Кратке фолклорне форме – идеја за час

После подсећања на кратке фолклорне форме – пословице, изреке, питалице, брзалице, разбрајалице, рекла сам како су се нека давна деца играла 🙂 какав феномен – игра! и то не на мобилним телефонима, него неких лепих игара које су подразумевале велики број играча. Испоставило се да су се сви сетили доба пре школе и првих дана са учитељицама (када још није било поплаве мобилних :)), па смо се играли. Додуше, дечаци нису имали идеју, али су зато девојчице, пардон, моје девојке, имале много предлога – Окош бокош, Калино, нека разбрајалица на прстима с мушким именом :)…

И тако… забавили смо се и разбрајали 🙂

И скоро заборавих – ово је чувено 7/4 ОШ ,,Вожд Карађорђе’,  Алексинац без чијих ученика школске приредбе не би биле незаборавне :).

 

Грађење речи

Намеравала сам да напишем ову лекцију, али сам онда нашла одличну презентацију коју су урадиле колеге из ОШ,,Краљ Петар I” из Ниша – Снежана Савић, Душица Манојловић и Ненад Јовановић, и која је уврштена у Базу знања Креативне школе.

Одлична је и занимљива, урађена у виду игрице, верујем да ће вам се више допасти од лекције. 🙂

tvorba reci

 

Дервиш и смрт – Меша Селимовић

Убави кутак србутак

Биографија:

Рођен у Тузли 1910. године у имућној трговачкој породици. У родном месту завршио је основну школу и гимназију.

1928. долази у Београд и студира прво рударство (очева жеља), па права и на крају српски језик и  југословенску књижевност. После дипломирања се враћа у Тузлу и ради као професор гимназије.

1941. бива хапшен, а од марта 1942. године налази се у партизанима. Био је политички комесар Сребреничког и Тузланског партизанског одреда.

1944. године долази у Београд, активан у Комисији за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача. 1945. Начелник Одељења за везе са иностранством Комитета за културу владе ФНРЈ.

1947. сели са за Сарајево. Професор је Више педагошке школе и помоћних директора Издавачког предузећа „Свјетлост“, па професор на Филозофском факултету у Сарајеву (реализам и теорија књижевности). Губи посао и настају тешке године без посла. Постаје хонорарни драматург, па директор Драме Народног позоришта у Сарајеву. 1961. уредник Издавачког предузећа „Свјетлост“. 1965…

View original post 2.859 more words

Свети Сава

Први дани нове године обично су посвећени Светом Сави, па ево материјала који се мени допао током неколико година прикупљања. Овај чланак ће се мењати временом, онако како откривам нове интересантне садржаје. Ја волим да почнем причу о Светом Сави на мало другачији начин од оног на који смо навикли.

Шта мислите да ли би Свети Сава да живи у нашем времену имао Фејсбук налог?

После овог питања, моји ученици, који очекују наклапање о историјским условима, браћи, Хиландару и осталим подацима из биографије Савине, мало се опусте и упловимо у разговор о овом нашем великом претку (то сам и желела да постигнем – заинтересованост и размишљање).

Свети Сава је у свом времену био један од најобразованијих људи, начитан, говорио више језика, пропутовао многе земље, био спреман да решава сукобе (помирио браћу), модернизовао државу, просвећивао народ, отварао прозоре на више начина – и у души, и на кућама… Све приче о њему можда нису гола истина, али свакако доносе причу о човеку који је био загледан у будућност.

Ево и једног текста који сам написала у том духу 🙂

@svetisava

Одавде скица часа може да се разликује, али се увек своди на разговор о подељеним задацима).

Делимо се у групе и истражујемо познато и непознато:

Срби пре Светога Саве

Растко и браћа 

Прича Светлане Велмар Јанковић из књиге Књига за Марка 

Кликни на линк→ zlatno jagnje

Свети Сава и словенска митологија (вукови и други јунаци) 

Словенска митологија, Ненад Гајић

Стари Словени (дажбог)

Свети Сава – супер-јунак?

Сећате  се како смо о песмама старијих времена говорили као о нашим витешким песмама, а Момчила, Милоша Војиновића и друге јунаке ових песама поредили са супер-јунацима (боре се за правду, неустрашиви, спасавају слабе, мудри, племенити, храбри, спретни…)

Песме о Светом Сави припадају овој групи песама. Да ли је и Сава супер-херој? Зашто да, зашто не?

