Деда у ванредном стању

Иако смо претурили већ једно ванредно стање, понашање деде у тој ситуацији остало нам је непознаница с обзиром да је у време бомбардовања био ангажован у ратним дејствима као капетан у резерви богатог ратног искуства од Славоније наовамо, а на част светлог образа ратника оца, ђеда и прађеда. Дакле, деда у Ванредном стању у ком уместо пушке треба памучна маска – потпуна непознаница!

Наш деда пријатељско-фамилијарној јавности познат је као добар организатор. Ми, чланови његовог најближег окружења, дедину опсесију организовањем свега – од припремања материјала за прављење авиона од папира, преко детаљних скица за израду Миминог школског задатка типа огрлица од жирева, до детаљног списка за набавку кад стигне пензија, сматрамо ситничарењем и намћорастим претеривањем. Није на одмет бити организован, али је најбоље да нас деда не укључује у своје активности, јер се тада буди друга страна дедине машинско-техничке стране, она војничка. У складу са светом традицијом и часним наслеђем братства Радоман не само што задаци морају бити испуњени у складу са дединим планом, већ и на начин како је он то замислио. И никако другачије, иначе – Остав!

И док се питамо хоћемо ли ми бити такви намћорасти маторци и кроз главу пролазе стална гунђања попут ,,линија се исцртава с десна на лево, на столу сме да стоји само даљински (док је пушио била је обавезна и пиксла), дневне новине морају да буду уредно сложене на насловну страну…стиже нам корона и деда у карантину!

И пошто су сви збрисали на време, остадох ја у свим дединим стратешким плановима!

28.у месецу – деда прима пензију 1. али су средства доступна и раније, па деда има потпун списак за куповину са јасним упутством – банкомат тај и тај, ставка 1 купити у продавници тој и тој, ставка 2 платити ту и ту и… Код 3.сваки нормалан човек укључујући и његове потомке – ШИЗИ!

-Ћале, В А Н Р Е Д Н О је стање! Све ћеш добити, али не завлачим се нигде – где нађем купујем и не гледам колко кошта!

– Добро, добро – помирљиво одговара деда – хтео сам само да олакшам.

А онда – 1.у месецу и дедин аларм за узбуну!

– Мораш да пошаљеш стање бројила Електродистрибуцији!

– Добро, ћале, доћи ће људи да очитају.

– Не, неће! Мораш ти да јавиш, ево ја сам записао број кад су јавили на телевизији.

Након те чувене реченице која ми одузима могућност приговарања или утицања на дедино мишљење, пошто је одгледао Вести у 8, 12, 15, 18, као и сваких ,,Минут два“, капитулирам и јављам стање бројила.

И таман помислиш – Ево снега, смириће се деда, стиже нови списак:

– Е, пази, чим гране сунце, морамо у виноград! Све сам испланирао…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s