Tag Archive | недоумице

Писање назива улица

Правопис Матице српске, 2010:

1 2

С обзиром да сте прочитали правило, требало би да знате одговор на питање како се исправно пише:

Станујем у улици Владике Данила.

или

Станујем у Улици владике Данила.

 Зашто су дали пример Станујем у Владике Данила као најширу формулацију, а нису објаснили станујем у Улици владике Данила, иако горе пише да се исправно ова улица пише Улица владике Данила, а по оном што следи требало би писати Живим у улици Владике Данила.

Правило каже да се реч улица пише МАЛИМ СЛОВОМ ако је сувишна и нема је у основном облику назива. И од свих улица у Србији нађоше пример улице Илица у Загребу! И није битно што је у Загребу, него откуд знам како се та улица зове,  да препоручим својим ђацима ,,чек- листу“ пре адресирања коверте:

  • написати писмо
  • укуцати назив улице у Гугл претраживач
  • пронаћи улицу на мапи, и кренути у интернет шетњу до табле са називом улице
  • ако је реч улица сувишна, пишите је малим словом
  • ако је реч улица део назива, пишите је великим лсловом
  • уколико вам није јасна сувишност тј. несувишност исте, погледати у важећи правопис
  • ако вам је после објашњења у правопису, правило јасно као и пре читања истог, уздати се у се и у своје кљусе, адресирати коверту и надати се да је поштар правописно неписмен
  • срдачно, ваша наставница 🙂

Ако вам се чини да претерујем, прочитајмо правило из Правописа до краја!

Додају да се каже улица Зелени венац (реч улица написана малим словом, по претходном упутству да оно што можемо избацити, дакле што је сувишно, може се писати малим словом; а што бисмо га уопште писали ако је сувишно?). Да ли то значи да свако дете и свако од нас треба да зна да ли се улица зове Улица владике Данила или Владике Данила? На крају, а у ствари на почетку ове муке с улицама, поставља се питање ко ће још рећи да живи у улици Зелени венац с обзиром да ће рећи Станујем на Зеленом венцу! А како ћемо знати да ли је реч улица саставни део или није, ако на свакој табли на почетку имамо УЛИЦА:

Овако, ако немате боље решење, послужите се оним које користи неколицина нас србиста који воле српски језик без заврзлама –  једноставно и јасно:

АКО РЕЧ УЛИЦА СТОЈИ НА ПОЧЕТКУ НАЗИВА – ПИШЕ СЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ:

Живим у Улици владике Данила.

АКО РЕЧ УЛИЦА СТОЈИ ИЗА – ПИШЕ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ:

Живим у Владике Данила улици или обичније Живим у Владике Данила број 55.

🙂

Чича мича, готова прича!

Па не баш!

Претраживала сам мало по интернету и не нађох решење ове заврзламе. Јеца се бавила овим питањем, али ту наиђох на Улицу Косовску. Ја живим у УЛИЦИ ШУМАТОВАЧКОЈ и скоро ме колегиница исправи да треба писати Улица шуматовачка, јер је друга реч присвојни придев на -чки, па се по правилу пише малим словом…

Дакле:

Станујем у Шуматовачкој улици.

Станујем у Улици Шуматовачкој. Станујем у улици Шуматовачкој.

Станујем у Улици/ улици шуматовачкој/Шуматовачкој.

Први пример је јасан и тачан – улица се зове Шуматовачка улица, прва реч назива пише се великим словом, заједничка именица после тога пише се малим словом.

Други пример ме већ збуњује у односу на правило – улица потребна или не, мало или велико слово?

Трећи пример мало или велико Ш?

О људи моји, стрепећи да не испаднем глупа у друштву, да ја ипак понудим деци ону ,,чек-листу“?

СРПСКИ ЛАКО РЕШЕЊЕ:

Понекад треба бити досетљив, па можете смислити и своје решење:

Живим у Шуматовачкој улици. Станујем у Владике Данила бб. 🙂

Дошколовање или дошколовавање?

