Архиве

Вук пред Европом, Бошко Ломовић

„Када се каквој жени не одржавају дјеца,

она надјене дјетету име Вук, јер мисли

да јој дјецу вјештице једу, а на вука

неће смјети ударити. Зато су и мени

овако име надјенули“

 Из Рјечника

И за­то, Ву­че са­мо­у­че,  ви­је­ко­ви за То­бом хра­мљу, јер хром не по­ср­ну док нам име Евро­пом про­но­си­ја­ше. Ма­ле­ни, а са суд­бин­ском гри­жом што смо, и сто пе­де­сет го­ди­на по­сли­је Тво­га упо­ко­је­ња, још не­вје­шти је­зи­ку ко­јем си нас под­у­ча­вао, ево Те и да­нас спо­ми­ње­мо, ис­ку­пљу­јемо се за Кња­же­ве увре­де, Ха­џи­ће­ва ома­ло­ва­жа­ца­ња и Стра­ти­ми­то­ви­ће­ве ана­те­ме. Ако нас од­не­кле гле­даш, про­ци­је­ни ко­ли­ко ва­ља­но то чи­ни­мо.

Срп­ски на­род има свог пре­по­ро­ди­те­ља, ма­ло ко­ји та­ко ра­зно­ли­ког и ра­ди­кал­ног, то­ли­ко ушан­че­ног у те­ме­ље на­ци­о­нал­не кул­ту­ре. Пр­ву књи­гу на­ших пје­са­ма Ти си у сви­јет пу­стио; пр­ву гра­ма­ти­ку на­шег је­зи­ка Ти си са­чи­нио; Тво­је је дје­ло пр­ва збир­ка на­ших ри­је­чи; Тво­је ре­цен­зи­је су пр­ви глас у на­шој књи­жев­ној кри­ти­ци; на­пи­сао си пр­ви бу­квар; пр­ви си уста­нич­ки исто­ри­о­граф и би­о­граф; ро­до­на­чел­ник си на­ше на­у­ке о на­ро­ду.

Без ијед­ног школ­ског свје­до­чан­ства, за­чео си на­шу со­ци­о­ло­ги­ју, па па­ле­о­гра­фи­ју, про­зо­ди­ју, ге­о­гра­фи­ју, ак­цен­то­ло­ги­ју, ди­ја­лек­то­ло­ги­ју, дао ври­јед­не при­ло­ге про­у­ча­ва­њу ме­три­ке на­род­не по­е­зи­је, ста­рог сло­вен­ског је­зи­ка, ма­на­сти­ра, при­ло­ге обра­зов­ној на­ста­ви, ре­пор­та­жи, епи­сто­ли­ци, пру­жио ма­кар и шкр­те по­дат­ке за исто­ри­ју ви­ше на­ших на­у­ка – ме­ди­ци­не, пра­ва, бо­та­ни­ке, зо­о­ло­ги­је, хи­сто­ло­ги­је… Па куд ћеш ви­ше, Ву­че!

Ти си на­шу ду­шу сла­вен­ску и бал­кан­ску Евро­пи пре­по­ру­чио. Нас: чо­ба­не, кме­то­ве, чив­чи­је, хај­ду­ке. Нас: бун­џи­је и гу­сла­ре. По­ста­ли смо ду­хов­на по­сла­сти­ца ро­ман­ти­чар­ској Евро­пи, у кру­го­ви­ма „нај­о­длуч­ни­јих љу­ди, с не­по­ди­је­ље­ним до­па­да­њем“ чи­та­не су на­ше пје­сме – ре­ћи ће Те­ре­за Ал­бер­ти­на Луј­за фон Ја­коб (Талфј). „Не би­смо зна­ли ко­ји би на­род мо­гао по­ка­за­ти та­кво бла­го љу­бав­них пје­са­ма, осим све­те Со­ло­мо­но­ве Пје­сме над пје­сма­ма. Од Хо­ме­ро­вих спје­во­ва на­о­ва­мо не­ма у ци­је­лој Евро­пи ни јед­не по­ја­ве ко­ја би нас мо­гла та­ко ја­сно оба­ви­је­сти­ти о су­шти­ни епа као срп­ска на­род­на пје­сма“ – ди­вио се је­дан од бра­ће Грим. На­ше „про­сте пје­сме“ сти­гле су пред Ге­теа и Кле­мен­са Брен­та, а ве­ли­ки По­љак Адам Миц­ки­је­вич, го­во­ри­ће да смо пред­о­дре­ђе­ни да бу­де­мо „му­зи­чар и пје­сник ци­је­лог сло­вен­ског пле­ме­на“. За Чер­ни­шев­ског су на­ши сти­хо­ви је­дин­стве­на по­е­зи­ја на­род­них ма­са, док за Ни­ко­лу То­ма­зеа има­мо „нај­ста­ри­је, нај­е­пич­ни­је и нај­у­зви­ше­ни­је пје­сме у Евро­пи“.

