жив и здрав, као што видиш.(осмехује се)

-Твој отац је послао потеру по целој земљи да те траже.

-Већ?( изненађено одговара)

-Шта си мислио да нико неће приметити твоје одсуство?

-Па речено је да сам отишао у лов?(збуњено прави малу паузу) Зар не?

-Твоја мајка се није дала преварити. Она је  прва посумњала и узбунила све редом. Није требало дуго да схвате да ниси нигде у близини.

-Жао ми је али сам морао да кренем крадом. (као да се оправдава)

-Зашто? Не разумем?

-Моји родитељи овај мој пут не би прихватили ни одобрили.(тужно слеже раменима)

-Зашто си обучен као монах?

-Зато што то желим и да постанем.

-Али ти треба да постанеш владар! Не смеш да напустиш свој народ и да изневериш  оно што отац од тебе очекује.

-Нећу оставити свој народ. Нити ћу изневерити очева очекивања.

-Како ћеш онда као монах владати?

-Не желим престо. Желим  мир. Мир који ми недостаје.

-Зашто не желиш да владаш? Многи се грабе за т о. Погледај оне властелине на двору твога оца..

-Не желим да гледам завист, мржњу и похлепу у очима других. Завист и мржња једна другу рађају. Гомила лепих речи које сам добијао су у ствари маска за те две ствари. Ласкање је маска за завист и мржњу. Не желим да будем окружен улизицама и тако слушам лажи у своју част. Колико год да је примамљива лаж не може добра донети.

-Али не верујем да би ико могао лагати када о теби говори добро?

-Ја знам  и свестан сам, и својих  врлина и својих мана. А непријатељ рода људког се увек труди да од нас сакрије наше слабости. То сам јасно увидео за ово кратко време моје владавине. Нисам кукавица и нећу напустити свој народ.

– Па  шта ћеш онда?

-Борићу се против мржње у њему .

-Како ?

-Као и сви свети људи до сада вером , молитвом и постом.

Нека те Бог чува. Могу ли ти како помоћи?

-Побрини се да имам довољно времена да стигнем до Свете Горе пре него потера дође до мене.

-Часни принче твоје речи су за мене заповест

 

 

Слика Друга

(тек треба изабрати песму пред почетак друге слике)

Коментатор, Стефан Немања ,  Ана

Коментатор:Страх и немир као да су данима опседали зидине српске престонице. Сумрак и неуобичајена сабласна тишина су наметали услове за размишљање о томе шта се све лоше могле догодити младом принцу који је још пре два дaна нестао . Паника попут какве заразне болести узела је под своје све поданике на двору. А тешко да је ико уопште и могао остати сталожен у таквој ситуацији. Ана Расткова мајка је целог дaна престојала молећи се испред иконе Богородице. Пламен кандила које  је горело испред иконе имао је умирујуће дејство на усплахирено мајчинско срце. У том тренутку се зачу шкрипа врата и уђе Стефан Немања сав радостан.

 

Немања: Жено главу горе!

(она брише сузе и збуњено га гледа)

Ана:Молим?

Немања: Имам добре вести

Ана: Нашли сте ми дете?

Немања:Нисмо

Ана: Нисте? (разочарано)

Немања: На стварно добром смо трагу.  Угљеша је малочас дошао. Оправдао је сво поверење које сам имао у њега током протеклих година. У једној крчми у Липљану је нашао Растковог коња.

Ана: Нашег Шару?

Немања: Да . И он сам није у први мах помислио да је на добром трагу. Али када је боље погледао уверио се да је то наш Шарко. Онда се  упутио ка газди и миц по миц овај је морао све да призна.

Ана :Шта је признао ?

Немања: Растко није отет! Виђен је у друштву неких монаха.

Ана: Каквих монаха?

Немања: Е то нисмо успели да сазнамо.

Ана:Шта ће он са њима?

Немања: Па шта мислиш? Изгледа да ће стварно да се замонаши.

Ана: Па где су кренули ?

Немања: Не знамо где су се запутили. Од сада па надаље Угљеша ће да води целу потрагу. Имам пуно поверење у њега. И ја крећем са њим.

Ана : Сада ми је лакше. Једно мораш имати на уму, ако је дете стварно чврсто решило да се замонаши ја и ти можемо само да се сложимо. Он се не предомишља и не доноси брзоплете одлуке.

Немања: Знам. Ипак Угљеша ће ми помоћи да га нађем брже и можда га убедим да се предомисли.

Ана: Чисто сумњам. Него како год  да је, важно ми је само да он буде добро.

Немања: Биће добро. Чим га пронађем шаљем гласника да ти јави.

Ана: Онда полако крени на пут

(Она му прилази, грли га и растају се )

 

 

 

 

Слика Трећа

 

Коментатор ,Растко, Стефан Немања, Игуман ,Угљеша(само присутан)

(Пева се песма “Ко у дара тако позно“)

Коментатор: Након неколико дана потраге Угљеша је повео људе ка Светој Гори. Нико није ни на тренутак  посумњао да он унапред зна куда да тражи. Изгледао је подједнако забринут као и остали. Побринуо се и да нађе људе који су видели у ком је правцу отишла група монаха у којој је био млади принц. После дугог и исцрпљујућег пута пред њима су почели да се пружају обронци Свете Горе. Направили су краћу паузу и онда се запутили ка манастиру Ватопеду.

Група наоружаних војника није призор који се на овом светом месту тако често виђао. Зато један од монаха угледавши Стефана Немању одмах потрча ка игуману и узбуни цео манастир. Игуман изиђе пред неуобичајене госте и поздрави их речима:

Игуман: Христос између нас!

Немања: Јесте и биће!

Игуман: Добродошао српски жупане.

Немања: Хвала часни оче. Знаш због чега сам дошао.

Игуман: Дошао си вођен очинском љубављу и бригом. Дошао си вођен страхом да ћеш изгубити нешто највредније што имаш. (у том тренутку он прави кратку паузу а Немања га гледа пун беса) У твом лику сада  као да видим свог оца пре четрдесетак година када сам пошао за Христом. Знам да у себи имаш праве вере. Зато не дозволи да твој син остане без очинског благослова.

Немања: Ако је тако решио . (тешко изговара) Ако је Растко тако решио нека буде.

(У том тренутку Растко – Св. Сава излази на сцену и прилази Немањи )

Немања: Сине ! (одушевљено)

Св. Сава: Оче!

Немања: Увек си  био син за пример. Мислио сам да ћеш бити владар бољи и успешнији од мене. Мислио сам да ме наследиш иако си најмлађи син. . Мислио сам  да  . . .   али човек снује а Бог одлучује.

Св.Сава: Оче ја сам тако препознао вољу Божију.

Немања: Ако си ми до сада могао бити у потпуности послушан послушаћу овај пут и ја тебе . Сине како ти је ново име.

(у позадини почиње да се чује инструментал химне Св.Сави)

Св. Сава: Сава

Немања: (окреће се према својим војницима и одважно изговара) То је име које ће бити највеће у српском народу.

Св.Сава : Хвала ти оче

Немања: Хвала Богу који ми је дао таквог сина на славу и част, на радост и понос и целом народу на вечно добро и корист!

 

КРАЈ

( Сви излазе да се поклоне . . .  )

 

Напомена:

Желим да се захвалим Младену на великодушном дељењу свог стваралаштва, а колеге којима се допадне његов текст и пожеле да га припреме на сцени, молим да нам доставе фотографије или снимак представице кад буде постављена. Хвала унапред!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s