Писање назива улица

Правопис Матице српске, 2010:

С обзиром да сте прочитали правило, требало би да знате одговор на питање како се исправно пише:

Станујем у улици Владике Данила.

или

Станујем у Улици владике Данила.

 Зашто су дали пример Станујем у Владике Данила као најширу формулацију, а нису објаснили станујем у Улици владике Данила, иако горе пише да се исправно ова улица пише Улица владике Данила, а по оном што следи требало би писати Живим у улици Владике Данила.

Правило каже да се реч улица пише МАЛИМ СЛОВОМ ако је сувишна и нема је у основном облику назива. И од свих улица у Србији нађоше пример улице Илица у Загребу! И није битно што је у Загребу, него откуд знам како се та улица зове,  да препоручим својим ђацима ,,чек- листу“ пре адресирања коверте:

• написати писмо
• укуцати назив улице у Гугл претраживач
• пронаћи улицу на мапи, и кренути у интернет шетњу до табле са називом улице
• ако је реч улица сувишна, пишите је малим словом
• ако је реч улица део назива, пишите је великим лсловом
• уколико вам није јасна сувишност тј. несувишност исте, погледати у важећи правопис
• ако вам је после објашњења у правопису, правило јасно као и пре читања истог, уздати се у се и у своје кљусе, адресирати коверту и надати се да је поштар правописно неписмен
• срдачно, ваша наставница 🙂

Ако вам се чини да претерујем, прочитајмо правило из Правописа до краја!

Додају да се каже улица Зелени венац (реч улица написана малим словом, по претходном упутству да оно што можемо избацити, дакле што је сувишно, може се писати малим словом; а што бисмо га уопште писали ако је сувишно?). Да ли то значи да свако дете и свако од нас треба да зна да ли се улица зове Улица владике Данила или Владике Данила? На крају, а у ствари на почетку ове муке с улицама, поставља се питање ко ће још рећи да живи у улици Зелени венац с обзиром да ће рећи Станујем на Зеленом венцу! А како ћемо знати да ли је реч улица саставни део или није, ако на свакој табли на почетку имамо УЛИЦА:

Овако, ако немате боље решење, послужите се оним које користи неколицина нас србиста који воле српски језик без заврзлама –  једноставно и јасно:

АКО РЕЧ УЛИЦА СТОЈИ НА ПОЧЕТКУ НАЗИВА – ПИШЕ СЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ:

Живим у Улици владике Данила.

АКО РЕЧ УЛИЦА СТОЈИ ИЗА – ПИШЕ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ:

Живим у Владике Данила улици или обичније Живим у Владике Данила број 55.

🙂

Чича мича, готова прича!

Па не баш!

Претраживала сам мало по интернету и не нађох решење ове заврзламе. Јеца се бавила овим питањем, али ту наиђох на Улицу Косовску. Ја живим у УЛИЦИ ШУМАТОВАЧКОЈ и скоро ме колегиница исправи да треба писати Улица шуматовачка, јер је друга реч присвојни придев на -чки, па се по правилу пише малим словом…

Дакле:

Станујем у Шуматовачкој улици.

Станујем у Улици Шуматовачкој. Станујем у улици Шуматовачкој.

Станујем у Улици/ улици шуматовачкој/Шуматовачкој.

Први пример је јасан и тачан – улица се зове Шуматовачка улица, прва реч назива пише се великим словом, заједничка именица после тога пише се малим словом.

Други пример ме већ збуњује у односу на правило – улица потребна или не, мало или велико слово?

Трећи пример мало или велико Ш?

О људи моји, стрепећи да не испаднем глупа у друштву, да ја ипак понудим деци ону ,,чек-листу“?

СРПСКИ ЛАКО РЕШЕЊЕ:

Понекад треба бити досетљив, па можете смислити и своје решење:

Живим у Шуматовачкој улици. Станујем у Владике Данила бб. 🙂

Употреба великог слова

А да некад употребимо и мозак?*

,,Јуче сам пошла на Пијацу. Успут сретнем Другарицу са Ћерком и све одлучимо да попијемо кафу. Док сам испијала Кафу, она узвикну:

– Нисам искључила Шпорет!

И оде.“

Смејете се 🙂 Ако, ако… Мени дође да плачем!

Ово чему се смејете је дословно понављање објашњења које је од учитељице добило дете, ученик првог разреда, на питање зашто у наслову ,,Лисица и вук“ треба вук написати великим словом → ,,Лисица и Вук“. Учитељица је објаснила да се ради о одређеном вуку, баш том једном, па га треба писати великим словом.

Видите, није учитељица погрешила. Тако пише у буквару/Буквару* (*мислим да се звездица треба увести у сваком примеру који Правопис није разрешио, па да свако стави варијанту која му више одговара). Е, сад се поставља питање – јесу ли аутори Буквара погрешили?