Пи­сао си Му­шиц­ком ка­ко су спје­во­ви не­пи­сме­них Бал­ка­на­ца те­ма у ди­ја­ло­зи­ма вр­сних умо­ва Вај­ма­ра, Дре­зде­на и Бер­ли­на: „Сад Ни­јем­ци уче срп­ски на­врат-на­нос“. Ен­гелс ће пи­са­ти Марк­су: „Жи­во учих тај је­зик из пје­са­ма ко­је је са­ку­пио Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић“. И та­ко, ви­ше су нас сви­је­том про­сла­ви­ле на­ше на­род­не пје­сме не­го сви­је­тло оруж­је. Еј­ва­лах им!

Је­дан фран­цу­ски сла­ви­ста ће ре­ћи да без Те­бе ро­ман­ти­чар­ска Евро­па не би би­ла што је. Ве­ли­ким Тво­јим тру­дом (а хва­ла и цар­ском цен­зо­ру Јер­не­ју Ко­пи­та­ру!), са­мо за Твог жи­во­та и вре­ме­на, пре­во­ди­ће и из­да­ва­ти на­ше пје­сме: Че­си (Хан­ка и Че­ла­ков­ски), Ни­јем­ци (Тајфл, Гер­хард, Фогл и дру­ги), Ен­гле­зи (Ба­у­ринг и Ме­ре­дит), Фран­цу­зи (Во­јар и До­зен), а још и Ма­ђар Са­кач, Фи­нац Ру­не­берг, По­љак Зо­мор­ски, Рус Гер­бељ…

Ни­че се у мла­до­сти ба­вио пре­ра­дом шест на­ших на­род­них пје­са­ма; ни­су из­ма­кле ни па­жњи ком­по­зи­то­ра Брам­са. Знаш ли, Ву­че, да си био те­ма ди­плом­ског ра­да пје­сни­ка Бло­ка? Ни Пу­шкин ни Про­спер Ме­ри­ме ни­су мо­гли одо­ље­ти пје­сни­штву „ди­вљакâ са бр­до­ви­тог Бал­ка­на“.

Ти си, чо­вје­че, по­кре­нуо и дру­ге у дру­гим зе­мља­ма да са­ку­па­ља­ју и „пе­ча­те“ пје­сме сво­јих на­ро­да и збор­ни­ке по­све­ћу­ју „ува­же­ном и дра­гом Ву­ку“. Чи­не то Ма­ке­дон­ци (Шап­ка­ров, Бу­љев­ски и Ђи­нов­ски), Бу­га­ри (Ге­ров), Укра­јин­ци (Ша­шке­вич, Ва­ги­ље­вич и Го­ло­вац­ки), Ру­му­ни (Аса­ки). А сам си за­пи­си­вач био ма­ке­дон­ских, бу­гар­ских, ру­мун­ских и ал­бан­ских на­род­них пје­са­ма.

Хо­ће­мо да­нас да пи­ше­мо ка­ко го­во­ри­мо и да чи­та­мо ка­ко је за­пи­са­но. А за­пи­са­но је ка­ко си био не­по­ћу­дан вла­сти­ма, и све­тов­ним и ду­хов­ним, да си за жи­во­та га­њан и ври­је­ђан, на­би­је­ђи­ван и ухо­ђен, да је Тво­ја отаџ­би­на би­ла глу­ва за Тво­је ва­па­је и при­је­ко­ре, да си јој сла­ву сви­је­том про­но­сио а гла­до­вао, да си ко­рио са­вре­ме­ни­ке а на­ду по­ла­гао у по­том­ство, до по­сљед­њег да­ха си ра­дио на „пол­зу“ на­ро­да свог и у ду­го­ви­ма умро. Би­ло је ви­до­ви­то­сти у кри­ти­ци Фран­цу­за Ла­бу­ле­ја, упу­ће­ној Тво­јим зе­мља­ци­ма: по­мо­зи­те за жи­во­та чо­вје­ку ко­ји вас је про­сла­вио, а не да вас по­сли­је ухва­ти ма­ни­ја за по­ди­за­њем мер­мер­них спо­ме­ни­ка.

Ни­ко у свом се­лу ни­је по­стао ха­џи­ја, па ни­си ни Ти, ма­кар се и Ву­ком звао. Али си од европ­ских ака­де­ми­ја и на­уч­них дру­шта­ва до­био, Ву­че са­мо­у­че, 16 ди­пло­ма, од вла­да­ра три злат­не ме­да­ље, че­ти­ри ор­де­на и два злат­на пр­сте­на. Удо­сто­ји­ли су те члан­ством, али и са­ми би­ли удо­сто­је­ни: Беч­ка ака­де­ми­ја на­у­ка, Бер­лин­ска ака­де­ми­ја, Књи­жев­но одје­ље­ње Пе­тро­град­ске ака­де­ми­је, Пе­тро­па­влов­ско дру­штво љу­би­те­ља ру­ске књи­жев­но­сти, Уче­но дру­штво Кра­ков­ског уни­вер­зи­те­та, Ти­рин­шко-сак­сон­ско дру­штво за ис­пи­ти­ва­ње отаџ­бин­ских ста­ри­на, Ге­тин­ген­ско уче­но дру­штво, Дру­штво за исто­ри­ју Им­пе­ра­тор­ског мо­сков­ског уни­вер­зи­те­та, Оде­ско дру­штво љу­би­те­ља исто­ри­је и ста­ри­на, Дру­штво срп­ске сло­ве­сно­сти, Им­пе­ра­тор­ски хар­ков­ски уни­вер­зи­тет, Африч­ки ин­сти­тут у Па­ри­зу за уки­да­ње роп­ства, Ру­ско ге­о­граф­ско дру­штво, Дру­штво за по­вје­сни­цу и ста­ри­не ју­го­сло­вен­ске у За­гре­бу, Дру­штво љу­би­те­ља књи­жев­но­сти Мо­сков­ког уни­вер­зи­те­та, По­же­шка жу­па­ни­ја… Ма­ло ли је, Ву­че!

