Славистички центар Адровац – идеја која чека реализацију

Много је људи који су изузетни организатори, а до идеја никако. Некима је пак дат дар сталног маштања, а мало упорности до реализације. Ја спадам у људе који сматрају да се снови остварују, а да вредне идеје увек окупе људе чија се знања, вештине и умењa слиjу у једну бујица која незаустављиво тече до остварења.

Више од пола века у Алексинцу се говори о значају Адровца, о могућностима туристичке понуде светких размера, о неком мистичном пројекту, али …годинама ништа. Шарена или Руска црква већ деценијама симболише највеће жртвовање – погибију за братску слободу, као и искрену повезаност – сродност руског и српског народа, а скромни споменик пуковнику Рајевском подсећа да је проливена братска крв довољно завештање будућим генерацијама. Непотребни су силни мермерни споменици, мегаломанске грађевине…Потребно је само скромно обележје и дух заједништва уткан у темеље спомен цркве – руска и српска страна, руска и српска историја, руски и српски дух који се сроде у звонкој цркви сваки пут кад се на Голом брду код Горњег Адровца у Руској цркви запева.

Ту испред цркве некада се налазила школа, а идеја о њеној реконструкцији жива је веће деценијама, али никако да се од говорења коракне даље. Верујем да ће се добра енергија свих нас који креирамо блог Српски лако – ја пишући, а ви читајући и подржавајући мој рад, срести и призвати потенцијалне инвеститоре. Врата Центра за културу и уметност у Алексинцу биће им увек отворена, бар док сам ја на месту директора. 🙂

Идејни пројекат – Славистички центар у Г. Адровцу

  1. Географски положај

Адровац је село у општини Алексинац, општини на југу Србије која својим географским положајем, историјским детерминантама и културним развојем заслужује атрибут центра Србије.Алексиначка општина је једна од ретких која се може похвалити богатством од 72 села, међу којима једно опомиње читаву Србију својом напуштеношћу, а свако неком културном посебношћу о којој Србија тек треба да сазна.

У центру алексиначке општине налази се село Горњи Адровац и у њему надалеко знана Руска црква или Шарена црква подигнута на месту погибије пуковника Рајевског, који је чувеном Толстоју послужио за лик Вронског у Ани Карењини

Недалеко од адровачке цркве шанчеви у Делиграду чувају сећање на све наше претке који су војевали битке за ослобођење у српско-турским ратовима  1876-1877. А овај устанички троугао затвара чувени Шуматовац, који стражари над моравском долином.

Званични сајт општине: http://www.aleksinac.org/

  1. Културни предуслови

Алексинац није безимени град на културној мапи Србије. Културна заоставштина Алексинца, који се први пут помиње у Крушевачком дефтеру 1516. године, огромна је. У оквиру некадашњег Радничког универзитета чији је Центар за културу и уметност (у даљем тексту ЦКУ) правни наследник, постојале су различите радне јединице – градски хор и оркестар, музеј, музичка школа, позоришна трупа, библиотечка секција, биоскоп, дом омладине… Данас је ЦКУ најзначајнија је установа културе у граду који има богату културу позоришног, књижевног, музичког, уметничког живота уопште, и који генерацијама успева да изнедри знамените уметнике и културне посленике.

Алексинац се може похвалити 150-годишњом традицијом читалаштва, коју данас предано негује Библиотека „Вук Караџић” са осталим актерима културног живота општине, али и Србије и широм српске дијаспоре сада већ традиционалном акцијом Читалићи.

Богато историјско наслеђе чува се у завичајном одељењу Библиотеке, али и у Завичајном музеју уз кога се може ставити више значајних одредница, али се као општесрпско знамење издвајају – часопис Караџић, артефакти античког насеља PraesidiumPompei, неговање сећања на Алексинчане који су задужили Србију – прота Стеван Димитријевић, Јелена Димитријевић, Коста Стојановић, Тихомир Ђорђевић, Владимир Ђорђевић, Велимир Рајић…

Музички живот Алексинца обезбеђен је за будућност активностима ОМШ „Владимир Ђорђевић” чији наставници и ученици богате музичку историју Алексинца више од 50 година;

Хорско певање негује Мешовити хор „Шуматовац”, који је обновљен на иницијативу ЦКУ 2005, а данас делује као удружење грађања које подржава локална самоуправа и у 2017. обележио је 130. година опстајања;

Књижевни живот Алексинца протеже се на више од педесетак година ако се узме удруживање заљубљеника у лепу писану реч, а данас књижевни стваралачки жар негује Књижевни клуб „Велимир Рајић”;

Позоришну традицију негују Градско позориште „Театар 91” и Алексиначко аматерско позориште, а пробирљивост и изграђеност укуса алексиначке публике потврђују сви позоришни уметници који су се икада нашли на алексиначким даскама „које живот значе”;

Ликовни живот Алексинца врло је богат и одликује га осим рада више академских сликара, рад УЛУА и Ликовне колоније која опстаје више од 20 година;