Географија Светог Саве – предања;

Путовања Светог Саве;

 Задужбине Немањића;

Сава инспирација писаца

Сава инспирација сликара

Сава инспирација музичара

…

Још материјала за истраживање:

Србија у доба Немањића, Костадинка Трајковић (наст. разредне наставе)

Савино задужбинарство, Ружица Панић (наст. разредне наставе)

Презентација о Сави (групни рад)

– преузето из Базе знања Креативне школе;

– аутори: Ивана Ђорђевић, Нена Дамјановић и Томица Милосављевић из ОШ,,Димитрије Тодоровић Каплар“

Биографија Светог Саве →Историјска библиотека

Свети Сава за школу и дом

Свети Сава, 5. разред, Силвана Јовић

Свети Сава у народној књижевности, Силвана Јовић

Свети Сава, Војислав Илић-6. разред, Силвана Јовић

Свети Сава за 7. разред

-рад преузет из Базе знања Креативне школе;

– аутори: Зорица Смиљанић, Анкица Дмитровић, Јасмина Алексић – ОШ “Драгојло Дудић”, Београд

Sveti Sava u knjizevnosti i narodnoj tradiciji.7.razred 

Легенде о Светом Сави

 

Мостови, Иво Андрић

Колега Данијел Радевић из ОШ,,Алекса Дејовић“ из Севојна припремио је час заиста за углед и несебично поделио са колегама, па и ја уз захвалност делим своје одушевљење одлично осмишљеним часом!

Наравно, овде је и линк до презентација → Мостови

Nebeska reka

KREATIVNA ČAROLIJA

AUTORI: Željka Radojičić Lukić, OŠ „Milan Rakić“ IO  Gornja Toplica i Katarina Čarapić, OŠ „Milan Rakić“ Mionica

• MOTIVACIJA Rezultati  anketiranja, koji su prezentovani na prethodnom času Odeljenjske zajednice, a gde je primetan nesklad  između roditeljskih i učeničkih želja,  uslovili su izbor  nastavne jedinice koja će biti obrađena na času srpskog jezika, a to je bajka „Nebeska reka“ Grozdane Olujić. S obzirom da je osnovni motiv ove bajke sukob između majke i kćeri, želeli smo na primeru ovih književnih likova da pokažemo da je ponekad potrebno pratiti svoje snove i želje, ma kolko one bile u suprotnosti sa roditeljskim stavovima.

OPŠTI CILj Cilj obrade  ove bajke je da učenicima olakša sagledavanje ličnih želja i stremljenja, zatim prepreka, koje stoje na putu njihovih ispunjenja i konačno, da na primerima glavnih likova ovog dela dođu do saznanja da se cilj velikom snagom, upornošću i hrabrošću ipak može ispuniti.

SPECIFIČNI ZADACI

Obrazovni zadaci: Otkrivanje…

View original post 3.239 more words

Јазавац пред судом, Петар Кочић

Да ли волите позориште?

Идете ли у позориште?

?

Извињавам се свим љубитељима и поштоваоцима позоришта због нечувеног питања, али примећујем да много тога нисмо научили, доста заборавили, сметнули с ума сматрајући небитним (кокице у биоскопу или позоришту?) …а тако је битно, као и све друге мале ствари које нам живот чине великим. 🙂 Зато да почнемо да учимо или да обнављамо научено:

Позоришни бонтон 

Како вам се свиђа боравак у позоришту? Знате ште је билет, афиша, просценијум, дидаскалија?

Аха, као кроз маглу. 🙂 Е, да би се магла разишла, може помоћи Позоришни речник. 🙂

Чему се смејете?

Или када ми неки људи понуде разлог за смех, никако нећу пропустити прилику да се насмејем – себи или другима, мада  боље другима! 🙂

Имам једну другарицу која ме увек насмеје. Ниска је растом, али има победнички менталитет, па чето каже – Ма, ако му ништа не могу овако ситна, бар ћу да га уштинем! И увек спомене Давида и Голијата, па смо је прозвали Давидом. 🙂

Кликом на слику идемо до приче о овом славном пару, који очигедно има неке везе са Петром Кочићем, иначе их не бих стављала у исти чланак, већ ћете рећи! 🙂

Па да, Давид је његов познати јунак, али какве везе сад има он са овим историјским митом?! И коме је историја још забавна?!

