Архиве

Такмичења и смотре српскога језика и књижевности

Нема наставника српског језика који може да одоли изношењу теорије о томе Чији је наш језик? као ни оног који ће порећи лепоту српског језика, мелодију његове интонације, савршеност писма, заокруженост граматичког система, изражајност његових акцената и дужина… И нема наставника који неће пожелети да макар једном оде у Тршић и дичи се својим учеником, граматичким генијалцем, или у Ваљево да послуша не само свог фаворита у исказивању стихова и реченица, већ сваког талентованог ученика који ће у исказан стих или реченицу унети боју, звук и живот свог краја. Но много је ментора, али и родитеља, па и организатора такмичења и смотри који су дозволили да жеђ за победама, амбиција и бесомучно јурцање с једног такмичења на друго обесмисли концепт најпре организованог представљања па тек онда одмеравања знања и вештина.

Развијање и неговање љубави према српском језику и његовој књижевној традицији, очараност звуком и мелодијом изговорених речи, поштовање граматичке и правописне савршености, стилска оригиналност – најважније су вредности које један ментор треба да усади у своје ученике. Неговати српски језик значи познавати његову књижевност, не прљати га туђицама кад за то нема потребе, поштовати његове законе и правила, али и препознавати лепоту дијалекта. Да, негује се језик такмичењима и смотрама, али не оваквим какве се данас реализују – испуњене бесомучним лактањима ментора и родитеља, имитирањем, проваљеним тестовима, нападима на све и сваког кад нам се нешто не свиђа…

Да ли ће моје рођено дете или мој ђак победити ако му израдим читалачки дневник, ако га натерам да стотину пута одслуша снимак песме коју казује чувени глумац, ако му припремим ,,пушкицу“. Вероватно хоће. А хоће ли све ово помоћи да заволи српски језик, језик својих предака, први језик који проговара, језик који нас идентификује и као појединце и као нацију. Сасвим сигурно неће!

Па, онда, људи, шта чинимо?!

Организатори такмичења – маните се аритметике и вероватног броја финалиста, латите се стандарда и привилегију постојања свог такмичења/смотре у Календару искористите да што више деце стигне до завршног нивоа како би душу напојили традицијом са најлепших изворишта српског језика и писма!

Ментори – одбаците сујету и инспиришите делом и суштином а не преваром и приказом!

Родитељи – негујте даровитост, посвећеност и рад своје деце, а не лажно самопоуздање, болесну амбицију и плаћене таленте!

Сви заједно – вратимо се тежем, истинском и трајном неговању српског језика и књижевности!

Маја Радоман Цветићанин,

проф. српског језика

Advertisements

Инспирација или иритација

,,Моја сестра јуче се вратила из школе срећна што губи час српског језика. Поражена њеним усхићењем што ће губити час из предмета који је мој животни позив, запитала сам се где грешимо. Мислим да је одговор у образовању наставника. Када смо се пријављивали на ову групу, већина је желела да се бави новинарством, сањала о водитељским пословима, лектури. На прсте се могу набројати они од нас који су заљубљени у наставнички посао. Можда законодавац треба промислити и стручњацима омогућити научни рад, а онима који су стручни  али и спремни и способни за рад са децом, омогућити знање и вештине потребне за ово најсветије од свих занимања.“

Ово што сте прочитали, изговорила сам пре скоро 20 година пред својим студијским колегама на вежбама из методике. Жао ми је што морам да кажем да је мој син пре неки дан изразио потпуно исту усхићеност – нема часа српског језика!

Мало одмакнута од просвете, а загледана у своју рођену децу, своје донедавне ђаке, али и колеге, питам се ко ту греши. Неке колеге решавају ми дилему својим ловом на језичке грешке, истицањем форме, језичким чистунством и моралисањем.

Да, признајем да за разлику од њих – не знам све! Не знам напамет сва граматичка правила, не дајем петице за набубане песмице, не оцењујем саставе преписане са интернет или оне које су писале маме, баке, тетке стрине, сестре и остала ближа и даља родбина, не гањам децу да иду на такмичења и постижу резултате како бих се ја на друштвеним мрежама хвалила њиховим (читај: својим) успехом!

Оно што сам својим колегама понудила као решење пре 20 година, мислим и данас. за наставнички позив мораш се родити, онда красти занат, а кад прођеш статус шегрта, па калфе још много мораш да радиш на себи да би постао мајстор! А мајстор није онај ко зна и друге учи знању. Мајстор је инспиратор!

