Tag Archive | завршни

Списак дела од 5. до 8.

Мала помоћ пред Завршни тест из Српског језика 🙂

knj.dela.5.do8.

На основу наставних програма  на сајту ЗУОВ-а за→ пети, шести, седми, осми.

Пробни тест из српског, 2016.

Најпре сам мислила да ћутим, коме је још стало, али неки ђаволак ми не да мира. Пре него што Министарство почне да слави успешност ученика на пробном тесту из српског, осећам потребу да појасним – тест је био такве тежине да је сваки ученик са прелазном оценом могао да га скоро у потпуности реши, дакле за ,,двојкаше“.

И није страшно што је тест био лак, већ то што ће већина ученика имати утисак да много знају, а реално знање је на основом нивоу! Искрено, већину питања из овог теста наставници не постављају ни за основни ниво или најпростије речено ако ученик треба да препозна врсту речи, не указујемо му на очигледан одговор (осим ако ради по ИОП-у), а у питању бр. 7 управо је тако – упућивање на одговор, јер је постављено питање мање захтевно од оваквог: У следећим стиховима подвуци заменице.

Питам се зашто не стављамо пред децу праве проблеме, зашто их уљуљкавамо и чинимо неспособнима?! Коме је то у интересу? А ако не треба да познају граматику, зашто се онда тиме бавимо? Зашто програми нису прерађени? Шта глумимо целе године, тј. свих 8 година обавезног школовања?! А где су тек питања из Вештине читања, области најслабијих постигнућа? А попуњавање образаца или читање нелинеарног текста? Зар то нису функционална знања? Где су у овом тесту? Па, ту треба нешто сами да напишу, а пошто нисмо сигурни да то већина ученика зна, боље да избегнемо то искушење! Ех…

Не желим ни да мислим о другом сценарију – сад лак тест, следећи тежак, па наставници нису лепо оценили …

Ја сам један од оних наставника српског којима се свиђа концепт питања за завршни актуелан последњих неколико година (бар за српски) – усресређеност на функционално знање, а не на бубање. Чему бубање  нпр. значења падежа, ако ученици са говорног подручја где ја живим и даље кажу Идем у Нишу!?

Међутим, истовремено са овим новим концептом, дошло је и до снижавања захтева, па смо од поништавања непотпуних одговора, стигли до упутства за прегледање које каже да се призна одговор изречен у било ком облику, ако указује на тачно решење. И не говорим само о правопису типа тачан је одговор вук караџић, ако се изричито не тражи правописна тачност?! Молим вас, ако ученик, који више не мора да уђе у школу, не зна да напише име и презиме правописно тачно, па о чему онда треба да причамо ако говоримо о познавању српског језика? Или можда не треба да зна стандардни језик, јер то води дестандардизацији, и не треба ништа да зна о Нушићу, Домановићу, Вуку… генерацијама српских интелектуалаца, који су креирали српску историју?

Ове године деца су масовно прескакала питања у којима је текст био дуг, јер их је мрзело да читају! Десило се и да је у овогодишњем пробном тесту за питање из књижевности (20. питање) дат текст целе песме, замислите ЦЕЛА СТРАНА – и ко то да чита?! И деца су прескакала оваква питања! Успут, овакво цитирање песме било је непотребно, јер се није радило о Вештини читања, већ питању из Књижевности, дакле о знању стеченом у претходним разредима.

Закључујем да се и даље бавимо козметиком, а не суштином!

Да је процес лечења почео, имали бисмо програме усаглашене са стандардима, нови модел рада (можда модуларни), родитеље свесне да се деца за овај тип тестирања не могу спремити за месец дана, чак иако желе да приватним часовима умире савест и пребаце одговорност на наставнике, имали бисмо наставнике који виде јасну добробит свог залагања у очувању интересовања или макар симпатија деце за сопствени матерњи језик који трпи све друштвене фрустрације и ,,инглишленгвиџ“ нападе, и имали бисмо децу уверену да знање прави разлику!

Овако, привид стварности и даље је наша стварност! 😦

Тест преузет са Зелене учионице, 26. 4. 2016. у 22:30 → pzi-srec5a1enje

Завршни из српског 2013. године – решење

Test_1 _2013_Kljuc_Srpski jezik

Решење теста преузето са сајта Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања http://www.ceo.edu.rs/

Тестови – завршни из српског

Прича са овогодишњим завршним се приводи крају, а сви су се бацили у потреагу за ранијим тестовима, па због лакше потраге, ево све на једном месту:

Srpski jezik 1 2011

Srpski jezik 1 2011 uputstvo

Srpski jezik 2 2011

Srpski jezik 2 2011 uputstvo

Srpski jezik 3 2011

Srpski jezik 3 2011 uputstvo

srpski jezik 1 2012

srpski jezik 1 2012 uputstvo

srpski jezik 2 2012

srpski jezik 2 2012 uputstvo

srpski jezik 3 2012

srpski jezik 3 2012 uputstvo

А овде може и да се провежба 🙂

ОШ ,,Татомир Анђелић“ Мрчајевци

Заповедне реченице

Гагина школица

Ученици у мом одељењу много воле псе и већина њих прижељкује да их има у свом дворишту. Данас сам деци пружила прилику да се  поиграју са замишљеним љубимцима, тако што ће им давати одређене задатке – наредбе. Добили су одговарајуће слике  на основу којих је требало да осмисле заповест упућену љубимцу. Може се рећи да су се данас бавили дресуром паса и на тај начин усвајали заповедне реченице.