При­је 154 го­ди­не иза­бран си за чла­на Ма­ти­це илир­ске и по­ча­сног гра­ђа­ни­на За­гре­ба.

При­је 192 го­ди­не до­ди­је­љен Ти је по­ча­сни док­то­рат фи­ло­зо­фи­је у Је­ни, као „пре­бла­го­род­ном и ве­ли­ко­у­че­ном му­жу“.

Мно­ги од нас, ко­ји тек за ово са­зна­је­мо, са за­ка­шње­њем Ти че­сти­тамо!

Из ,,Завичајног буквара“, Мошо Одаловић

Реци ми то на српском

Нико нам није крив. Сами унакажавамо народни и књижевни говор. Скоројевићки, „еуропејски“, да не бисмо били „прости пред светом“. Шта нас се тиче што се учена Европа 19. века дивила чобанском језику наших народних песама. Презиремо га „у име напретка“ и „бољег разумевања“ са светом, или да не будем прост ради адекватне комуникације! Небитно је што се међу собом не разумемо. Телевизија предњачи у „унапређивању“ језика, а остали је помно следе. Па докле се стигне!

___________________________________________________________

 „СРПСКЕ“ РЕЧИ НАШИХ ТЕЛЕВИЗИЈА   ПРЕВОД НАСРПСКИ ЈЕЗИК

Агонија                                             Самрт, умирање

Адаптација                                       Прилагођавање

Адекватно                                        Одговарајуће

Аванс (аконтација)                         Предујам

Акорд                                                Сазвучје

Аналогија                                         Сличност

Анекс                                                 Додатак, допуна

Анектирати                                      Припојити силом

Антагонизам                                    Противљење, трвење

Анулирати                                        Поништити, оповргнути

Апропо (à propos)                           У вези с тим

Аргумент                                          Чињеница

Багателан                                          Јефтин, неважан

Бенефиција                                       Корист, повлашћење

Бизаран                                             Чудан, необичан                                        

Бламажа                                            Срамота, ругло

Бруталан                                           Груб, напрасит

Валидан                                            Пуноважан, неоспоран

Валоризација                                   Вредновање

Вентил                                               Одушак

Виталан                                             Животав, крепак, живахан

Гајба                                                  Кавез, затвор (пренос. знач.)

Галантан                                           Углађен, отмен, удворан

Галиматијус                                     Несувислост, збрка (у говору)

Глазура                                             Превлака, глеђ цакловина

Гунгула                                             Метеж, врева, ломљава

Дегустирати                                     Пробати, кушати

Дезавуисати                                     Оцрнити (неког), утерати у лаж

Депонент                                          Улагач

Деранжирати                                   Пореметити, осујетити, ометати

Дескрипција                                     Опис

Дефинитивно                                   Коначно

Дерогирање                                      Поништавање, укидање

Директно                                          Непосредно

Дистанца                                          Одстојање, размак

Дистинкција                                    Разлика

Дистрибуција                                  Подела. расподела

Донатор                                            Дародавац

Ђаконија                                           Посластица

Ђилкош                                             Обешењак, ветрогоња

Ђувегија                                           Вереник, младожења, муж

Ђулистан                                          Ружичњак

Ђутуре                                              Уцело, уједно

Ђутурум                                           Неспособан, онемогао, оронуо

Евидентно                                        Очито, очигледно

Егал, егализовати                           Једнак, уједначити

Егзактан                                            Тачан, неоспоран

Егзистенција                                    Постојање, опстанак

Едукација                                         Образовање

Еквивалентан                                  Једнак, исте вредности

Ексклузивно                                     Искључиво  

Елеватор                                           Подизач

Емпатија                                           Самилост, саосећање

Енормно                                            Огромно

Епидемија                                        Зараза, рéдња

Епоха                                                 Раздобље

Ескалирати                                       Надоћи, повећати се                                 

Етика, етично                                  Морал, морално

Жакет                                                Капутић, прслук

Жардињера                                      Посуда за цвеће

Женирати (се)                                 Досађивати, устручавати (се)

