Архиве

Сокобањац или Сокобањчанин

Ових дана повела се расправа о исправном називу становника Сокобање. Трагајући за одговором, прелистах Правопис МС из 2010, неколике речнике, да бих се ,,вратила“ Стевановићевој граматици, а потврдила свој језички осећај консултацијом са професорима на Филозофском факултету.

Један од најпродуктивнијих творбених наставака за означавање имена становника места јесте суфикс – ац (Сoкобањ-ац), мада је једнако присутан и наставак -анин или – јанин (као у пр. Београдјанин-Београђанин). Није сасвим дефинисано у којим се случајевима употребљава један а кад други. Језик није математика, и упркос граматичким правилима или захваљујући њима, много је језичких недоумица решено, али понегде се сам језички осећај постарао за решење.

Никакво ме упознато правило не води до појма Бањчанин, сви које знам целог мог живота становнике суседне Сокобање (чак мислим да и писање назива места није добро прописао Правопис МС из 2010) називају Сокобањци. Чини се да је Сокобањчани постало присутно последњих година, чини се због тога што део становника ове познате бање уобичајени назив Сокобањац осећа са примесом подсмешљивости. (Можда се желе саживети са својим најбројнијим гостима и по основу творбеног наставка за име становника места, мада би и тада било Сокобан-јанин – Сокобањанин).

Због свега себе поверих поново: Сокобања-Сокобањ-анин – опет ми не звучи логичније од Сокобањац, а до оног Сокобањчанин никаквим аналогијама не успех да дођем. Препитах се тражећи сродне примере и наиђох на Миру Бањац и Славка Бањца. Њима изгледа не смета овај облик презимена. Консултовах своје факултетске професоре и закључих да језик изгледа не решава ничије комплексе.

У Правопису МС из 2010, који је у наш свакодневни живот унео више пометње него добробити, јер све може и овкао, и онако, па више нико не зна шт аје исправно док не завири у тај попис правила писњња у савременом трнеутку српског језика, дакле, тамо пише продев сокобањски, а не сокобањачки, што ме опет уверава да је исправније СОКОБАЊАЦ.

Но, постоји и неписано правило лексикографа – ако не знате како се шта именује, акцентује или озвучава, питајте становнике. Становници Сокобање данас себе називају – Сокобањци, али и Сокобањчани.

После свега, ходајући компромисним путевима савремене српске лингвистике која све више личи на млађу сестру бабе Смиљане, закључујем да је у овом случају исправно и СОКОБАЊАЦ, и СОКОБАЊЧАНИН, па и Сокобањанин.

Advertisements

Дошколовање или дошколовавање?

Правопис Матице српске, 2010. године, стр. 305:

1

Има логике, јер се каже школовање, па и дошколовање, али се увукао и несвршени облик у употребу – дошколовавање, у смислу нечега што још траје. Имамо и сличних примера – натпевавање, у смислу да још траје, а натпевати је свршени вид…

Погледајте о овој теми и овде  → Језикофил

Камоли или камо ли?

Напишеш објашњење једне језичке недоумице и већ се створи нова. 🙂

Правопис Матице српске (2013. год) упућује да се КАМОЛИ пише спојено кад се ради о везнику, а одвојено КАМО ЛИ, ако има упитно значење:

Радујем се доласку, а камоли прослави! (спојено)

Камо ли се упутио? (одвојено)

 

Зашто мислимо да су туђе речи боље и звучније од наших?

СТВАРАЛАЧКИ ДИЗАЈН / CREATIVE DESIGN

У тексту Ивана Ружичића, професора филозофије, Убијање речи или нешто много горе од тога наћи ћемо одличне примере неоправдане употребе страних речи уместо домаћих…

пише: Иван Ружичић, професор филозофије

У последње време сведоци смо нагле, и без икакве мере, употребе страних речи и израза у нашем јавном животу. То је почело у просвети пре десетак година увођењем нове терминологије у виду курикулума, евалуације и сл., а у најновијем случају, од пре пар месеци, то се наставило и у политичком и јавном говору. Најпре су то учинили Председник Републике, Председник Владе, Први потпредседник и онда је то постало уобичајено у медијима, до нивоа неукуса. Посебно то постаје „гомилање речи без икаквог смисла и значења“ када се у једној реченици употребе по два или три таква термина. Да ли неко мисли да ће употребом тих термина бити паметнији и образованији, или је у питању нешто друго, не знам, али знам да је…

View original post 554 more words

Читалац, слушалац, мислилац, подносилац

Ако пажљиво слушамо често ћемо чути Добили смо позив од наших гледаоца или Чујемо од слушаоцамислиоц

Именице мушког рода које се завршавају на -лац у деклинацији (промени по падежима) имају две гласовне промене: непостојано А и прелаз Л у О.

1. То А које час видимо час не видимо постојано је, јавља се у номинативу једнине и генитиву множине

2. то је оно Л које је на крају речи или слога у прешло у о; то Л се чува у истим падежима као непостојано А – ном.јд. и ген. мн, а у осталима прелази у о

дакле:

ЈЕДНИНА

Н. ЧИ – ТА – ЛАЦ – л на почетку слога остаје

Г. ЧИ – ТАЛ – ЦА →л на крају речи прелази у О, а А се изгубило у задњем слогу

     ЧИ – ТАО – ЦА

___________________________

МНОЖИНА

Н. ЧИТАОЦИ ← ЧИ – ТАЛ – ЦИ ( прелазак Л у О, А изгубљено)

Г. ЧИ – ТА – ЛА – ЦА (Л се чува на почетку слога, А се чува)

___________________________

Н. јд. ЧИТАЛАЦ                                  Н. мн.      ЧИТАОЦИ

Г. јд. ЧИТАОЦА                                   Г. мн.      ЧИТАЛАЦА

___________________________

Шта то значи?

номинатив:        Наш (један) слушалац и

                     ваши  гледаоци  (више њих)

генитив:     Од нашег (једног) слушаоца и

ваших (више)  гледалаца добили смо…

Претисни или притисни?

Нисам ни обратила пажњу на ову језичку ситуацију, али кад промислимо, сви ћемо се наћи у ситуацији да користимо једнако и ПРЕТИСНИ и ПРИТИСНИ.

Исправно је ПРИТИСНИ од глагола ПРИТИСНУТИ. Уосталом, кажемо ПРИТИСАК; а не ПРЕТИСАК 🙂