Заповедна реченица                                      

или

Напиши наредбу на основу слике

View original post

Акценти

Овде, на југу, људи се сасвим добро разумеју и без акцената, а тек им дужина није ни на крај језика! 🙂 Ипак, тек када сам одслушала прво предавање свог професора акцентологије Петра Ђукановића, схватила сам колико је леп српски књижевни језик. Тајна је у акцентима и дужинама!

Али, кренимо редом:

1. акцентовани слог је онај слог који је доминантан у некој речи, онај који је најистакнутији у речи, најгласнији;

2. овако се обележавају:

16faa19e4e60f3d036a2100982776ea4-By Docs88.COM

          Е, сад, уз овакву слику иде и објaшњење 🙂

Скије: како се спуштате најбрже низ брдо – на две или на једној скији? Наравно, на две, па је ово подсећање на КРАТКОСИЛАЗНИ акценат;

Брдо: А кад се спустите низ брдо, а нема жичаре – дууугоооо се пењете, па је ово подсећање на ДУГОУЗЛАЗНИ акценат;

Једна скија: као краткосилазни али једна црта – КРАТКОУЗЛАЗНИ;

Једна скија: супротно од краткоузлазног – ДУГОУЗЛАЗНИ.

А сад, све ово, али званично:

5961194e44b20f3f80605a1caa94bed2-By Docs88.COM

 Ето, сад кад смо научили како се који обележава, прешли смо пола пута. А сад редослед одређивања акцента:

0. подели реч на слоговое (као кад скандираш пар-ти-зан, звез-да, ми-ле-на, мар-ко) *

1. корак – МЕСТО АКЦЕНТА

одређивање места акцента:

СУН-ЦО-КРЕТ – на последњем није, СУНцокрет или сунЦОкрет-ово прво, дакле СУН-цо-крет;

фо-ТЕ-ља, МАС-ли-на, КЛА-вир…

2. корак: ДУГ – КРАТАК

3. корак: СИЛАЗНИ-УЗЛАЗНИ

За ово под 2. и 3. мала помоћ следи 🙂

И наравно, још да додамо нека правила:

1. једносложна реч има само силазне акценте;

лав – вал, сан – нас..само силазни дуг или кратак (скијице – кратак, капица-дуг)

2. унутрашњи слог вишесложних речи носи само узлазне акценте;

(цртица лево, цртица десно; треба само одредити да ли је дуг или кратак)

3. на првом слогу може да стоји сваки акценат;

4. на последњем слогу никад не стоји акценат.

И шта онда?! Многи све ово знају, а не знају да одреде акценат, јер ми који нисмо рођени у подручју које препознаје акценте, тешко да можемо да научимо да их изговарамо. Можемо да их препознамо кад чујемо правилно изговорене, мислим, то можемо да научимо, али врло ћемо тешко научити да их изговарамо, тешко, али не немогуће, иначе не би било доброх глумаца и рецитатора ни из Ниша, ни из Врања, Пирота, Лесковца, а знамо да их има!

Па, како?! 😦

Једноставно, све се учи, па и акценат. Само треба да замислите како би ту реч изговорио неки ваш рођак из Ужица или Ваљева, а ако га немате, можда неки лик из серије из тог краја, можда Дракче, рођак са села 🙂

 

🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 ПОМОЋ 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂

Ми, с југа, најлакше ћемо помоћи сами себи при акцентовању ако користимо баш ДИЈАЛЕКАТ! 

У књижевном језику не постоји акценат на последњем слогу, али у дијалекту постоји.  Некада су се у прошлости сви акценти у новоштокавским дијалектима померили за један слог напред, па је последњи остао празан, тј. без акцента. Међутим, знамо да у призренско-тимочком и косовско-ресавском дијалекту акценат може да стоји и на последњем слогу. Силазни акценти су се повлачили на слог испред и прелазили у краткоузлазни:

96caa8216d23a8215c4454508ea5a33d-By Docs88.COM

 

Цака: ако је у дијалекту акцентован слог иза оног који је акцентован у књижевном, књижевни акценат је краткоузлазни.

Ово може да се искористи и за одређивање акцента на првом слогу: ако може да се пренесе на проклитику, онда је на 1. слогу неки силазни акценат.

у сЕло ….  У село

реч село има на Е неки силазни акценат – кратак или дуг, јер може да се пренесе на проклитику…

Кога нисам збунила, надам се да сам му помогла бар мало! 🙂