Жовијалан                                        Весео, ведар, дружеван

Заинтачити                                       Наваљивати, упорно захтевати

Заштопати                                        Закрпити, зачепити

Зијан                                                  Штета, квар, губитак

Зихер                                                 Сигуран, поиздан

Избалансирати                                Уравнотежити

Илузија                                             Самообмана, варка

Имиџ                                                  Изглед

Империја                                          Царство                                                        

Имплементација                             Извршење, примена

Импликација                                    Спој, веза, сплет

Импресија                                        Утисак, доживљен осећај

Инаугурација                                   Устоличење, увођење у положај

Ингеренција                                     Утицај, уплитање у нешто

Индикација                                      Знак, обележје, указивање

Индиректно                                      Посредно

Индиција                                          Предзнак                                          

Иницијални                                      Почетни

Инклузија                                         Укључивање                                   

Инспирација                                    Надахнуће

Институција                                     Установа                                          

Интернационалан                           Међународни

Интродукција                                  Увод, најава

Интуиција                                        Предосећање

Инфицирати                                     Заразити

Инцидент                                          Изгред, немио случај

Иритирати                                        Дражити, подбадати

Иронија                                             Поруга

Јавашлук                                           Неодговорност, немарност

Јапија                                                 Грађа

Јогунаст                                            Тврдоглав, својеглав

Јубилеј                                              Годишњица

Каузалан                                           Узрочан

Кеш                                                    Готовина (новац)

Колатералан                                     Побочни, покрајни, попратни

Комеморација                                  Помен, даћа

Комуницирати                                 Разговарати, одржавати везу                              

Конверзација                                   Разговор

Конверзија                                       Преобраћање, промена

Конзумирати                                   Појести, потрошити                                  

Конзистентно                                  Постојан, трајан, сталан

Консеквентан                                  Следећи, који је по реду

Контакт                                             Дотицање, додир

Конфузан                                          Збркан. збуњен

Концентрисати (се)                        Усредсредити (се)

Коректно                                          Тачно, исправно    

Корзо                                                 Шеталиште

Креирати                                          Стварати                              

Круцијално                                      Главно, кључно

Кулирати                                          Уживати

Латентно                                           Скривено, потајно

Легално                                             Законито

Легитимно                                        Оправдано, праведно

Лимит                                                Ограничење

Лојалан                                             Веран, одан                                                             

Лукративан                                      Уносан

Махинација                                      Лукавство, подвала, интрига

Махинално                                       Нехотично, несвесно

Медијатор                                        Посредник (у разговору, преговору)

Медиј(ум)                                         Средина, подручје

Мелодија                                          Напев

Мизерија                                           Беда, достојно презира

Мориторинг                                     Надгледање

Мултипликација                             Умножавање

Номинација                                      Именовање

Ноншалантан                                   Немаран, нехајан

Нотар                                                 Бележник

Нотирати                                          (За)писати, бележити

Ноторан                                            Општепознат

Нутритиван                                      Хранљив

Оваплотити                                      Утеловити

Одијум                                              Мржња, омраза

Опсервација                                     Опажање, мотрење

Опскурно                                          Тамно, мрачно, магловито

Опструкција                                     Онемогућавање (начин борбе)

Оралан                                              Уснени, усни

Осцилација                                       Колебање, њихање

Паралелно                                        Упоредно

Партикуларан                                  Посебан

Перформанс                                     Представа

Позиција                                           Положај

Популација (лат. populus)            Становништво, људство, житељи

Постер                                               Плакат

Преферирати                                   Више волети

Превенција                                       Предусретање, спречавање

Продукција                                      Производња

Променада                                        Шеталиште. шетња

Промоција                                        Представљање

Промптно                                         Брзо, спремно, окретно                                        
Радикалан                                         Коренит, темељан

Рапидно                                            Брзо

Реакција                                            Одзив

Реалан                                               Стваран, збиљски, прави

Ревидирати                                       Преиспитати, поправити

Рекреација                                       Окрепа, опоравак, разонода

Ресурс                                                Средства, залихе, извори

Рефрен                                              Припев

Руралан                                             Сеоски, сељачки, пољски

Самит                                                Скуп, састанак на врху

Сатисфакција                                   Задовољење

Секуларан                                        Светован, нецрквен

Селекција                                         Одабирање, разврставање

Сензација                                          Утисак, осећај, снажан дојам

Сепаратан                                         Издвојен, излучен, одвојен

Сертификат                                    Уверење, сведочанство

Симпатичан                                     Мио, драг, допадљив

Спонзор                                            Покровитељ, заштитник

Стајлинг                                            Изглед споља

Статус                                               Положај, прилике

Суицид                                              Самоубиство

Супер                                                 Лепо, одлично, красно

Тајминг                                             Право време

Таленат                                             Природни дар, надареност

Таман                                                Баш тако, сасвим, тек што

Тангирати                                         Дотицати, погађати

Тандем                                              Пар (двоје, две, двојица)

Тестамент                                         Опорука, завештање

Тривијалан                                       Прост, обичан, безначајан

Ћилим                                               Простирач

Ћифта                                                Шкртац, малограђанин

Ћошак                                               Угао

Ћувик                                                Брежуљак, главица

Узурпација                                       Отимање, посезање у туђа права

Универзалан                                    Свеопшти, свеобухватан, свестран

Ујдурма                                             Смицалица, подвала

Унисоно                                            Једногласно

Унификација                                   Уједначавање, једнообразност

Уравниловка                                    Нивелација, уједначавање

Ургентан                                           Хитан, неодгодив

Утаначити                                        Уговорити, договорити се

Факат                                                 Чињеница

Факултативан                                  Необавезан

Фалити                                              Недостајати, мањкати

Фалсификовати                               Кривотворити, патворити

Фалш                                                 Лажан, погрешан

Фалта                                                 Набор

Фама                                                  Гласина

Фантазија                                         Машта, сањарење

Фијаско                                             Пропаст, неуспех,

Финиш                                              Завршница, коначница

Фокус                                                Жижа, средиште

Фокусирати (се)                              Усмерити (се)

Форма                                                Облик, лик, вид

Фрајер                                               Битанга, готован…итд.