Правопис Матице српске, 2010. године, стр. 305:

1

Има логике, јер се каже школовање, па и дошколовање, али се увукао и несвршени облик у употребу – дошколовавање, у смислу нечега што још траје. Имамо и сличних примера – натпевавање, у смислу да још траје, а натпевати је свршени вид…

Погледајте о овој теми и овде  → Језикофил

Употреба великог слова

А да некад употребимо и мозак?*

,,Јуче сам пошла на Пијацу. Успут сретнем Другарицу са Ћерком и све одлучимо да попијемо кафу. Док сам испијала Кафу, она узвикну:

– Нисам искључила Шпорет!

И оде.“

Смејете се 🙂 Ако, ако… Мени дође да плачем!

Ово чему се смејете је дословно понављање објашњења које је од учитељице добило дете, ученик првог разреда, на питање зашто у наслову ,,Лисица и вук“ треба вук написати великим словом → ,,Лисица и Вук“. Учитељица је објаснила да се ради о одређеном вуку, баш том једном, па га треба писати великим словом.

Видите, није учитељица погрешила. Тако пише у буквару/Буквару* (*мислим да се звездица треба увести у сваком примеру који Правопис није разрешио, па да свако стави варијанту која му више одговара). Е, сад се поставља питање – јесу ли аутори Буквара погрешили?

Па изгледа да нису ни они, јер важећи правописни правилник – Правопис Матице српске из 2013. године прописује следеће:

,,41. Великим словом пише се имена из уметничких дела (нпр. из књижевности и филмова), ’симболичка’ имена личности из јавног деловања и сл.:

Божић Бата, Деда Мраз, Црвенкапа, Баш-Челик, Снешко Белић, Паја Патак, Ружно Паче, Пипи Дуга Чарапа, Душко Дугоушко; Мајка Јевросима, Мајка Југовића, Косовка Девојка, Старина Новак, Стари Вујадин, Сестра Батрићева, Сват Црногорац (из „Горског вијенца“), Кир Јања, Фра Брне (из Матавуљевог истоименог романа), Милић Барјактар, Муса Џенерал; Мајка Храброст, Гвоздена Леди и сл.

Напомена: Тако се пишу и индијанска симболичка имена: Црвени Облак, Орлово Перо, Црна Нога, Луди Коњ, Бик који Седи (боље, у духу срп.јез. Седећи Бик)…“

Ух, правило вредно полемике, али да се вратимо В/вуку! 

Заиста се ради о одређеном вуку, и он је књижевни лик, али у правилу нигде не пише да се имена ликова пишу великим словом, већ пише ИМЕНА!!! Под именима обично подразумевамо властите именице, па ово цитирано правило не оставља могућност да вук постане Вук, ни чобан Чобан (рекоше има и тога у неким читанкама).

И тако нема ни 1% шансе да дете од првог разреда основне школе не усвоји правило да се властите именице пишу великим словом, а заједничке малим. Можда ће доћи и до 8. разреда и питати сваки пут да ли треба Земља или земља и Месец или месец, али написати вук, пас, кокош, крава неће бити проблем! Па и Аска игра пред једним одређеним вуком, и он је књижевни лик, али у читанци коју ја имам пред собом вук је написано малим словом, како и треба! 

Пазите, ако дете од самог почетка смутимо безвезним правилима и тумачењем изузетака изузетака, имаћемо ситуацију да то исто дете у старијем узрасту напише текст који имате као почетни пример – одрђена Кафа, Другарица, Ћерка и сл. Дакле, доћи ћемо у актуелно стање опште неписмености, када се и они, којима је бављење језиком професија, питају – како треба? Е, оног тренутка када се ово питање постави, писци актуелног Правописа треба да схвате да ту нешто нису добро решили и да поправљају ствари!

