Архиве

ИЗМОЉЕНА СУДБИНА, Виолета Јовић

Девојачки ћилими претрисам,

у који сам снови уткавала,

наплакујем сетно и уздисам

над све што ми судбина украла.

Ћилими у санд`к останули

да не грубе живот савремени,

у дом туђи несу пристанули,

па си ч`ме куде су склопени

и моље се како и судбина

што је моја тужна, измољена,

удовичка самачка грбина

с црнетине црне уцрњена.

Гледам боје, вуну и свилицу

како се на сл`нце пресјајују

а мољци изели основицу,

по ћилими бубе измиљују.

Пројели ми моје девовање

сање моје никад досањане,

овој више неје за чување

а греота дел живот врљање.

Простирам ји по труле тарабе,

помеђу диреци на конопци

и мислим се: сневала сам џабе

које мож да значе који конци.

Нема конац који мож зашије

закрпу на моју душу празну.

Живот како згужвене артије

да потпалим да ћилими плану.

На гамилу доле прикај реку,

куде сам детињство иживела

запали ји на летњу припеку,

измољена судба изгорела.

Саг ћу да се у небо огледам,

сас звездану доламу покријем

пусти снови нема да распредам.

ионакој више и не спијем.

Девојачки ћилим, Виолета Јовић

Ткајем ћилим за мојег човека

кој` ће у њег уме да познаје

боје које ће трају довека,

докле потка и основа траје.

Алев конац – моја крвца врела,

што ми срце на работу гони.

Думала сам, докле сам га прела

од кров, огањ и наши синови…

Зелен конац – равно поље, родно

и у њега миришљаве траве…

Где легнемо, да ни буде згодно,

да су ни на исти јаст`к главе.

Жути конац – како јасно Сл`нце,

да ни греје докле век ни траје,

како једно да ни куца срце,

док гледамо, да ни очи сјаје.

Модар конац како модро небо,

бистро како поток у планина`,

чисто како кладенче студено –

помеђу нас да живи истина.

А црн конац – како земља родна

која ће ни рани лебом белим,

да ни увек буде благородна,

да се множи, а да се не дели…

Ткајем ћилим и мисал уткавам:

с кога ли ћу на њега да спијем?

Дал ћу певам кад се заодавам,

ел ћу сама жив живот да снијем?

Неје тек покривка овај ћилим,

ни простирка да се на њу лега!

Ја га ткајем како оћу живим.

Думам кога ћу дарујем с њега.

Ткајем ћилим за мојег човека

кој ће у њег уме да познаје

боје које вежу ни довека,

докле потка и основа траје…

Поздрав алексиначким Моравцима

          Драги Алексинчани,

Данас сам свршио са својим обавезама око Речника Алексиначког Поморавља. Ослобођен стега и притруса, уживам листајући старе текстове и  у мислима пролазим Поморављем. Записујем: Кад бих се питао шта то треба да саветујем младом човеку који и сам већ има пуно жеља и недоумица, мислим да бих му рекао: Прави успомене, да се једног дана имаш чега сећати!

          Ово је дан паприка, оних што их ви имате у башти, а ја у писанки. Управо тим текстом желим да Вас поздравим и да предам своје парче вашега речника.

          Слатка љута – народе!

          Овако вичу на нишкој пијаци, а ја никако да растумачим да ли ово значи – слатка и љута (паприка, дабоме), или: слатки али љута, или: слатка зато што је љута, или: (толико је) љута (да је од тога већ) слатка… Кад стигне јесен, с паприком све може. Због тога уопште не треба ићи у Ниш. Може се слично видети у Моштаници, а може и у Бучуму.

          У те могућности спада и оно излагање љутих танких, дугих или кратких, папричица ватри – за одмах, за кисело, за уз роштиљ, за зиму… А то се може чинити на скари (тако то чине ћевабџије), на плотни шпорета (свеједно да ли на струју или на дрва, али боље је ово друго), или на кубету у Сврљигу, или кавтору у Пироту, затим у врелом пепелу – на огњишту или на пољани, кад је можда и најбоље, јер мирис иде далеко, шири се, кад је време мирно – лагано и равномерно, а кад паветрак пирка – јасније и оштрије, па га осете и они који га не виде.

          Језик све то зна: па онај у устима осећа љутину и сласт, а онај заумни све то покушава да увије у реч. За оно што испричасмо већ постоје изрази: да се испече – то мора да је на решетки; да се испецка – то ће бити на плотни, да се испршка – то  мора да је у прхтавом пепелу, у жеравици која прелази у супрашицу, па кад џинче такне у жарче, цикне неки гласић и мало  полети пуваљ од пуцања љуспице те испраши необазриву домаћицу. Да тога не би било, за такав поступак термичке обраде овог божјег благослова моја мајка говорила је: Тури тој у пепел да ти се малко прожавари (вероватно: прожари, али тако нико овде не каже!).