Хазард                                               Ризик, смео покушај

Халуцинација                                  Привиђење

Хармонија                                        Склад, слагање

Херпес                                               Лишај, косопасица

Хетероген                                         Неједнак, разнородан

Хоспитализовати                            Сместити у болницу

Хефтати                                            Прибадати, причвршћивати

Чивија                                               Клин

Чивилук                                            Вешалица

Чикара                                               Шољица

Центар                                               Средиште

Церемонија                                      Обред, свечан чин

Циговати                                          Набирати (тканину)

Цинизам                                            Бестидност, дрскост

Циркулација                                    Опток, колање

Цурик                                                Натраг

Џаба                                                   Бесплатно

Џентлмен                                          Отмен човек, господин

Џумбус                                              Неред, вика, бука

Џумле                                                Скупа, сви заједно

Шаблон                                             Калуп, узорак

Шизма                                               Раскол, расцеп

Шихта                                               Смена, радно време групе

Шлафрок                                          Кућна хаљина

Шпанцир                                          Шетња

Шпарати                                           Штедети, чувати

Шпекулисати                                   Шићарити                                        

Шпиковати                                       Надевати (месо, на пр.)

Шрафцигер                                      Одвртка, одвртач

Шпиц                                                 Шиљак

Штекер                                              Утикач

Припремио

Бошко Ломовић

Етичко чишћење, Душан Поп Ђурђев

Да знам да пишем поезију, волела бих да пишем као Поп. А кад имам прилику да читам поезију, бирам да читам одличну – као Попову!

img_20190814_081924-e1565769137483.jpg

Нова збирка поезије Поп Д. Ђурђева ,,Етичко чишћење“ (Бревијар јутутунских похвала лудости) – вришти, изазива, опомиње, констатује… теши? (Добро је, нисам сама/једина/луда… )

Свака песма могла би да послужи као позив за читање.  Ово је једна од позивница:

 

Заборавио сам јутрос песму једну ја

 

Масу из тих зона, мање-више сивих,

очекивали смо, да к нама похрли,

јер међу брисаним са спискова живих

најмање је оних који су умрли.

 

У судбину никад нису веровали,

навикли да секу па тек онда кроје,

брже би се дигли него што су пали,

да би могли себе у жртве да броје.

 

Уз пратњу гусала чује се белканто,

ако ништа друго бар да слушам умем,

али матерњи им нови есперанто,

па не могу речи песме да разумем.

 

Можда бих и мого ако се удубим,

али ћему све то без преке потребе –

што мање добијам то мање и губим,

од народа који се одрекао себе.

 

Из Поговора:

,,Вероватно, нема нам спаса. Али, ево поезије која нам може послужити као она Тарабићева шљива. Можемо се у свом, истовремено, и туробном и катарзичном доживљају савремености, склонити у њену сенку. Да ли ћемо стати – не знам.“

Јован Љуштановић

IMG_20190814_092455

 

 

Библиотекарева порука свету

Ако желиш да сазнаш све о једном граду, о једном народу или о једној земљи, прво посети њихову библиотеку. Она је њихово најверније огледало. У њему ћеш јасно видети – ко су били, ко су и шта су сада и шта ће бити сутра…

И ако у њему, поред њих, видишцео свет и себе у том свету, знај да си на добром месту и да си добродошао…

Ако желиш да сазнаш све о једној библиотеци, не питај њене осниваче, управни одбор, директоре, ни библиотекаре. Питај њене читаоце. Они су стварна, жива библиотека. Они су живи лексикони, енциклопедије, речници, лектире, белетристика, периодика, уметност…

Они су књиге које су прочитали и књиге које се читају.

Они су њени најчитанији, дневни, недељни, месечни и годишњи извештаји о раду.

И само ће ти они тачно рећи све важно о једној библиотеци, једном граду, једном народу, једној земљи и целом свету.

Милоје Радовић,

библиотекар

И још једна клик → овде

Ко је био у једном, био је у свим ратовима, Милоје Радовић

1.

ОЧЕВ РАТ

Последња мартовска ноћ 1941.

Косовска Митровица, војни објекат.

Отац сања свој сан о слободи.

Други снови су на другом месту.

Јутро.

Причешћује се  у митровачкој цркви.

Креће на очекивано место

непријатељског напада на отаџбину.

̽

Осми април 1941.

Отац са саборцима стиже на границу са  Бугарском.

Војници немају оружје.

Ако га неко има, нема муницију.

Не дају им….Издаја, заробљавање.

Отац  постаје број 92 241.

Тачна четворогодишња адреса:

Лагер III/ a. Берлин, градић Лукенвалд.

2.

МОЈ РАТ

Последња мартовска ноћ 1999.

Косовска Митровица, исти војни објекат.

Сањам оца и слободу.