Па изгледа да нису ни они, јер важећи правописни правилник – Правопис Матице српске из 2013. године прописује следеће:

,,41. Великим словом пише се имена из уметничких дела (нпр. из књижевности и филмова), ’симболичка’ имена личности из јавног деловања и сл.:

Божић Бата, Деда Мраз, Црвенкапа, Баш-Челик, Снешко Белић, Паја Патак, Ружно Паче, Пипи Дуга Чарапа, Душко Дугоушко; Мајка Јевросима, Мајка Југовића, Косовка Девојка, Старина Новак, Стари Вујадин, Сестра Батрићева, Сват Црногорац (из „Горског вијенца“), Кир Јања, Фра Брне (из Матавуљевог истоименог романа), Милић Барјактар, Муса Џенерал; Мајка Храброст, Гвоздена Леди и сл.

Напомена: Тако се пишу и индијанска симболичка имена: Црвени Облак, Орлово Перо, Црна Нога, Луди Коњ, Бик који Седи (боље, у духу срп.јез. Седећи Бик)…“

Ух, правило вредно полемике, али да се вратимо В/вуку! 

Заиста се ради о одређеном вуку, и он је књижевни лик, али у правилу нигде не пише да се имена ликова пишу великим словом, већ пише ИМЕНА!!! Под именима обично подразумевамо властите именице, па ово цитирано правило не оставља могућност да вук постане Вук, ни чобан Чобан (рекоше има и тога у неким читанкама).

И тако нема ни 1% шансе да дете од првог разреда основне школе не усвоји правило да се властите именице пишу великим словом, а заједничке малим. Можда ће доћи и до 8. разреда и питати сваки пут да ли треба Земља или земља и Месец или месец, али написати вук, пас, кокош, крава неће бити проблем! Па и Аска игра пред једним одређеним вуком, и он је књижевни лик, али у читанци коју ја имам пред собом вук је написано малим словом, како и треба! 

Пазите, ако дете од самог почетка смутимо безвезним правилима и тумачењем изузетака изузетака, имаћемо ситуацију да то исто дете у старијем узрасту напише текст који имате као почетни пример – одрђена Кафа, Другарица, Ћерка и сл. Дакле, доћи ћемо у актуелно стање опште неписмености, када се и они, којима је бављење језиком професија, питају – како треба? Е, оног тренутка када се ово питање постави, писци актуелног Правописа треба да схвате да ту нешто нису добро решили и да поправљају ствари!

Обратите пажњу – нисам рекла творци Правописа, већ писци. Језик творе говорници, његови корисници, а правописна правила утврђују научници. Писци Правописа јесу људи који се баве науком, ослушкују језик, посматрају коришћење, истражују језик и налазе најбоље решење за његово писмено коришћење. Ако корисник више пута треба да се замисли или тражи помоћ Правописа, онда они нису доберо одрадили свој посао и треба да иду на поправни!

Сад ће неко рећи да нема потребе да се једим. Али, пошто сам ја неко ко ради са децом, а не са цепаницама, и како случајно волим свој посао и волим да се дружим са бившим ђацима, и да ми та деца и касније буду драги познаници, не желим да се нађем у ситуацији да кажу да сам их накарадно учила. Зато, повремено, бар кад су шкакљиви примери у питању – питам колеге, а у изузетним ситуацијама, укључим и мозак!

И НИКАД, АМА БАШ НИКАД, НЕ ВЕРУЈЕМ ВИШЕ АУТОРИМА УЏБЕНИКА, НЕГО СЕБИ, СВОМ ЈЕЗИЧКОМ ОСЕЋАЈУ И СВОЈОЈ ДИПЛОМИ! 🙂

∗Текст имао првобитно овај наслов, али због лакшег тражења, наслов преобликован у садашњи, а ово сам оставила као поднаслов, мада се може сматрати поетном. 🙂

Да ли се иде у Тајланд или на Тајланд?

Како су у Србији најважније вести извештаји о путовањима у егзотичне крајеве популарних певача и њихових најдражих, последњих дана сви извештавају како су неки од њих отишли У ТАЈЛАНД!

Некако ми пара уши ово улажење у острво, па се запитах да ли идемо У Кубу, У Мадагаскар, У Свети Стефан и ништа од тога ми не одговара. Како се онда може ићи У Тајланд, а не на Тајланд?

Онда сам проверила да можда није било превођење енглеског израза уз помоћ Гугл преводиоца:

На крају, ја закључих да се иде НА ТАЈЛАНД, али после допуне која следи, нешто више нисам сигурна шта је правилно, знам само да све више нагињем пароли ,,Ја хоћу, како ја хоћу!“

Допуна:

10.2.2015.

