Српски уџбеници – туђе пушкице

Моје дете је просечни ђак 3. разреда, додуше с талентом за цртање и музику. Понаша се, учи и забавља на начин својих вршњака – не воли да чита, учи памтећи на часу, пред самом собом све зна, кад је питаш нешто – појма нема. Мобилни телефон незаобиазни је део дана. Подноси и жртву читања 30 страна дневно само да би сат времена пред спавање добила телефон. Наравно, ако родитељи не контролишу, зачас тих сат времена пређе у 2 и више.

Е, сад…Дођу дани кад одлучим да проверим шта је рађено у школи и колико је научила и нађемо се пред несавладивом препреком – ни мени, ни њој ништа није јасно. Мени није јасно како да јој објасним лекцију писану на основу туђих пушкица, а она не капира како да учи из сличица и филмића на које нас упућује бар код. Чак јој је филмић и занимљив, али кад питам да ми објасни, појма нема а уста пуна речи…

И онда се сетим оних наших уџбеника који су уместо 30 сличица и дијалога имали бар 10 смислених реченица из којих си могао да научиш лекцију. Не да набубаш, већ да ПРОЧИТАШ →РАЗУМЕШ → ОСМИСЛИШ (прерадиш на свој начин) →ЗНАШ. Једноставно…

Сад вриштим на дете што не разуме Миљин и Игњатов дијалог о планинарима и њиховој кондицији, а на следећој страни има 3 реченице – дефиниција елемената рељефа и бар код за филмић који све то објашњава.

АЛООООООО, ПРИХВАТАЧИ САВРЕМЕНИХ УЏБЕНИКА, ви који одлучујете да је савремено дете паметније од нас у том узрасту па му није потребан текст, већ туђе белешке, ево неколико чињеница за вас:

  1. људски мозак хиљадама година није се променио;
  2. деца нам нису паметнија од нас у истом узрасту, чак долази до успоравања рада мозга, јер их телефони, компјутери и игрице заглупљују;
  3. дете које чита и које је упућивано на текст боље памти, лакше учи, јер читање укључује све центре у мозгу – за говор, слух, разумевање, сазнавање…КАД ЧИТАШ, МОЗАК СВЕТЛИ КАО ЛАС ВЕГАС!
  4. не може се учити из туђих пушкица, већ из чињеничног текста, који читач преради на свој начин и у складу са својим дотадашњим знањима одложи у своју меморију на даље коришћење!
  5. учење је сложен процес током кога филмићи и сличице НЕ ИСКЉУЧУЈУ ТЕКСТ, већ су му помоћ!

На крају, као наставник српског знам да идеаланог уџбеника нема, јер нема идеалне читанке, али ово с уџбеницима сликовницама за млађе разреде и гурање компјутера у руке кад је цео развијени свет напустио едукативну дигитализацију, није само брука, већ злочин!

Да ли је потребно да родитељи праве сами своје уџбенике након што силне паре дамо за одабране и одобрене уџбенике, који нису до колена ни стрипу?!!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s