Ћеле кула, Бошко Ломовић

Чему мрамор, слова снена

Пуна жâла и вапаја,

Када је за сва времена,

Кула пјесма нараштаја.

Чему очи, чему зјене,

Чему поглед црвоточни,

Кад нас глéде живе сјене

Јунака из дупљâ очних.

Попадаше, за шта – знаше;

Саградише, из незнања,

Неимари Хуршид-паше.

Нашу кућу од лобања,

А да нису могли знати,

Када мине вакат сјечи,

Вијековима да ће сјати

Нур* са неба која лијечи.

Обелиск на челу свијета,

Свратиште за крила лепет,

Кућиште за лати цвијета –

Силницима страх и трепет.

Још ће дуго кућа дремна,

Изванумље ума царског,

Бити луча изванземна

Поред Друма цариградског.

________

*Небеска свјетлост која пада на гроб свеца (турц.)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s