NaU: Tajland nije ostrvo. 🙂

Аутор чланка: Хвала на овој сугестији, ја сам само наставник српског језика без довољно пара за луксузне дестинације, али изгледа и са ограниченом општом културом. 🙂
Нема везе, језик је и ту решио проблем – Тајланд није острво, али су нека од најлепших острва света њихова туристичка понуда, па се отуда доживљава као острвска земља и језички осећај већине говорника српског језика, а проверила сам са онима који су рођени у говорном подручју које је ушло у основицу књижевног језика, налаже употребу предлога НА уз ову именицу, а не У како би било логичније кад се ради о држави што Тајланд јесте.
Дакле, открили смо још једну недоумицу, којом се Правопис из 2010. није бавио, па смо још једном препуштени сопственом језичком осећају, који све више упућује на правопис ,,баба Смиљане“ или ,,бабе-Смиљане“ (и за ово морам да проверим у Правопису, све ми се више чини да не знам језик који ми је ужа стручност – лош ђак или немарност оних који су стручнији од нас, лоших ђака). 🙂

И после допуне – да ли се иде у Тајланд или на Тајлад?

Ја бих волела, али вероватно никад нећу отићи НА ТАЈЛАНД! 🙂

Острва Тајланда

Удвојена презимена – са или без цртице?

Правопис Матице српске из 2013. под тачком 95. објашњава писање удвојених презимена и доноси овакво решење:

1. удвојена мушка презимена пишу се:

1.1. одвојено и без цртице, а често се у тим примерима оба презимена мењају по падежима (Вук Стефановић Караџић… Вуку Стафановићу Караџићу…);

1.2. ако се једно од удвојених презимена мења, а друго не, онда се пишу са цртицом (Михаило Полит-Десанчић… Михаилу Полит-Десанчићу…);

2. женска удвојена презимена пишу се по истом правилу

2.1. одвојено, без цртице  (Аница Савић Ребац …Аници Савић Ребац);

2.2. са цртицом (Љубица Поповић Бјелица…Љубици Поповић-Бјелици).

 

 

 

Кад професор постаје доктор?

Пре неки дан захвали се колега ,,дифовац“ једном од колега што му је доделио титулу написавши проф. испред имена, а не после њега. Како се одушевим увек кад се људи баве језиком и то у у ово време кад се на језичке погрешке гледа као на ,,последњу рупу на свирали“, а о лепоти језика и његовом значају мисли ,,ко о лањском снегу“, и овом приликом сам помислила да још није све изгубљено.

Уверена да је колега у праву, написала сам правило управо овако како га је он дефинисао – проф. испред титула, проф. иза занимање. Међутим, одмах стигоше питања – одакле ти то?!

Да ли се овде ради о погрешци или не, морала сам да истражујем. Али, како је интернет чудо и многи љубитељи овог блога верују написаном, морала сам три пута да мерим, а једном да сечем и ево до каквог закључка сам дошла:

По ономе како је колега закључио да је добио титулу, а не занимање, требало би да негде постоји следеће правило: ,,Ако скраћеницу проф. пишемо испред имена, она је онда знак титуле и мисли се на ,,проф. др“, а ако пишемо иза имена, онда се ради о занимању.

Проф. Петровић је са нама – овде бисмо мислили на проф. др (лице које има докторат)

Милан Петровић, проф. са нама је – овде се мисли на професора у смислу наставника, не мора да има докторат.

И КОЛИКО ГОД ТРАГАЛА ЗА ОВАКВИМ ПРАВИЛОМ, НИСАМ ГА НИГДЕ НАШЛА!!!!

Изгледа да је ово једно неписано правило, које за мене има логичности, јер се некако разликује ниво стеченог звања (дипломирани филолог и доктор филологије). Међутим, нико није решио да овакво правило запише или га ја нисам нашла.

Ово отвара још један проблем. За разлику од руског језика у коме је профессор (предавач на факултету), преподаватель (предавач у средњој и основној школи), а разликују и учитеља (учитель), код нас је ситуација мало збркана. У Србији сви имамо звање дипл. или професор, дакле током читавог школовања срећемо професоре. Ипак, неке зовемо учитељима, неке наставницима, оне у средњој школи професорима, баш као и на факултету, а у суштини су сви наставници (предавачи). 🙂

Ако вас нисам збунила, ништа нисам урадила. 🙂

Можда је ово горње правило за које ја не нађох писани доказ у Речнику Матице српске, спонтани покушај говорника да направе неку разлику, а ,,нормативац“ није сматрао да ово треба уредити. Можда су у праву и они који кажу да нам није потребно још једно правило кад већ говоримо ,,по правилима бабе Смиљане“. И без обзира да ли је могуће да професор постане доктор, или професор учитељ, или професор наставник, на крају је ипак важно знање, а не звање!

 

Све ми боје лепо стоје…

Велико слово у писању имена празника

ГОЦИНИ РАДОЗНАЛЦИ

Употреба великог слова у писању назива празника.

View original post