Архиве

Портрет – улепшавање текста

Као и код писања пејзажа, и приликом описивања неког лика, користимо ЕПИТЕТЕ, али има једна песничка алатка, која опис лика може да учини живописнијим. 

Поређење је стилско средство којим поредимо две особине, појма или појаве по сличности.

Лола је румена као булка.

Састоји се из три дела:

1. оно шта се пореди (Лола)

2. оно са чим се пореди (булка)

3. заједничка особина (руменило)

* увек има КАО

 Сигурна сам да ћете се лако сетити поређења, јер их стално чујемо у говору, а и један лик из популарне серије их стално користи. Он најчешће користи народна поређења која чине српски језик живописним и оригиналним:

Истег`о се к`о шаров!

Немо` се бечиш к`о аждаја!

Држи се к`о пијан плота!

Ћу те посадим ту к`о карамфил!…

Чик погодите ко ово изговара! 🙂

И на крају, изволите – коментаришите поређења – своја или народна! 🙂

Портрет – душа и тело

Можда сам вас збунила насловом, али када се присетите шта вам траже када описујете неког, биће вам сасвим јасно. Ако сте бацили поглед на наше истраживање у претходној лекцији, сасвим је јасно да описати неког не значи само навести како изгледају његове очи, нос, уста…И сликар кад слика, пренесе бојама емоцију. Сликар кад осликава очи може да изабере безброј нијанси, на лицу може да створи боре које одају старост или забринутост, у поглед могу да сакрију и радост, и бригу, изгледом тела могу да одају смерност, чежњу, патњу…Безброј нијанси им је на располагању и нарвно техника…

Писац нема безброј нијанси, али зато има безгранично много израза, речи. Лепотом реченице и избором правих речи могу да осликају речима боље него фотографијом. Најпре, да изаберемо праве речи:

ПИСАЊЕ ПОРТРЕТА:

1. ОПИСИВАЊЕ ИЗГЛЕДА (ТЕЛО)

 Шта крију надимци?Како настају надимци? Шта они наглашавају – физичку, карактерну или неку другу доминанту особину, зар не?

rep-nadimci_310x186 nadimci

Кад не можете да се сетите неког, искрсне вам пред очи оно по чему је он другачији од осталих. То је оно што треба нагласити и кад га описујете.

karikatura2

karikatura

 

Како би се ови звали? ЗУБА, ОКАЦ…Дајте ви неке надимке, имена, презимена која су одлика неке особине лика, физичке, карактерне…

надимци по физичким особинама: ______________________________

 

СЛИКАЊЕ ИЗГЛЕДА РЕЧИМА

 облик главе:_________________________

 коса:_______________________________

 очи: _______________________________

 нос: _______________________________

 уста: ______________________________

 брада: ____________________________

 образи: ____________________________

 тело: ______________________________

 __________________________________

 

Драги моји, плаве црте остављене су да ви допишете своје примере. То можете и овде у коментару на овај текст, укуцајте своје предлоге а на крају можете да се потпишете надимком 🙂

Пејзаж – улепшавање текста

Описивали смо јесен, али онда смо добили неме слике пуне златне боје. искористили смо сликарску технику и све речима насликали. Ипак, писање има предност над сликањем – можемо да оживимо текст.

То ћемо учинити употребом стислких средстава, тј. песничких алата који омогућавају да оно што пишемо постане испуњено животом, а не само реч на папиру.

Када описујемо користимо пуно придева, које научници у књижевним текстовима зову ЕПИТЕТИ:

55

кишни, плави, велики, таман, мрачан…

Тако смо добили лепе описе – златножуто лишће, шарени кишобрани, тмурни облаци…

Али, ако бисмо користили само епитет, састав би нам био досадан и личио на оне које пишу и остала деца. Зато, можемо да унесемо мало оригиналности, користећи та песничка изражајна средства (речи за замлаћивање :))

Кад желите да оживите састав, дајте неживим стварима људске особине. Све ће изгледати лепше и веселије, а ви ћете користити ПЕРСОНИФИКАЦИЈУ, а да тога и нисте свесни. Пазите, и само име вас наводи да ово песничко средство има везе с људима – ПЕРСОНА = ОСОБА.

oblak-2

насмејано облак, намрштено сунце, стидљиво сунце, ратоборно сунце, уплакан облак…

Али, рећи ћете – задатак је леп, али опет некако тих. Е, па да бисмо унели звукове у њега користићемо ОНОМАТОПЕЈУ – песничко средство којим се имитирају звукови и гласови из природе.

vetar

фијуче, хуји, хучи…

Е, сад, можете да оне саставе које сте написали описујући јесен, зиму или нешто слично да улепшате користећи ова песничка средства! 🙂

Писање портрета по моделу ,,рибља кост“

Опет смо имали ликовно баш пре часа српског, а обоје наставника тражили су да радимо исто. Сликали смо портрет мајке, а после смо то писали! 

