Архиве

Грађење речи

Намеравала сам да напишем ову лекцију, али сам онда нашла одличну презентацију коју су урадиле колеге из ОШ,,Краљ Петар I” из Ниша – Снежана Савић, Душица Манојловић и Ненад Јовановић, и која је уврштена у Базу знања Креативне школе.

Одлична је и занимљива, урађена у виду игрице, верујем да ће вам се више допасти од лекције. 🙂

tvorba reci

 

Advertisements

Писменост Старих Словена

Не улазећи у теорије о досељавању Словена и њиховој прапостојбини у које се уплићу и теорије о њиховом староседелаштву, наша прича о писмености Словена почиње у 9. веку када су словенска племена насељавала Европу и говорила сличним језицима груписаним у три језичке групе:

  • западнословенска група језика: лужичкосрпски (данас сачуван у Немачкој), пољски, чешки и словачки (полапски са кашупским део ове групе, али изумро);
  • јужнословенска група језика: српски, хрватски, словеначки, македонски, бугарски;
  • источнословенска група језика: руски, белоруски, украјински.Slavic_peoples_6th_century_historical_map

Словени су били посебно везани за природу, сточари, па су се у складу са својим потребама и кретали. Трагови њихове културе нису најбоље сачувани, јер су писали цртама и резама, непознатим тадашњем европском интелекатулацу, чија свест као основу светске цивилизације види Грчку и Рим. Ипак, Слово о писменима Црнорисца Храбра говори да су били писмени и пре Ћирила и Методија, мада о систематској писмености нема речи, јер им није ни била потребна – богата култура и религијски живот живо су се чували и предавали усменим предањем → Стари Словени.

Откуда онда Ћирило и Методије, Грци, међу Словенима и зашто за њих везујемо словенску писменост?

Словени су били многобошци и нашли су се окружени хришћанством са свих страна. У њихове крајеве долазили су мисионари и са истока, и са запада, са жељом да их покрсте, али нудили су само проповеди на два званична језика – грчком и латинском.

Хришћанство у 9. веку није било подељено, али су се јасно издвојила два центра – један у Риму (службени језик латински) и други у Цариграду (службени језик грчки). Библија је била преведена једино на ова два службена језика тадашње Европе, па су зато и мисионари који су долазили међу Словене, могли да проповедају библијску причу само на тим језицима.

Један од словенских вођа, моравски кнез Растислав (Моравска је била у данашњој Словачкој) одлучио је да његов народ прими хришћанство, али само од оних мисионара који буду донели књиге разумљиве његовим људима. Дакле, било је потребно све богослужбене књиге превести на словенски језик.

Често кажем својим ђацима да је СМС кнеза Растислава 🙂 отишаи и у Рим, и у Цариград, али је цар Михаило у Цариграду изгледа имао бољу конекцију 🙂

Цар Михаило обновио је Цариградски универзитет, који је постојао још од 4. века, а један од предавача био је Константин Филозоф (монах Ћирило) као и његов брат Методије. Њих двојица били су Грци, родом из Солуна, а познавали су језик Словена из околине свог родног града, јер су Словени долазили до крајњег југа Балкана. Како су већ имали искуства са покрштавањем, јер су раније учествовали у Хазарској мисији, цару су се учинили савршеним за нову мисију – Моравску.

Први задатак моравских мисионара је био да преведу богослужбене књиге на словенски језик. Познајући словенски језик и његов гласовни систем, Ћирило и Методије су из грчког писма издвојили потребне знакове и прилагодили их словенском језику стварајући тако прво словенско писмо – ГЛАГОЉИЦУ, којом су исписали преводе првих словенских богослужбених књига.

2

Језик тих књига познат је данас у науци као СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. На ово писмо превели су све потребне богослужбене књиге и 863. стижу у Моравску одакле се почиње ширити хришћанство у све крајеве где су живели Словени.

