Боби Прековачки

Познајем девојчицу која не воли да чита, али кад је приморана, тражи своју омиљену књигу, ону Бобијеву.

Драгиша С. Поповић (Боби Прековачки) рођен је 8. августа 1933. у Гњилану, недалеко од Новог Брда, познатог средњевековног града, и Прилепца, родног места кнеза Лазара Хребељановића. Као учитељ у селу Прековцу, Боби почиње да пише песме за децу и та љубав опстаје целог живота. Осим тога, писао је историјске драме и романе у којима долази до изражаја изузетно познавање историје, турског и албанског језика и локалних предања. Писао је и комичне сцене и игроказе.

Већи део живота провео је у Алексинцу где је дао допринос позоришном аматеризму и књижевном животу. Иницијатор многих културних догађаја, а међу последњим уписан је његов рад на оснивању Књижевног клуба,,Велимир Рајић“ чији је први председник био.

Данас Клуб додељује признање Деда Бобијев штап најактивнијем учитељу у оквиру Пролећног конкурса.

За многе песник Биначке Мораве и Алексинца, глумац и редитељ аматер, дугогодишњи секретар алексиначког Црвеног крста, један од првих библиотекара Библиобуса… За мене, један од највећих подржавалаца и пријатеља мог детињства и младости. Диплому професора српског донела сам прво својим родитељима, па њему. Но, лепе успомене не замагљују непристрасан поглед на његово стваралаштво, посебно оно за децу.

У временима пољуљаних мерила и сталних промена зарад бољег, лепшег и савременијег, много тога се одбацује или доживљава незаслужену скрајнутост. Традиционално постаје заостало, поучно превазиђено, једноставно просто, а враголасто друштвено неприхватљиво. Но, деца увек и о свему дају искрен и прави суд. Тако је мишљење једне девојчице која упркос мрзовољи према читању, бира збирку кратких, једноставних али поучних и ведрих песама о познатим појавама биљног и животињског света – прави суд и доказ књижевне вредности.

И када је писао, Боби је говорио да су његове песме намењене деци узраста до 4.разреда (,, док не почну да лажу“:)). И заиста, ово су песме за прваке и другаке, топле, једноставне, пуне препознатљиве стварности. Деца их радо читају, јер почетно читање тражи кратке речи и брзу поенту. Препознају враголастост и поучност, а рима и стил увлаче их у свет књиге и читања што и јесте циљ.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s