          Најлепше се пеку младе, здраве, праве и  тврде. Ако су вретенасте (дугуљасте, измичне), оне се ваљају по плотни, а ако су дволичне – оне су пљоснате па знаш која страна мора да прилегне на жешко, тј. на ватру. Криве и кржавке су за жар.

          Није им лако, али млад сир и стара ракија све то доведу у ред. Кад нема сира, може и бели лук попрскан јабуковим сирћетом.

          Пеку се и крже, пртке или прчке, ситне а оштре, а оштро се и љуто тако преплићу, да и кад може код папричица да се све то разазна, тешко може код ракије, која је оштра кад је љута, а љута кад је оштра, па се однекуд нађе жестока и све ово замућено (пре)покрије, односно – прелије.

          Не пеку се цимбулчићи, они ситни, црвени као од биљура, што се гаје у саксијама. Јесу за украс, јесу за укус, али кад би их дохватио огањ, настала би нека борба две жестине у којој оно што је мање и што се напиње, мора да прсне, да му снага оде у зрак, и – нема је. Само осетиш како те пецка у носу и очима, па и то нестане, и оде у сећање.

          Кад је стриц Милан из Београда, камоје још дететом отишао, долазио на нашу летњу славу, волео је да он испече паприку, у жеравици или врелом пепелу док се прасе пече на ражњу, јер му је мирисало и печење, и паприка, и још је пепео свему давао мирис и укус. Мајка то није одобравала, јер њој је пепела било преко главе, а стрицу је годило јер одавно у кући немам пепела, сем оног с цигарете, јер све је под електриком. Ни стриц ни паприка нису волели електрику, зато су се лепо сретали у Бучуму.

          21. октобар 2017.

Опет је крај лета, а дани су још врели, сунце као да пече, или то његови зраци само пецкају такмичећи се са љутином и мирисима који се шире од пецканих и прљених, папричица или печених надутих  паприка што долазе из оближње авлије. Нема ни мајке ни стрица, само ја, сâм, омотан уздасима и издасима, себи довољан и ником потребан.(6.9.2021)

Недељко Богдановић

Баш сам враг

Или

Мој утисак о књизи – Како сам аутостопом стигао до Гиниса Драгана Аранђеловића Арчија

Када и после неколико дана од читања, носим књигу у мислима, онда она и заслужује пар речи на мом блогу, мом комадићу слободе.

Никада нисам стопирала, никада нисам ни примила стопера, ако се не рачуна неколико бакица које сам повезла успут док су се погрбљене пешице враћале са пијаце из града у своје село. До недавно нисам ни познавала неког коме је стопирање хоби и ко ужива у слободи, неизвесности, бескрајним могућностима које симболизује тај подигнути прст.

Читање није само упознавање имагинарног света или света који писац дарује читаоцу оголивши себе. Читање је упознавање, прихватање или одбијање, откривање, упознавање и препознавање – света и писца.

Препознала сам једну особу отвореног духа, спремног на ризик и бескрајне могућности. Открила уметника рокерске душе који у пољу бујне траве поред ауто-пута ослоњен ухом на осушену стврднулу земљу у својој стоперској врећи загледан у звездано небо ослушкује песму робова… Присетила се смешка неких других шмекера налик оном с реј бан цвикама и избаченим лактом кроз прозор сребрног мерцедеса, који нажалост нису више са нама.

Упознала сам дух једног времена и једне земље коју нисам упознала ни обишла по тачкама које су оном који је стигао до Гиниса некада биле само рутина, а данас носталгија – Ада Бојана, Буљарице, Котор, Херцег Нови, Цавтат, Дубровник, Мљет, Мелита, Ластово, Корчула, Градац, Макарска, Братуш, Каштеле, Бол, с Понистре се види Шолта, Велебит, Олиб, Силба, Цриквеница, Опатија, Пула, Медулин, Ровињ, Плава Лагуна – Пореч, Умаг, Пороторож, Анкаран… И нисам оживела слику још једног југоносталгичара, већ човека чијим венама кола добра музика и трагање за њом, без предрасуда, граница, стилова и типова.

Открила сам да осим Пеце Поповића на овим просторима постоји још један истински рокер и легенда неких времена која су прошла и о којима би генерације које долазе без његове књиге сазнавале читајући чињенице из сувопарних уџбеничких страница, уколико буду уопште нешто читали. И није важна земља, већ дух, идеје, могућности, култура једног времена и простора…

Радовала сам се упитницима након једног занимања јер су ми они (???) некако рекли да се не смемо предати лудим временима :).

