Архиве

Просвета у доба короне

Просвета у доба короне или Како Перица прави Динарске планине

Готово је извесно да ће и школска година која је пред нама (пред родитељима, наставницима и децом), бити у околностима ове корона пошасти, само није још извесно хоће ли по свему личити на ову школску годину. Судећи по већ виђеном, нама (родитељима и наставницима) биће грђе, деци све веселије (читај: нерадно, лењо, мозгоишчезавајуће), а министарству неснађујуће урнебесно и усхићено еурекасто!

И док родитељи већ уздишу у нелагоди молећи се чуду за које унапред знају да не бива, док министар најављује усхићење околних земаља могућношћу коришћења праксе просветних постивнућа наших мученика, док једни на друштвеним мрежама вичу да деца памте само прочитано с папира, а други спремају мотке да тепају ове прве јер узимају лебац информатичарима и победнички осмех дигиталних заљубљеника, ја ћу се усудити да наљутим све и у маниру Перице који прави Динарске планине од динара, приупитам просто питање:

Да ли после короне желимо памет или радну снагу?

Ако нам је циљ да ови дани, који по свему подсећају на пад Западног Римског царства, донесу повећање броја радника, тј.упосленика новоотворених фабрика страних фирми, пристали на већ виђену,,наставу на даљину“ или на нови модел наизменичног рада који подсећа на југословенску штедњу, или на неки трећи модел о коме просветари расправљају у циљу очувања живота, а родитељи преводе у смислу – опет изводе да не раде, постављени циљ биће остварен. Радна снага на штолу, шинко!

Ако, пак, циљ буде функционално писмено дете с елементима креативности – богами, биће тешко!

С обзиром да министарство ни не разматра могућност смањења наставног градива и свођење курикулума на најбитније што би било избацивање бар 60% суштински непотребних елемената, стручна друштва и групе наставника и да желе да дају смислене предлоге, немају моћ да се за њих изборе, драге колеге родитељи, памет у главу и борба за памет сопствене деце, јер…

1. традиционална настава није превазиђена!

Да је тако не би запослени Гугла и Мајкрософта децу слали у школе без телефона, таблета и компјутера, са модерним скамијама и менторским радом у малим групама.

2. наша деца нису паметнија од нас у истом узрасту!

Људска лобања вековима није се променила, те ни мозак није претрпео промене побољшања и усавршавања, већ психолози тврде да мозак наших потомака све спорије ради. Мање активности у раном дечјем узрасту, мање покрета, мање синапси, нижа интелигенција.

3. знање је моћ, али не чини га бубање!

Иако многи од нас родитеља основношколске деце припадају генерацијама које су морале да бубају број оваца у Аустралији у односу на број становника или просечну потрошњу никла у Зимбабвеу, ипак нас је живот у сталним кризама научио да је битно смислено знање, а то још увек није освестило наше министарство просвете. Или јесте, али им је мисија оно прво. Додуше, на добром су путу, јер су бар схватили шта су суштински важни предмети – српски, математика, страни језик, историја, географија, хемија, физика, вештине – ликовно, музичко, физичко. Не беше у ТВ настави ни руку у тесту, ни играчака, ни рачунара, ни веронауке, грађанског и других чудеса које нам бар 40% непотребно оптерећују распоред, а могу другачије да се реализују!

Чујем вас!

Вриште информатичари, веручитељи, просветари на одређено…

Кад би свака школа добила стручног сарадника информатичара, не би плаћали одржавање сајта, мреже и других чудеса, у распореду би било слободног места за протеране часове вештина, а информатичари не би доживљавали нервни слом у време мале матуре и уписа!

Кад би се министарство позабавило истинском променом курикулума држећи се принципа изграђивања мислећих креативних појединаца, а не задовољења форме и норме, 70% глупости и 30% предмета могло би да се избаци/трансформише/удружи у тематску/пројектну/модуларну поподневно/целодневну/зимску/летњу/рекреативну…наставу. А кад исплате отпремнине свима који то желе, истински усаврше оне који то желе и упосле најквалитетније а чекаче државне плате и селфирекламере отпрате из просвете, решиће се и проблем незапослених.

С обзиром да су и најкреативнији наставници ограничени прописима и дописима, мој родитељски план за наредну школску годину је следећи:

1.док сам ја на послу, потомци спавају, па од 12 до 14 заврше захтеве учитељице/професора.

2. Заједно пратимо учитељицу и уџбенике и одрађујемо задатке без много буке и гњаваже (основац) или проверавамо извршење професорских захтева и заједно учимо из уџбеника суштински битне предмете (средњошколац).

3. Најмање сат времена читања (макар под претњом и уз уцене) и други сат за лепоту – цртање, певање, музика ма колко гласна!

И после 2 сата трчања, игре на отвореном, вожње бицикла, ролера, чишћења лишћа или снега…прихватам сат времена буљења у мобилни!

Џокер – сат смисленог читања за сат мамине наставе на близину!

Да, још ово – нека неко јави овим стручњацима да је онлајн настава – настава на даљину исто колико је и Power Point презентација пример ИКТ у настави!

Брошура/проспект

Брошура/проспект је вишестрани штампани материјал сличан флајеру најчешће информативног (често промотивно–рекламног) садржаја – најчешће у служби неке фирме, туристичке организације, удружења и сл.

Брошуре су једно од основних средстава рада сваке туристичке агенције. Оне поседују моћ да убеде потенцијалне туристе да посете одређену дестинацију, те је стога веома битан добар избор фотографија као и читав дизајн у који се постављају текст и графика.

Обично се састоје од више страна испуњених текстом у комбинацији са фотографијама и другим графичким елементима. Њиховом комбинацијом треба да се добије привлачна и модерна папирна презентација неке услуге, производа и сл.

 

         Извор:

Википедија, Туристички клуб, Попвеб дизајн

Одличан програм за креирање брошура део је Офис пакета и вероватно га имате.

6

 

 

Крећемо?!

Од сутра – крећемо с радом и у поподневној смени!

Крећемо с пролећним чишћењем!

Поштовани потрошачи, креће нови талас снижења цена!

Аман, бре, људи – где крећете! Ваљда ПОЧИЊЕМО!!!!

P.S.

Моја драга колегиница Јелена подсетила ме је коментаром да је једно од значења глагола КРЕНУТИ – ЗАПОЧЕТИ, али основно значење је ПОЋИ, те смтарам да не треба доприностити осиромашењу језичког израза, што је одлика енглеског или немачког.

Врц, врц… Дуп, дуп

Док сам студирала, све око мене бејаху будући новинари, писци, преводиоци… О просвети нико ни да зуцне, а кад се и поведе прича о томе:

– Ма, какви, мени тата обезбедио место у редакцији… Моја мама је директор ТВ… Мој теча ради у дипломатији…

,, Ау, мислим се, шта ли радимо ми ситни овде?! Добро, бар ће бити места за нас који волимо просвету. Ипак се за то рађа…“

Стигоше дипломе…славље… ука бука, па на биро. Нема посла. Све попуњено…

Месец, два, три… годиница, две, три… Послић, пауза, конкурс, тропа, конкурс, пљус… Једном, двапут, трипут…

– Еј, где си, колега. Како иде писање?

– А ја сам у основној. Фино, од 8 до 12 милина!

– Колегинице, не чујем те на радију. Можда си у уредништву?

– Ма, јок, лакше у школи. Штиклице, школица, штиклице, кућица, лепота.

– А књижевне вечери, секција е, водиш децу на такмичења?

– Ма да л си луда?! Ком треба, нек их води! Они што се доказују, замлаћени, они су ту главни. Добро мени и овако.

– Па, јес, добро кажеш. А јеси за стално?

– Ма, наравно, ал нећу дуго. Бежим ја из просвете. Бизнис, учим Јапанце преко интернета енглески а почињем и да сликам. Извоз за Канаду. Просвета је за будале!

– Па, јес, добро кажеш…

И оде штиклица за стално врц врц, дуп дуп. И оста сневач просветни десет година на одређено без чланске карте, штека и веза…

– Наставнице, је л вечерас та свечана академија?

Врц, врц… Дуп, дуп… Образ, образ…

Борба против глади и мир у свету

Супротно својој животној филозофији да треба радити оно што волиш и све ће ствари доћи на своје место, нађох се у главној улози организатора неколико такмичења, смотри, фестивала… или бар у улози која је врло близу те организаторске, па са потпуном компетенцијом могу исписати следећих неколико редака.

На основу радова који пристигну на литерарне конкурсе, као и на основу понашања ментора приликом прегледања тестова на такмичењима, али и њиховог понашања пре самог одлучивања о учествовању на такмичење, закључујем да постоји неписани Правилник, па је ред да га неко обзнани и у писаном облику. Што да се подразумева?!

  1. На литерарни конкурс пошаљи све саставе и песме које иоле личе на песму или причу, ко то још чита, важно је послати!
  2. Никако не поштуј тему конкурса, шта те брига што су мозгали како фестивал треба да изгледа и које циљеве да задовољи, они то све ионако раде за плату!
  3. Поправи рад свог ученика/детета до непрепознавања, шта зна комисија шта дете може да напише у ком узрасту!
  4. Учествовањем на такмичењудобијаш оцену коју заслужујеш, иначе ћу ти је смањити – то што си ти неамбициозан ђак не значи да сам ја неамбициозан просветни радник!
  5. Иди на пет такмичења истовремено, важно је да се свуда помиње твоје име, ионако живимо у временима приказа, а не суштине!
  6. И да – залагаћемо се за борбу против глади и мир у свету!

Семинари и семинари…

Започињем овај чланак статистиком – данас је мој блог посетило 681 интернет корисник, за све време од 2011. прегледало је садржаје мог блога 1. 639.647 посетилаца, чак сам 1951 особу нагнала да прокоментарише неки садржај са блога, а најинтересантнији чланак прегледало је 3766 људи.

Можда некоме ова статистика није битна, али за мене која сам пре 6 година била техници наклоњен наставник српског који је познавао рад на тексту и основе рада на рачунару, ова статистика показује један сасвим другачији живот.

Како је започела моја интернет авантура?

Пре шест година привремено сам се удаљила од просвете (породиљско одсуство) и како ми је било досадно пријавила сам се на неколико електронских семинара. Сећам се да ме је један ( Матерњи језик и еколошка лингвистика) оборио с ногу, а други ми је преокренуо живот (Блог, фејсбук и твитер у настави). У наредним месецима пријавила сам се на све семинаре Славице Јурић (Заједница која учи) и Зорана Милојевића (ОК центар Бор) и заувек заљубила у електронске семинаре.

Спремна да ме половина колега прогласи лудом што уопште усхићено говорим о семинарима, а она друга осуди за замлаћивање на интернету, јер ништа без живе речи и папира, ја ћу навести у част овог другог живота којим сам знање из ,,првог“ учинила доступним за многе – зашто дајем предност електронским семинарима:

  • не морам да жртвујем суботу, свој омиљени и једва дочекани дан, како бих без дневнице седела у учионици и врло често слушала све оно чему су ме на факултету научили (хало, људи, све смо то већ једном слушали, сада нам треба идеје за нове генерације!!!)
  • могу да радим кад хоћу, одакле хоћу и колико хоћу;
  • више пута могу да пређем садржај који ми је интересантан и заиста могу да се бавим постављеним проблемом;
  • јефтинији су, а често квалитетнији (подсећају на производе који се продају кроз ,,мулти левел“ мреже – кавлитетом призивају нове кориснике);
  • повећавају информатичку писменост и дају више могућности за дијалог са одељенима интернет урођеника (наставници морају да схвате да ,,знање није знање знати, већ је знање знање дати“ а креда и табла данас у томе нису баш најефикаснији алат).

Стручно усавршавање је нормалан процес унапређивања сопственог рада и у складу је са напретком друштва. Оно је потреба, а не принуда. Учимо себе ради, да себи олакшамо улазак у учионицу, да учинимо час забавним не само деци већ и себи, да проценимо колико и како рећи родитељу истину о његовом детету… Семинари треба да скрате оно што бисмо годинама откривали сами.

Похађала сам десетине семинара, али на прсте могу да набројим оне обичне (неелекторнске) који су ме надахнули, а сваки електронски ми је дао толико материјала да сам и касније користила обрасце, упитнике, идеје одатле.

На крају –  ако је стручно усавршавање потреба, зашто га не прилагодити себи и учити – под својим условима и на начин на који то одговара сваком од нас?

Кратке фолклорне форме – идеја за час

После подсећања на кратке фолклорне форме – пословице, изреке, питалице, брзалице, разбрајалице, рекла сам како су се нека давна деца играла 🙂 какав феномен – игра! и то не на мобилним телефонима, него неких лепих игара које су подразумевале велики број играча. Испоставило се да су се сви сетили доба пре школе и првих дана са учитељицама (када још није било поплаве мобилних :)), па смо се играли. Додуше, дечаци нису имали идеју, али су зато девојчице, пардон, моје девојке, имале много предлога – Окош бокош, Калино, нека разбрајалица на прстима с мушким именом :)…

И тако… забавили смо се и разбрајали 🙂

И скоро заборавих – ово је чувено 7/4 ОШ ,,Вожд Карађорђе’,  Алексинац без чијих ученика школске приредбе не би биле незаборавне :).

 

И сви читају Ека и слушају Боувија…

Како гласи инструментал именице виљушка? ВИЉУШКОМ

Ко је написао Крваву бајку? ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Шта је родољубива песма? Песма у којој лирски субјект изражава љубав према домовини.

Наведи три дела Бранислава Нушића. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА, СУМЊИВО ЛИЦЕ, ХАЈДУЦИ.

Одлично, ово је знање које поседује ученик после завршеног обавезног осмогодишњег образовања у Србији. Онда исти тај ученик одлучи да потражи посао, јер сматра да је школовање губљење времена. Он већ зна да ради много тога. Најједноставније је, кажу му, потражити посао преко интернет огласа.

,,Аха, лепо…укуцам послови и…“ ПАП!

Преко продавца, оде у попуст за други производ, удес на путу за стадион, нови тарифни систем, биљка која лечи све болести… И тако, после два сата суфровања интернетом, безброј непотребних података преко којих није било могуће прелетети ,,јер – сад могу рећи – споро читам, опет дођох до класичног начина пријављивања на НСЗ. Али, муко моја! Зар оловка и папир нису иза мене?!“

НСЗ

– Молим Вас, попуните пријавни формулар!

,,Часком посла…“

Неколико минута касније

,,…мајку му, шта да пишем овде – интересовања? Све. Хоби – …па зар то није исто?! и ту ћу ставим Све. Познавање језика…А то је лако српски знам од рођења! Или се беше пише Српски? Србски?! грррррр!!!!!!

Ма знаш шта, ћу си нађем посо и без ови папири!“

Три дана касније

– Изволите господине, шеф ће вас сада примити!

,,Ау, где ли сам ово дошо. А, бре, брате, само конобар ћу будем, нећу ги оперишем мозак!“

– Добро дошли! Као што знате, имамо више кандидата са једнаком стручном спремом, али овај вид провере сасвим је уобичајена пракса. Кажите ми нешто о себи?

,,Уф, ово као да сам опет 5. разред!“ …

– Господине, хвала што сте се јавили, али већ сада могу рећи да ми желимо комуникативног кандидата. Верујемо да ћете ви исказати своје способности на неком адекватнијем месту. Желимо Вам много успеха у наредном покушају. И можда не би било лоше да потражите помоћ при попуњавању формулара неког ко познаје све падеже и ко је мало начитанији. Пријатан дан!

,,Види, мајку му, знам све падеже – номинатив: ко?шта? генитив – од кога? од чега? датив – према коме? према чему? …и сад ће он мени да каже да не знам падеже. Ма може он мало да иде у Топоници! И какву везу има читање са тражење посао?! Па, нећу ја д аим читам новине, ни причам бајке, кафу само да послужим!?

Овај мало дужи увод, сасвим добро указује на проблематику с којом се свакодневно срећу наставници српског језика, бар већина нас, која сматра да функционално знање није бубање година рођења писаца, нити наслова дела, ни дефиниција стилских средстава, а још мање правописних и граматичких правила и изузетака од правила.  Шта имам од користи ја као основношколски наставник што мој ученик уме да препозна падеже и њихова значења, ако напише реченицу и у њој падежна грешка карактеристична за беспадежно поднебље у коме живимо? Колико ми је важно да мој средњошколац зна шта је авангарда, и ко су њени представници, ако не схвата да је реч о антиратним правцима и новом виђењу света после рата? На крају, хоће ли им живот зависити од падежа, ликова и праваца?

Сасвим сигурно – живот неће, али квалитет живота и успешност и у послу готово 100% хоће!

Е, сад се већ смеје и она половина вас која је до сада негде хватала смисао написаног! Бићу можда успешнији инжењер, ако сам начитан? Не, бићеш 100% сигурно успешнији инжењер ако имаш богат фонд речи, комуникативан си, спреман за сарадњу и лако преносиш својим радницима оно што желиш. А комуникативност се стиче јавним говорењем, а да би могао да говориш, мораш имати богат фонд речи, а да би до њега дошао, мораш имати читалачку кондицију, тј. могућност да читаш са разумевањем и довољном брзином да ти за једну књигу не треба пола године!

Да се вратимо на почетак. Клинцима читамо бајке пред спавање једва чекајући да они сами почну читати. Онда се првачићи радују својим првим прочитаним књижицама. Затим још годину две као воле да читају, иако су игрице, серије и фарме много интересантније. А баш је видело како родитељи цело вече читају! Онда долази кобни 5. разред и време досадних школских лектира. Додуше, исте наслове читала је и моја баба, али ко ће па да мења програме сваких педесет година! А онда и ови наставници што притискају, као да је читање битно колико и нега зуба! Можеш мислити колко је то шунтаво! Наравно, спасићу ја свог наследника!

Онда се у ово језикомудрованије и нечиталачкоспасаваније укључују и родитељи углавном од 5. разреда творећи симбиотички организам са својим млађахним потомком у чијој се узајамности тачно зна ко шта ради – тата плаћа часове граматике за предстојећи тест, мама чита лектиру која се ради наредне недеље. Затим тата пише домаћи, а мама чита песмицу наглас како би породична узданица запамтила, издекламовала и на породична прса метнула једну петицу да јој се комшинице диве, а рођаци завиде!

А онда ако убеде свог наследника или своју принцезу да је диплома ипак битна, и крене дете у средњу школу, зар ће да дозволе да се дете мучи и чита?! И шта та замишља па тражи да се купе читанке?! Нисам ја бунике јео, па ћу детету за школу књиге да купујем кад му је нови мобилни потребнији. Где сви да имају, а моје дете да нема, читанке ионако ником не требају!

И тако дођосмо до оног малог народа који се дичи највећим сајмом књига у окружењу, а књиге носи као модни детаљ. И сви читају Ека и слушају Боувија…

преузимање

Биологија на библиотечки начин

Био-блог

_njwt7rE7l61tiyj7vo1_1280 (Small)Методије: Данашња гошћа нам је Маја Радоман Цветићанин, наставник српског језика, која ради у ОШ „Вожд Карађорђе“ и Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу као наставник српског језика. Аутор је пројеката „Српски лако“ и „Читалићи“’. Оба пројекта се баве књигом на овај или онај начин – један како написати оно што желиш да поделиш са другима, а други како приволети децу да прочитају оно што други пишу. Здраво Мајо. 🙂

Маја: Здраво, Методије! Срдачан поздрав твојој великој публици. 🙂

Методије: Мајо, да ли би нам, за почетак, појаснила пројекте које сам поменуо у уводу?

Маја: С највећим задовољством, а почећу од Читалића. То је сараднички подухват више основних школа, народних библиотека, издавача и песника, којим желимо да вратимо децу књизи. Реализује се ове године трећи пут, а завршну манифестацију подржало је  Министарство… оно њихово велико… образовања одобривши датум за Смотру читалаштва „Читалићи 2015“ у Календару…

View original post 1.752 more words

Портфолио – предлог образаца

Ове обрасце нисам осмислила ја, него сам их и сама нашла трагајући за решењем. Захављујем се колегиници Ј. Мандић, која је креирала образац за разредну наставу, ја сам га прилагодила предметној, а образац за наставнике сам преузела са адресе на којој не стоји име аутора: https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&rlz=1C1CHMO_srRS556RS556&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=portfolio%20nastavnika%20obrazac

Хвала свим колегама који су се бавили овом темом и омогућили да њихов труд олакша нама ,,ломатање“ с овом темом!

portfolio.ucenika.razredna.nastava.obrazac

portfolio.ucenika.predmetna.nastava. obrazac

portfolio. nastavnika. obrazac