Супротно својој животној филозофији да треба радити оно што волиш и све ће ствари доћи на своје место, нађох се у главној улози организатора неколико такмичења, смотри, фестивала… или бар у улози која је врло близу те организаторске, па са потпуном компетенцијом могу исписати следећих неколико редака.
На основу радова који пристигну на литерарне конкурсе, као и на основу понашања ментора приликом прегледања тестова на такмичењима, али и њиховог понашања пре самог одлучивања о учествовању на такмичење, закључујем да постоји неписани Правилник, па је ред да га неко обзнани и у писаном облику. Што да се подразумева?!
- На литерарни конкурс пошаљи све саставе и песме које иоле личе на песму или причу, ко то још чита, важно је послати!
- Никако не поштуј тему конкурса, шта те брига што су мозгали како фестивал треба да изгледа и које циљеве да задовољи, они то све ионако раде за плату!
- Поправи рад свог ученика/детета до непрепознавања, шта зна комисија шта дете може да напише у ком узрасту!
- Учествовањем на такмичењудобијаш оцену коју заслужујеш, иначе ћу ти је смањити – то што си ти неамбициозан ђак не значи да сам ја неамбициозан просветни радник!
- Иди на пет такмичења истовремено, важно је да се свуда помиње твоје име, ионако живимо у временима приказа, а не суштине!
- И да – залагаћемо се за борбу против глади и мир у свету!
