Tag Archive | просвета

Инспирација или иритација

,,Моја сестра јуче се вратила из школе срећна што губи час српског језика. Поражена њеним усхићењем што ће губити час из предмета који је мој животни позив, запитала сам се где грешимо. Мислим да је одговор у образовању наставника. Када смо се пријављивали на ову групу, већина је желела да се бави новинарством, сањала о водитељским пословима, лектури. На прсте се могу набројати они од нас који су заљубљени у наставнички посао. Можда законодавац треба промислити и стручњацима омогућити научни рад, а онима који су стручни  али и спремни и способни за рад са децом, омогућити знање и вештине потребне за ово најсветије од свих занимања.“

Ово што сте прочитали, изговорила сам пре скоро 20 година пред својим студијским колегама на вежбама из методике. Жао ми је што морам да кажем да је мој син пре неки дан изразио потпуно исту усхићеност – нема часа српског језика!

Мало одмакнута од просвете, а загледана у своју рођену децу, своје донедавне ђаке, али и колеге, питам се ко ту греши. Неке колеге решавају ми дилему својим ловом на језичке грешке, истицањем форме, језичким чистунством и моралисањем.

Да, признајем да за разлику од њих – не знам све! Не знам напамет сва граматичка правила, не дајем петице за набубане песмице, не оцењујем саставе преписане са интернет или оне које су писале маме, баке, тетке стрине, сестре и остала ближа и даља родбина, не гањам децу да иду на такмичења и постижу резултате како бих се ја на друштвеним мрежама хвалила њиховим (читај: својим) успехом!

Оно што сам својим колегама понудила као решење пре 20 година, мислим и данас. за наставнички позив мораш се родити, онда красти занат, а кад прођеш статус шегрта, па калфе још много мораш да радиш на себи да би постао мајстор! А мајстор није онај ко зна и друге учи знању. Мајстор је инспиратор!

У веку интернета и проналажења било које информације за трептај ока, варају се сви који мисле да је жива реч, поготово њихова, неприкосновена. Све што ја изговорим на часу, моји ученици могу да пронађу на интернету за десетак минута. Проблем је само навести их да потраже. Потребна им је инспирација. Само мотивисан ученик спреман је да учи и посвети се проблему. А задатак савременог наставника је да инспирише и мотивише. Информације су ту, надохват руке, само треба желети за њима посегнути.

Драге колеге, ако не желите да се деца радују изгубљеном часу, будите инспирација, а не иритација!

 

Библиотекари имају реч

У четвртак, 6. октобра 2016 у Регионалном центру у Нишу одржан је Актив школских библиотекара коме нису присуствовали само школски библиотекари Ниша, већ и школски библиотекари југа Србије. Колегама из Ниша придружиле су се школски библиотекари, учитељи, наставници из Лексовца, Алексинца, Александровца, Београда.

Богата агенда обећавала је радну атмосферу, која је и постигнута присуством компетентних говорника и увек пажљивих и сарадљивих библиотекара.

У нади да ће се статус школских библиотекара у основним школама изједначити са статусом средњошколских библиотекара, као и да ће МПНТР Србије имати више слуха за потребе не само школских библиотекара, већ школског система Србије уопште, делим делић атмосфере са овог неформалног стручног скупа, надајући се да школски библиотекари ипак нису сами.

А о овом скупу и стању у српском библиотекарству писале и Нишке новине.

Школски библиотекар 8.

Тема овог броја часописа Друштва школских библиотекара Србије мора свима бити важна, тако да ел. верзију часописа свакако треба прлеистати!

