Tag Archive | публикације

Дворац од ружа Љиљане Крстић – приказ

Дворац од ружа, Љиљана Крстић

 

Прегледи књижевног стваралаштва, историје, осврти… углавном памте имена стваралаца који су видно утицали на велике временске периоде и ствараоце. То су чувари културне вертикале једног народа. Чувари завичајног стваралаштва, уливају се у тај исти ток, али њихово је дело у великим временским освртањима често скрајнуто и каснијим генерацијама недовољно видљиво. Кад нам историчари књижевности поставе оквир, често пак недостаје материјал за слику – слику једног времена, културе, свести, залагања, васпитања…

Љиљана Крстић несумњиво је темама, начином обраде, лепотом стила, препознатљивим изразом – значајан писац с правом заступљен у српским и међунарондим антологијама, зборницима, прегледима, освртима. Но, тај оквир упркос изузетним бојама њеног стваралштва, често остаје ускраћен за улогу коју она има у својој средини, у средини из које је потекла, у којој ствара, израста и битише. Тиха, ненаметљива и скромна, увек спремна да подржи манифестације за децу, децу ствараоце, школарце, изванредни сарадник просветних и културних посленика, својом најновијом књигом потврђује трајност, аутентичност и мисију књижевног ствараоца.

Дворац од ружа, збирка прича, само именом и досадашњим стваралаштвом аутора, упућује на децу. По свему осталом – насловом, изгледом, мисијом, порукама… ово је књига о универзалним белезима људског постојања, бар у српској култури. Појединац не постоји ако није срећан, а унутрашње задовољство почива на слози, љубави, раду, другарству, пријатељству, очувању природе и јединству с њом, машти… А где је машта, ту је школа, ту су књиге и читање. Овим белезима Љиљана Крстић омеђава свет који нам дарује, простор дворца од ружа, грађевине коју треба да гради у себи свако од нас.

Збирка има три целине – На корак до песме, Кључарев кључар и Гласам за птице.

Први део збирке чини неколико песама у прози, које ће већ насловима заголицати дечју пажњу, као нпр. Крилати слон. Домишљатост, фразе које ће дете препознати или се над њима запитати, жеља да се читалачки капацитет младог читаоца изграђује, доминирају овим минијатурама које дају камене темељце Љиљине поетике – живот без свађе, уз помирење, слогу и разумевање, живот ојачан маштом која је свемогућа, породица чија је љубав једина амајлија, осуда технолошких одвлачивача пажње и борба за живот у природи и са природом. А на крају, ту је и оно што само песник види – после краја није почетак,  већ се почетак иза књиге крије!

У другом делу збирке насликан је чудесни свет природе. Са ових страница поздравиће нас кључареви кључари – задихани зечићи, одлучне лисице, добродушни медведи, јежићи, сложни мрави, нежни лептирићи, вредне пчелице, тврдоглаве осице, услужне бубамарице, уздрхтали свици, вилини коњици, јеленак, мува… Обрадоваће нас лагани ветрић, шумски поточић, свежа јутра, обасјана поднева, латице булки, затрептала крила, таласасте боје росе… Ненаметљиво, али сасвим јасно запитаће нас писац сликом сивог суморног града има ли краја људском себичлуку, докле ће дрвеће бити без грана и хоћемо ли препознати пријатеља у сваком дрвету, сваком славују, свакој капи кише и насмејаном облаку.

И кад помислимо да је пред нама идилични свет природе у коме владају другарство и слога, свет у коме свако мора свима бити на услузи, свет изграђен радом, залагањем, посвећеношћу, свет љубави и лепоте, пријатеља добре воље… супротставиће нам слику летећег смећа, немара савременог детета, његове усамљености, породичне отуђености и дечје упућености на телефоне, игрице и друге технолошке занимације. На све оно што савремено дете чини усамљеним, окренутим неком имагинарном свету туђих вредности. Но, нада постоји.

Дарује нам је писац у трећем тематском делу, оном у коме се гласа за птице, за породицу, игру, школу, дружење – за белеге одрастања у српској култури. Подсетићемо се да љубав испуњава све празнине, а породица је љубав; да су човекове потребе ведре мисли, радост и осмеси толико значајни да их треба пресовати као биљке у хербаријуму; да је природа лек свих проблема савременог одрастања, а заљубљеност зачин сваког одрастања; да је природа савршенство из кога настаје поезија, а игра спас од усамљености. И на крају, а можда сасвим на почетку – само ће породица учинити свет подношљивим местом, јер једино она дарује детету сунце у остави.

