Нешто мало о такмичењима

Сваке године негде у ово време просветарске ФБ групе полуде расправама изазваних чувеном темом – такмичења. Најчешће су то примедбе на питања и решења, примереност питања/ формулације узрасту, запитаност о присутности појаве у уџбеницима, приручницима и животу… Ове године у складу са животним недаћама сасвим нова тема – такмичења да или не.

С обзиром да ми се простор ФБ профилног зида или облачић за коментар статуса чини недовољним, одлучила сам да напишем овај чланак (бар души да олакшам 🙂 ).

  1. Такмичења су глупост и треба их укинути заувек а не само у време короне!

Чему служе? Ко има користи од њих?

Деца свакако не, јер је фрустрација много већа од благодети (стрес, секирација, очекивања родитеља и наставника, бубање много чега непотребног … с једне стране, и можда наградна ексурзија, можда нека књига и диплома, можда нека похвала, Вукова диплома која је исто тако обесмишљена, ђак генерације – опет обесмишљена титула с обзиром да понекад тај титулар нема нни максимум бодова на завршном… с друге стране.

Наставици ће можда остати на свом радном месту, ако буде неког бодовања, али ту се поставља питање приписивање успеха ментору, јер је некад истински ментор наставник који је детету држао приватне часове.

Школе? Једини прави успех колектива показаће се анализом успеха њихових ученика на наредном ниову школовања.

Систем? Извештај о резултатима такмичења шаље се МПНТР, а поуздамо знам да материјал не стиже ни до јендог Завода (ни до Завода за вредновање квалитета, ни до Завда за унапређење образовања и васпитања) што би било логично.

Искрености ради, треба додати да сам са колегиницом аутор једне смотре која окупи више хиљада деце годишње. Један део њих у категорији Кликераши добрано стресирају наши тестови, али никад не би било такмичарске смотре кад бисмо окупили исти броје деце и колега за ревијалну смотру. А и кад би решили да учествују, питање је да ли би оправдали путне трошкове с обзиром да школе плаћају трошкове само такмичарима и менторима такмичења и смотри у Календару МПНТР.

2. Или сви или нико

Неки организатори такмиче  аостали су при томе да ће организовати своје такмичење онако како су пријавили МПНТР, а неки одустају или редукују на одређене разреде. Е , то је оно што ме љути, јер су деца ускраћена. Колико год накарадан систем у коме радимо, треба сваком детету дати једнаку шансу. Дакле, или дајемо шансу да се деца такмиче из свих предмета или нема такмичења ни из једног предмета!

Зашто би неко ко воли нпр. српски и 7. је разред био ускраћен да се такмичи, а неко ко воли нпр. физику то у 7. разреду може? И шта ако ће се физичар и србиста следеће године борити за титулу Ђака генерације?! (МА КАКО НАКАРАДАН СИСТЕМ БИО!)

Мислила сам да ми је шума у глави, али сва моја размишљања на ову тему, ипак се изгледа своде на став 1. јер сам већ писала:

https://majaradoman.wordpress.com/2014/03/06/такмичење-из-српског-језика-извињава/

https://majaradoman.wordpress.com/2018/03/10/муке-по-грују-механџићу/

https://majaradoman.wordpress.com/2012/10/26/оговарање-друштва-за-српски-језик/

https://www.facebook.com/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-475189105993242/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s