Школски библиотекар 8

Биологија на књижевни начин

На Методичарево питање о томе шта очекује од својих ђака, колега је одговорио оно што ја сматрам задатком сваког ко с децом ради:
,,Очекујем да буду Људи! Шта значи да је неко само пристојан — ћути, аминује, сагласан је са свим и свачим, клима главом, каже добар дан, устане кад ја уђем — чему све то ако изостане људскост? Ако је након те назови пристојности спреман да понизи у увреди друга из одељења, онда смо у озбиљном проблему. То је форма, празнина над празнинама — у мудрој непристојности и смисленом бунту лежи прометејско семе. Нама су потребни Прометеји, потребан нам је Јов — који ће поставити питање — Зашто? Доста нам је скрушености и Аврама који зарад неких непостојећих митова и божанстава ћутке приносе жртве.“
Овај чланак вреди прочитати, а ја сам поносна на колеге који су га изнедрили – Методичар и Ахемд Нурудин или Дејан Бошковић,наставник биологије, и Душан Благојевић, наставник српског језика и књижевности.

Био-блог

tumblr_ni6g7n2Jex1rzy2z7o1_1280 (Small)Методије: Данашњи гост нам је Душан Благојевић, наставник српског језика и књижевности у Гимназији у Лебану. Поред рада у школи, бави се драмом и позориштем. Како теку моји дијалози са гостима на Биолошком блогу, могли би се посматрати и као сценарио за неки позоришни комад, па претпостављам да ће Душан бити на свом терену. 🙂 Здраво, Душане.

Душан: Здраво, Дејане (можда ДејанУ) / Методичару / Методије! Нисам сигуран са ким раговарам, али здраво свима трома! 🙂

Методије: Тако је то са подвојеним (потројеним) личностима. 🙂

Душан: То је предност и благодат овог нашег друштва, увек можемо рећи да је неко други крив. Нисам ја, Нурдин је, мајке ми. 🙂

Методије: Таман да нашим читаоцима (који то не знају) откријем још једну Душанову активност, а то је писање блога на Б92. Неколико његових текстова смо приредили управо на Биолошком блогу, а пише их под псеудонимом Ахмед…

View original post 2.937 more words

Горски вијенац – припрема за часове

Можемо ли Његоша приближити својим ђацима средњошклцима загледаним у друге даљине?

Један покушај да им се поглед скрене:

Baza znanja_Lajk za Gorski vijenac

Порука родитељима

Дневник једне учитељице - Ивана Бошњак Бошњак

banat.jpg

ПОРУКА РОДИТЕЉИМА

 

Мислите да штрајкујемо увек и само због већих плата.

Ево још разлога зашто штрајкујемо:

  1. План и програм по коме смо дужни да учимо вашу децу НЕ личи на оно што се од њих тражи на завршном испиту, а још мање на оно шта ће од њих живот да тражи. Ми смо ту да то ускладимо како знамо и умемо.
  2. Желимо да додатно покажемо вашем детету све тајне нашег предмета, али након 6 часова наставе тешко му је да нас прати и тог 7. часа. Није нам тешко да закажемо час у послеподневној смени.
  3. Желимо да помогнемо вашем детету да научи пропуштено, али за време планираног претчаса у 7:15 тешко му је да нађе превоз до школе.
  4. Радовали сте се када сте прочитали да ће ученицима бити организована припремна настава за завршни испит.  Да, организовали смо је у школи, али то је нових СЕДАМ планираних часова за вашу…

View original post 304 more words

Радионица ,,Српски лако“ у Мионици

Осим по Живојину Мишићу, мионички крај последњих десет година постаје препознатљив широм Србије и њеног просветарског окружења по Међународном васкршњем сабору дечјег стваралаштва. Ове године фестивал је организован десети пут потврђујући оправданост постојања.

Имала сам  част да представим своју радионицу писања ,,Српски лако“ баш на овом јубиларном сабору, а задовољство сам поделила са својом сарадницом учитељицом Наташом Богдановић. Други саборски дан био је предвиђен за радионице. Kад смо победиле замамни зов декупажа, бајке од најлона и других оригиналних  креативних радионица, почеле смо са радионицом писања пролећне приче о Чаробном селу, још једном синониму мионичког краја.