На крају одушевио ме дух вечите младости која се радује аутограму свог идола и у зрелим годинама, а музику коју слуша доживљава као и живот који живи – слобода, неспутаност, могућности…

Ћеле кула, Бошко Ломовић

Чему мрамор, слова снена

Пуна жâла и вапаја,

Када је за сва времена,

Кула пјесма нараштаја.

Чему очи, чему зјене,

Чему поглед црвоточни,

Кад нас глéде живе сјене

Јунака из дупљâ очних.

Попадаше, за шта – знаше;

Саградише, из незнања,

Неимари Хуршид-паше.

Нашу кућу од лобања,

А да нису могли знати,

Када мине вакат сјечи,

Вијековима да ће сјати

Нур* са неба која лијечи.

Обелиск на челу свијета,

Свратиште за крила лепет,

Кућиште за лати цвијета –

Силницима страх и трепет.

Још ће дуго кућа дремна,

Изванумље ума царског,

Бити луча изванземна

Поред Друма цариградског.

________

*Небеска свјетлост која пада на гроб свеца (турц.)

ЈЕЗИЧКИ ИНЖЕЊЕРИНГ

Политика – Међу нама

Текст Мише Ђурковића „Да ли се Србија враћа у комунизам“ („Политика“,

  1. априла), требало би, најзад, да охрабри водеће лингвисте и филологе да
    гласно кажу шта мисле о „језичком инжењерингу“. Дуго су ћутали или стидљиво
    опонирали. Изгледа да је узалуд Одбор за стандардизацију српског језика САНУ
    недавно упутио упозорење државним органима, посебно министарствима за
    просвету, науку и културу: „Недопустиво је да се у име политике или идеологије
    пропагира било какав језички инжењеринг, а камоли да се путем закона намеће
    јавним и државним организацијама речник родно диференцираног језика, речи
    које не богате него урушавају његову структуру“. У саопштењу се истиче
    бесмисао да називи многих занимања и титула, који су одувек у нашем језику
    били у мушком (граматичком) роду, тим инжењерингом морају добити и свој
    женски облик. Сувишно је истицати да су у Одбору понајбољи стручњаци кад је
    реч о српском језику.
    Упозоравјући на противуставност појединих чланова поменутог закона (18,
    27а, 43), чиме указује да има посла и за Уставни суд, Ђурковић истиче: „По истој
    идеолошкој матрици НВО добијају могућност да, пазите сад, подносе притужбу
    у име групе лица чије је право повређено и без сагласности оних који чине ту
    групу!?“ Дакле, ако уместо: филолошкиња, геометарка, епидемиолошкиња,
    оториноларинголошкиња, булдожеристкиња, пилоткиња, ковачкиња (ковачица),
    магистарка (магистрица), шоферкиња (шоферица), лингвисткиња, сведокиња,
    стручњакиња (експерткиња) напишем или јавно изговорим називе ових звања и
    занимања у граматичком мушком роду, као што се деценијама и вековима у нас
    чинило, следи тужба и казна за кривично дело. O tempora! O mores!
    Сви ови облици су непознати историји српског језика и несагласни са
    његовом структуром, како и Одбор САНУ констатује. На страну што
    представљају повелику органску тешкоћу при изговору, што је творац језика
    имао у виду. А творац језика је народ – не политичари, идеолози, закони, чак ни
    језички стручњаци. Ту тешкоћу не производе учитељице, фризерке, докторке
    (докторице), конобарице, глумице, спремачице, па су прихваћене у нашем језику,
    иако могу бити и у мушком граматичком роду, а да даме ништа не изгубе од
    „родне“ (ваљда полне!) равноправности.
    Што се тиче мене, провинцијског професора српскохрватског језика, НВО ме
    могу одмах тужити, јер никада нећу даму која вози трактор или авион, ради у
    хируршкој сали, сведочи на суду или је стручњак у другим пословима, назвати
    трактористиња, пилотица, анестезиолошкиња, сведокиња и сручњакиња. Али ћу
    се увек залагати да има исту плату као њен мушки колега, а често је нема, што
    много не узбуђује борце и „боркиње“ за родне равноиправност.