Обратите пажњу – нисам рекла творци Правописа, већ писци. Језик творе говорници, његови корисници, а правописна правила утврђују научници. Писци Правописа јесу људи који се баве науком, ослушкују језик, посматрају коришћење, истражују језик и налазе најбоље решење за његово писмено коришћење. Ако корисник више пута треба да се замисли или тражи помоћ Правописа, онда они нису доберо одрадили свој посао и треба да иду на поправни!

Сад ће неко рећи да нема потребе да се једим. Али, пошто сам ја неко ко ради са децом, а не са цепаницама, и како случајно волим свој посао и волим да се дружим са бившим ђацима, и да ми та деца и касније буду драги познаници, не желим да се нађем у ситуацији да кажу да сам их накарадно учила. Зато, повремено, бар кад су шкакљиви примери у питању – питам колеге, а у изузетним ситуацијама, укључим и мозак!

И НИКАД, АМА БАШ НИКАД, НЕ ВЕРУЈЕМ ВИШЕ АУТОРИМА УЏБЕНИКА, НЕГО СЕБИ, СВОМ ЈЕЗИЧКОМ ОСЕЋАЈУ И СВОЈОЈ ДИПЛОМИ! 🙂

∗Текст имао првобитно овај наслов, али због лакшег тражења, наслов преобликован у садашњи, а ово сам оставила као поднаслов, мада се може сматрати поетном. 🙂

Да ли се иде у Тајланд или на Тајланд?

Како су у Србији најважније вести извештаји о путовањима у егзотичне крајеве популарних певача и њихових најдражих, последњих дана сви извештавају како су неки од њих отишли У ТАЈЛАНД!

Некако ми пара уши ово улажење у острво, па се запитах да ли идемо У Кубу, У Мадагаскар, У Свети Стефан и ништа од тога ми не одговара. Како се онда може ићи У Тајланд, а не на Тајланд?

Онда сам проверила да можда није било превођење енглеског израза уз помоћ Гугл преводиоца:

tajland

На крају, ја закључих да се иде НА ТАЈЛАНД, али после допуне која следи, нешто више нисам сигурна шта је правилно, знам само да све више нагињем пароли ,,Ја хоћу, како ја хоћу!“

Допуна:

10.2.2015.

NaU: Tajland nije ostrvo. 🙂

Аутор чланка: Хвала на овој сугестији, ја сам само наставник српског језика без довољно пара за луксузне дестинације, али изгледа и са ограниченом општом културом. 🙂
Нема везе, језик је и ту решио проблем – Тајланд није острво, али су нека од најлепших острва света њихова туристичка понуда, па се отуда доживљава као острвска земља и језички осећај већине говорника српског језика, а проверила сам са онима који су рођени у говорном подручју које је ушло у основицу књижевног језика, налаже употребу предлога НА уз ову именицу, а не У како би било логичније кад се ради о држави што Тајланд јесте.
Дакле, открили смо још једну недоумицу, којом се Правопис из 2010. није бавио, па смо још једном препуштени сопственом језичком осећају, који све више упућује на правопис ,,баба Смиљане“ или ,,бабе-Смиљане“ (и за ово морам да проверим у Правопису, све ми се више чини да не знам језик који ми је ужа стручност – лош ђак или немарност оних који су стручнији од нас, лоших ђака). 🙂

И после допуне – да ли се иде у Тајланд или на Тајлад?

Ја бих волела, али вероватно никад нећу отићи НА ТАЈЛАНД! 🙂

Острва Тајланда

Падежи – све на једном месту

Овај чланак ће се мењати како будем проналазила материјал, јер су нама с југа падежи веееелики проблем!  🙂

Најпре, сличица коју сма креирала за ,,петаке“

padezi

Кад год моји ђаци не знају који је падеж у питању, мало им се чини закукуљен, ја им кажем да провере да није генитив. Овако је генитив видела колегиница Милијана:

