Tag Archive | радионица писања

Горски вијенац – припрема за часове

Можемо ли Његоша приближити својим ђацима средњошклцима загледаним у друге даљине?

Један покушај да им се поглед скрене:

Baza znanja_Lajk za Gorski vijenac

Ветар у леђа радионици ,,Српски лако“!

Радионица

Поносна сам што је  Радионица Српски лако заузела једно место међу 15 одабраних креативних радионица наставника на Дечјем васкршњем сабору у Мионици (април, 2014).

До сада су родитељи мојих малих полазника били задовољни, колеге охрабрују децу да долазе, пријатељи и породица су највећа подршка, али ово је до сада највеће признање мени као аутору ове радионице и ветар у леђа, којим Србија показује подршку, за разлику од нашег малог града у коме тај ветар често долази са супротне стране. 

Untitled

View original post

Бајка о сиренама, Миљана Марковић

Радионица

Негде далеко, на крају света, иза седам мора и три океана, постојало је тајно царство сирена. Нико није знао да оно постоји, све док се први пут у двеста милиона година постојања овог царства нису родиле сирене близнакиње. Обајвили су вест о њиховом рођењу водометима магичних боја. Тада се на западном хоризонту људског света појави најмагичнији залазак сунца о коме су људи данима причали.

Мајка двеју близнакиња сирена била је пресрћна. Знала је да су њене близнакиње чудо и уживала је у лепоти својих сиреница. Оне су расле срећно и задовољно. Биле су увек једнако веселе и дружељубиве.

Ипак, једна сиреница је била мало радозналија од ове друге. Њену знатижељу нико није сматрао лошом особином све док једном није тврдоглаво навалила да види шта и ко живи на копну. Упркос напорима маме сирене да је врати на морско дно, она је успела да се домогне плићака. Оно што је видела…

View original post 237 more words

Рајићевци и пријатељи

Kњижевни клуб ,,Велимир Рајић“ из Алексинца организовао је од 27. до 29. септембра 2013. године Другу уметничку колонију у Липовцу. Ове године полазници из Београда, Параћина и Смедеревске Паланке, као и чланови Књижевног клуба из Алексинца имали су прилику да раде и друже се са подмлатком Клуба, полазницима радионице ,,Српски лако“, а представљена је и радионица ,,Алхемија речи“. Из дивног дружења, размене искустава и позитивног мишљења настали су занимљиви уметнички радови, а добра енергија претвара се у драгоцена сећања, која ће засигурно трајати до наредне колоније.

ФОТОГРАФИЈЕ (аутор-песник Славиша Крстић)

Чуо сам и видео у природи, Никола Петровић (2. разред)

Ја сам чуо много ствари,
Ал ми све то ово квари.
Чуо сам како мама виче,
А тата урличе!

Како сестра вришти,
И брат пишти.
Видео сам разно цвеће
И набујало дрвеће.

Чуо сам како ауто бесно риче,
А тата виче и виче.
Видео сам зеке
Које скакућу поред реке.

Видео сам дивљу свињу,
Што од ловца страшно гину.
Видео сам велике роде
Што лове жабе поред воде.

Бреме, Војин Цветићанин (2. разред)

Кад дебели да трче крену,

танани добију мигрену.

 

Буцкасти тромо скачу

док вижљасти пирамиде прескачу.

 

Буљооки исколачи очи

урокљиви све их урочи.

 

Дугоноги у куповину кад крене

одећу по мери не сме ни да помене.

Куд  ће, шта ће,

добре су и панталоне краће.

 

Уже, дуже, тешње, веће,

нико није ковач своје среће.

И сви се надају

доћи ће време

кад њихове мане

више неће бити бреме!

Мој деда, Војин Цветићанин (2. разред)

Кад мој деда почне да виче

ја од страха почнем да сричем,

баби одмах проради чир,

па сместа скочи у тањир!

 

Нећу да једем,

деда се љути,

љутито виче:

– Ви сте мангупи!

 

Нећу да читам,

деда се мршти:

– Читање ти је

к`о пилету крљушти!

 

Кад ми пребацимо деди вести

он страшно крешти:

– Вести, вести, дајте вести,

од цртаћа сам у несвести!

Нема више шале са мном

јер ја сам деда са великом пажњом!