Богдан Биорац,
Брезна под Сувобором
(Објављено 8. mаја 2021)

Вук пред Европом, Бошко Ломовић

„Када се каквој жени не одржавају дјеца,

она надјене дјетету име Вук, јер мисли

да јој дјецу вјештице једу, а на вука

неће смјети ударити. Зато су и мени

овако име надјенули“

 Из Рјечника

И за­то, Ву­че са­мо­у­че,  ви­је­ко­ви за То­бом хра­мљу, јер хром не по­ср­ну док нам име Евро­пом про­но­си­ја­ше. Ма­ле­ни, а са суд­бин­ском гри­жом што смо, и сто пе­де­сет го­ди­на по­сли­је Тво­га упо­ко­је­ња, још не­вје­шти је­зи­ку ко­јем си нас под­у­ча­вао, ево Те и да­нас спо­ми­ње­мо, ис­ку­пљу­јемо се за Кња­же­ве увре­де, Ха­џи­ће­ва ома­ло­ва­жа­ца­ња и Стра­ти­ми­то­ви­ће­ве ана­те­ме. Ако нас од­не­кле гле­даш, про­ци­је­ни ко­ли­ко ва­ља­но то чи­ни­мо.

Срп­ски на­род има свог пре­по­ро­ди­те­ља, ма­ло ко­ји та­ко ра­зно­ли­ког и ра­ди­кал­ног, то­ли­ко ушан­че­ног у те­ме­ље на­ци­о­нал­не кул­ту­ре. Пр­ву књи­гу на­ших пје­са­ма Ти си у сви­јет пу­стио; пр­ву гра­ма­ти­ку на­шег је­зи­ка Ти си са­чи­нио; Тво­је је дје­ло пр­ва збир­ка на­ших ри­је­чи; Тво­је ре­цен­зи­је су пр­ви глас у на­шој књи­жев­ној кри­ти­ци; на­пи­сао си пр­ви бу­квар; пр­ви си уста­нич­ки исто­ри­о­граф и би­о­граф; ро­до­на­чел­ник си на­ше на­у­ке о на­ро­ду.

Без ијед­ног школ­ског свје­до­чан­ства, за­чео си на­шу со­ци­о­ло­ги­ју, па па­ле­о­гра­фи­ју, про­зо­ди­ју, ге­о­гра­фи­ју, ак­цен­то­ло­ги­ју, ди­ја­лек­то­ло­ги­ју, дао ври­јед­не при­ло­ге про­у­ча­ва­њу ме­три­ке на­род­не по­е­зи­је, ста­рог сло­вен­ског је­зи­ка, ма­на­сти­ра, при­ло­ге обра­зов­ној на­ста­ви, ре­пор­та­жи, епи­сто­ли­ци, пру­жио ма­кар и шкр­те по­дат­ке за исто­ри­ју ви­ше на­ших на­у­ка – ме­ди­ци­не, пра­ва, бо­та­ни­ке, зо­о­ло­ги­је, хи­сто­ло­ги­је… Па куд ћеш ви­ше, Ву­че!

Ти си на­шу ду­шу сла­вен­ску и бал­кан­ску Евро­пи пре­по­ру­чио. Нас: чо­ба­не, кме­то­ве, чив­чи­је, хај­ду­ке. Нас: бун­џи­је и гу­сла­ре. По­ста­ли смо ду­хов­на по­сла­сти­ца ро­ман­ти­чар­ској Евро­пи, у кру­го­ви­ма „нај­о­длуч­ни­јих љу­ди, с не­по­ди­је­ље­ним до­па­да­њем“ чи­та­не су на­ше пје­сме – ре­ћи ће Те­ре­за Ал­бер­ти­на Луј­за фон Ја­коб (Талфј). „Не би­смо зна­ли ко­ји би на­род мо­гао по­ка­за­ти та­кво бла­го љу­бав­них пје­са­ма, осим све­те Со­ло­мо­но­ве Пје­сме над пје­сма­ма. Од Хо­ме­ро­вих спје­во­ва на­о­ва­мо не­ма у ци­је­лој Евро­пи ни јед­не по­ја­ве ко­ја би нас мо­гла та­ко ја­сно оба­ви­је­сти­ти о су­шти­ни епа као срп­ска на­род­на пје­сма“ – ди­вио се је­дан од бра­ће Грим. На­ше „про­сте пје­сме“ сти­гле су пред Ге­теа и Кле­мен­са Брен­та, а ве­ли­ки По­љак Адам Миц­ки­је­вич, го­во­ри­ће да смо пред­о­дре­ђе­ни да бу­де­мо „му­зи­чар и пје­сник ци­је­лог сло­вен­ског пле­ме­на“. За Чер­ни­шев­ског су на­ши сти­хо­ви је­дин­стве­на по­е­зи­ја на­род­них ма­са, док за Ни­ко­лу То­ма­зеа има­мо „нај­ста­ри­је, нај­е­пич­ни­је и нај­у­зви­ше­ни­је пје­сме у Евро­пи“.