Мала помоћ за вежбање падежа, коју нисам припремила ја већ колегинице Милена Дањец, Гордана Шесто и Слободанка Златић из ОШ ,,Велимир Маркићевић”  Мајданпек, чији је рад о падежима постао део Базе знања Креативне школе:

padezi-

А ево, како је Софија Станић, ученица 5. разреда ОШ,,Миливоје Боровић“ ИО Шљивовица доживела падеже и креирала своју мапу:

11111Још једна Љиљина сличица и песмица 🙂

10492027_251744198357262_6774613951981663008_n

 

Прилози и предлози

Већ годинама се срећем са истим проблемом – како помоћи деци да разликују прилоге и предлоге.  Непроменљиве речи, слични назив, а уз то има укупно 10 врста речи и све то треба помамтити.

Прилози – стоје уз глаголе (кад, где, како, зашто…)

Предлози – стоје ПРЕ именица и др. пром. речи (уз падеж)

Онда смо умешали и службе речи у реченици, па сам објашњавала ако је нека прилошка одредба састављена од једне речи то је прилог:

Идем сутра кући. ПОВ – кад? (1 реч – прилог)

Идем сутра у град. ПОМ – где (2 речи – предлог + именица или придев ис л)

НЕ!

Шта год смо покушавали није успевало!

Можда је најбоље решење дала колегиница Зорица Мишова, а ја га представила овако и додала причицу.

Видите, децо, реченица не постоји у српском језику без глагола. Е, сад, кажите ми без ћега не може да прође било какав ручак у Србији – славље, рођендан, свадба, крштење…Не може се без меса. и шта иде уз то? Салате (прилози). Шта ви сматрате најбољим оброком – хамбургер? А уз пљескавицу иду …ПРИЛОЗИ!

И тако ми од врсте речи дођосмо до пљескавие, али се на крају разабрасмо – уз глаголе иду прилози!

vrste-rec48di

И после нек се смеју како моји примери имају увек везе с храном, али циљ оправдава средство у овом случају! 🙂

Подела бројева у српком језику

Последњих година у српској уџбеничкој науци о језику постоји синдром ,,измишљања топле воде“, који је уједињен са поплавом уџбеничких издавачких подухвата претворио сигурност наставника српског језика у маглу,  а они су прва одбрана српског језика, јер они први уче децу језичким законима. Није битно то што неко жели да буде већи Вук од Вука, већ што на рачун сопствене виртуелне славе, уноси несигурност у наставнике српског језика, који у свој небризи за српски језик институција које би у држави Србији тиме требале да се баве, а уплашени од сумњичавости колега у ваљаност њиховог знања, ћуте и прихватају оно што су набеђени иноватори написали!

Ја сам одлучила да немам проблема са сумњом колега у моје знање, јер се само понашам као прави српски наставник – желим да ми се објасни, а до сада нисам имала проблема са закључивањем и схватањем. Зато и желим да ми топловодооткривачи објасне одакле нова подела бројева у српском језику? Кад су именице постале бројеви? Додуше, ако ми и не одговоре, ја ово питање – разликовање врста речи на примеру поделе бројева препоручујем као критеријум за избор уџбеника за наредну школску годину! 🙂 

Кад радим бројеве, кажем деци да постоје различити издавачи и више виђења ове поделе, па ако се плаше да ће изгубити на неком такмичењу бод или два због застареле поделе коју ћу им ја представити, упутим их да погледају и поделу у својим уџбеницима. Тамо пише да бројеви деле…(чекајте, мора да сам глупа, али некако ми не улази у главу, само да проверим)

1. пример:

ГЛАВНИ ←    БРОЈЕВИ → РЕДНИ

ОСНОВНИ…

ЗБИРНИ…

БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ (на -ица)

2. пример:

БРОЈЕВИ

  • ОСНОВНИ

  • РЕДНИ

  • ЗБИРНИ

И кад сте таман помислили  ,,Аха, ево тачно, шта хоће ова колегиница?!“ пише додатно објашњење, као да су се аутори уплашили да не заостану за модом!