Други снови су на неком другом месту.

Јутро –  сусрет са надлежним старешином.

Каже ми – Ти си тренутно овде једини старешина.

Наредба гласи:

Одвести двадесет и два војника до ваше  јединице.

Она је на путу ка албанској граници.

Њено крајње одредиште Јуничке планине, Ђафа Морино, Ђеравица, карауле Кошаре, Кожњар….

Оружје немамо да вам дамо.

Идете комбијем правац Митровица, Србица, Дреница…Пећ…Дечани Ђаковица.

͓

Моја наредба двадест двојици…

– Довешћу вас до наше јединице живе.

Ко сумња у мене нека се одмах врати.

Његово име неће бити на списку који ћу предати команди.

Нико неће знати да се није одазвао…

А победићемо само ако се вратимо живи.

Сви су кренули.

Нико није одустао, а могао је, без одговорности.

И сви  смо, захваљујући Оцу нашем небеском,

живи стигли у наш трећи батаљон.

И сви смо се, након свега, живи вратили дому своме.

Али, да се вратим очевој и мојој судбини, у нечему истој.

Осми април 1999.

Са батаљоном сам стигао на речено место.

На границу.

Ту смо, непомерени, непобеђени остали до краја рата.

Али, неки од нас се нису вратили.

Отишли су на место боље од овога.

Сада им подносим, непoтпун извештај о нама тада и нама сада.

Коначни ћу им поднети онда

кад за његово подошење дође моје време.

Овај привремени и поетски

подносим данас вама и целом мирољубивом свету.

МРТВА СТРАЖА

Више дилеме немаш.

То си што си. Мртва стража

која је жива само због других.

Од тебе се очекује да извесно време,

сачуваш неке људе и ствари

од неких људи и ствари.

Обавезују те само живи.

Мртви ти нису битни

чак и да си последњи човек

којег су у животу видели.

У извршавању тога задатка,

то је у наредби о мртвој стражи двапут подвучено,

користиш, без бојазни од било какве казне,

сва расположива оружја.

Ватрена или хладна.

Ако околности дозвољавају,

много је боље да то буду ова друга.

Јер су безгласна, више лична, примерена појединцу,

мада се у оваквим ситуацијама појединачне биографије

најчешће завршавају здружено.

У овој, као и у свакој другој стварности,

твоја реч може да те убије,

а туђа да те спаси.

КОПАЊЕ ЗАКЛОНА ЗА ЛЕЖЕЋИ СТАВ

Треба учинити нешто само за себе.

Треба ископати заклон за лежећи став.

Како се то ради нису ти рекли кад јавили су ти

да отаџбина те зове.

Без обзира на величину ратних циљева.

Заклон за лежећи став копа се

према величини сопственог тела.

Пази да главу не подигнеш

у висину цветова.

И копај тако као да ништа друго у животу ниси радио.

О својој биографији не брини.

Неки отвор за лежећи став

већ чека да пригрли њен сажетак.

ПИСАЊЕ БОРБЕНОГ ИЗВЕШТАЈА

То је наређење.

Односи се само на тебе.

Поступаш по њему.

Пишеш извештај о људима са којима си у истом догађају.

Неке од њих познајеш лично.

Знаш како се зову, кад су и где рођени,

кога су оставили код куће,

И чему су се малочас насмејали.

Њима придружујеш оне о којима ништа не знаш.

Описујеш их збирно.

Опис треба да одговара стварности.

Али стварност захтева да их раздвојиш – на мртве и на живе.

За мртве је довољно да напишеш колико их је.

То је важније од онога ко их је убио и зашто.

Живе групишеш у написане пределе.

У мање и у веће, у ближе или у даље.

Надеваш им заједничка имена – десетина, вод, чета, батаљон, бригада, армија.

Јер, треба одједном да се зна

где је ко данас у односу на јуче.

Небо и земљу описујеш узгред,

само ако су наоружани.

Прећуткујеш писма од куће

и дневну штампу.

Писање извештаја завршаваш својом биографијом,

не опширнијом од потписа и чина

Ако га имаш.

3.

РАТ САЖЕТ У ЈЕДНУ РЕЧЕНИЦУ

О РАТУ НАЈМАЊЕ ЗНА ОНАЈ КОЈИ ЈЕ У ЊЕМУ БИО.

 

Милоје Радовић,

Краљево 24. март 2019.

Ако одеш прије мене, Јадранка Регоје

Ако одеш прије мене
наћи ћу те у дну ноћи.
Ако одеш прије мене
можда ћеш у снове доћи.
Ако одеш прије мене
бићеш облак, вјетар, дуга…
Ако одеш прије мене
дозваће те моја туга.
Ако одеш прије мене
јави ми се кроз кап кише.
Ако одеш прије мене
нек’ ти душа замирише
к’о влат траве, к’о купина,
к’о посљедња чаша вина.
Ако одеш прије мене
не постоји раздаљина.