Пи­сао си Му­шиц­ком ка­ко су спје­во­ви не­пи­сме­них Бал­ка­на­ца те­ма у ди­ја­ло­зи­ма вр­сних умо­ва Вај­ма­ра, Дре­зде­на и Бер­ли­на: „Сад Ни­јем­ци уче срп­ски на­врат-на­нос“. Ен­гелс ће пи­са­ти Марк­су: „Жи­во учих тај је­зик из пје­са­ма ко­је је са­ку­пио Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић“. И та­ко, ви­ше су нас сви­је­том про­сла­ви­ле на­ше на­род­не пје­сме не­го сви­је­тло оруж­је. Еј­ва­лах им!

Је­дан фран­цу­ски сла­ви­ста ће ре­ћи да без Те­бе ро­ман­ти­чар­ска Евро­па не би би­ла што је. Ве­ли­ким Тво­јим тру­дом (а хва­ла и цар­ском цен­зо­ру Јер­не­ју Ко­пи­та­ру!), са­мо за Твог жи­во­та и вре­ме­на, пре­во­ди­ће и из­да­ва­ти на­ше пје­сме: Че­си (Хан­ка и Че­ла­ков­ски), Ни­јем­ци (Тајфл, Гер­хард, Фогл и дру­ги), Ен­гле­зи (Ба­у­ринг и Ме­ре­дит), Фран­цу­зи (Во­јар и До­зен), а још и Ма­ђар Са­кач, Фи­нац Ру­не­берг, По­љак Зо­мор­ски, Рус Гер­бељ…

Ни­че се у мла­до­сти ба­вио пре­ра­дом шест на­ших на­род­них пје­са­ма; ни­су из­ма­кле ни па­жњи ком­по­зи­то­ра Брам­са. Знаш ли, Ву­че, да си био те­ма ди­плом­ског ра­да пје­сни­ка Бло­ка? Ни Пу­шкин ни Про­спер Ме­ри­ме ни­су мо­гли одо­ље­ти пје­сни­штву „ди­вљакâ са бр­до­ви­тог Бал­ка­на“.

Ти си, чо­вје­че, по­кре­нуо и дру­ге у дру­гим зе­мља­ма да са­ку­па­ља­ју и „пе­ча­те“ пје­сме сво­јих на­ро­да и збор­ни­ке по­све­ћу­ју „ува­же­ном и дра­гом Ву­ку“. Чи­не то Ма­ке­дон­ци (Шап­ка­ров, Бу­љев­ски и Ђи­нов­ски), Бу­га­ри (Ге­ров), Укра­јин­ци (Ша­шке­вич, Ва­ги­ље­вич и Го­ло­вац­ки), Ру­му­ни (Аса­ки). А сам си за­пи­си­вач био ма­ке­дон­ских, бу­гар­ских, ру­мун­ских и ал­бан­ских на­род­них пје­са­ма.

Хо­ће­мо да­нас да пи­ше­мо ка­ко го­во­ри­мо и да чи­та­мо ка­ко је за­пи­са­но. А за­пи­са­но је ка­ко си био не­по­ћу­дан вла­сти­ма, и све­тов­ним и ду­хов­ним, да си за жи­во­та га­њан и ври­је­ђан, на­би­је­ђи­ван и ухо­ђен, да је Тво­ја отаџ­би­на би­ла глу­ва за Тво­је ва­па­је и при­је­ко­ре, да си јој сла­ву сви­је­том про­но­сио а гла­до­вао, да си ко­рио са­вре­ме­ни­ке а на­ду по­ла­гао у по­том­ство, до по­сљед­њег да­ха си ра­дио на „пол­зу“ на­ро­да свог и у ду­го­ви­ма умро. Би­ло је ви­до­ви­то­сти у кри­ти­ци Фран­цу­за Ла­бу­ле­ја, упу­ће­ној Тво­јим зе­мља­ци­ма: по­мо­зи­те за жи­во­та чо­вје­ку ко­ји вас је про­сла­вио, а не да вас по­сли­је ухва­ти ма­ни­ја за по­ди­за­њем мер­мер­них спо­ме­ни­ка.