Пошто основни и збирни бројеви означавају бројну укупност, они су ГЛАВНИ бројеви. У главне бројеве спадају и бројне именице које се завршавају наставком -ица. 

Наздравље, дакле подела 2. једнака је подели 1. само не знам д али ће дете 5. разреда знати кад је бројна укупност, а кад није и зашто му је тачно то потребно?!

3. пример:

Врсте бројева:

1. ГЛАВНИ (кардинални)

– основни

– збирни

2. РЕДНИ

Не схватам зашто је подела  ОСНОВНИ (кардинални, главни) бројеви, РЕДНИ, ЗБИРНИ морала да се овако закомпликује и представи на овај начин ученику 5. разреда, који тек учи да разликује врсте речи, па му овакво именовање подврсти уопште није потребно, али у овом уџбенику су именице – именице, бројеви – бројеви! Бројне именице помињу као врста речи која се користи често у служби основних бројева од 2 до 99, али нису збројене бабе и жабе!

4. пример:

У Граматици српског језика за основну школу Душке Кликовац подела је слична претходним, смао мало компликованија, јер ученик 5. разреда, осим још једно 55000 чињеница, које треба да запамти у 5. разреду и то тек што је напустио учитељицу, сусрео се са десетак наставника, упознао нове другаре и жељан нових сазнања уронио у учење, мора све то да набуба, јер ће подела бројева свакако имати далекосежан утицај на његово образовање!

БРОЈЕВИ

  • ГЛАВНИ 

  • -ОСНОВНИ

  • – ЗБИРНИ

  • – БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ НА -ИЦА

  • – БРОЈНИ ПРИДЕВИ

  • РЕДНИ

5. пример:

Сада се не ради о основношколском уџбенику већ Граматици српског језика за средње школе Живојина Станојчића и Љубомира Поповића ( чувеној ,,жутој“ граматици, издање 1994. што је важно, можда су се и они модернизовали у новијим издањима), подела је следећа:

  1. 1.ОСНОВНИ (прости, главни, кардинални) БРОЈЕВИ

    2. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ

    … уз напомену да они означавају и збир предмета који значе неку целину – петора врата (ово је у топловодним поделама – бројни придев!)

    3. РЕДНИ (ординални) БРОЈЕВИ

    Ситним словима у непомени помињу се и бројне именице на -ица у служби основних бројева (али не изједначене са бројевима!!!)

6. пример:

Граматика српског језика Ивана Клајна, коју је 2005. године издао Завод за уџбенике и наставна средства, а рецензент је др Душка Кликовац препоручена је уводмом белешком као сажет, а исцрпан вид пружања основних података о морфологији, синтакси…

БРОЈЕВИ:
1. КАРДИНАЛНИ (основни, главни) БРОЈЕВИ

2. РЕДНИ БРОЈЕВИ

3. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ

* од исте основе као збирни бројеви изведени су бројни придеви са наставцима за сва три рода: двоји, двоје, двоја; троји, троје, троја... Деклинирају се као заменица мој, али већина падежних облика данас је застарела. Ови облици данас се употребљавају само уз именице које немају једнине (pluralia tantum) и то практично само у женском и средњем роду: двоје маказе, четворе наочаре, троја врата, петора кола (преузето из књиге).

4. БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС -ак, ОНДА СУ ПРИБЛИЖНО БРОЈЕВИ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС – ИНА, ОНДА СУ РАЗЛОМЦИ

– АКО ИМАЈУ СУФИКС – ИЦА, ОНДА СУ ИМЕНИЦЕ (закључила сам на онсову текста и кључних речи поред)

Шта ће онда именице код бројева, биле би ИМЕНИЧКИ БРОЈЕВИ?!

На крају, драги петаци и драге колеге, шта да кажем, него оно што и својим ђацима – добро је имати информацију о свему, а језик ће сам одбацити све сувишно и компликовано, јер језик увек тражи једноставно решење!

brojevi