Портрет значи да смо на часу ликовног сликали мајку бојом, а на часу српског смо описивали речима њен изглед. Али, наставница српског је рекла да смо у писању у предности – кад се гледа слика, не знамо ко је каква особа,тј, само можемо да нагађамо по оделу, држању…А кад описујемо речима неког, имамо могућност да покажемо и какве особине поседује, како с епонаша у одређеним ситуацијама или једноставно речено можемо да покажемо и како изгледа, и каква је особа.

Обоје су нам дали да изаберемо драги лик који ћемо представити, а скоро сви смо се одлучили за мајку.

images

Оно што смо насликали, гледали смо током писања састава, а наставница је тражила да не описујемо набрајајући боју очију, косе и сл. као да правимо попси у прдоавници, већ да улепшамо.

Нисмо могли ни особине да издвојимо тиме што бисмо их само набројали, већ је наставница тражила да то урадимо на примеру.

Кад нас је тотално ,,сморила“ решили со да направимо тај њен чувени модел ,,рибља кост“:

1. стајна тачка – обожавам своју мајку, иако понекад смара уредношћу собе

(Наставница каже да почетак мора да буде занимљив, јер ако сви описујемо мајку на исти начин, нико неће хтети да чита сваки рад);

2. спољашњи изглед – личимо

(Али не као попис, него занимљиво, д аима разлог зашто сма баш то издвојила)

3. особине

(Али опет не као попис, већ на освнову неког обајшњења, ситуације, доживљаја);

4. занимљивост/шала – ово не мора, али не би било лоше да се рад оживи и уде занимљивији;

5. закључак – повежи са уводом

(Наставница каже да прича мора да има оквир и ако смо мушицу поменули на почетку, са дона може д аполети :)) – мало,,смара“ али није лоша 🙂

И ево како сам написала свој рад:

Моја мајка

      Данима ми мајка гунђа о соби у нереду. овај викенд је крајњи рок да све средим. Чујем како долази, па се бацам на посао.

      Волим совју мајку, Посебно је обожавам кад овако почне да гунђа и хиљадити пут понавља исти монолог. Има плаве очи, али су сад од беса постале љубичасте. А и коса јој није онако уредна како је уобичајено. Све јој се подигле плаве антене.

        Кажу да личим на мајку. Кад овако галами, волим да не верујем у нашу сличност, али много је ситуација у којима смо сличне. И моја мама има пуно пројатеља, окружеан је људима и воли да се дружи. Сви воле њену веселост и спремност за шалу. Чак и у лошим ситуацијама, она нађе нешто да нас насмеје.

          Сећам се да су нас једном зауставили полицајци, тата је гунђао како само траже паре, а мама је рекла да бисмо вероватно купили храну, па уместо да се гојимо, сад смо на дијети. И увек тако. Моја је мама увек спреман да све окрене на шалу.

               Често се заклињем да ниада нећу своју децу гњавити сређивањем собе. Ипак, како у много ему ичим на маму, верујем да ћу и ту дреку наследити. А све ми се више чини да то и није тако лоше.

Наравно, после прве верзије, увек иде улепшавање речима за ,,замлаћивање“. 🙂

Писање пејзажа по моделу ,,рибља кост“

Имали сте ликовно и наставник је тражио да насликате Зимски дан. Такав рад он је назвао Пејзажом. Воли да користи те паметне речи 🙂 а ради се о сликању природе.

Мој рад можда није много успешан, али биће користан. Ви насликајте свој Зимски дан.

11

После ликовног, имали сте српски и наставница тражи да напишете састав Зимски дан. И гле чуда, и она користи понекад оне паметне речи 🙂 само што је са исто као она наставника ликовног – ПЕЈЗАЖ!

Дакле, било да описујемо природу речима, било да нам у томе помажу четкица и боје, ради се о стварању пејзажа.

Е, сад сам сигурна да вам је било лакше на ликовном – користите боје, четкицу, мало или више умећа и ето – настаје слика која представља оно што ви видите или замишљате као зимски дан.