Ни­ко у свом се­лу ни­је по­стао ха­џи­ја, па ни­си ни Ти, ма­кар се и Ву­ком звао. Али си од европ­ских ака­де­ми­ја и на­уч­них дру­шта­ва до­био, Ву­че са­мо­у­че, 16 ди­пло­ма, од вла­да­ра три злат­не ме­да­ље, че­ти­ри ор­де­на и два злат­на пр­сте­на. Удо­сто­ји­ли су те члан­ством, али и са­ми би­ли удо­сто­је­ни: Беч­ка ака­де­ми­ја на­у­ка, Бер­лин­ска ака­де­ми­ја, Књи­жев­но одје­ље­ње Пе­тро­град­ске ака­де­ми­је, Пе­тро­па­влов­ско дру­штво љу­би­те­ља ру­ске књи­жев­но­сти, Уче­но дру­штво Кра­ков­ског уни­вер­зи­те­та, Ти­рин­шко-сак­сон­ско дру­штво за ис­пи­ти­ва­ње отаџ­бин­ских ста­ри­на, Ге­тин­ген­ско уче­но дру­штво, Дру­штво за исто­ри­ју Им­пе­ра­тор­ског мо­сков­ског уни­вер­зи­те­та, Оде­ско дру­штво љу­би­те­ља исто­ри­је и ста­ри­на, Дру­штво срп­ске сло­ве­сно­сти, Им­пе­ра­тор­ски хар­ков­ски уни­вер­зи­тет, Африч­ки ин­сти­тут у Па­ри­зу за уки­да­ње роп­ства, Ру­ско ге­о­граф­ско дру­штво, Дру­штво за по­вје­сни­цу и ста­ри­не ју­го­сло­вен­ске у За­гре­бу, Дру­штво љу­би­те­ља књи­жев­но­сти Мо­сков­ког уни­вер­зи­те­та, По­же­шка жу­па­ни­ја… Ма­ло ли је, Ву­че!

При­је 154 го­ди­не иза­бран си за чла­на Ма­ти­це илир­ске и по­ча­сног гра­ђа­ни­на За­гре­ба.

При­је 192 го­ди­не до­ди­је­љен Ти је по­ча­сни док­то­рат фи­ло­зо­фи­је у Је­ни, као „пре­бла­го­род­ном и ве­ли­ко­у­че­ном му­жу“.

Мно­ги од нас, ко­ји тек за ово са­зна­је­мо, са за­ка­шње­њем Ти че­сти­тамо!

Из ,,Завичајног буквара“, Мошо Одаловић

Реци ми то на српском

Нико нам није крив. Сами унакажавамо народни и књижевни говор. Скоројевићки, „еуропејски“, да не бисмо били „прости пред светом“. Шта нас се тиче што се учена Европа 19. века дивила чобанском језику наших народних песама. Презиремо га „у име напретка“ и „бољег разумевања“ са светом, или да не будем прост ради адекватне комуникације! Небитно је што се међу собом не разумемо. Телевизија предњачи у „унапређивању“ језика, а остали је помно следе. Па докле се стигне!

___________________________________________________________

 „СРПСКЕ“ РЕЧИ НАШИХ ТЕЛЕВИЗИЈА   ПРЕВОД НАСРПСКИ ЈЕЗИК

Агонија                                             Самрт, умирање

Адаптација                                       Прилагођавање

Адекватно                                        Одговарајуће

Аванс (аконтација)                         Предујам

Акорд                                                Сазвучје

Аналогија                                         Сличност

Анекс                                                 Додатак, допуна

Анектирати                                      Припојити силом

Антагонизам                                    Противљење, трвење

Анулирати                                        Поништити, оповргнути

Апропо (à propos)                           У вези с тим

Аргумент                                          Чињеница

Багателан                                          Јефтин, неважан

Бенефиција                                       Корист, повлашћење

Бизаран                                             Чудан, необичан                                        

Бламажа                                            Срамота, ругло

Бруталан                                           Груб, напрасит

Валидан                                            Пуноважан, неоспоран

Валоризација                                   Вредновање

Вентил                                               Одушак

Виталан                                             Животав, крепак, живахан

Гајба                                                  Кавез, затвор (пренос. знач.)

Галантан                                           Углађен, отмен, удворан

Галиматијус                                     Несувислост, збрка (у говору)

Глазура                                             Превлака, глеђ цакловина

Гунгула                                             Метеж, врева, ломљава

Дегустирати                                     Пробати, кушати

Дезавуисати                                     Оцрнити (неког), утерати у лаж

Депонент                                          Улагач

Деранжирати                                   Пореметити, осујетити, ометати

Дескрипција                                     Опис

Дефинитивно                                   Коначно

Дерогирање                                      Поништавање, укидање

Директно                                          Непосредно

Дистанца                                          Одстојање, размак

Дистинкција                                    Разлика

Дистрибуција                                  Подела. расподела

Донатор                                            Дародавац

Ђаконија                                           Посластица

Ђилкош                                             Обешењак, ветрогоња

Ђувегија                                           Вереник, младожења, муж

Ђулистан                                          Ружичњак

Ђутуре                                              Уцело, уједно

Ђутурум                                           Неспособан, онемогао, оронуо

Евидентно                                        Очито, очигледно

Егал, егализовати                           Једнак, уједначити

Егзактан                                            Тачан, неоспоран

Егзистенција                                    Постојање, опстанак

Едукација                                         Образовање

Еквивалентан                                  Једнак, исте вредности

Ексклузивно                                     Искључиво  

Елеватор                                           Подизач

Емпатија                                           Самилост, саосећање

Енормно                                            Огромно

Епидемија                                        Зараза, рéдња

Епоха                                                 Раздобље

Ескалирати                                       Надоћи, повећати се                                 

Етика, етично                                  Морал, морално

Жакет                                                Капутић, прслук

Жардињера                                      Посуда за цвеће

Женирати (се)                                 Досађивати, устручавати (се)