Чувени модел ,,рибље кости“ изгледао је овако:

глава (стајна тачка) – ја учествујем или посматрам и одакле?

кошчице, кичма – мотиви (групе)

  • Боје и мириси разнобојног цвећа опијају…

  • Сунце се широко осмехује…

  • И шарени лептири радују се сунцу…

  • Ласте су одавно стигле…

  • У густој трави скоро је немогуће видети ливадске становнике…

  • Весела су и деца која јуре ливадом…

реп – закључак – спајамо главу и реп!

Уз мало црткања, лепкања, сецкања, помагања и улепшавања тексtа речима за замлаћивање, добили смо овакав састав:

Пролећна чаролија

 Данима нам је учитељица причала о лепоти Чаровног села. Једва сам чекао да протрчим том ливадом. Заиста је било лепо као што сам замишљао.

Боје и мириси разнобојног цвећа опијају. Беле раде и маслачци заносно миришу. Умивени јутарњом росом очекују прве госте. Пчелице застају на њима да се напију свежег слатког сока.

Сунце се широко осмехује. Облака нема ни на видику. Све је сјајно и весело…

И шарени лептири радују се сунцу. Њихова игра цео дан не престаје. Облећу цветове, круже око дрвећа, завирују у кошнице, истражују гнезда…

Ласте су одавно стигле. Њихова гнезда су већ завршена и очекују прве младунце. Весела јата одавно украшавају небо. Радује им се и сунце, које се напокон широко смеје. Облака нема ни на видику. Све је сјајно и весело.

У густој трави скоро је немогуће видети ливадске становнике. Невидљиви зрикавци својом песмом потврђују моју мисао. Ипак, трагови их одају Преврнута земља указује на вредне мравиће, а немирни скакавци одају се сами.Један скакавац скоро ме прескочи. Застајем за тренутак и уживам у лепоти призора.

Весела су и деца која јуре ливадом. Јурњава је сада у моди. Дечаци јуре за лоптом, а девојчице су у сталној потрази за лепим цвећем. Сви се радују пролећу.

Радујем се и ја што сам напокон у прилици да видим све оно о чему сам слушао. Сада је време и да уживам. Дубоко уздахнух мирисни ваздух и појурих да и сам поделим с друштвом пролећну чаролију.

 

На крају, не могу да не споменем оно што сам знала и раније, али ми се тог дивног пролећног дана уреазало у сећање, не само као животни мото Живојина Мишића, већ и као особина једне храбре жене, која је успела да Мионицу и Бању Врујци учини препознатљивим по енергији и креативности којом је запљусула овај крај, управо зато што сме, уме и може!

Браво, Жељана Луkић Радојичић! Желим Србији у будућности само такве поплаве – визије, снаге и смелости!

Вождов летопис

Ускрши понедељак и уторак у календару Министарства просвете Републике Србије резервисани су за Међународну васкршњу смотру дечјег стваралаштва, која је ове године 10. пут организована у Мионици и Бањи Врујци на задовољство добрих домаћина, Удружења грађана ,,Креатива“ и Општине Мионица, и радост гостију не само из Србије, већ и из иностранства.

Сабор почиње Васкршњом шетњом и смотром штандова, на којој је заједнички штанд алексиначких школа (ОШ,,Вожд Карађорђе“Алексинац, ОШ,,Вук Караџић“Житковац и ОШ,,Аца Синадиновић“Лоћика) награђен првим местом!

И други саборски дан за нашу екипу настављен је у добром расположењу и успешно реализованом радионицом ,,Српски лако“ наставнице српског Маје Радоман Цветићанин (ОШ,,Вожд Карађорђе“Алексинац), коју је реализовала у сарадњи са учитељицом Наташом Богдановић из ОШ,,Јован ЈовановићЗмај“ Ал. Рудник.

Шетња до Чаробног села и завршна посета кући војводе Мишића заокружиле су дводневно саборовање и у душу свих учесника унеле добру енергију дружења, креативности и позитивизма.

View original post