Ћирилица – матично писмо

Дуго српски језик славимо, а њиме се не бавимо. Утолико је важније пренети вести о првим корацима за заштиту ћирилице и њено враћање на место које јој припада. У нади да су садашње активности Министарства културе Србије на очувању и заштити ћирилице, само почетак велике акције за заштиту и очување националног идентитета и културне баштине Срба, са радошћу преносим следећу вест:

,,Радна група Министарства културе и информисања, у коју су укључени представници Одбора за стандардизацију српског језика, припремила је предлоге за измену и допуну Закона о службеној употреби језика и писма, које за првенствени циљ имају да боље регулишу статус ћирилице у јавном саобраћају, с обзиром да су језик и писмо део културне баштине и питање идентитета сваког народа и његове културе.

Предлог измена и допуна предвиђа да се први члан постојећег Закона усклади са чланом 10. Устава Републике Србије који у службеној употреби не раздваја српски језик од ћириличног писма. Ћирилица се означава као матично писмо, а латиница као помоћно писмо.

Предложеним допунама прецизно се означава појам службене употребе језика и писма, што досад није био случај, тако да је, да би се избегла различита тумачења, било потребно навести да се, поред органа власти на свим нивоима, службена употреба језика и писма односи и на образовне установе, медији, привредна предузећа и јавне установе свих врста. Подразумева се и употреба службеног језика и писма у правном промету између правних субјеката односно када је бар једна страна домаћи правни субјекат. Одредба се посебно односи на обележја предузећа и сличних субјеката (назив фирме, седиште, делатност), затим називе робе и услуга, упутства за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијске услове, понуде, фактуре, рачуне и потврде.

Изменама се предвиђа и оснивање Савета за српски језик и дефинише друштвена брига о службеном језику и матичном писму. Утврђен је темељни садржај језичке политике и идентификоване су институције позване да у сарадњи с државним органима воде и спроводе језичку политику, која има и стручно-научне и правно-политичке и прагматичке аспекте.

У складу са „Европском повељом о регионалним и мањинским језицима“ дефинисани су мањински језици. Та повеља као мањинске језике препознаје оне језике који су „различити од званичног језика те државе“, чиме се не улази у право називања језика према имену народа који се њиме служи (тзв. симболичка функција језика).

Додаје се надлежност инспекцијске службе министарства задуженог за трговину за спровођење овог закона у делу који се односи на исписивање назива роба и услуга, упутства за употребу, информације о својствима робе и услуга, гаранцијске услове, понуде, фактуре, рачуне и потврде.

У важећем тексту закона нису предвиђене казнене одредбе за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног писма, а јесу када је реч о члановима који се баве службеном употребом језика и писама националних мањина. Предложеним решењем дисциплинским и казненим одредбама претходи управни надзор надлежних министарстава, којим се утврђују повреде одредаба овог закона, на које могу упозорити и грађани и стручно-научне институције.

На предложеном документу радила је радна група у саставу:

  • др Вељко Брборић, шеф катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду,
  • др Милош Ковачевић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду,
  • др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду,
  • др Срето Танасић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе и информисања,
  • Оливера Игњатовић, саветник у Министарству културе и информисања и
  • Марко Деспотовић, саветник у Министарству културе и информисања.“

Извор: Министарство културе Србије

Ћирилица – част српских интелектуалаца

У сусрет 21. фебруару Дану матерњег језика, преносим овај интервју са др Сретом Танасићем, директором Института за српски језик Српске академија наука и уметности (САНУ), који упозорава да се последњих двадесетак година дешава преименовање српског језика с циљем мењања националног идентитета и цепања српског језичког простора.

dan-maternjeg-jezika

„Цијепање српског језичког простора иде у прилог мијењању националног идентитета и преименовању Срба у друге новокомпоноване народе, а тиме и цијепању српског националног корпуса“, упозорава Танасић у интервјуу за Срну.

Танасић сматра да су босански и црногорски језик посебна имена једног језика који се традиционално звао српски језик. Сви ти називи за српски језик, истиче он, дати су из политичких разлога, зато се и користи израз „политички језик“.

Новонастале државе или нације издвајају се језички, називајући свој књижевни језик, који већ постоји, посебним именом. Истовремено, нема посебног аустријског или бразилског језика…

„Ради се о књижевном језику који је Вук Стефановић Караџић, на основу источнохерцеговачког и шумадијско-војвођанског дијалекта, створио за потребе српског народа и његове културе“, напомиње Танасић.

Он указује да су Хрвати преузели тај језик, помоћу кога су објединили кајкавце, чакавце и све штокавце католике у данашњу хрватску нацију.

О „босанском језику“, оцењује Танасић, не може се говорити као о посебном језику. Он напомиње да је некадашњи сарајевски професор Милош Окука, један од најпозванијих за језичке прилике у БиХ, недавно написао да је то „српски језик на хрватски начин“, желећи да каже да ту нема посебне варијанте.

Танасић истиче да је сам назив „босански језик“ некоректан, јер није изведен ни из имена народа Бошњака, па да се зове „бошњачки језик“.

„Очито су на дјелу претензије Бошњака да свој стандард наметну у цијелој БиХ као књижевни језик за све, док би српски и хрватски били нешто што је дошло са стране. Зато није ни чудо што тај назив не признају ни Хрвати“, наводи Танасић.

