Tag Archive | правопис

Камоли или камо ли?

Напишеш објашњење једне језичке недоумице и већ се створи нова. 🙂

Правопис Матице српске (2013. год) упућује да се КАМОЛИ пише спојено кад се ради о везнику, а одвојено КАМО ЛИ, ако има упитно значење:

Радујем се доласку, а камоли прослави! (спојено)

Камо ли се упутио? (одвојено)

 

Писани и писмени

Често ме пријатељи питају и пропитују 🙂 да ли се каже овако или онако, а пошто није срамота не знати, већ само не желети да сазнаш, морам да признам да се и ја врло често нађем у недоумици. Ово је сатисфакција свима који цокну сваки пут кад изађе неки мој сличан чланак и прокоментаришу како свезналица опет смара 🙂

Каже моја другарица машинац пропитујући мене језичар(к)у 🙂 зар није правилно писани, а не писмени, јер писмени значи да си писмен, а писани да је писано? И мени ово деловало сасвим логично, али ипак консултовах друге изворе. Ово је оно што сам нашла:

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2917.0

Оливера Потић: “ У једном моменту је настала еуфорија по школама да се мора говорити „писани“ задатак, а не „писмени“ задатак. Међутим, то се, наравно, испоставило као ортодоксна глупост, будући да реч писмени не мора означавати чињеницу да је задатак писмен, већ да се ради у писаном облику.
Руку на срце, на тим се задацима проверава и писменост, па је чак и у том смислу ово сасвим у реду. 

Али, за оне који не верују, ево цитата из шестотомника: писмен, -а, -о 1. изражен, исказан писмом, написан: писмени задатак… 2. а. који уме, зна, читати и писати. б. који, уме, зна граматички правилно писати и говорити в. фиг. који поседује потребно знање и искуство у чему. 3. који не садржи граматичких и стилистичких грешака. 4. који се односи на писмо. 5. књижевни.“


С обзиром или обзиром

Моји ђаци сасвим лепо користе падеже на почетку школске године у 5. разреду, али како одмакнемо са обрадом падежа, почну наше заједничке муке. Знају да међу падежима постоје неке зачкољице и почну да греше. 😦 Изгледа да понекад није потребно учити непотребне ствари, јер матерњи језик све то реши сам. 🙂

У овим интернет временима, пак,  све чешће наилазимо на сличице које опомињу – Правилно је рећи…а не… Наравно, све зачињено узвичником, па вам се чини кад нешто погрешно кажете да сте највећа незналица на свету.

Не брините, ни сама понекад више не знам шта је правилно, а шта није; можда и у ових неколико реченица направих грешку! 🙂 Само знам да су људи почели да се прибојавају ових језичких свезналаца, па често греше и тамо где не бисмо очекивали, и то само зато што се боје да не погреше, баш као ови моји ученици петачићи кад ,,савладају“ градиво о падежима.

Тема овог чланка: ОБЗИРОМ или С ОБЗИРОМ?

Ако кажемо БЕЗ ОБЗИРА, логично је да кажемо и С ОБЗИРОМ, али чудо су ови што стално опомињу, па нас просто страх да кажемо, да не испаднемо ,,глупи у друштву“ 🙂

Дакле, тачно је С ОБЗИРОМ!

А, о овоме је и Јеца писала, видите како овде.

Где греше они који то не би смели!!!

Поздрав колегиници Катарини,  која исто “лови“ језичке грешке. Ово је одлично уочила:

Где греше они који то не би смели!!!.

Извинити или извинути?

Ево још једне честе грешке: Ја сам се извинуо. Сад ће неко рећи да сам луда кад замерам човеку што се извињава, али ако се исправно протумачи наведена реченица сазнаћемо само да је неко врло савитљив, па се добро ИЗВИЈА (вије)!

Када се извињавамо, користимо глагол ИЗВИНИТИ (СЕ), чија промена у презенту гласи:

ИЗВИНИМ (СЕ)                  ИЗВИНИМО (СЕ)

ИЗВИНИШ (СЕ)                  ИЗВИНИТЕ (СЕ)

ИЗВИНИ                                ИЗВИНЕ (СЕ)

промена глагола ИЗВИНУТИ (СЕ) – свршени вид глагола вити(вијем), дакле оног глагола који значи савијање, извијање, а који у презенту гласи:

ИЗВИНЕМ (СЕ)                 ИЗВИНЕМО (СЕ)

ИЗВИНЕШ (СЕ)                ИЗВИНЕТЕ (СЕ)

ИЗВИНЕ (СЕ)                   ИЗВИНУ (СЕ)

Да није једноставно, можете се уверити ако са задршком од неколико секунди дате тачну варијанту – 1 или 2?

Ако ми се не 1) извиниш   2)извинеш, извинућу се од муке ја.

Ако ће бити лакше за памћење, кад се извињавате, користите облик који “вуче“ на И: извинИм, извинИш, извИни…

Довезен или довежен, донесен или донешен, спасен или спашен?

Правилно је довезен, донесен, гризен, спасен, а дозвољено је и спашен, мада се не препоручује. (Спасен је, наиме, од гл.спасти, а спашен од спасити. Код овог другог се тематски вокал  десилабизује и јотује с претходним сугласником. Кодспасти, гристи, довести наставак -ен долази на сугласничку основу.)

  • спасти — спасу — спасен
  • довести — довезу — довезен
  • дон(иј)ети — донесу — донесен

Али:

  • спасити — спасе — спашен
  • угасити — угасе — угашен
  • вид(ј)ети — виде — виђен

Улаз или улазак?

Често се не прави разлика између ове две речи, иако би морало да буде јасна. Наиме, улаз је место где се улази, а улазак је радња, улажење. Дакле, треба рећи – Ући ћете на 1. улаз. Није било гужве приликом уласка (улажења).