Архиве

Дошколовање или дошколовавање?

Правопис Матице српске, 2010. године, стр. 305:

1

Има логике, јер се каже школовање, па и дошколовање, али се увукао и несвршени облик у употребу – дошколовавање, у смислу нечега што још траје. Имамо и сличних примера – натпевавање, у смислу да још траје, а натпевати је свршени вид…

Погледајте о овој теми и овде  → Језикофил

Камоли или камо ли?

Напишеш објашњење једне језичке недоумице и већ се створи нова. 🙂

Правопис Матице српске (2013. год) упућује да се КАМОЛИ пише спојено кад се ради о везнику, а одвојено КАМО ЛИ, ако има упитно значење:

Радујем се доласку, а камоли прослави! (спојено)

Камо ли се упутио? (одвојено)

 

Зашто мислимо да су туђе речи боље и звучније од наших?

КРЕАТИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

У тексту Ивана Ружичића, професора филозофије, Убијање речи или нешто много горе од тога наћи ћемо одличне примере неоправдане употребе страних речи уместо домаћих…

пише: Иван Ружичић, професор филозофије

У последње време сведоци смо нагле, и без икакве мере, употребе страних речи и израза у нашем јавном животу. То је почело у просвети пре десетак година увођењем нове терминологије у виду курикулума, евалуације и сл., а у најновијем случају, од пре пар месеци, то се наставило и у политичком и јавном говору. Најпре су то учинили Председник Републике, Председник Владе, Први потпредседник и онда је то постало уобичајено у медијима, до нивоа неукуса. Посебно то постаје „гомилање речи без икаквог смисла и значења“ када се у једној реченици употребе по два или три таква термина. Да ли неко мисли да ће употребом тих термина бити паметнији и образованији, или је у питању нешто друго, не знам, али знам да је…

View original post 554 more words

Читалац, слушалац, мислилац, подносилац

Ако пажљиво слушамо често ћемо чути Добили смо позив од наших гледаоца или Чујемо од слушаоцамислиоц

Именице мушког рода које се завршавају на -лац у деклинацији (промени по падежима) имају две гласовне промене: непостојано А и прелаз Л у О.

1. То А које час видимо час не видимо постојано је, јавља се у номинативу једнине и генитиву множине

2. то је оно Л које је на крају речи или слога у прешло у о; то Л се чува у истим падежима као непостојано А – ном.јд. и ген. мн, а у осталима прелази у о

дакле:

ЈЕДНИНА

Н. ЧИ – ТА – ЛАЦ – л на почетку слога остаје

Г. ЧИ – ТАЛ – ЦА →л на крају речи прелази у О, а А се изгубило у задњем слогу

     ЧИ – ТАО – ЦА

___________________________

МНОЖИНА

Н. ЧИТАОЦИ ← ЧИ – ТАЛ – ЦИ ( прелазак Л у О, А изгубљено)

Г. ЧИ – ТА – ЛА – ЦА (Л се чува на почетку слога, А се чува)

___________________________

Н. јд. ЧИТАЛАЦ                                  Н. мн.      ЧИТАОЦИ

Г. јд. ЧИТАОЦА                                   Г. мн.      ЧИТАЛАЦА

___________________________

Шта то значи?

номинатив:        Наш (један) слушалац и

                     ваши  гледаоци  (више њих)

генитив:     Од нашег (једног) слушаоца и

ваших (више)  гледалаца добили смо…

Претисни или притисни?

Нисам ни обратила пажњу на ову језичку ситуацију, али кад промислимо, сви ћемо се наћи у ситуацији да користимо једнако и ПРЕТИСНИ и ПРИТИСНИ.

Исправно је ПРИТИСНИ од глагола ПРИТИСНУТИ. Уосталом, кажемо ПРИТИСАК; а не ПРЕТИСАК 🙂

С или с`?

Често примећујем писање предлога СА у овом облику С`. Апостроф је непотребан, јер предлог СА има равноправан облик С, па тако нема потребе писати апостроф.

НЕПРАВИЛНО: Волим питу с` јабукама.

ПРАВИЛНО: Више волим питу с вишњама. 

( И иначе ми деца кажу да сви моји примери имају везе с храном, па да останем доследна :))