Наводећи да мењање вере, па и националног идентитета, не значи и заборављање матерњег језика, Танасић каже да је матерњи језик муслимана на овим просторима – српски, како су га дуго и звали, бар већина, који је онда добрим дијелом 20. вијека називан „српскохрватски језик“.

„Ако Бошњаци тако хоће да зову свој израз, нико их не може присилити да одустану од те намјере. Али, нико не смије присиљавати ни Србе и Хрвате да га зову тако, а не према узусима српског језика“, наглашава Танасић.

Танасић подсјећа да су у Србији поједини државни функционери признали „босански језик“.

„Сад је проблем што држава све чешће трпи притиске да се тај језик не третира само као политички језик, већ траже школство и судство на њему“, наводи Танасић и истиче да долази до апсурда, те онај ко је у Србији завршио школу, стекао одређену диплому на српском језику и добио посао, кад треба да плати казну полицајцу каже да – „не разуме српски језик“.

Танасић наводи да је могуће исправити ту грешку са увођењем „босанског језика“ у школе у Рашкој/Санџаку, тако што је потребно применити принципе који су утврђени у Европском документу, где пише да се мањински језик мора разликовати од већинског.

Нагласивши да је српски језик једна од најзначајнијих одредница српског идентитета, заједно са српском православном вером, која не мора бити вера свих Срба, Танасић подсећа да су се као Срби изјашњавали и Меша Селимовић, Скендер Куленовић и многи други.

Танасић сматра да је враћање ћирилице питање части данашње генерације српских интелектуалаца и оцењује да је ћирилица са српским језиком у основи српског идентитета и да су на њој створени споменици културе, који представљају сам врх европске културне баштине, као што је „Мирослављево јеванђеље“ и други.

22018_serbian_writing_cirilyc_cirilica

„Један од начина да се Срби одвоје од своје националне културе и да се претворе у безличну масу јесте затирање ћирилице. Многи интереси се ту укрштају. То омогућава и лакше поткрадање српске националне баштине, што и даље траје“, упозорава Танасић.

Извор: Слободна Херцеговина

 

Бранислав Јанковић

Врло је тешко објаснити ученицима петог разреда три групе лирских песама које су најстарија усмена историја нашег народа – митолошке, обредне и обичајне песме. Како говорити о словенским митовима деци која никад нису чула за словенска божанства, али су има пластично јасни ликови Ахила, Одисеја и Зевса? Како објаснити разлику између обредних и обичајних песама, а не објаснити запис, храст, суђаје, виле, кравај… Како дочарати свет српске старине, ако о томе нема књига прилагођених савременом читаоцу, који није књижевни теоретичар, историограф, ни научник?

Одувек сам маштала о књизи која ће мојим ђацима представити свет српске старине и показати савременим читаоцима да је свет Господара прстенова и Хари Потера много сличнији свету наших предака него неким другим културама. Део мојих надања остварен је књигом Бранислава Јанковића ,,Сузе Светог Николе“.

Истраживања показују да се у периоду од 11 до 17 година не чита. Ни сама још нисам упознала средњошколца који с вољом чита лектиру. Понекад ни ми сами, њихови наставници, нисмо баш најуверенији у оправданост опстајања неких наслова у средњошколској лектири. Али ми имамо и велику моћ – могућност да нека дела савремене књижевности понудимо својим ученицима уверени да информација сада значи прочитана књига у будућности.

Због свега што роман ,,Сузе Светог Николе“ Бранислава Јанковића доноси ономе ко га прочита и разуме, због тога што инспирише наставнике и враћа књиге средњошколцима у руке, због тога што доноси добро кад год буде прочитан, уместо белешке о писцу и књизи делим са љубитељима овог блога следећу презентацију као позив на читање:

Јужно од Ибра, Миодраг Милуновић

На распетом пољу косовскоме
где црн пастир тишину напаса.
Црно звоно, црних богомоља,
на јутрење призива, без гласа.

Ноћ притеже опуту од бола,
јутро нам се у синору крије.
Залуд јармиш волове у кола
касно ти је стићи, Арсеније.

Твоја стада разгонише вуци.
Ноћ у оку, плаћа виду данак.
Преци нам се у парлогу скрише
ко затрављен сеоски опанак.

Ћирилицу, српску словарицу,
крстаче нам чувају, на гробљу.
Што опадне не дочека зору,
то гаврани двоглави позобљу.

Црном ноћи, верном заручницом,
венчава нас рука агарјана,
па нам свадбе на тамјан миришу,
на кандила и на тиховања.

Свадбујемо као крајпуташи,
крај кумова прекланих у јарку.
На димњаку, роде устрељене,
греју нејач, на мртвом угарку.

Црне свеће, смерне монахиње,
тумарају метохом, без вида.
Разапету зору, о бездање,
у очима скрива, Симонида.

Зло је доба. Зна то нечастиви,
док нам кости о заборав мрви,
да досоли косовску вечеру,
крсни колач, наш данак у крви

Као вода растаче се народ,
што заграбиш, кроз прсте се слије.
У наћвама пауци се легу
касно ти је стићи, Арсеније.

Колевке се њишу мртвородне,
немаш кога да спасиш од зала.
У огњишту гусле сагорле,
светлст нам се у ноћ закључала.

У Грачаници
02.08.2010.

images-2