Исто то треба урадити и на часу српског, само што уместо боја и четкице, користите папир, оловку и свој богат речник 🙂

(Ако није богат – ЧИТАЈТЕ!)

Како пишемо састав по моделу ,,рибља кост“ о коме имате све у претходном чланку, сада ћемо практично да видимо како се то ради.

1. Погледајте слику Зимског дана и побројите све што на њој видите:

пахуљице, планински врхови прекривени снегом у даљини, бели кровови, дим се вије из оџака, снег, Снешко, облаци, јелка, деца, грудве, мајке носе пуне кесе украса, Деда Мраз…

2. Групишите све што сте набројали по сличности или удаљености или неком трећем критеријуму и дајте име тим групама:

а) деца, Снешко, грудве, санке – ДЕЧЈА РАДОСТ

б) окићена дворишта и куће, јелка, мајке и украси, Деда Мраз – НОВОГОДИШЊА АТМОСФЕРА

в) дрво покривено снегом, планински врхови, птице, облаци – ПРИРОДА

Овим смо направили ,,рибљу кост“:

22

А онда смо додавали ,,месце“ на кошчице и добили ову прву верзију састава на тему Зимски дан:

Зимски дан

               Свануло је дуго очекивано суботње јутро. целе недеље снег ме је изазивао, а ја нисам могао да уживам у грудвању. Морао сам да учим. Данас ћу се насанкати до миле воље.

                  Погледао сам кроз прозор. Оштри врхови планина у даљини белели су се у магли. И читав град био је још уснуо у белини. Тмурни обалци нису ме разочарали. Биће још снега и моћи ћемо да се грудвамо.

                 Истрчао сам под пуном зисмокм опремом напоље. Ударио ме је хладан ваздух, али и цика деце са оближњег брега. Сви су ми другари тамо. Неки се грудвају, други санкају, остали праве џиновског Снешка Белића. и ја сам се прдиружио зимској чаролији.

              Нисам ни приметио како је време брзо прошло. мајке су почеле да нас дозивају и сви смо кренули. Уз пут смо завриривали уд воришта и коментарисали украсе. Новогодишња чаролија свуда се већ осећа. Још само д ами Деда Мраз донесе леп поклон.

               Уморан сам, а чека ме учење. ипак, нисам тужан, Данашње зимске чаролије даће ми снагу да завршим све обавезе и дочекам наредни викенд.

И ето, није било ни тешко, ни компликовано, само добар план и задатак је ту. Али, да би оцена била највиша, отебно је прву верзију окитити оним речима које моји ђаци зову речима за улепшавање, а кад их много ,,сморим“ кажу речима за замлаћивање – песничким речима, тј, стислким средствима. како може један пекзаж без епитета (придева), без поређење (снежни врхови као ледене пирамиде), без ономатопеје (врисак деце, сика, граја) и много тога…

Улепшајте рад и ЧИТАЈТЕ!!!

Писање састава по моделу ,,рибља кост“

Чујем пре неки дан децу како сутра имају писмени па се спремају. Како писмени из српског није учење формула и дефиниција, већ пресек континуираног описмењавања, провера усвојености правописних и граматичких правила, а поврх свега – празник читалачке културе!

Дакле, недељама смо читали, па сад да покажемо како смо обогатили речник и свој стил!

Ја их запитам како се то спремају. Наравно, они мене упуту на најпопуларније сајтове на којима се могу наћи готови састави за писмени за све разреде. 😦

Ја рекох деци да постоје 3 правила припремања за писмени:

1. ЧИТАТИ

2. ЧИТАТИ

3. ЧИТАТИ!!!!

Како они нису имали времена за читање, морали смо да прибегнемо експрес припремању за писмени, што је обичај савремених ђака. 😦

Предложила сам им да прво направе скицу онога о чему ће писати и дала нека основна упутства како се структурира задатак. Модел који сам им предложила, а који нисам ја измислила, већ професори Педагошке академије у Алексинцу, а усвојили њихови добри ђаци, садашњи учитељи и моје друге колеге, назвали смо ,,Модел рибља кост“ и представља основну струкутру сваког задатка:

images (12)         0

 

Кажу клинци – па нећемо рецепт за рибљу чорбу, него за састав! 🙂

Ево, овако изгледају етапе у писању, тј, кошчице које се формирају око главних мотива:

1

 

2

 

3

 

4

 

5

 

ВАЖНО!

