Инспирација или иритација

,,Моја сестра јуче се вратила из школе срећна што губи час српског језика. Поражена њеним усхићењем што ће губити час из предмета који је мој животни позив, запитала сам се где грешимо. Мислим да је одговор у образовању наставника. Када смо се пријављивали на ову групу, већина је желела да се бави новинарством, сањала о водитељским пословима, лектури. На прсте се могу набројати они од нас који су заљубљени у наставнички посао. Можда законодавац треба промислити и стручњацима омогућити научни рад, а онима који су стручни  али и спремни и способни за рад са децом, омогућити знање и вештине потребне за ово најсветије од свих занимања.“

Ово што сте прочитали, изговорила сам пре скоро 20 година пред својим студијским колегама на вежбама из методике. Жао ми је што морам да кажем да је мој син пре неки дан изразио потпуно исту усхићеност – нема часа српског језика!

Мало одмакнута од просвете, а загледана у своју рођену децу, своје донедавне ђаке, али и колеге, питам се ко ту греши. Неке колеге решавају ми дилему својим ловом на језичке грешке, истицањем форме, језичким чистунством и моралисањем.

Да, признајем да за разлику од њих – не знам све! Не знам напамет сва граматичка правила, не дајем петице за набубане песмице, не оцењујем саставе преписане са интернет или оне које су писале маме, баке, тетке стрине, сестре и остала ближа и даља родбина, не гањам децу да иду на такмичења и постижу резултате како бих се ја на друштвеним мрежама хвалила њиховим (читај: својим) успехом!

Оно што сам својим колегама понудила као решење пре 20 година, мислим и данас. за наставнички позив мораш се родити, онда красти занат, а кад прођеш статус шегрта, па калфе још много мораш да радиш на себи да би постао мајстор! А мајстор није онај ко зна и друге учи знању. Мајстор је инспиратор!

У веку интернета и проналажења било које информације за трептај ока, варају се сви који мисле да је жива реч, поготово њихова, неприкосновена. Све што ја изговорим на часу, моји ученици могу да пронађу на интернету за десетак минута. Проблем је само навести их да потраже. Потребна им је инспирација. Само мотивисан ученик спреман је да учи и посвети се проблему. А задатак савременог наставника је да инспирише и мотивише. Информације су ту, надохват руке, само треба желети за њима посегнути.

Драге колеге, ако не желите да се деца радују изгубљеном часу, будите инспирација, а не иритација!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s