Архиве

Ću se spoturam po moj dvor, dok mogu na noge

NEGOSLAVLJE

Kvo ću  praim?Spoturam se, eve,  po ovija dvor, opustel dabogda, kolko mi je se u njeg dosadilo i kolko sam muke u njega vidjuvala. Dokle se ja privrćujem ovdeka, neće bude ametom pusto, a kada i ja jemput otidem odovde na onija svet,  ovde se ima pavučina navata na direci i na vrata, pavit ima pokrije ovija prozori, a iz krov ima samo iskačaju mačke i divlja piletija, kad negde nešto šušne pa gi uplaši. 

Ne može se više, i toj ti je. Do lani nekako i moga, al od lani mi se ote rabota, i noge i ruke izdadoše, samo si tike idem po ovija svet, kolko da me ima. Da ne reknu, štuče Varadinka,ene ju u kuću si, belo videlo ju više ne vidjuje.

381629_10150586285086579_227154491578_11046978_1122220424_n

Ete takoj, kad neki projde, pa imam s kuga da provrevim, ono mi nekako bude lesno na dušicu, pa i zaboravim ponekad kude…

View original post 407 more words

Врбица

Narodna tradicija u školi

ВРБИЦА – ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота Св. праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога јеИсус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих. Овајпразник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник са полуваскрсним богослужењем у великом је поштовању код Срба, и многи га славе као своју Крсну славу.

Хришћански празник Лазарева субота празнује се као посебан, врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе преко кога се преносила снага зеленила на децу и одрасле. У овом обичају сачувани су остаци веровања у којима врба због свог бујног раста има велики значај у народном животу. Лазарева субота, одн. Врбица, дан је дечје радости. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се…

View original post 799 more words

Slovenski praznici

Narodna tradicija u školi

Praznici koji se danas slave na teritoriji Balkana imaju svoj koren u prethrišćanskom dobu. Dok su na ovoj teritoriji vladale religije kao što su animizam (koji je pratila praksa šamanizma) i paganizam, praznici koji su se slavili bili u skladu sa pomenutim religijskim konceptima.U pitanju su najčešće bili praznici žetve, kosidbe, vršidbe i sl. a tu su takođe bili i praznici posvećeni određenim božanstvima. Najpoznatiji praznici koji su se u doba paganizma slavili širom Evrope bili su letnji i zimski solsticiji kao i proslave prolećne i jesenje ravnodnevnice. Solsticiji i ravnodnevnice slavili su se i na teritoriji koju su naseljavala slovensko plemena a njihova imena bila su: Maslenica (21. mart), Kupalo (22. jun) i Koljada, odnosno Ovsen (21. decembar). Jesenja ravnodnevnica nije bila poseban praznik već su se u periodu između Kupala i Koljade slavili brojni praznici žetve. Dolaskom hrišćanstva solsticiji i ravnodnevnice izgubili su svoj značaj, međutim, neki paganski…

View original post 746 more words

ОПАНЦИ У СРБИЈИ

Narodna tradicija u školi

Вера Шарац-Момчиловић,
виши кустос Етнографског музеја у Београду

 

Основна обућа већине становника у селима Србије до прве половине XX века били су опанци. Кожна, лака, плитка обућа, равног или олучастог облика састоји се од стопала, лица и опуте или каиша за везивање. Од основне форме, комада коже величине и облика стопала, који је у прошлости задовољавао елементарну човекову потребу за заштитом стопала, на простору Србије у вишевековном трајању развило се неколико врста опанака.

У зависносги од употребљене врсте коже и начина израде, израђивани су и ношени: пресни опанци од неуштављене коже израђивани у кућној радиности; црвени опанци или црвењаши од полуштављене коже, рађени мануфактурно и ђоновски (грађени опанци) и опанци капичари од уштављене коже израђивани у опанчарским и обућарским радионицама широм Србије.

Пресни опанци су прављени од непрерађене, само усољене и на сунцу осушене говеђе, свињске, козје или бивоље коже. Кројени су према облику и величини стопала, а опутом…

View original post 487 more words

„Градим кућу – дoђи ми на мoбу“

Narodna tradicija u školi

Oливeра Милoванoвић

Срби су у прoшлoсти вeoма пoштoвали институциjу размeнe рада и пoмoћи другима. Jeдан oд видoва тe пoмoћи била je мoба, захваљуjући кojoj je сваки члан заjeдницe мoгаo успeшнo да oбави наjважниje практичнe пoслoвe и такo oбeзбeди oпстанак свoje пoрoдицe. Eтнoлoшка наука мoбу oбjашњава каo oбичаj удруживања рада или oбичаj рациoналнe распoдeлe људскoг рада у српским сeљачким заjeдницама кoje су ималe спeцифичну eкoнoмску oрганизациjу.

Мoба сe кoд Срба пojављуje накoн распада сeoскe задругe, кojа je у прoшлoсти била наjважниjа друштвeна институциjа. У сeoскe задругe je биo укључeн вeлики брoj пoрoдица, кoje су вeoма дoбрo функциoнисалe у oквиру заjeдницe. Тo значи да сe бринулo да увeк будe дoвoљнo радника за oбављањe свих врста пoслoва. Мeђутим, тoкoм врeмeна брoj чланoва у задругама сe смањиваo, а у 19. вeку oнe пoтпунo нeстаjу. Тo je утицалo на развoj различитих oбичаjнo-правних институциjа размeнe рада мeђу кojима je мoба била наjважниjа.