Жовијалан                                        Весео, ведар, дружеван

Заинтачити                                       Наваљивати, упорно захтевати

Заштопати                                        Закрпити, зачепити

Зијан                                                  Штета, квар, губитак

Зихер                                                 Сигуран, поиздан

Избалансирати                                Уравнотежити

Илузија                                             Самообмана, варка

Имиџ                                                  Изглед

Империја                                          Царство                                                        

Имплементација                             Извршење, примена

Импликација                                    Спој, веза, сплет

Импресија                                        Утисак, доживљен осећај

Инаугурација                                   Устоличење, увођење у положај

Ингеренција                                     Утицај, уплитање у нешто

Индикација                                      Знак, обележје, указивање

Индиректно                                      Посредно

Индиција                                          Предзнак                                          

Иницијални                                      Почетни

Инклузија                                         Укључивање                                   

Инспирација                                    Надахнуће

Институција                                     Установа                                          

Интернационалан                           Међународни

Интродукција                                  Увод, најава

Интуиција                                        Предосећање

Инфицирати                                     Заразити

Инцидент                                          Изгред, немио случај

Иритирати                                        Дражити, подбадати

Иронија                                             Поруга

Јавашлук                                           Неодговорност, немарност

Јапија                                                 Грађа

Јогунаст                                            Тврдоглав, својеглав

Јубилеј                                              Годишњица

Каузалан                                           Узрочан

Кеш                                                    Готовина (новац)

Колатералан                                     Побочни, покрајни, попратни

Комеморација                                  Помен, даћа

Комуницирати                                 Разговарати, одржавати везу                              

Конверзација                                   Разговор

Конверзија                                       Преобраћање, промена

Конзумирати                                   Појести, потрошити                                  

Конзистентно                                  Постојан, трајан, сталан

Консеквентан                                  Следећи, који је по реду

Контакт                                             Дотицање, додир

Конфузан                                          Збркан. збуњен

Концентрисати (се)                        Усредсредити (се)

Коректно                                          Тачно, исправно    

Корзо                                                 Шеталиште

Креирати                                          Стварати                              

Круцијално                                      Главно, кључно

Кулирати                                          Уживати

Латентно                                           Скривено, потајно

Легално                                             Законито

Легитимно                                        Оправдано, праведно

Лимит                                                Ограничење

Лојалан                                             Веран, одан                                                             

Лукративан                                      Уносан

Махинација                                      Лукавство, подвала, интрига

Махинално                                       Нехотично, несвесно

Медијатор                                        Посредник (у разговору, преговору)

Медиј(ум)                                         Средина, подручје

Мелодија                                          Напев

Мизерија                                           Беда, достојно презира

Мориторинг                                     Надгледање

Мултипликација                             Умножавање

Номинација                                      Именовање

Ноншалантан                                   Немаран, нехајан

Нотар                                                 Бележник

Нотирати                                          (За)писати, бележити

Ноторан                                            Општепознат

Нутритиван                                      Хранљив

Оваплотити                                      Утеловити

Одијум                                              Мржња, омраза

Опсервација                                     Опажање, мотрење

Опскурно                                          Тамно, мрачно, магловито

Опструкција                                     Онемогућавање (начин борбе)

Оралан                                              Уснени, усни

Осцилација                                       Колебање, њихање

Паралелно                                        Упоредно

Партикуларан                                  Посебан

Перформанс                                     Представа

Позиција                                           Положај

Популација (лат. populus)            Становништво, људство, житељи

Постер                                               Плакат

Преферирати                                   Више волети

Превенција                                       Предусретање, спречавање

Продукција                                      Производња

Променада                                        Шеталиште. шетња

Промоција                                        Представљање

Промптно                                         Брзо, спремно, окретно                                        
Радикалан                                         Коренит, темељан

Рапидно                                            Брзо

Реакција                                            Одзив

Реалан                                               Стваран, збиљски, прави

Ревидирати                                       Преиспитати, поправити

Рекреација                                       Окрепа, опоравак, разонода

Ресурс                                                Средства, залихе, извори

Рефрен                                              Припев

Руралан                                             Сеоски, сељачки, пољски

Самит                                                Скуп, састанак на врху

Сатисфакција                                   Задовољење

Секуларан                                        Светован, нецрквен

Селекција                                         Одабирање, разврставање

Сензација                                          Утисак, осећај, снажан дојам

Сепаратан                                         Издвојен, излучен, одвојен

Сертификат                                    Уверење, сведочанство

Симпатичан                                     Мио, драг, допадљив

Спонзор                                            Покровитељ, заштитник

Стајлинг                                            Изглед споља

Статус                                               Положај, прилике

Суицид                                              Самоубиство

Супер                                                 Лепо, одлично, красно

Тајминг                                             Право време

Таленат                                             Природни дар, надареност

Таман                                                Баш тако, сасвим, тек што

Тангирати                                         Дотицати, погађати

Тандем                                              Пар (двоје, две, двојица)