Треба схватити да је писменост била намењена богослужбеним пословима, дакле стварана је за потребе цркве и евентуално комуникацију са суседним народима, дакле писменост је била потребна цркви и држави. Обичан човек, сточар, пољоприведник, који живи у родовском друштвеном уређењу, а у наредним вековима у феудалном, још дуго неће имати потребу да буде писмен – нема сопствене поседе, не мора да уписује своју имовину, осим да преброји стоку, да види кад треба да спусти стоку са планине из катуна у своје село и сл. Истовремено, како је у човековој природи да се дружи, да разговара, глагоља, али и да ствара, тако су и ти неписмени обични људи давали себи одушка од суровог живота проводећи време у друштву, причајући и певајући. Неки даровитији међу њима успевали су да их засмеју, да им задрже пажњу узбудљивим причама о бојевима, да их очарају чудесним бајкама или орасположе задиркујућим љубавним песмама. Ни то није било потребно записати, јер се лако памтило и увек је било оних који су то сваки следећи пут још животније и лепше испричали или испевали. Тако је настајала НАРОДНА(УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ на језику који је као жива творевима пратио све промене у народном говору.

Паралелно са животом народним, живела је и црква, али у суровим временима освајања, покрштавања, верских ратова, свако записано слово било је од животне важности. Зато се записано није мењало, чак ни када је писани језик понегде почео да се разликује од говорног. Једино је глагољица у истом веку када је настала, попримила мало једноставнију форму. Ученици Ћирила и Методија већ у 9. веку створили су ћирилицу, која надаље прати књижевни језик словенских племена.

3

Презентацију о почецима словенске писмености припремили колеге Данијела Алексић, Татјана Цвејић и Божидар Говедарица из ОШ,, Жарко Зрењанин“ Бока(ушла у Базу знања Креативне школе) а овде је њен део:

 Овде ћемо застати, а као увод за нову лекцију о развоју српског књижевног језика до 19. века позивам вас да погледате презентацију колегинице Тање Крповић. 🙂

Падежи – све на једном месту

Овај чланак ће се мењати како будем проналазила материјал, јер су нама с југа падежи веееелики проблем!  🙂

Најпре, сличица коју сма креирала за ,,петаке“

padezi

Кад год моји ђаци не знају који је падеж у питању, мало им се чини закукуљен, ја им кажем да провере да није генитив. Овако је генитив видела колегиница Милијана:

Мала помоћ за вежбање падежа, коју нисам припремила ја већ колегинице Милена Дањец, Гордана Шесто и Слободанка Златић из ОШ ,,Велимир Маркићевић”  Мајданпек, чији је рад о падежима постао део Базе знања Креативне школе:

padezi-

А ево, како је Софија Станић, ученица 5. разреда ОШ,,Миливоје Боровић“ ИО Шљивовица доживела падеже и креирала своју мапу:

11111Још једна Љиљина сличица и песмица 🙂

10492027_251744198357262_6774613951981663008_n

 

Прилози и предлози

Већ годинама се срећем са истим проблемом – како помоћи деци да разликују прилоге и предлоге.  Непроменљиве речи, слични назив, а уз то има укупно 10 врста речи и све то треба помамтити.

Прилози – стоје уз глаголе (кад, где, како, зашто…)

Предлози – стоје ПРЕ именица и др. пром. речи (уз падеж)

Онда смо умешали и службе речи у реченици, па сам објашњавала ако је нека прилошка одредба састављена од једне речи то је прилог:

Идем сутра кући. ПОВ – кад? (1 реч – прилог)

Идем сутра у град. ПОМ – где (2 речи – предлог + именица или придев ис л)

НЕ!

Шта год смо покушавали није успевало!

Можда је најбоље решење дала колегиница Зорица Мишова, а ја га представила овако и додала причицу.

Видите, децо, реченица не постоји у српском језику без глагола. Е, сад, кажите ми без ћега не може да прође било какав ручак у Србији – славље, рођендан, свадба, крштење…Не може се без меса. и шта иде уз то? Салате (прилози). Шта ви сматрате најбољим оброком – хамбургер? А уз пљескавицу иду …ПРИЛОЗИ!

И тако ми од врсте речи дођосмо до пљескавие, али се на крају разабрасмо – уз глаголе иду прилози!

vrste-rec48di

И после нек се смеју како моји примери имају увек везе с храном, али циљ оправдава средство у овом случају! 🙂

Подела бројева у српком језику

Последњих година у српској уџбеничкој науци о језику постоји синдром ,,измишљања топле воде“, који је уједињен са поплавом уџбеничких издавачких подухвата претворио сигурност наставника српског језика у маглу,  а они су прва одбрана српског језика, јер они први уче децу језичким законима. Није битно то што неко жели да буде већи Вук од Вука, већ што на рачун сопствене виртуелне славе, уноси несигурност у наставнике српског језика, који у свој небризи за српски језик институција које би у држави Србији тиме требале да се баве, а уплашени од сумњичавости колега у ваљаност њиховог знања, ћуте и прихватају оно што су набеђени иноватори написали!

