Tag Archive | читање

Српска књижевна задруга

Прича о Српској књижевној задрузи може имати много дирљивих почетака, јер је њена најпознатија едиција пратила и прати Србе где год су бежали, емигрирали, одлазили… Тристотинак ретких и повлашћених власника првих кола Задругиних свакако ће о њима говорити као о најзначајнијој породичној реликвији. Учени Срби говориће са дужним поштовањем о издавачкој кући која опстаје 125 година – кроз ратове, бежанију, политичке и моралне кризе. Непознанице су једино нове генерације. Значи ли још увек нешто традиција, посебност, задругарство?

Уверена у неисцрпну и непоколебиву снагу знања и младости, као и у искрену приврженост стубовима српске културе сваког младог човека који да би знао пут у будућност сагледава трагове својих предака, подсећам на једну дивну традицију удруживања зарад књиге и трајања српске књижевне традиције:

,,Српска књижевна задруга, наша најстарија издавачка установа, једна је од малобројних културних институција српског народа основаних у XIX веку, које су успеле да се одрже дуже од сто двадесет година упркос тешкоћама и искушењима кроз које су пролазиле.
Српска књижевна задруга основана је 29. априла 1892. године (односно 16. априла по старом календару), у Београду, у згради тадашње Српске краљевске академије, у Бранковој улици број 15. Њени оснивачи били су Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Андра Гавриловић, Љубомир Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Јовановић Батут и други тадашњи српски, значајни писци и научници. За првог председника Задруге изабран је историчар и филолог Стојан Новаковић, за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је нацртао и познати знак СКЗ, за тајника (секретара) Љубомир Ковачевић, за књижничара Андра Гавриловић и за благајника Урош Благојевић. И доцније су на челу Задруге и у њеном управном одбору били најзначајнији српски писци и научници, од Павла Поповића, Јована Скерлића, Милована Глишића, Симе Матавуља, Исидоре Секулић, Јаше Продановића, Тихомира Ђорђевића, Иве Андрића, Вељка Петровића, Милоша Н. Ђурића до Радована Самарџића, Војислава Ђурића, Добрице Ћосића, Ристе Тошовића, Милана Ђоковића, Бранка В. Радичевића, Десанке Максимовић, Меше Селимовића, Ивана В. Лалића, Јована Христића, Слободана Селенића, Васка Попе и других.
Оснивачи Задруге су, на дан оснивања, потписали Правила Српске књижевне задруге, њен основни и правни оснивачки акт. У Правилима су, између осталог, нагласили да се Српска књижевна задруга оснива „У намери да помогне правилније ширење одабраних дела из лепе књижевности и из опште корисне поуке и тако да ствара књижницу за све редове народа“.
knjiga-knjige-skz_500x300
У другој тачки Правила стоји да ће се Српска књижевна задруга старати:
„да критички приређује издања старијих и новијих књижевника српских, да издаје изабрана дела из сувремене лепе и опште корисне књижевности, да предњачи избором у превођењу и позајмици из словенских, иностраних и класичних књижевности, да у опште припомогне ширем развићу народне књижевности, олакшавајући издавање и ширење књига свима средствима која јој буду на расположењу.“
Основни орган Српске књижевне задруге, према Правилима, јесте Скупштина, која се „састаје редовно сваке године о Ђурђеву дне“. „На скупштину долазе и одлучују чланови добротвори и оснивачи.“ Прва Скупштина Српске књижевне задруге одржана је 22. маја (односно 9. маја по старом календару) 1893. године. На њој је Стојан Новаковић изговорио познате речи да су оснивачи Српске књижевне задруге „остављали на страну све што би нас могло делити“, да би, с друге стране, „јаче потражили оно што нас може зближити и саставити“, што је остао један од основних принципа у раду Српске књижевне задруге током свих сто двадесет три године њеног постојања…“

Задруга је – ЗАДРУГА ЧЛАНОВА. Чланство је слободно и добровољно.

Подразумева годишњу чланарину, али и љубав за Задругину традицију: чланство у тој традицији писаца и читалаца, ћирилске књиге с класичним и модерним вредностима.

Члан може бити сваки појединац, као и правно лице: установа, школа, библиотека, предузеће.

untitled

Постаните део традиције и учланите се у СКЗ!

Све информације можете наћи на сајту СКЗ овде.

 

И сви читају Ека и слушају Боувија…

Како гласи инструментал именице виљушка? ВИЉУШКОМ

Ко је написао Крваву бајку? ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Шта је родољубива песма? Песма у којој лирски субјект изражава љубав према домовини.

Наведи три дела Бранислава Нушића. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА, СУМЊИВО ЛИЦЕ, ХАЈДУЦИ.

Одлично, ово је знање које поседује ученик после завршеног обавезног осмогодишњег образовања у Србији. Онда исти тај ученик одлучи да потражи посао, јер сматра да је школовање губљење времена. Он већ зна да ради много тога. Најједноставније је, кажу му, потражити посао преко интернет огласа.

,,Аха, лепо…укуцам послови и…“ ПАП!

Преко продавца, оде у попуст за други производ, удес на путу за стадион, нови тарифни систем, биљка која лечи све болести… И тако, после два сата суфровања интернетом, безброј непотребних података преко којих није било могуће прелетети ,,јер – сад могу рећи – споро читам, опет дођох до класичног начина пријављивања на НСЗ. Али, муко моја! Зар оловка и папир нису иза мене?!“

НСЗ

– Молим Вас, попуните пријавни формулар!

,,Часком посла…“

Неколико минута касније

,,…мајку му, шта да пишем овде – интересовања? Све. Хоби – …па зар то није исто?! и ту ћу ставим Све. Познавање језика…А то је лако српски знам од рођења! Или се беше пише Српски? Србски?! грррррр!!!!!!