Структура пасуса:

Прва реченица сваког пасуса је његова тема, следећом ту тему развијамо да би последња реченица писауса уједно била и веза са следећом темом, са новим пасусом, који ће имати нову тему, причаћемо о нечем другом што развијаглавну тему (ону из налсова) а ја је зовем ,,лепак реченица“.

Срећно писање, али и ЧИТАЊЕ!!!!!

 

Српски лако на Фестивалу пролећне риме

Наставница српског језика у ОШ,,Ћеле кула“ у Нишу Ирена Златковић са својим сарадницима организовала је први Фестивал пролећне риме риме, ноте и слике.

Ја сам имала срећу не само да мој ученик Петар Миленковић прими похвалницу и вредан дар, већ и да се радујем успеху својих радионичара – Митре Богдановић, Катарине Стојадиновић, Јоване Петровић, Кристине Латински, које су похваљене за литерарне радове:

http://radionicapisanja.wordpress.com/

Добра организација, љубазна домаћица и насмејана деца била су предуслов да се наша радионица писања најлепше пролећне песме успешно реализује.

Почели смо моделом рибље кости, написали најпре састав на тему пролећа:

Календар каже да је дошло пролеће. Ипак, ништа не изгледа тако. Киша нам досађује скоро сваки дан. Ужелели смо се звука, мириса и боја пролећа. Кад провири пролеће, баш му се радујемо.

 Лептири се шарене. Подсећају на разиграну децу.Облећу цветове, круже око дрвећа, завирују у кошнице, истражују гнезда. Њихова игра цео дан не престаје.

Трава је зелена и густа.Избујала после великих киша. У густој трави скоро је немогуће видети ливадске становнике. Ипак, трагови их одају. Преврнута земља указује на вредне мравиће, а немирни скакавци одају се сами.Један скакавац скоро ме прескочи. Застајем за тренутак и уживам у лепоти призора.

Боје и мириси разнобојног цвећа опијају. Беле раде и маслачци заносно миришу. Умивени  јутарњом росом очекују прве госте. Пчелице застају на њима да се напију свежег слатког сока.

Сунце се широко осмехује. Облака нема ни на видику. Поглед у ведар дан и разигране становнике ливаде сунцу баш прија. Запевало би од милине. Све је сјајно и весело…

Деца су весела. Јурњава је сада у моди. Дечаци јуре за лоптом, а девојчице су у сталној потрази за лепим цвећем. Сви се радују пролећу.

Звукови пролећа улепшавају дан. Песма зрикаваца одаје становнике травнате прашуме. Њима се придружује весело зујање ужурбаних пчела. Оне не дозвољавају да их збуне разиграни лептири. Збуни их само понека птичица која лепетом крила разбије њихово зујање…

Кажу да је ове године пролеће мало другачије.  Наљутила се природа. Зато, сваку пролећну победу сви славимо. Уживамо у бојама, мирисима и звуцима пролећа кад год нам се пружи прилика.

А онда се пропоетисали, па редове претворили у стихове и добили  најлепшу пролећну песму:

Сунце се смеши

време више не греши,

облаци се склонили,

радост деци донели!

 

По шареном тепиху

дечаци се јуре,

девојчице као беру цвеће,

ал` за момцима погледима журе!

 

И све блиста, и све буја

док пролећни хор славуја јавља: 

За нас више нема зиме,

стижу распеване нишке риме!

DSC00113 10305969_10202330827373944_5576726463511673271_n DSC00106 DSC00107 DSC00108 DSC00109 DSC00110 DSC00112

 

 

 

Радионица ,,Српски лако“ у Мионици

Осим по Живојину Мишићу, мионички крај последњих десет година постаје препознатљив широм Србије и њеног просветарског окружења по Међународном васкршњем сабору дечјег стваралаштва. Ове године фестивал је организован десети пут потврђујући оправданост постојања.

Имала сам  част да представим своју радионицу писања ,,Српски лако“ баш на овом јубиларном сабору, а задовољство сам поделила са својом сарадницом учитељицом Наташом Богдановић. Други саборски дан био је предвиђен за радионице. Kад смо победиле замамни зов декупажа, бајке од најлона и других оригиналних  креативних радионица, почеле смо са радионицом писања пролећне приче о Чаробном селу, још једном синониму мионичког краја.

Чувени модел ,,рибље кости“ изгледао је овако:

глава (стајна тачка) – ја учествујем или посматрам и одакле?