Мoба- шкoла мoрала

Oбичаj…

View original post 942 more words

СЛОВО О ОГЊИШТУ

Narodna tradicija u školi

Александра Маринковић Обровски

Текст представља део учествовања ауторке
на округлом столу „Предачка култура, историја и вера Срба“
одржаном у Рајића кући „Огњиште српско“, у Баћевцу код Барајева 02. 08. 2012.

Ми, као народ и култура, и данас врло често када желимо да изразимо национално опредељење и потврдимо решеност да истрајемо на родољубивом путу, или у приликама када осећамо да је наше народно биће угрожено, кажемо: „Неће ме нико са огњишта протерати!“, „Чуваћу своје огњиште!“, „Вратићу се ја на дедовско огњиште!“, „То је наше вековно огњиште!“ и сл.

Тако понављамо завет, какткад и несвесно, исте дубине и снаге какав су огњишту упућивала покољења пре нас.
Поменућу, као илустрацију, неколико народних изрека.
Једном од најтежих клетви и данас се сматра: „Огњиште ти пусто остало“ или у варијанти „Ватра ти на огњишту утрнула“, императивна је народна пословица: „Не напуштај кућни праг и огњиште“!, а израз згуснутог народног искуства изрека: „Благо сину на мајчином…

View original post 2.321 more words

Телал, добошар, татарин

Narodna tradicija u školi

Телал је јавни објављивач, добошар, али и старинар или препродавац. Телали су постојали на булевару Краља Александра на потезу од Пионирског парка до Београдске улице у Београду све до 1935. године. Данас се под термином „телалница“ подразумева простор који је у нереду. Реч телал се користи и као гласник, весник. Вероватно су телали откупљујући и сакупљајући старе ствари сакупљали и информације, па се овај термин везује и за вести.

Reč telal je, kažu, u srpski došla iz turskog jezika, sa značenjem „dobošar“, „objavljivač“, a u Turski navodno je stigla iz arapskog dälāl ili možda dâl „govorkanje“, „širenje glasina“, „prepričavanje“. Dakle, prenošenje glasina nekada je bio osnovni metod da se podbuni „raja“, da dođe do velikih nemira, ustanaka, pa i ratova širih razmera.

Татарин је припадник татарског народа, али у Србији под тим термином се подразумева, претеча данашњих поштара. Дужност му је да, на коњу, носи…

View original post 119 more words

Презимена настала по називу заната

Narodna tradicija u školi

Презимена настала од назива занатлија и других занимања – прилог из књиге „Презимена су чувари нашег језика“ Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.)

Абаџија, Абаџијевић, Абаџић (абаџија – кројач народног одела од абе – сукна)

Ајваз, Ајвазовић (ајваз, турцизам – помоћник у кухињи, слуга)

Аласевић, Аласовић, Алашевић (алас, мађарски – речни рибар)

Баруџија (баруџија, турцизам – човек који израђује и продаје барут)

Бербер, Берберовић, Берберски (берберин, брица)

Бировљевић (биров-судија, мађарски biro)

Брдар, Брдаревић, Брдарић (брдар – израђује брда, делове ткачког разбоја)

Бузуровић (Бузур – бозаџија)

Бостанџић (бостанџија, турцизам – човек који узгаја и продаје бостан)

Ваљаревић (ваљар – човек који ваља, пресује сукно)

Варагић (варага, мађарски – човек који обрађује, струже кожу)

Воденичар, Воденичаревић (воденичар – меље брашно у воденици)

Возаревић (возар, управља колима, фијакером)

Воларевић, Воларић (волар – пастир за волове, чувар волова)

Врачар, Врачарац, Врачаревић (врач(ар) – који лечи)

Говедаревић (говедар – чува говеда)

Гомбар (прави гомбе, дугмад; гомб…

View original post 712 more words

Имена код Срба

Narodna tradicija u školi

Српска лична имена су углавном словенског порекла (Бранимир, Владислава, Весна, Вук…), а међу хришћанима су одомаћене варијанте грчких (Ђорђе, Дамјан) и јеврејских (Јован, Лазар) имена.

Српска имена словенског корена су углавном давана по именима животиња и биљака, природним појавама или добрим и пожељним особинама. Некад су имена носила и одређена магијска значења и веровало се да одређују човекову судбину.

Прихватањем хришћанства, Срби су почели да узимају календарска имена – по имену свеца на чији дан је дете рођено. Долазило је и до мешања словенског и хришћанског основа па су настала имена попут Петрослав, Томислав, Ђурислав.

У 20. веку имена код Срба често су добијала следећи префикс или суфикс: мил, рад, драг, љуб, жив, вук, бор, мир…

Имена су добар показатељ како је народ доживљавао свет око себе, чему се надао и како је одговарао на неприлике у којима се нашао. Многи верују у стару латинску пословицу:  Nomen est omen (име је…

View original post 683 more words

У сусрет Ускрсу

Дивне идеје за предстоијећи празник, али још много лепих и корисних ствари можете научити од Данијелиних паметница:

danijelinepametnice.weebly.com

danijelinepametnice.weebly.com