Tag Archive | корисно

Семинари и семинари…

Започињем овај чланак статистиком – данас је мој блог посетило 681 интернет корисник, за све време од 2011. прегледало је садржаје мог блога 1. 639.647 посетилаца, чак сам 1951 особу нагнала да прокоментарише неки садржај са блога, а најинтересантнији чланак прегледало је 3766 људи.

Можда некоме ова статистика није битна, али за мене која сам пре 6 година била техници наклоњен наставник српског који је познавао рад на тексту и основе рада на рачунару, ова статистика показује један сасвим другачији живот.

Како је започела моја интернет авантура?

Пре шест година привремено сам се удаљила од просвете (породиљско одсуство) и како ми је било досадно пријавила сам се на неколико електронских семинара. Сећам се да ме је један ( Матерњи језик и еколошка лингвистика) оборио с ногу, а други ми је преокренуо живот (Блог, фејсбук и твитер у настави). У наредним месецима пријавила сам се на све семинаре Славице Јурић (Заједница која учи) и Зорана Милојевића (ОК центар Бор) и заувек заљубила у електронске семинаре.

Спремна да ме половина колега прогласи лудом што уопште усхићено говорим о семинарима, а она друга осуди за замлаћивање на интернету, јер ништа без живе речи и папира, ја ћу навести у част овог другог живота којим сам знање из ,,првог“ учинила доступним за многе – зашто дајем предност електронским семинарима:

  • не морам да жртвујем суботу, свој омиљени и једва дочекани дан, како бих без дневнице седела у учионици и врло често слушала све оно чему су ме на факултету научили (хало, људи, све смо то већ једном слушали, сада нам треба идеје за нове генерације!!!)
  • могу да радим кад хоћу, одакле хоћу и колико хоћу;
  • више пута могу да пређем садржај који ми је интересантан и заиста могу да се бавим постављеним проблемом;
  • јефтинији су, а често квалитетнији (подсећају на производе који се продају кроз ,,мулти левел“ мреже – кавлитетом призивају нове кориснике);
  • повећавају информатичку писменост и дају више могућности за дијалог са одељенима интернет урођеника (наставници морају да схвате да ,,знање није знање знати, већ је знање знање дати“ а креда и табла данас у томе нису баш најефикаснији алат).

Стручно усавршавање је нормалан процес унапређивања сопственог рада и у складу је са напретком друштва. Оно је потреба, а не принуда. Учимо себе ради, да себи олакшамо улазак у учионицу, да учинимо час забавним не само деци већ и себи, да проценимо колико и како рећи родитељу истину о његовом детету… Семинари треба да скрате оно што бисмо годинама откривали сами.

Похађала сам десетине семинара, али на прсте могу да набројим оне обичне (неелекторнске) који су ме надахнули, а сваки електронски ми је дао толико материјала да сам и касније користила обрасце, упитнике, идеје одатле.

На крају –  ако је стручно усавршавање потреба, зашто га не прилагодити себи и учити – под својим условима и на начин на који то одговара сваком од нас?

Advertisements

Портфолио – предлог образаца

Ове обрасце нисам осмислила ја, него сам их и сама нашла трагајући за решењем. Захављујем се колегиници Ј. Мандић, која је креирала образац за разредну наставу, ја сам га прилагодила предметној, а образац за наставнике сам преузела са адресе на којој не стоји име аутора: https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&rlz=1C1CHMO_srRS556RS556&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=portfolio%20nastavnika%20obrazac

Хвала свим колегама који су се бавили овом темом и омогућили да њихов труд олакша нама ,,ломатање“ с овом темом!

portfolio.ucenika.razredna.nastava.obrazac

portfolio.ucenika.predmetna.nastava. obrazac

portfolio. nastavnika. obrazac

Горски вијенац – припрема за часове

Можемо ли Његоша приближити својим ђацима средњошклцима загледаним у друге даљине?

Један покушај да им се поглед скрене:

Baza znanja_Lajk za Gorski vijenac

Врста и служба речи – како их разликовати

Колегиница Љиља Андрић овај проблем решила овако:

unnamed

 

Колегиница Јеца као у преузетом чланку.

Колегиница Зорица прича о предузећу коме су главни директор (предикат) и његова жена (субјекат), а понекад дођу и ,,њојзини“ (атрибут и апозиција) па настане славље…

Ја причам о породици и како у њој свако има задужење – избацити смеће, купити хлеб, наместити кревет..Неки чланови су независни (примају плату) други зависни (добијају џепарац)…

Речју, сви се сналазимо пред истим проблемом, а ово је покушај да једни другима олакшамо! 🙂

какоЈЕЦАкаже

Када питам ученике да ли разликују врсту речи од службе, око деведесет процената њих ми потврдно одговори. Сјајно! Међутим, када тражим да ми наброје засебно врсте и наведу службе – ретко ко заиста зна. Најчешће „мешају бабе и жабе“ и одговори изгледају овако: „Врсте су: именице, заменице, придеви, атрибут, субјекат…“ или „А, да! Служба: субјекат, предикат, глагол, прилози…“ Не ваља.

Врсте речи се лако памте – има их десет, колико и прстију на обе руке!

ПЕТ променљивих: именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи – мењају се по падежима или временима, лицима итд.

ПЕТ непроменљивих: прилози, предлози, везници, речце и узвици – никако се не мењају!

С друге стране, служба је оно што ове врсте речи могу да „раде“ у реченици, тј. функција коју могу да обављају: могу да буду субјекти, предикати, објекти, прилошке допуне, прилошке одредбе…

ЈЕДНОСТАВНИЈЕ: замислите да су врсте речи народи – Немци, Италијани, Французи, Срби, Јапанци…

View original post 92 more words

Šta su “ mape uma“ ?

Учитељица Софија

„Mapa uma nije samo metafora za nov način ili metod učenja. Kada učimo na ovaj način mi stvaramo nove asocijativne veze u mozgu, nove neuralne puteve koji povezuju sadržaj koji se smisleno nadovezuje na centralni pojam.“  Aleksandar Pejčić

Ako još uvek ne znate  šta su „Mape uma“ i kako ih koristiti, posetite sledeću stranu “ Pozitivne energije

http://www.pozitivnapsihologija.rs/sta-su-mape-uma/

Poštovana koleginica Suzana Miljković  kaže  :

“ Mape uma su set intelektualnih „alatki“ uz pomoć kojih se mnogo informacija može staviti na samo jedan list papira“.

ŠTA SU MAPE UMA

Evo jedne  mape ume književnih rodova :

knjizevni rodovi ivrste

View original post

Граматика у стиху, Љиља Андрић

Сви сте вероватно Питагорину теорему запамтили овако:

Квадрат над хипотенузом,

то зна свако дете,

једнак је квадрату

надо оре катете!

Па, што не бисмо и граматику памтили у стиху, а колегиница Љиља Андрић, учитељица са Златибора, помаже у томе:

vrste reci atribut DIGITAL CAMERA dve tacke i yapeta recenice po sastavuveliko slovorod imenica

Математика у стиху, Љиља Андрић

Мој син, ђак другог разреда, песничка душа, све памти уз мелодију и ритам, па тако и математику. До сад сам сама смишљала песмице чак и за таблицу множења, а сад ево помоћи колегинице Љиље Андрић, учитељице из ОШ ,,Миливоје Боровић“ ИО Трипкова (Златибор)

nepoznati delilac umanjenik sabirak nepoznati deljenik umanjilac nepoznati cinilacdeljenje