кошчице, кичма – мотиви (групе)

  • Боје и мириси разнобојног цвећа опијају…

  • Сунце се широко осмехује…

  • И шарени лептири радују се сунцу…

  • Ласте су одавно стигле…

  • У густој трави скоро је немогуће видети ливадске становнике…

  • Весела су и деца која јуре ливадом…

реп – закључак – спајамо главу и реп!

Уз мало црткања, лепкања, сецкања, помагања и улепшавања тексtа речима за замлаћивање, добили смо овакав састав:

Пролећна чаролија

 Данима нам је учитељица причала о лепоти Чаровног села. Једва сам чекао да протрчим том ливадом. Заиста је било лепо као што сам замишљао.

Боје и мириси разнобојног цвећа опијају. Беле раде и маслачци заносно миришу. Умивени јутарњом росом очекују прве госте. Пчелице застају на њима да се напију свежег слатког сока.

Сунце се широко осмехује. Облака нема ни на видику. Све је сјајно и весело…

И шарени лептири радују се сунцу. Њихова игра цео дан не престаје. Облећу цветове, круже око дрвећа, завирују у кошнице, истражују гнезда…

Ласте су одавно стигле. Њихова гнезда су већ завршена и очекују прве младунце. Весела јата одавно украшавају небо. Радује им се и сунце, које се напокон широко смеје. Облака нема ни на видику. Све је сјајно и весело.

У густој трави скоро је немогуће видети ливадске становнике. Невидљиви зрикавци својом песмом потврђују моју мисао. Ипак, трагови их одају Преврнута земља указује на вредне мравиће, а немирни скакавци одају се сами.Један скакавац скоро ме прескочи. Застајем за тренутак и уживам у лепоти призора.

Весела су и деца која јуре ливадом. Јурњава је сада у моди. Дечаци јуре за лоптом, а девојчице су у сталној потрази за лепим цвећем. Сви се радују пролећу.

Радујем се и ја што сам напокон у прилици да видим све оно о чему сам слушао. Сада је време и да уживам. Дубоко уздахнух мирисни ваздух и појурих да и сам поделим с друштвом пролећну чаролију.

 

На крају, не могу да не споменем оно што сам знала и раније, али ми се тог дивног пролећног дана уреазало у сећање, не само као животни мото Живојина Мишића, већ и као особина једне храбре жене, која је успела да Мионицу и Бању Врујци учини препознатљивим по енергији и креативности којом је запљусула овај крај, управо зато што сме, уме и може!

Браво, Жељана Луkић Радојичић! Желим Србији у будућности само такве поплаве – визије, снаге и смелости!

Вождов летопис

Ускрши понедељак и уторак у календару Министарства просвете Републике Србије резервисани су за Међународну васкршњу смотру дечјег стваралаштва, која је ове године 10. пут организована у Мионици и Бањи Врујци на задовољство добрих домаћина, Удружења грађана ,,Креатива“ и Општине Мионица, и радост гостију не само из Србије, већ и из иностранства.

Сабор почиње Васкршњом шетњом и смотром штандова, на којој је заједнички штанд алексиначких школа (ОШ,,Вожд Карађорђе“Алексинац, ОШ,,Вук Караџић“Житковац и ОШ,,Аца Синадиновић“Лоћика) награђен првим местом!

И други саборски дан за нашу екипу настављен је у добром расположењу и успешно реализованом радионицом ,,Српски лако“ наставнице српског Маје Радоман Цветићанин (ОШ,,Вожд Карађорђе“Алексинац), коју је реализовала у сарадњи са учитељицом Наташом Богдановић из ОШ,,Јован ЈовановићЗмај“ Ал. Рудник.

Шетња до Чаробног села и завршна посета кући војводе Мишића заокружиле су дводневно саборовање и у душу свих учесника унеле добру енергију дружења, креативности и позитивизма.

View original post

Ветар у леђа радионици ,,Српски лако“!

Радионица

Поносна сам што је  Радионица Српски лако заузела једно место међу 15 одабраних креативних радионица наставника на Дечјем васкршњем сабору у Мионици (април, 2014).

До сада су родитељи мојих малих полазника били задовољни, колеге охрабрују децу да долазе, пријатељи и породица су највећа подршка, али ово је до сада највеће признање мени као аутору ове радионице и ветар у леђа, којим Србија показује подршку, за разлику од нашег малог града у коме тај ветар често долази са супротне стране. 

Untitled

View original post