Просвета је одувек била заштитни знак Алексинца као учитељског града, да би данас културни живот града неговало 8 основних, 1 специјална, 3 средње школе и 1 школа струковних студија, а међу свима најдужу традицију недрења успешних интелектуалаца од преко 150 година проноси „Алексиначка гимназија”;

Алексиначка црква „Свети Никола” обележила је значајан јубилеј од 180 година, који сведочи да је и традиција и њено очување важно Алексинчанима;

Алексинац се први пут помиње пре пола века и од једне успутне варошице на крајњој граници са Турском прошао је више развојних фаза, које су се одразиле и на културу – од полета, преко индустријског развоја до економске кризе и опадања. Традиција није једино на шта се алексиначка удружења и установе културе позивају. Опстајање упркос свему – јесте.

  1. Предности Адровца
  • Близина Ниша који је универзитетски центар са Филозофским факултетом као централним сарадником на пољу хуманистичких наука;
  • Мистика коју народно предање тка око Руске цркве и лика Рајевског;
  • „Алексиначка гимназија” једна од ретких средњошколских институција са билингвалним српско-руском одељењем;
  • Висока школа струковних студија привлачи младе људе из селе Србије, што је одлична предуслов за организовање хоспитовања.
  • непосредно доживљавање материјалне културне баштине – Бој на Делиграду, Шуматовачка битка, погибија пуковника Рајевског (Завичајни музеј поседује више збирки, градску кућу, часопис Караџић – први етнолошки часопис у Србији, експонате римског насеља Praesidium Pompei локалитет ,,Зиндан“;
  • упознавање нематеријалног наслеђа: митологија, легенде, фолклорно благо и обичаји, стари занати; живот предака у прошлости – спремање хране, чување животиња, обрада земље, производња хране и сл.
  • мала сеоска средина без загажења – одговорно путовање у природу, откривање и доживљавање природних лепота.

4.ИДЕЈНА ОСНОВА

  • центар свих Руса (место погибије грофа Рајевског и задужбина породице);
  • свесловенски центар на Балкану – хуманистички центра за младе (хуманистичке науке са посебним освртом на словенске језике, традицију и културу уз неговање ћирилице);
  • кућа уметника
  • музеј једне књиге (Толстој у Србији, прелдожак за Ану Карењину)

 ОДРЖИВОСТ – Центар би могао да се одржава и кроз:

  • организовање рекреативне наставе за предшколце и основце – сарадња са Виском школом струковних студија за васпитање и учитељима са теритодије општине;
  • зимске и летње школе руског за основце и средњошколце – сарадња са Филозофским факултетом у Нишу, апсолвенти и професори предавачи;
  • Рекреативна настава/школа у природи – словенска и српска традиција и култура;
  • организовање туристичких обилазака околних локалитета и дестинација (30 км од три велика српска центра – Ниш, Крушевац, Сокобања од којих је Ниш универзитетски град, 30км од 3 велике српске бање – Сокобање, Рибарске, Нишке, недалеко од српских старина – манастира Свети Стефан и Свети Роман, а на самом почетку Мојсињске Свете Горе, сат времена вожње од великих туристичких атракција Србије – Ђавоља варош, Власинско језеро, Копаоник, Стара и Сува планина, на једнакој удаљености од 3 највећа балканска града – Београд, Софија, Скопље);
  • Смештај међународних делегација;
  • Посетиоци Руске цркве – одмор, оброк, пакет српско-руске хране Алексиначка корпа и сл.
  1. ПРОГРАМИ
  • Масленица
  • Дани руске кутуре у Србији
  • Међународни фестивал средњошколских глумачких дружина ,,Ана и Вронски“;
  • Песнички сусрети Рајевском у час;
  • Кућа песника и уметника;
  • Школа креативног писања/словенске митологије/ словенских језика/словенске традиције/ словенских обичаја, игара, обреда…
  • Уметничка колонија Адровац…

 7.ПОТРЕБЕ

  • изградња Старе школе – пријемница, сувенирница, толает, канцеларије и галеријски/музејски простор (Музеј једне књиге, историјат битке и сл)
  • изградња Центра – ресторан, тоалети, велика тераса, мултимедијална сала, собе за спавање ***на спрату
  • летња позорница
  • у последњој етапи – базен

Алексинац у екскурзијама, ја писала 🙂 → https://casopiskultura.wordpress.com/category/алексинац/

Контакт особа:

Маја Радоман Цветићанин, директор Центра за културу и уметност Алексинац

majaradoman.cvet@gmail.com

maja.r.c@ckualeksinac.rs

P.S.

Чланак је објављен у рубрици ПРИЧА С ПОВОДОМ, а повод је непотребан, баналан или трагикомичан, а ја сам га осетила лично, јер кад дате идеју за добро свих, нема наде ловорикама, само исправној реализацији. Рекло би се – није ми жао што им дадох идеју, него што је унакарадише! 🙂

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s