Тестамент                                         Опорука, завештање

Тривијалан                                       Прост, обичан, безначајан

Ћилим                                               Простирач

Ћифта                                                Шкртац, малограђанин

Ћошак                                               Угао

Ћувик                                                Брежуљак, главица

Узурпација                                       Отимање, посезање у туђа права

Универзалан                                    Свеопшти, свеобухватан, свестран

Ујдурма                                             Смицалица, подвала

Унисоно                                            Једногласно

Унификација                                   Уједначавање, једнообразност

Уравниловка                                    Нивелација, уједначавање

Ургентан                                           Хитан, неодгодив

Утаначити                                        Уговорити, договорити се

Факат                                                 Чињеница

Факултативан                                  Необавезан

Фалити                                              Недостајати, мањкати

Фалсификовати                               Кривотворити, патворити

Фалш                                                 Лажан, погрешан

Фалта                                                 Набор

Фама                                                  Гласина

Фантазија                                         Машта, сањарење

Фијаско                                             Пропаст, неуспех,

Финиш                                              Завршница, коначница

Фокус                                                Жижа, средиште

Фокусирати (се)                              Усмерити (се)

Форма                                                Облик, лик, вид

Фрајер                                               Битанга, готован…итд.

Хазард                                               Ризик, смео покушај

Халуцинација                                  Привиђење

Хармонија                                        Склад, слагање

Херпес                                               Лишај, косопасица

Хетероген                                         Неједнак, разнородан

Хоспитализовати                            Сместити у болницу

Хефтати                                            Прибадати, причвршћивати

Чивија                                               Клин

Чивилук                                            Вешалица

Чикара                                               Шољица

Центар                                               Средиште

Церемонија                                      Обред, свечан чин

Циговати                                          Набирати (тканину)

Цинизам                                            Бестидност, дрскост

Циркулација                                    Опток, колање

Цурик                                                Натраг

Џаба                                                   Бесплатно

Џентлмен                                          Отмен човек, господин

Џумбус                                              Неред, вика, бука

Џумле                                                Скупа, сви заједно

Шаблон                                             Калуп, узорак

Шизма                                               Раскол, расцеп

Шихта                                               Смена, радно време групе

Шлафрок                                          Кућна хаљина

Шпанцир                                          Шетња

Шпарати                                           Штедети, чувати

Шпекулисати                                   Шићарити                                        

Шпиковати                                       Надевати (месо, на пр.)

Шрафцигер                                      Одвртка, одвртач

Шпиц                                                 Шиљак

Штекер                                              Утикач

Припремио

Бошко Ломовић

Етичко чишћење, Душан Поп Ђурђев

Да знам да пишем поезију, волела бих да пишем као Поп. А кад имам прилику да читам поезију, бирам да читам одличну – као Попову!

img_20190814_081924-e1565769137483.jpg

Нова збирка поезије Поп Д. Ђурђева ,,Етичко чишћење“ (Бревијар јутутунских похвала лудости) – вришти, изазива, опомиње, констатује… теши? (Добро је, нисам сама/једина/луда… )

Свака песма могла би да послужи као позив за читање.  Ово је једна од позивница:

 

Заборавио сам јутрос песму једну ја

 

Масу из тих зона, мање-више сивих,

очекивали смо, да к нама похрли,

јер међу брисаним са спискова живих

најмање је оних који су умрли.

 

У судбину никад нису веровали,

навикли да секу па тек онда кроје,

брже би се дигли него што су пали,

да би могли себе у жртве да броје.

 

Уз пратњу гусала чује се белканто,

ако ништа друго бар да слушам умем,

али матерњи им нови есперанто,

па не могу речи песме да разумем.

 

Можда бих и мого ако се удубим,

али ћему све то без преке потребе –

што мање добијам то мање и губим,

од народа који се одрекао себе.

 

Из Поговора:

,,Вероватно, нема нам спаса. Али, ево поезије која нам може послужити као она Тарабићева шљива. Можемо се у свом, истовремено, и туробном и катарзичном доживљају савремености, склонити у њену сенку. Да ли ћемо стати – не знам.“

Јован Љуштановић

IMG_20190814_092455