Tag Archive | недоумице

Сокобањац или Сокобањчанин

Ових дана повела се расправа о исправном називу становника Сокобање. Трагајући за одговором, прелистах Правопис МС из 2010, неколике речнике, да бих се ,,вратила“ Стевановићевој граматици, а потврдила свој језички осећај консултацијом са професорима на Филозофском факултету.

Један од најпродуктивнијих творбених наставака за означавање имена становника места јесте суфикс – ац (Сoкобањ-ац), мада је једнако присутан и наставак -анин или – јанин (као у пр. Београдјанин-Београђанин). Није сасвим дефинисано у којим се случајевима употребљава један а кад други. Језик није математика, и упркос граматичким правилима или захваљујући њима, много је језичких недоумица решено, али понегде се сам језички осећај постарао за решење.

Никакво ме упознато правило не води до појма Бањчанин, сви које знам целог мог живота становнике суседне Сокобање (чак мислим да и писање назива места није добро прописао Правопис МС из 2010) називају Сокобањци. Чини се да је Сокобањчани постало присутно последњих година, чини се због тога што део становника ове познате бање уобичајени назив Сокобањац осећа са примесом подсмешљивости. (Можда се желе саживети са својим најбројнијим гостима и по основу творбеног наставка за име становника места, мада би и тада било Сокобан-јанин – Сокобањанин).

Због свега себе поверих поново: Сокобања-Сокобањ-анин – опет ми не звучи логичније од Сокобањац, а до оног Сокобањчанин никаквим аналогијама не успех да дођем. Препитах се тражећи сродне примере и наиђох на Миру Бањац и Славка Бањца. Њима изгледа не смета овај облик презимена. Консултовах своје факултетске професоре и закључих да језик изгледа не решава ничије комплексе.

У Правопису МС из 2010, који је у наш свакодневни живот унео више пометње него добробити, јер све може и овкао, и онако, па више нико не зна шт аје исправно док не завири у тај попис правила писњња у савременом трнеутку српског језика, дакле, тамо пише продев сокобањски, а не сокобањачки, што ме опет уверава да је исправније СОКОБАЊАЦ.

Но, постоји и неписано правило лексикографа – ако не знате како се шта именује, акцентује или озвучава, питајте становнике. Становници Сокобање данас себе називају – Сокобањци, али и Сокобањчани.

После свега, ходајући компромисним путевима савремене српске лингвистике која све више личи на млађу сестру бабе Смиљане, закључујем да је у овом случају исправно и СОКОБАЊАЦ, и СОКОБАЊЧАНИН, па и Сокобањанин.

Advertisements

Писање назива улица

Правопис Матице српске, 2010:

1 2

С обзиром да сте прочитали правило, требало би да знате одговор на питање како се исправно пише:

Станујем у улици Владике Данила.

или

Станујем у Улици владике Данила.

 Зашто су дали пример Станујем у Владике Данила као најширу формулацију, а нису објаснили станујем у Улици владике Данила, иако горе пише да се исправно ова улица пише Улица владике Данила, а по оном што следи требало би писати Живим у улици Владике Данила.

Правило каже да се реч улица пише МАЛИМ СЛОВОМ ако је сувишна и нема је у основном облику назива. И од свих улица у Србији нађоше пример улице Илица у Загребу! И није битно што је у Загребу, него откуд знам како се та улица зове,  да препоручим својим ђацима ,,чек- листу“ пре адресирања коверте:

  • написати писмо
  • укуцати назив улице у Гугл претраживач
  • пронаћи улицу на мапи, и кренути у интернет шетњу до табле са називом улице
  • ако је реч улица сувишна, пишите је малим словом
  • ако је реч улица део назива, пишите је великим лсловом
  • уколико вам није јасна сувишност тј. несувишност исте, погледати у важећи правопис
  • ако вам је после објашњења у правопису, правило јасно као и пре читања истог, уздати се у се и у своје кљусе, адресирати коверту и надати се да је поштар правописно неписмен
  • срдачно, ваша наставница 🙂

Ако вам се чини да претерујем, прочитајмо правило из Правописа до краја!

