ЈЕЗИЧКИ ИНЖЕЊЕРИНГ

Политика – Међу нама

Текст Мише Ђурковића „Да ли се Србија враћа у комунизам“ („Политика“,

  1. априла), требало би, најзад, да охрабри водеће лингвисте и филологе да
    гласно кажу шта мисле о „језичком инжењерингу“. Дуго су ћутали или стидљиво
    опонирали. Изгледа да је узалуд Одбор за стандардизацију српског језика САНУ
    недавно упутио упозорење државним органима, посебно министарствима за
    просвету, науку и културу: „Недопустиво је да се у име политике или идеологије
    пропагира било какав језички инжењеринг, а камоли да се путем закона намеће
    јавним и државним организацијама речник родно диференцираног језика, речи
    које не богате него урушавају његову структуру“. У саопштењу се истиче
    бесмисао да називи многих занимања и титула, који су одувек у нашем језику
    били у мушком (граматичком) роду, тим инжењерингом морају добити и свој
    женски облик. Сувишно је истицати да су у Одбору понајбољи стручњаци кад је
    реч о српском језику.
    Упозоравјући на противуставност појединих чланова поменутог закона (18,
    27а, 43), чиме указује да има посла и за Уставни суд, Ђурковић истиче: „По истој
    идеолошкој матрици НВО добијају могућност да, пазите сад, подносе притужбу
    у име групе лица чије је право повређено и без сагласности оних који чине ту
    групу!?“ Дакле, ако уместо: филолошкиња, геометарка, епидемиолошкиња,
    оториноларинголошкиња, булдожеристкиња, пилоткиња, ковачкиња (ковачица),
    магистарка (магистрица), шоферкиња (шоферица), лингвисткиња, сведокиња,
    стручњакиња (експерткиња) напишем или јавно изговорим називе ових звања и
    занимања у граматичком мушком роду, као што се деценијама и вековима у нас
    чинило, следи тужба и казна за кривично дело. O tempora! O mores!
    Сви ови облици су непознати историји српског језика и несагласни са
    његовом структуром, како и Одбор САНУ констатује. На страну што
    представљају повелику органску тешкоћу при изговору, што је творац језика
    имао у виду. А творац језика је народ – не политичари, идеолози, закони, чак ни
    језички стручњаци. Ту тешкоћу не производе учитељице, фризерке, докторке
    (докторице), конобарице, глумице, спремачице, па су прихваћене у нашем језику,
    иако могу бити и у мушком граматичком роду, а да даме ништа не изгубе од
    „родне“ (ваљда полне!) равноправности.
    Што се тиче мене, провинцијског професора српскохрватског језика, НВО ме
    могу одмах тужити, јер никада нећу даму која вози трактор или авион, ради у
    хируршкој сали, сведочи на суду или је стручњак у другим пословима, назвати
    трактористиња, пилотица, анестезиолошкиња, сведокиња и сручњакиња. Али ћу
    се увек залагати да има исту плату као њен мушки колега, а често је нема, што
    много не узбуђује борце и „боркиње“ за родне равноиправност.

Богдан Биорац,
Брезна под Сувобором
(Објављено 8. mаја 2021)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s