 

У Алексинцу,

јул, 2020.

 

Маја Радоман Цветићанин,

проф. српског језика

 

Школски библиотекар 8.

Тема овог броја часописа Друштва школских библиотекара Србије мора свима бити важна, тако да ел. верзију часописа свакако треба прлеистати!

Школски библиотекар 8

Здравица пролећу на Сабору учитеља

На 27. Сабору учитеља Србије (2013) тим из Алексинца представио рад издвојен у области ваннаставне активности – Здравица пролећу, који је постао саставни део електронског зборника.

Zdravica prolecu

Школски библиотекар 7

Лист друштва школских библиотекара Србије ,,заглавио“ са мном као главним уредником. Ипак, диван труд колега школских библиотекара и техничке уреднице Јелене Бабић не сме остати непохваљен! 🙂

Прелистајте → Школски библиотекар 7

Школски лист за пример

Само они који уређују школске листове знају колико труда и времена треба одвојити за уређивање једне стране, а када прелистате школски лист који читав одише оригиналношћу, лако схватите колико je тимског рада, труда и креативности уграђено у њега.

Браво за колеге из ОШ,,Бранк0 Радичевић“ из Крушевца!

Циц по циц, 

њихов рад није виц! 🙂

ЦИЦ 1ЦИЦ 2 ЦИЦ 3

Друштво школских библиотекара Србије

У последње време често чујем од колега да нису ни знали шта све ради школски библиотекар, па чак ни да постоји Друштво школских библиотекара.

Зато, ево везе за сајт Друштва школских библиотекара Србије који је добио ново рухо. Сем актуелних догађаја, међу којима је најзначајнији Смотра ствралаштва школских библиотекара, постоји и позив за учествовање у изради стручног часописа, који преносим у целини 🙂

Драге колеге библиотекари,

У временима недостајуће норме и никад искорењеног мишљења о школској библиотеци као о згодном месту за таворење до пензије или оазу мира за чеговиће и коговиће, ми, школски библиотекари који савесно и вредно обављамо свој посао, имамо шансу да нешто променимо. Многи од нас се нису школовали за ову професију, али је већина ушавши у царство књиге заволела најусамљеније, а најбогатије место сваке школе. Много других колега и не зна шта све ради школски библиотекар. Наш лист ,,Школски библиотекар“ јединствено је место да покажемо свима колико ентузијазма, снаге, воље, сарадљивости и покретачке енергије носи ова професија.

И све драге колеге, који нисте школски библиотекари, али радите са децом и сањате сан налик нашем о школској библиотеци као месту сарадње, идеја, креативности и позитивне енергије, месту сунца и осмеха, објавите своју сарадњу са нама целом свету. Пишите прилоге за наш стручни лист не бисмо ли показали свету да у Србији ипак живи професија за коју многи сматрају да није ни у заметку.

Тема наредног децембарског броја биће Писменост за 21. век, али који год сегмент професије школски библиотекар расветлите, бићемо ближи откривању поруке коју ова дивна професија нуди школама широм света – сарадња, иновативност, креативност, информисаност…

Добро дошли!

Маја Радоман Цветићанин,
уредник листа Школски библиотекар
casopis@skolskibibliotekari.edu.rs

Рајићеви дамари 1

У полувековној традицији клуба није било могућности да се радови чланова Књижевног клуба ,,Велимир Рајић“ Алексинац периодично објављују у клупском часопису све до овог јуна када су опредељена невелика средства за промоцију радова малих полазника Радионице основа писања ,,Српски лако“, али и најуспешнијих старијих чланова, који ће тек имати прилику да им се радови нађу у наредном броју планираном за јануар. Чланови редакције имају жељу да часопис излази два пута годишње и да у јуну промовише најмлађе полазнике, а у јануару најуспешније остале чланове клуба.

Rajicevi_damari_1

rajić_korice

Светионици троморавља

Школски лист ученика и наставника ОШ ,,Војвода Пријезда“ – Сталаћ промовисан уочи Дана школе, 15. маја 2013.

Светионици троморавља 4