У веку интернета и проналажења било које информације за трептај ока, варају се сви који мисле да је жива реч, поготово њихова, неприкосновена. Све што ја изговорим на часу, моји ученици могу да пронађу на интернету за десетак минута. Проблем је само навести их да потраже. Потребна им је инспирација. Само мотивисан ученик спреман је да учи и посвети се проблему. А задатак савременог наставника је да инспирише и мотивише. Информације су ту, надохват руке, само треба желети за њима посегнути.

Драге колеге, ако не желите да се деца радују изгубљеном часу, будите инспирација, а не иритација!

 

Библиотекари имају реч

У четвртак, 6. октобра 2016 у Регионалном центру у Нишу одржан је Актив школских библиотекара коме нису присуствовали само школски библиотекари Ниша, већ и школски библиотекари југа Србије. Колегама из Ниша придружиле су се школски библиотекари, учитељи, наставници из Лексовца, Алексинца, Александровца, Београда.

Богата агенда обећавала је радну атмосферу, која је и постигнута присуством компетентних говорника и увек пажљивих и сарадљивих библиотекара.

У нади да ће се статус школских библиотекара у основним школама изједначити са статусом средњошколских библиотекара, као и да ће МПНТР Србије имати више слуха за потребе не само школских библиотекара, већ школског система Србије уопште, делим делић атмосфере са овог неформалног стручног скупа, надајући се да школски библиотекари ипак нису сами.

А о овом скупу и стању у српском библиотекарству писале и Нишке новине.

Школски библиотекар 8.

Тема овог броја часописа Друштва школских библиотекара Србије мора свима бити важна, тако да ел. верзију часописа свакако треба прлеистати!

Школски библиотекар 8

Школски библиотекар 7

Лист друштва школских библиотекара Србије ,,заглавио“ са мном као главним уредником. Ипак, диван труд колега школских библиотекара и техничке уреднице Јелене Бабић не сме остати непохваљен! 🙂

Прелистајте → Школски библиотекар 7

Биологија на књижевни начин

На Методичарево питање о томе шта очекује од својих ђака, колега је одговорио оно што ја сматрам задатком сваког ко с децом ради:
,,Очекујем да буду Људи! Шта значи да је неко само пристојан — ћути, аминује, сагласан је са свим и свачим, клима главом, каже добар дан, устане кад ја уђем — чему све то ако изостане људскост? Ако је након те назови пристојности спреман да понизи у увреди друга из одељења, онда смо у озбиљном проблему. То је форма, празнина над празнинама — у мудрој непристојности и смисленом бунту лежи прометејско семе. Нама су потребни Прометеји, потребан нам је Јов — који ће поставити питање — Зашто? Доста нам је скрушености и Аврама који зарад неких непостојећих митова и божанстава ћутке приносе жртве.“
Овај чланак вреди прочитати, а ја сам поносна на колеге који су га изнедрили – Методичар и Ахемд Нурудин или Дејан Бошковић,наставник биологије, и Душан Благојевић, наставник српског језика и књижевности.

Био-блог

tumblr_ni6g7n2Jex1rzy2z7o1_1280 (Small)Методије: Данашњи гост нам је Душан Благојевић, наставник српског језика и књижевности у Гимназији у Лебану. Поред рада у школи, бави се драмом и позориштем. Како теку моји дијалози са гостима на Биолошком блогу, могли би се посматрати и као сценарио за неки позоришни комад, па претпостављам да ће Душан бити на свом терену. 🙂 Здраво, Душане.

Душан: Здраво, Дејане (можда ДејанУ) / Методичару / Методије! Нисам сигуран са ким раговарам, али здраво свима трома! 🙂

Методије: Тако је то са подвојеним (потројеним) личностима. 🙂

Душан: То је предност и благодат овог нашег друштва, увек можемо рећи да је неко други крив. Нисам ја, Нурдин је, мајке ми. 🙂

Методије: Таман да нашим читаоцима (који то не знају) откријем још једну Душанову активност, а то је писање блога на Б92. Неколико његових текстова смо приредили управо на Биолошком блогу, а пише их под псеудонимом Ахмед…

View original post 2.937 more words

Горски вијенац – припрема за часове

Можемо ли Његоша приближити својим ђацима средњошклцима загледаним у друге даљине?

Један покушај да им се поглед скрене:

Baza znanja_Lajk za Gorski vijenac