Волите ли историју?

Не, али имате 5. 🙂

Значи, учите за оцену и одређени час, баш као што сам ја то некада чинила. Упркос дивним наставницима, дуго нисам схватала предност и значај тог знања. 😦

Онда сам као одличан ђак природно-математичког смера гимназије, залутала на језички факултет и мој доказима навикнут мозак, није могао баш најбоље да се снађе у мору различитих виђења, ставова, описа и сл. Требало ми је да некако схватим писца, доба у коме је писао, зашто је баш те теме изабрао, како је живео он и његови сународници, како су били обучени, какве су разговоре водили, да ли су се чудили истим стварима којима се ми чудимо… Много питања, видици још неотворени, слике замагљене. Почела сам да освежавам знање историје, осветљавала прошлост читајући биографије знаменитих људи, ,,бестселере“ давних времена. Слика се мало осветљавала…

Онда сам открила интернет и лепоту доступности многим информацијама. Наравно и проклетство тог понуђеног обиља из кога се треба искобељати и пронаћи праве информације.

Сад се већ нестрпљиви питају какве везе има Петар Кочић и прича о мом слабом познавању историје! 🙂

 Одговор је АНЕКСИЈА БиХ!!!

Аха, сви знамо тај термин, чули смо, учили године и неке политичке догађаје, али се никад заиста нисмо запитали шта то он значи за малог обичног човека, који има породицу, који се бави сточарством или пољопривредом, који мора да прехрани породицу; шта та анексија значи тамо неком писцу, неком интелектуалцу и да ли је он спреман да ћути и чека да и то прође или гласно узвикује нешто…и шта?

Кликом на слику имаћеш могућност да прочиташ тај царски акт којим је извршена анексија Босне и Херцеговине, а шта је то значило људима тог времена сазнаћеш на овим интернет адресама:

• http://www.rastko.rs/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija_c.html;

• http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/sstanojevic-bosna.html

 А, овако су комшије из балканског окружења проговориле:

http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/nikola-proklamacija_bih.html

Ово је битно да замислимо какве су вести из окружења могле да буду тада. 🙂

 Е, сад у таквим друштвеним околностима шта ради Петар Кочић? Је л тад ћутао и писао чекајући да прође у стилу И то ће проћи?! У биографији пише завршава школовање, покреће листове, објављује песме, тамничи…

Хронологија живота и рада Петра Кочића

Зашто тамничи? Чиме се огрешио о власт? Шта пише док тамничи?

Записи, белешке, грађа

Да ли јавно говори? Шта говори? У којој прилици?

Говори и интерпелације у Сабору БиХ унутар Аустроугарског царства

Тек на студијама сам схватила да је много интересантнија преписка писца од његове биографије, година, места школовања и службовања. Па, у писмима је сав његов живот, размишљања, контакти, све оно што је одбацио док је глачао своје дело:

Преписка Петра Кочића

И још мало грађе из прикупљених чланака:

На крају, а можда и на почетку бављења овим, по свему судећи, великим човеком и писцем, сведоком бурних дешавања и свевременим путоказом, лепо је завирити у Сабрана дела Петра Кочића ( а још кад су на ,,клик“ руке :))

 И сад, кад смо подробно истражили Петра Кочића, шта је са његовим савременицима. Шта бисмо и данас урадили да је неки Давид наш комшија? А можда је Давидова ујдурма немогућа у данашње време?!

 Култни лист за све од 7 до 77 Политикин забавник можда има одговор и на ово питање у својој рубрици Ма шта кажеш. 🙂

А, сада пре него појурите да читате Кочића, ево још мало бодрења: http://silvy1102.wordpress.com/2011/08/07/јазавац-пред-судом-петар-кочић/ (од своје драге колегинице Силви ,,украдох“ онај детаљ из Политикиног забавника :))

А док читате, анализирајте и закључујте:

У Кочићевом свету

И сад кад поменусмо Јазавца пред судом, како да вам не понудим једно извођење на сцени: 

http://www.youtube.com/watch?v=A_3-sGBUiMc