Ма знаш шта, ћу си нађем посо и без ови папири!“

Три дана касније

– Изволите господине, шеф ће вас сада примити!

,,Ау, где ли сам ово дошо. А, бре, брате, само конобар ћу будем, нећу ги оперишем мозак!“

– Добро дошли! Као што знате, имамо више кандидата са једнаком стручном спремом, али овај вид провере сасвим је уобичајена пракса. Кажите ми нешто о себи?

,,Уф, ово као да сам опет 5. разред!“ …

– Господине, хвала што сте се јавили, али већ сада могу рећи да ми желимо комуникативног кандидата. Верујемо да ћете ви исказати своје способности на неком адекватнијем месту. Желимо Вам много успеха у наредном покушају. И можда не би било лоше да потражите помоћ при попуњавању формулара неког ко познаје све падеже и ко је мало начитанији. Пријатан дан!

,,Види, мајку му, знам све падеже – номинатив: ко?шта? генитив – од кога? од чега? датив – према коме? према чему? …и сад ће он мени да каже да не знам падеже. Ма може он мало да иде у Топоници! И какву везу има читање са тражење посао?! Па, нећу ја д аим читам новине, ни причам бајке, кафу само да послужим!?

Овај мало дужи увод, сасвим добро указује на проблематику с којом се свакодневно срећу наставници српског језика, бар већина нас, која сматра да функционално знање није бубање година рођења писаца, нити наслова дела, ни дефиниција стилских средстава, а још мање правописних и граматичких правила и изузетака од правила.  Шта имам од користи ја као основношколски наставник што мој ученик уме да препозна падеже и њихова значења, ако напише реченицу и у њој падежна грешка карактеристична за беспадежно поднебље у коме живимо? Колико ми је важно да мој средњошколац зна шта је авангарда, и ко су њени представници, ако не схвата да је реч о антиратним правцима и новом виђењу света после рата? На крају, хоће ли им живот зависити од падежа, ликова и праваца?

Сасвим сигурно – живот неће, али квалитет живота и успешност и у послу готово 100% хоће!

Е, сад се већ смеје и она половина вас која је до сада негде хватала смисао написаног! Бићу можда успешнији инжењер, ако сам начитан? Не, бићеш 100% сигурно успешнији инжењер ако имаш богат фонд речи, комуникативан си, спреман за сарадњу и лако преносиш својим радницима оно што желиш. А комуникативност се стиче јавним говорењем, а да би могао да говориш, мораш имати богат фонд речи, а да би до њега дошао, мораш имати читалачку кондицију, тј. могућност да читаш са разумевањем и довољном брзином да ти за једну књигу не треба пола године!

Да се вратимо на почетак. Клинцима читамо бајке пред спавање једва чекајући да они сами почну читати. Онда се првачићи радују својим првим прочитаним књижицама. Затим још годину две као воле да читају, иако су игрице, серије и фарме много интересантније. А баш је видело како родитељи цело вече читају! Онда долази кобни 5. разред и време досадних школских лектира. Додуше, исте наслове читала је и моја баба, али ко ће па да мења програме сваких педесет година! А онда и ови наставници што притискају, као да је читање битно колико и нега зуба! Можеш мислити колко је то шунтаво! Наравно, спасићу ја свог наследника!

Онда се у ово језикомудрованије и нечиталачкоспасаваније укључују и родитељи углавном од 5. разреда творећи симбиотички организам са својим млађахним потомком у чијој се узајамности тачно зна ко шта ради – тата плаћа часове граматике за предстојећи тест, мама чита лектиру која се ради наредне недеље. Затим тата пише домаћи, а мама чита песмицу наглас како би породична узданица запамтила, издекламовала и на породична прса метнула једну петицу да јој се комшинице диве, а рођаци завиде!

А онда ако убеде свог наследника или своју принцезу да је диплома ипак битна, и крене дете у средњу школу, зар ће да дозволе да се дете мучи и чита?! И шта та замишља па тражи да се купе читанке?! Нисам ја бунике кео, па ћу детету за школу књиге да купујем кад му је нови мобилни потребнији. Где сви да имају, а моје дете да нема, читанке ионако ником не требају!

И тако дођосмо до оног малог народа који се дичи највећим сајмом књига у окружењу, а књиге носи као модни детаљ. И сви читају Ека и слушају Боувија…

преузимање

Zašto treba da čitate svakog dana?

Tetka Saveta

Ne morate javno, ali bar priznajte sebi koliko čitate.

Pod ’čitanjem’ se ovde ne misli na FB poruke, uputstva za upotrebu tehničke opreme ili sastava na kutiji keksa. Misli se na knjige ili članke ’teže’ sadržine. Za sve koji su ’instant’ čitači, ovo je važno obaveštenje – čitanje zahtevnijih štiva mnogo vam toga dobrog donosi i bez čitanja mnogo toga propuštate.27144_563269183695418_1650335022_n

Prvo, vežbate mozak, trenirate ga da redovno misli i premišlja, donosi zaključke i prima nove sadržaje koje će ugraditi u već postojeće. Aktivnost mozga možete uporediti sa aktivnošću bilo kog mišića – ako ne vežbate i ne koristite ga, očekuje ga atrofija. Najtačnije bi rekli biolozi: funkcija stvara organ. Ako vam vaš organ kojim mislite treba, morate da čitate. Ako mislite da vam ne treba, onda ništa.

Čitanje umanuje stres. Ništa vas tako dobro ne može odvući od realnosti kao dobar roman, sa pričom koja drži…

View original post 491 more words

Књига утисака

Ове књиге прочитане у детињству, остале су у сећању и данас, па се можда допадну и данашњој деци: