Архиве

Семинари и семинари…

Започињем овај чланак статистиком – данас је мој блог посетило 681 интернет корисник, за све време од 2011. прегледало је садржаје мог блога 1. 639.647 посетилаца, чак сам 1951 особу нагнала да прокоментарише неки садржај са блога, а најинтересантнији чланак прегледало је 3766 људи.

Можда некоме ова статистика није битна, али за мене која сам пре 6 година била техници наклоњен наставник српског који је познавао рад на тексту и основе рада на рачунару, ова статистика показује један сасвим другачији живот.

Како је започела моја интернет авантура?

Пре шест година привремено сам се удаљила од просвете (породиљско одсуство) и како ми је било досадно пријавила сам се на неколико електронских семинара. Сећам се да ме је један ( Матерњи језик и еколошка лингвистика) оборио с ногу, а други ми је преокренуо живот (Блог, фејсбук и твитер у настави). У наредним месецима пријавила сам се на све семинаре Славице Јурић (Заједница која учи) и Зорана Милојевића (ОК центар Бор) и заувек заљубила у електронске семинаре.

Спремна да ме половина колега прогласи лудом што уопште усхићено говорим о семинарима, а она друга осуди за замлаћивање на интернету, јер ништа без живе речи и папира, ја ћу навести у част овог другог живота којим сам знање из ,,првог“ учинила доступним за многе – зашто дајем предност електронским семинарима:

  • не морам да жртвујем суботу, свој омиљени и једва дочекани дан, како бих без дневнице седела у учионици и врло често слушала све оно чему су ме на факултету научили (хало, људи, све смо то већ једном слушали, сада нам треба идеје за нове генерације!!!)
  • могу да радим кад хоћу, одакле хоћу и колико хоћу;
  • више пута могу да пређем садржај који ми је интересантан и заиста могу да се бавим постављеним проблемом;
  • јефтинији су, а често квалитетнији (подсећају на производе који се продају кроз ,,мулти левел“ мреже – кавлитетом призивају нове кориснике);
  • повећавају информатичку писменост и дају више могућности за дијалог са одељенима интернет урођеника (наставници морају да схвате да ,,знање није знање знати, већ је знање знање дати“ а креда и табла данас у томе нису баш најефикаснији алат).

Стручно усавршавање је нормалан процес унапређивања сопственог рада и у складу је са напретком друштва. Оно је потреба, а не принуда. Учимо себе ради, да себи олакшамо улазак у учионицу, да учинимо час забавним не само деци већ и себи, да проценимо колико и како рећи родитељу истину о његовом детету… Семинари треба да скрате оно што бисмо годинама откривали сами.

Похађала сам десетине семинара, али на прсте могу да набројим оне обичне (неелекторнске) који су ме надахнули, а сваки електронски ми је дао толико материјала да сам и касније користила обрасце, упитнике, идеје одатле.

На крају –  ако је стручно усавршавање потреба, зашто га не прилагодити себи и учити – под својим условима и на начин на који то одговара сваком од нас?

Advertisements

Кратке фолклорне форме – идеја за час

После подсећања на кратке фолклорне форме – пословице, изреке, питалице, брзалице, разбрајалице, рекла сам како су се нека давна деца играла 🙂 какав феномен – игра! и то не на мобилним телефонима, него неких лепих игара које су подразумевале велики број играча. Испоставило се да су се сви сетили доба пре школе и првих дана са учитељицама (када још није било поплаве мобилних :)), па смо се играли. Додуше, дечаци нису имали идеју, али су зато девојчице, пардон, моје девојке, имале много предлога – Окош бокош, Калино, нека разбрајалица на прстима с мушким именом :)…

И тако… забавили смо се и разбрајали 🙂

И скоро заборавих – ово је чувено 7/4 ОШ ,,Вожд Карађорђе’,  Алексинац без чијих ученика школске приредбе не би биле незаборавне :).

 

И сви читају Ека и слушају Боувија…

Како гласи инструментал именице виљушка? ВИЉУШКОМ

Ко је написао Крваву бајку? ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Шта је родољубива песма? Песма у којој лирски субјект изражава љубав према домовини.

Наведи три дела Бранислава Нушића. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА, СУМЊИВО ЛИЦЕ, ХАЈДУЦИ.

Одлично, ово је знање које поседује ученик после завршеног обавезног осмогодишњег образовања у Србији. Онда исти тај ученик одлучи да потражи посао, јер сматра да је школовање губљење времена. Он већ зна да ради много тога. Најједноставније је, кажу му, потражити посао преко интернет огласа.

,,Аха, лепо…укуцам послови и…“ ПАП!

Преко продавца, оде у попуст за други производ, удес на путу за стадион, нови тарифни систем, биљка која лечи све болести… И тако, после два сата суфровања интернетом, безброј непотребних података преко којих није било могуће прелетети ,,јер – сад могу рећи – споро читам, опет дођох до класичног начина пријављивања на НСЗ. Али, муко моја! Зар оловка и папир нису иза мене?!“

НСЗ

– Молим Вас, попуните пријавни формулар!

,,Часком посла…“

Неколико минута касније

,,…мајку му, шта да пишем овде – интересовања? Све. Хоби – …па зар то није исто?! и ту ћу ставим Све. Познавање језика…А то је лако српски знам од рођења! Или се беше пише Српски? Србски?! грррррр!!!!!!

Ма знаш шта, ћу си нађем посо и без ови папири!“

Три дана касније

– Изволите господине, шеф ће вас сада примити!

,,Ау, где ли сам ово дошо. А, бре, брате, само конобар ћу будем, нећу ги оперишем мозак!“

– Добро дошли! Као што знате, имамо више кандидата са једнаком стручном спремом, али овај вид провере сасвим је уобичајена пракса. Кажите ми нешто о себи?

,,Уф, ово као да сам опет 5. разред!“ …

– Господине, хвала што сте се јавили, али већ сада могу рећи да ми желимо комуникативног кандидата. Верујемо да ћете ви исказати своје способности на неком адекватнијем месту. Желимо Вам много успеха у наредном покушају. И можда не би било лоше да потражите помоћ при попуњавању формулара неког ко познаје све падеже и ко је мало начитанији. Пријатан дан!

,,Види, мајку му, знам све падеже – номинатив: ко?шта? генитив – од кога? од чега? датив – према коме? према чему? …и сад ће он мени да каже да не знам падеже. Ма може он мало да иде у Топоници! И какву везу има читање са тражење посао?! Па, нећу ја д аим читам новине, ни причам бајке, кафу само да послужим!?

Овај мало дужи увод, сасвим добро указује на проблематику с којом се свакодневно срећу наставници српског језика, бар већина нас, која сматра да функционално знање није бубање година рођења писаца, нити наслова дела, ни дефиниција стилских средстава, а још мање правописних и граматичких правила и изузетака од правила.  Шта имам од користи ја као основношколски наставник што мој ученик уме да препозна падеже и њихова значења, ако напише реченицу и у њој падежна грешка карактеристична за беспадежно поднебље у коме живимо? Колико ми је важно да мој средњошколац зна шта је авангарда, и ко су њени представници, ако не схвата да је реч о антиратним правцима и новом виђењу света после рата? На крају, хоће ли им живот зависити од падежа, ликова и праваца?

Сасвим сигурно – живот неће, али квалитет живота и успешност и у послу готово 100% хоће!

Е, сад се већ смеје и она половина вас која је до сада негде хватала смисао написаног! Бићу можда успешнији инжењер, ако сам начитан? Не, бићеш 100% сигурно успешнији инжењер ако имаш богат фонд речи, комуникативан си, спреман за сарадњу и лако преносиш својим радницима оно што желиш. А комуникативност се стиче јавним говорењем, а да би могао да говориш, мораш имати богат фонд речи, а да би до њега дошао, мораш имати читалачку кондицију, тј. могућност да читаш са разумевањем и довољном брзином да ти за једну књигу не треба пола године!

Да се вратимо на почетак. Клинцима читамо бајке пред спавање једва чекајући да они сами почну читати. Онда се првачићи радују својим првим прочитаним књижицама. Затим још годину две као воле да читају, иако су игрице, серије и фарме много интересантније. А баш је видело како родитељи цело вече читају! Онда долази кобни 5. разред и време досадних школских лектира. Додуше, исте наслове читала је и моја баба, али ко ће па да мења програме сваких педесет година! А онда и ови наставници што притискају, као да је читање битно колико и нега зуба! Можеш мислити колко је то шунтаво! Наравно, спасићу ја свог наследника!

Онда се у ово језикомудрованије и нечиталачкоспасаваније укључују и родитељи углавном од 5. разреда творећи симбиотички организам са својим млађахним потомком у чијој се узајамности тачно зна ко шта ради – тата плаћа часове граматике за предстојећи тест, мама чита лектиру која се ради наредне недеље. Затим тата пише домаћи, а мама чита песмицу наглас како би породична узданица запамтила, издекламовала и на породична прса метнула једну петицу да јој се комшинице диве, а рођаци завиде!

А онда ако убеде свог наследника или своју принцезу да је диплома ипак битна, и крене дете у средњу школу, зар ће да дозволе да се дете мучи и чита?! И шта та замишља па тражи да се купе читанке?! Нисам ја бунике јео, па ћу детету за школу књиге да купујем кад му је нови мобилни потребнији. Где сви да имају, а моје дете да нема, читанке ионако ником не требају!

И тако дођосмо до оног малог народа који се дичи највећим сајмом књига у окружењу, а књиге носи као модни детаљ. И сви читају Ека и слушају Боувија…

преузимање

Биологија на библиотечки начин

Био-блог

_njwt7rE7l61tiyj7vo1_1280 (Small)Методије: Данашња гошћа нам је Маја Радоман Цветићанин, наставник српског језика, која ради у ОШ „Вожд Карађорђе“ и Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу као наставник српског језика. Аутор је пројеката „Српски лако“ и „Читалићи“’. Оба пројекта се баве књигом на овај или онај начин – један како написати оно што желиш да поделиш са другима, а други како приволети децу да прочитају оно што други пишу. Здраво Мајо. 🙂

Маја: Здраво, Методије! Срдачан поздрав твојој великој публици. 🙂

Методије: Мајо, да ли би нам, за почетак, појаснила пројекте које сам поменуо у уводу?

Маја: С највећим задовољством, а почећу од Читалића. То је сараднички подухват више основних школа, народних библиотека, издавача и песника, којим желимо да вратимо децу књизи. Реализује се ове године трећи пут, а завршну манифестацију подржало је  Министарство… оно њихово велико… образовања одобривши датум за Смотру читалаштва „Читалићи 2015“ у Календару…

View original post 1.752 more words

Портфолио – предлог образаца

Ове обрасце нисам осмислила ја, него сам их и сама нашла трагајући за решењем. Захављујем се колегиници Ј. Мандић, која је креирала образац за разредну наставу, ја сам га прилагодила предметној, а образац за наставнике сам преузела са адресе на којој не стоји име аутора: https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&rlz=1C1CHMO_srRS556RS556&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=portfolio%20nastavnika%20obrazac

Хвала свим колегама који су се бавили овом темом и омогућили да њихов труд олакша нама ,,ломатање“ с овом темом!

portfolio.ucenika.razredna.nastava.obrazac

portfolio.ucenika.predmetna.nastava. obrazac

portfolio. nastavnika. obrazac

Биологија на књижевни начин

На Методичарево питање о томе шта очекује од својих ђака, колега је одговорио оно што ја сматрам задатком сваког ко с децом ради:
,,Очекујем да буду Људи! Шта значи да је неко само пристојан — ћути, аминује, сагласан је са свим и свачим, клима главом, каже добар дан, устане кад ја уђем — чему све то ако изостане људскост? Ако је након те назови пристојности спреман да понизи у увреди друга из одељења, онда смо у озбиљном проблему. То је форма, празнина над празнинама — у мудрој непристојности и смисленом бунту лежи прометејско семе. Нама су потребни Прометеји, потребан нам је Јов — који ће поставити питање — Зашто? Доста нам је скрушености и Аврама који зарад неких непостојећих митова и божанстава ћутке приносе жртве.“
Овај чланак вреди прочитати, а ја сам поносна на колеге који су га изнедрили – Методичар и Ахемд Нурудин или Дејан Бошковић,наставник биологије, и Душан Благојевић, наставник српског језика и књижевности.

Био-блог

tumblr_ni6g7n2Jex1rzy2z7o1_1280 (Small)Методије: Данашњи гост нам је Душан Благојевић, наставник српског језика и књижевности у Гимназији у Лебану. Поред рада у школи, бави се драмом и позориштем. Како теку моји дијалози са гостима на Биолошком блогу, могли би се посматрати и као сценарио за неки позоришни комад, па претпостављам да ће Душан бити на свом терену. 🙂 Здраво, Душане.

Душан: Здраво, Дејане (можда ДејанУ) / Методичару / Методије! Нисам сигуран са ким раговарам, али здраво свима трома! 🙂

Методије: Тако је то са подвојеним (потројеним) личностима. 🙂

Душан: То је предност и благодат овог нашег друштва, увек можемо рећи да је неко други крив. Нисам ја, Нурдин је, мајке ми. 🙂

Методије: Таман да нашим читаоцима (који то не знају) откријем још једну Душанову активност, а то је писање блога на Б92. Неколико његових текстова смо приредили управо на Биолошком блогу, а пише их под псеудонимом Ахмед…

View original post 2.937 more words

Колико је велико срце детета?

Толико смо загледани у блато на врховима својих ципела да више не видимо да постоје људи који немају ципеле! Хвала за овај диван текст који нас подсећа на људскост!

hqdefaultПочевши од 1. октобра, када се обележава Светски дан посвећен церебралној парализи, па све до краја месеца, отворен је позив свим проналазачима да својим идејама промене свет за људе са церебралном парализом, за све људе великог срца који могу да нечије снове претворе у стварност. Идеје се могу поставити кликом на линк: http://en.worldcpday.org/

 cuerdas-310x174    Pedro Solís García, добио је награду за најбољи шпански анимирани кратки  филм. Видео је прича о племенитој девојчици Марији која живи у сиротишту и ту се среће се дечаком који је оболео од ЦП. Уз помоћ ужади, Марија свог друга уводи у свет игре, књиге и снова.

View original post