Ја сам одлучила да немам проблема са сумњом колега у моје знање, јер се само понашам као прави српски наставник – желим да ми се објасни, а до сада нисам имала проблема са закључивањем и схватањем. Зато и желим да ми топловодооткривачи објасне одакле нова подела бројева у српском језику? Кад су именице постале бројеви? Додуше, ако ми и не одговоре, ја ово питање – разликовање врста речи на примеру поделе бројева препоручујем као критеријум за избор уџбеника за наредну школску годину! 🙂 

Кад радим бројеве, кажем деци да постоје различити издавачи и више виђења ове поделе, па ако се плаше да ће изгубити на неком такмичењу бод или два због застареле поделе коју ћу им ја представити, упутим их да погледају и поделу у својим уџбеницима. Тамо пише да бројеви деле…(чекајте, мора да сам глупа, али некако ми не улази у главу, само да проверим)

1. пример:

ГЛАВНИ ←    БРОЈЕВИ → РЕДНИ

ОСНОВНИ…

ЗБИРНИ…

БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ (на -ица)

2. пример:

БРОЈЕВИ

  • ОСНОВНИ

  • РЕДНИ

  • ЗБИРНИ

И кад сте таман помислили  ,,Аха, ево тачно, шта хоће ова колегиница?!“ пише додатно објашњење, као да су се аутори уплашили да не заостану за модом!

Пошто основни и збирни бројеви означавају бројну укупност, они су ГЛАВНИ бројеви. У главне бројеве спадају и бројне именице које се завршавају наставком -ица. 

Наздравље, дакле подела 2. једнака је подели 1. само не знам д али ће дете 5. разреда знати кад је бројна укупност, а кад није и зашто му је тачно то потребно?!

3. пример:

Врсте бројева:

1. ГЛАВНИ (кардинални)

– основни

– збирни

2. РЕДНИ

Не схватам зашто је подела  ОСНОВНИ (кардинални, главни) бројеви, РЕДНИ, ЗБИРНИ морала да се овако закомпликује и представи на овај начин ученику 5. разреда, који тек учи да разликује врсте речи, па му овакво именовање подврсти уопште није потребно, али у овом уџбенику су именице – именице, бројеви – бројеви! Бројне именице помињу као врста речи која се користи често у служби основних бројева од 2 до 99, али нису збројене бабе и жабе!

4. пример:

У Граматици српског језика за основну школу Душке Кликовац подела је слична претходним, смао мало компликованија, јер ученик 5. разреда, осим још једно 55000 чињеница, које треба да запамти у 5. разреду и то тек што је напустио учитељицу, сусрео се са десетак наставника, упознао нове другаре и жељан нових сазнања уронио у учење, мора све то да набуба, јер ће подела бројева свакако имати далекосежан утицај на његово образовање!

БРОЈЕВИ

  • ГЛАВНИ 

  • -ОСНОВНИ

  • – ЗБИРНИ

  • – БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ НА -ИЦА

  • – БРОЈНИ ПРИДЕВИ

  • РЕДНИ

5. пример:

Сада се не ради о основношколском уџбенику већ Граматици српског језика за средње школе Живојина Станојчића и Љубомира Поповића ( чувеној ,,жутој“ граматици, издање 1994. што је важно, можда су се и они модернизовали у новијим издањима), подела је следећа:

  1. 1.ОСНОВНИ (прости, главни, кардинални) БРОЈЕВИ

    2. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ

    … уз напомену да они означавају и збир предмета који значе неку целину – петора врата (ово је у топловодним поделама – бројни придев!)

    3. РЕДНИ (ординални) БРОЈЕВИ

    Ситним словима у непомени помињу се и бројне именице на -ица у служби основних бројева (али не изједначене са бројевима!!!)

6. пример:

Граматика српског језика Ивана Клајна, коју је 2005. године издао Завод за уџбенике и наставна средства, а рецензент је др Душка Кликовац препоручена је уводмом белешком као сажет, а исцрпан вид пружања основних података о морфологији, синтакси…

БРОЈЕВИ:
1. КАРДИНАЛНИ (основни, главни) БРОЈЕВИ

2. РЕДНИ БРОЈЕВИ

3. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ

* од исте основе као збирни бројеви изведени су бројни придеви са наставцима за сва три рода: двоји, двоје, двоја; троји, троје, троја... Деклинирају се као заменица мој, али већина падежних облика данас је застарела. Ови облици данас се употребљавају само уз именице које немају једнине (pluralia tantum) и то практично само у женском и средњем роду: двоје маказе, четворе наочаре, троја врата, петора кола (преузето из књиге).

4. БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС -ак, ОНДА СУ ПРИБЛИЖНО БРОЈЕВИ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС – ИНА, ОНДА СУ РАЗЛОМЦИ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС – ИЦА, ОНДА СУ ИМЕНИЦЕ (закључила сам на онсову текста и кључних речи поред)

Шта ће онда именице код бројева, биле би ИМЕНИЧКИ БРОЈЕВИ?!

На крају, драги петаци и драге колеге, шта да кажем, него оно што и својим ђацима – добро је имати информацију о свему, а језик ће сам одбацити све сувишно и компликовано, јер језик увек тражи једноставно решење!

brojevi

Заменице

Чудо са заменицама почело је у петом разреду када смо радили именичке. Ни тада нисмо баш схватили како гласи номинатив од НАС, али некако смо их препознавали у тексту. Забава је сада постала хаотичнија, јер смо управо данас сазнали да има и неких других тотално истих онима које знам, само су сад придевске. И како ја све то да разликујем?

Верујем да овако размишљају ђаци мог омиљеног одељења, па да мало олакшам муке и њима, и другим заинтересованим ,,шестацима“.

                                                                  ЗАМЕНИЦЕ

АНА пева.                                                                              ЛЕПА Ана пева.

Ана је именица, уместо ње може ОНА                      Лепа је придев, уместо њега може др. реч

ОНА пева.                                                                            НЕКА (ОНА/ТА…) Ана пева.

ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ                                       ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ

ПОКАЗНЕ ( тај, такав, толики, оволики…)

ПРИСВОЈНЕ (мој, твој, његов, њен, свој…)

ЈА                       КО?ШТА? – упитне                                  УПИТНО-ОДНОСНЕ (који, чији, какав…)

ТИ                     НЕКО/ НЕШТО – недоређене            НЕОДРЕЂЕНЕ (на не…стоје уз именицу)                                                                      (на НЕ)

ОНА                  НИКО/ НИШТА – одричне                 ОДРИЧНЕ (на ни …стоје уз именицу)

ОНО                  (*НИ ОД КОГА…) ПАЗИ!                       ОПШТЕ (свакакав, ма какав…стоје уз именицу)

МИ                     СВАКО/СВАШТА –  опште

ВИ                        вет је опште, почетак имена сличан)

ОНИ

ОНЕ

ОНА

СЕБЕ, СЕ

↓                                                           ↓

личне                                             неличне

(познато)                                    (непознато)

РАЗЛИКУЈ!!!!

   Зи – неодређена

Неко је дошао.  (сама стоји, понаша се као именица)

    Зп – неодређена

Неки човек је дошао.  (стоји уз именицу, понаша се као придев)

    Зи – општа

Свако воли чоколаду. 

   Зп – општа

Свако дете воли чоколаду.

Пази!

Ако заменица стоји сама и уместо ње можеш да кажеш именицу, онда је именичка (на НЕ-неодређена, на НИ – одрична, на СВ-општа…).
Ако стоји поред неке именице, и уместо ње ожеш д акажеш придев, онд аје заменица придевска и има сличне почетке (на НЕ-неодређена, на НИ – одрична, на СВ-општа…)

Именичке и придевске – сличне (неодређене – не, одричне – ни, опште – св, упитне ко?шта?

Придевских има још – присвојних, показних и упитне могу да буду односне.

Врста и служба речи – како их разликовати

Колегиница Љиља Андрић овај проблем решила овако:

unnamed

 

Колегиница Јеца као у преузетом чланку.

Колегиница Зорица прича о предузећу коме су главни директор (предикат) и његова жена (субјекат), а понекад дођу и ,,њојзини“ (атрибут и апозиција) па настане славље…

Ја причам о породици и како у њој свако има задужење – избацити смеће, купити хлеб, наместити кревет..Неки чланови су независни (примају плату) други зависни (добијају џепарац)…

Речју, сви се сналазимо пред истим проблемом, а ово је покушај да једни другима олакшамо! 🙂