Tag Archive | путопис

Домовина Сунђер Боба

Док многи у овим врелим летњим даним хрле у туристичке агенције како би потврдили већ резервисане аранжмане или обезбедили нешто од оног ,,у последњи час“, ја сам добила прилику да упознам …не –  да удахнем, омиришем, зароним и осетим диван свет једног грчког острва. Писац је својим записом урадио баш оно што путопис треба да донесе читаоцу – очарао га лепотом предела, атмосфером, менталитеом људи који тамо живе, нудећи своја осећања а не фотографије.

Славећи путопис и магију даровитог казивача путописца, делим са вама лепоту једног грчког острва. На крају, сигура сам да се нећете запитати како ово острво заиста изгледа, јер ћете га већ имати пред очима. Уживајте!

KАЛИМНОС[1]

Уколико би се тражила домовина Сунђер Боба онда би у најужи избор ушао Калимнос са својим морем пребогатим сунђером. Но у сваком случају, ако Калимнос и не би баш победио сигурно би доказао да у његовим водама живи сва остала, ужа и шира, родбина Сунђер Боба. Речју острво Калимнос јесте место загрљаја камена и воде, камени бисер на грудима Егеја. Својом тајанственом мирноћом употпуњује тајну сусрета Истока и Запада у водама и острвима Егеја. Додир два космополитизма хришћанско-источног и хеленско-западног очигледан и живостваралачки на сваком кораку или замаху по стазама или водама овог острва.

Својим стеновитим планинама израња из пречистог мора попут старогрчког Титана спремног да изазове на двобој и сам Олимп у одмеравању хтонске снаге и силе која се крије у његовом камену. Међутим, та титанска снага стихије овенчана је у свом подножју зеленим тракама које стеновите масиве претварају у пријатно место за живот. У зеленилу су се скрасила насеља Потиа са луком, Хорио, Миртијес, Масури, Кастели, Аргинонда, Скаља, Емборио, док су на страни према Турској Паљонисос, Вати … и свако од њих се крунише  плажама од којих су неке и вулканског рада дело. Радили су потреси и вулкани овде толико много да су и један део Калимноса одвојили у посебно острвце Телендос, које је у свему Калимнос у малом, али о томе други пут.

То само говори да су овде људи и стена у миру и међусобној симбиози заједно са морем. Данас се то види и по бројним планинарима по стенама Калимноса који су на њима често нанизани као разнобојни украси на том стеновитом јелеку Калимноса. Планинара има са свих страна света и сви су једногласни да тако изазовних стена ретко где има још у Европи.

Пећине Калимноса су посебна и велика тајна овог острва. У безбројним пећинама су се Калимњани скривали чувајући своју будућност од пропасти у само њему знаним ходницима стена. Наиме, пећине су биле место где се чувала светлост апостолске вере у црквама заједно са школама. Тим скривеним ризницама националног духа народ Калимноса се бранио од оних који су хтели да их превере и одроде, а било их је много кроз историју; најдуготрајнији су били Турци (до 1912) и Италијани (1912-1948). И данас на Калимносу има „безброј“ цркава, манастира и капела којима је проткан као жилама куцавицама. Почевши од ранохришћанских на Телендосу, затим цркве Јерусалимског Христа (сазидана на остацима прехишћанског храма са подним мозаицима), преко манастира Светог Пантелејмона у пећини и цркве Светог Николаја у којој се чува део моштију овог великог светитеља, до манастира Светог Саве (ученика Светог Нектарија Егинског) чији празник представља догађај значајан за целу Грчку – оне стоје као, рекао би неко, неми посматрачи или историјски споменици, али то је само привид. Црква на Калимносу место је које се без преке потребе не гради, али се ни у највећој недаћи не затвара нити руши, већ ако мора, онда се склања у пећину.

Та се везаност за цркву, карактеристична за Грке, најбоље осети када је дан неког црквеног празника, а нарочито за Васкрс када просто све експлодира од славља и празничног, васкрсног расположења. Можда слављење Васкрса толико и не чуди, јер је велики празник, али њихове прославе Дана устанка против Турака који је почео на дан Благовести (25. 03. 1821. године) и других црквено-националних празника и догађаја је посебна прича, јер тада се организују параде у којима учествују једном речју сви становници са свом историјом Калимноса. Предивно је видети на једном месту школску децу у народној ношњи Калимноса, са сунђерима или макетама старих бродова у рукама, где попут почасне претходнице наступају испред славске иконе коју парадним кораком прате припданици војске …  То је тешко описати, али је лепо доживети.

Велики допринос мирном животу Калимноса даје море, које је не само лепо за купање и сунчање, већ је и преблагословено рибом и осталим чарима морског живота. Калимнос је, када је море у питању, пре свега препознатљив по вађењу и трговином морским суђерима, којима су Калимњани, може се рећи, вековима трговали широм света. Токoм деветнаестог века је у (тада) руском граду Одеси постојала је јака заједница Грка са Калимноса који су се бавили трговином суђерима, а током двадесетог века присутни су широм земаљске кугле. Свежа морска риба, лигње, октоподи и шкољке су саставни део свакодневне понуде и вреде сваке паре којом се плате због свог квалитета кога нема у залеђеној риби било ког супер-маркета. Поштујући правило да риба мора три пута да плива и то – у води, у уљу и у вину, на Калимносу се риба припрема на маслиновом уљу домаће производње и пије се вино од домаћег грожђа кога нема много за опијање, али га има сасвим довољно за истинско уживање у благодетима доброг вина. Наравно, поред грожђа ту су пре свега смокве које због своје сладости веома брзо нестају када се појаве у продаји, а тако је и са домаћим мандаринама и поморанџама. По речима људи са околних острва воће, као и маслине, са Калимноса имају најбољи укус и дају најбоље уље, а такво признање од комшија, сложићемо се сви, је тешко заслужити.

Ред је да вам откријем и једну тајну Калимноса и Србије – Калимнос је можда слабо познат код нас, али смо ми веома познати на Калимносу. Калимњани су свесрдно помагали наш народ у периоду санкција, а и сада је Митрополија послала прикупљену помоћ за пострадале у поплавама у Србији. 

Речју – Калимњани нису оптерећени рекламирањем и претварањем свог живота и острва у свет туризма по сваку цену. Не оптерећују се рекламирањем већ нуде и дају доживљај стварног, мирног живота у коме има места за сваког по његовој мери. Цркве и плаже нису у рату, миран породични живот кроз традиционалне таверне и ресторане није угрожен радом ноћних барова и целоноћних игранки на плажама, јер за сваког има по нешто на његовом месту.

Јереј Бобан Миленковић

[1] Калимнос је грчко острво које припада групи Додеканеса у југоисточном делу Егејског мора. Са површином од 110, 581 квадратног километра, четврто је острво у тој групи после Родоса, Коса и Астипалее. Најближе острво му је Кос, а од Турске обале је удаљено 6 наутичких миља. На острву живи око 15 000 становника.