Додају да се каже улица Зелени венац (реч улица написана малим словом, по претходном упутству да оно што можемо избацити, дакле што је сувишно, може се писати малим словом; а што бисмо га уопште писали ако је сувишно?). Да ли то значи да свако дете и свако од нас треба да зна да ли се улица зове Улица владике Данила или Владике Данила? На крају, а у ствари на почетку ове муке с улицама, поставља се питање ко ће још рећи да живи у улици Зелени венац с обзиром да ће рећи Станујем на Зеленом венцу! А како ћемо знати да ли је реч улица саставни део или није, ако на свакој табли на почетку имамо УЛИЦА:

Овако, ако немате боље решење, послужите се оним које користи неколицина нас србиста који воле српски језик без заврзлама –  једноставно и јасно:

АКО РЕЧ УЛИЦА СТОЈИ НА ПОЧЕТКУ НАЗИВА – ПИШЕ СЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ:

Живим у Улици владике Данила.

АКО РЕЧ УЛИЦА СТОЈИ ИЗА – ПИШЕ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ:

Живим у Владике Данила улици или обичније Живим у Владике Данила број 55.

🙂

Чича мича, готова прича!

Па не баш!

Претраживала сам мало по интернету и не нађох решење ове заврзламе. Јеца се бавила овим питањем, али ту наиђох на Улицу Косовску. Ја живим у УЛИЦИ ШУМАТОВАЧКОЈ и скоро ме колегиница исправи да треба писати Улица шуматовачка, јер је друга реч присвојни придев на -чки, па се по правилу пише малим словом…

Дакле:

Станујем у Шуматовачкој улици.

Станујем у Улици Шуматовачкој. Станујем у улици Шуматовачкој.

Станујем у Улици/ улици шуматовачкој/Шуматовачкој.

Први пример је јасан и тачан – улица се зове Шуматовачка улица, прва реч назива пише се великим словом, заједничка именица после тога пише се малим словом.

Други пример ме већ збуњује у односу на правило – улица потребна или не, мало или велико слово?

Трећи пример мало или велико Ш?

О људи моји, стрепећи да не испаднем глупа у друштву, да ја ипак понудим деци ону ,,чек-листу“?

СРПСКИ ЛАКО РЕШЕЊЕ:

Понекад треба бити досетљив, па можете смислити и своје решење:

Живим у Шуматовачкој улици. Станујем у Владике Данила бб. 🙂

Дошколовање или дошколовавање?

Правопис Матице српске, 2010. године, стр. 305:

1

Има логике, јер се каже школовање, па и дошколовање, али се увукао и несвршени облик у употребу – дошколовавање, у смислу нечега што још траје. Имамо и сличних примера – натпевавање, у смислу да још траје, а натпевати је свршени вид…

Погледајте о овој теми и овде  → Језикофил

Употреба великог слова

А да некад употребимо и мозак?*

,,Јуче сам пошла на Пијацу. Успут сретнем Другарицу са Ћерком и све одлучимо да попијемо кафу. Док сам испијала Кафу, она узвикну:

– Нисам искључила Шпорет!

И оде.“

Смејете се 🙂 Ако, ако… Мени дође да плачем!

Ово чему се смејете је дословно понављање објашњења које је од учитељице добило дете, ученик првог разреда, на питање зашто у наслову ,,Лисица и вук“ треба вук написати великим словом → ,,Лисица и Вук“. Учитељица је објаснила да се ради о одређеном вуку, баш том једном, па га треба писати великим словом.

Видите, није учитељица погрешила. Тако пише у буквару/Буквару* (*мислим да се звездица треба увести у сваком примеру који Правопис није разрешио, па да свако стави варијанту која му више одговара). Е, сад се поставља питање – јесу ли аутори Буквара погрешили?

Па изгледа да нису ни они, јер важећи правописни правилник – Правопис Матице српске из 2013. године прописује следеће:

,,41. Великим словом пише се имена из уметничких дела (нпр. из књижевности и филмова), ’симболичка’ имена личности из јавног деловања и сл.:

Божић Бата, Деда Мраз, Црвенкапа, Баш-Челик, Снешко Белић, Паја Патак, Ружно Паче, Пипи Дуга Чарапа, Душко Дугоушко; Мајка Јевросима, Мајка Југовића, Косовка Девојка, Старина Новак, Стари Вујадин, Сестра Батрићева, Сват Црногорац (из „Горског вијенца“), Кир Јања, Фра Брне (из Матавуљевог истоименог романа), Милић Барјактар, Муса Џенерал; Мајка Храброст, Гвоздена Леди и сл.

Напомена: Тако се пишу и индијанска симболичка имена: Црвени Облак, Орлово Перо, Црна Нога, Луди Коњ, Бик који Седи (боље, у духу срп.јез. Седећи Бик)…“

Ух, правило вредно полемике, али да се вратимо В/вуку! 

Заиста се ради о одређеном вуку, и он је књижевни лик, али у правилу нигде не пише да се имена ликова пишу великим словом, већ пише ИМЕНА!!! Под именима обично подразумевамо властите именице, па ово цитирано правило не оставља могућност да вук постане Вук, ни чобан Чобан (рекоше има и тога у неким читанкама).

И тако нема ни 1% шансе да дете од првог разреда основне школе не усвоји правило да се властите именице пишу великим словом, а заједничке малим. Можда ће доћи и до 8. разреда и питати сваки пут да ли треба Земља или земља и Месец или месец, али написати вук, пас, кокош, крава неће бити проблем! Па и Аска игра пред једним одређеним вуком, и он је књижевни лик, али у читанци коју ја имам пред собом вук је написано малим словом, како и треба! 

Пазите, ако дете од самог почетка смутимо безвезним правилима и тумачењем изузетака изузетака, имаћемо ситуацију да то исто дете у старијем узрасту напише текст који имате као почетни пример – одрђена Кафа, Другарица, Ћерка и сл. Дакле, доћи ћемо у актуелно стање опште неписмености, када се и они, којима је бављење језиком професија, питају – како треба? Е, оног тренутка када се ово питање постави, писци актуелног Правописа треба да схвате да ту нешто нису добро решили и да поправљају ствари!

Обратите пажњу – нисам рекла творци Правописа, већ писци. Језик творе говорници, његови корисници, а правописна правила утврђују научници. Писци Правописа јесу људи који се баве науком, ослушкују језик, посматрају коришћење, истражују језик и налазе најбоље решење за његово писмено коришћење. Ако корисник више пута треба да се замисли или тражи помоћ Правописа, онда они нису доберо одрадили свој посао и треба да иду на поправни!

Сад ће неко рећи да нема потребе да се једим. Али, пошто сам ја неко ко ради са децом, а не са цепаницама, и како случајно волим свој посао и волим да се дружим са бившим ђацима, и да ми та деца и касније буду драги познаници, не желим да се нађем у ситуацији да кажу да сам их накарадно учила. Зато, повремено, бар кад су шкакљиви примери у питању – питам колеге, а у изузетним ситуацијама, укључим и мозак!

И НИКАД, АМА БАШ НИКАД, НЕ ВЕРУЈЕМ ВИШЕ АУТОРИМА УЏБЕНИКА, НЕГО СЕБИ, СВОМ ЈЕЗИЧКОМ ОСЕЋАЈУ И СВОЈОЈ ДИПЛОМИ! 🙂

∗Текст имао првобитно овај наслов, али због лакшег тражења, наслов преобликован у садашњи, а ово сам оставила као поднаслов, мада се може сматрати поетном. 🙂

Да ли се иде у Тајланд или на Тајланд?

Како су у Србији најважније вести извештаји о путовањима у егзотичне крајеве популарних певача и њихових најдражих, последњих дана сви извештавају како су неки од њих отишли У ТАЈЛАНД!

Некако ми пара уши ово улажење у острво, па се запитах да ли идемо У Кубу, У Мадагаскар, У Свети Стефан и ништа од тога ми не одговара. Како се онда може ићи У Тајланд, а не на Тајланд?

Онда сам проверила да можда није било превођење енглеског израза уз помоћ Гугл преводиоца:

tajland

На крају, ја закључих да се иде НА ТАЈЛАНД, али после допуне која следи, нешто више нисам сигурна шта је правилно, знам само да све више нагињем пароли ,,Ја хоћу, како ја хоћу!“

Допуна:

10.2.2015.

NaU: Tajland nije ostrvo. 🙂

Аутор чланка: Хвала на овој сугестији, ја сам само наставник српског језика без довољно пара за луксузне дестинације, али изгледа и са ограниченом општом културом. 🙂
Нема везе, језик је и ту решио проблем – Тајланд није острво, али су нека од најлепших острва света њихова туристичка понуда, па се отуда доживљава као острвска земља и језички осећај већине говорника српског језика, а проверила сам са онима који су рођени у говорном подручју које је ушло у основицу књижевног језика, налаже употребу предлога НА уз ову именицу, а не У како би било логичније кад се ради о држави што Тајланд јесте.
Дакле, открили смо још једну недоумицу, којом се Правопис из 2010. није бавио, па смо још једном препуштени сопственом језичком осећају, који све више упућује на правопис ,,баба Смиљане“ или ,,бабе-Смиљане“ (и за ово морам да проверим у Правопису, све ми се више чини да не знам језик који ми је ужа стручност – лош ђак или немарност оних који су стручнији од нас, лоших ђака). 🙂

И после допуне – да ли се иде у Тајланд или на Тајлад?

Ја бих волела, али вероватно никад нећу отићи НА ТАЈЛАНД! 🙂

Острва Тајланда

Падежи – све на једном месту

Овај чланак ће се мењати како будем проналазила материјал, јер су нама с југа падежи веееелики проблем!  🙂

Најпре, сличица коју сма креирала за ,,петаке“

padezi

Кад год моји ђаци не знају који је падеж у питању, мало им се чини закукуљен, ја им кажем да провере да није генитив. Овако је генитив видела колегиница Милијана:

Мала помоћ за вежбање падежа, коју нисам припремила ја већ колегинице Милена Дањец, Гордана Шесто и Слободанка Златић из ОШ ,,Велимир Маркићевић”  Мајданпек, чији је рад о падежима постао део Базе знања Креативне школе:

padezi-

А ево, како је Софија Станић, ученица 5. разреда ОШ,,Миливоје Боровић“ ИО Шљивовица доживела падеже и креирала своју мапу:

11111Још једна Љиљина сличица и песмица 🙂

10492027_251744198357262_6774613951981663008_n

 

Прилози и предлози

Већ годинама се срећем са истим проблемом – како помоћи деци да разликују прилоге и предлоге.  Непроменљиве речи, слични назив, а уз то има укупно 10 врста речи и све то треба помамтити.

Прилози – стоје уз глаголе (кад, где, како, зашто…)

Предлози – стоје ПРЕ именица и др. пром. речи (уз падеж)

Онда смо умешали и службе речи у реченици, па сам објашњавала ако је нека прилошка одредба састављена од једне речи то је прилог:

Идем сутра кући. ПОВ – кад? (1 реч – прилог)

Идем сутра у град. ПОМ – где (2 речи – предлог + именица или придев ис л)

НЕ!

Шта год смо покушавали није успевало!

Можда је најбоље решење дала колегиница Зорица Мишова, а ја га представила овако и додала причицу.

Видите, децо, реченица не постоји у српском језику без глагола. Е, сад, кажите ми без ћега не може да прође било какав ручак у Србији – славље, рођендан, свадба, крштење…Не може се без меса. и шта иде уз то? Салате (прилози). Шта ви сматрате најбољим оброком – хамбургер? А уз пљескавицу иду …ПРИЛОЗИ!

И тако ми од врсте речи дођосмо до пљескавие, али се на крају разабрасмо – уз глаголе иду прилози!

vrste-rec48di

И после нек се смеју како моји примери имају увек везе с храном, али циљ оправдава средство у овом случају! 🙂