Tag Archive | школски догађаји

Једна сасвим обична прича, Биљана Николић

Срећна сам што могу да поделим још једну кратку школску сцену, коју је приредила, написала и дописала колегиница Биљана Николић за своју школску дружину.

Лица:

Страхиња

Маша

Наставница српског језика

Милица, Страхињина мама

Душан, Страхињин тата

Јелена, Страхињина сестра

Школски психолог

Ученици VII разреда (Сашка, Марија, Ива, Петар, Ђорђе)

 

ПРВА СЦЕНА

(Страхиња, наставница, тата, мама, Јелена)

                                     (Сцена је подељена на два дела: у једном делу је неколико школских  клупа где су смештени ђаци, а у другом делу се налази трпезаријски сто за којим седе Страхињини родитељи и сестра.

             Ефекат искључивања и укључивања светла. Почиње музика.

             Осветљава се учионица. Ученици су на часу и раде писмени задатак из српског језика. Страхиња је у првом плану. Врти оловку по рукама. Поклопац му пада у крило. Покушава да га ухвати, али не успева. Удара о под и котрља се. Сви гледају у њега.

            Чују се кораци. Страхиња не диже поглед. Не мрда, не трепће, не дише. Кораци се успоравају.  Наставница се зауставља поред њега, спушта леву руку на његово десно раме)

           

            Наставница (шапуће): Шта је било, Страхиња? Па ти ниси ни наслов преписао са табле?! У чему је проблем? Зашто не пишеш?

            Страхиња (уплашено): Не знам одакле да почнем.

            Наставница (самоуверено): Од наслова, Моја породица. Потребно је да нам опишеш чланове твоје породице. Како изгледају, чиме се баве, по чему су посебни и зашто их ти волиш. Теби бар не морам да објашњавам како се пише писмени задатак! Хајде, крени полако!

             (Кораци се удаљавају)

             Наставница (гледа на сат): Децо, имате још двадесет минута до краја часа.

             (Сцена се замрачује. Само је Страхиња осветљен)

             Страхиња (води монолог): Ужас! Ово је најстрашнији дан у мом животу! И одакле сада да почнем? Од тате? Шта да пишем о њему? Како је дао отказ пре годину дана јер се разочарао у новинарство, у колеге? Како је у знак протеста престао да се брије и како личи на чудо? Хвала богу, не излази из куће па ме не брука. Али зато по цео дан пише роман. И то на мом компјутеру. Не могу да дођем до рођених игрица. Добро, ајде што је он у очајању, то је његова ствар,али не мора због тога да мучи целу породицу. Кад год седнемо да једемо, он почиње да нам прети. Наставите са читањем

МЕЊАМ ПУБЕРТЕТ ЗА БИЛО ШТА – ПОВОЉНО! Биљана Николић (Ниш)

Пре неколико месеци имала сам задовољство да прочитам овај текст, који је колегиница Биљана припремила на основу брда прочитаних књига за Дан школе у априлу. Стрпљиво сам чекала да ми пошаље коначну верзију и одобри да поделим своје одушевљење текстом  са свим пријатељима овог блога. Ево, уживајте и ви! 🙂

Лица:

Јелена

Алекса

Нина, Јеленина сестра

 Mилица и Миланче, Алексина сестра и брат

Каја, Јеленина мама

Милена, Алексина мама

Петар, Алексин тата

Анка, Алексина бака

Урош, Сања, Каћа, Ања, Филип

       ПРВА ПОЈАВА (Јелена, Јеленина мама Каја, Нина)                    

   ( Каја-савремена Фема. Оптерећена је својим изгледом. Уз песму I like to move it ради вежбе на справи.)                                                                                                                                        

 КАЈА (пуна себе): Ти си лепотица! Ти зрачиш! Сијаш! Све си лепша и лепша!

 Улази ћерка Јелена.

КАЈА: Боже, Јелена! Како то изгледаш?! Месецима сам ти бирала име и мислила да ћеш га и оправдати. А ти, уместо да сијаш као светлост, потамнела си од учења! И, какве су ти то руке? А тек лице? Одакле ти та бубуљица? Дођи, дођи да је видим. Лепо сам ја теби рекла да идеш у соларијум! Ништа се то не би видело!

ЈЕЛЕНА: Али мама, знаш да је соларијум штетан по здравље!

КАЈА (иронично): Штетан по здравље! То си прочитала у оним твојим књигама о Мараји Кери! Ко још данас чита?! Имаш сајтове, комове, четове…

ЈЕЛЕНА: Марија Кири, мама! Сто пута сам ти рекла! Она је позната физичарка и хемичарка и једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

КАЈА:  Ух, јака ствар! Је л измислила она неку antiage крему са Q10 додатком? Девојко, да ли ти схваташ да су научнице out? Ја сам жена у тренду и упућена сам у све што је НОВО. Зато, ја користим најбоље креме и пудере, редовно посећујем козметичарку, једем мусли, јечам, овас, пијем зелени чај уместо воде. Па ја сам докторирала у покушају да зауставим старење и зато ти кажем – У лепом телу, леп дух!

ЈЕЛЕНА: Мама, зар није глупо…

КАЈА:  Шта глупо? Погледај се! Искривила си се као кифла! Ни мало женствености у теби! Угледај се мало на своју сестру! Теби је, Јелена, огледало највећи непријатељ! И макни те шишке, ослепећеш! О Боже, оседећу од тебе! Ма коме ја причам! Губим време са тобом уместо да гледам серију. Немој да ми је неко заузео фотељу!

ЈЕЛЕНА (сама за себе): Не могу да верујем! За нас не постоје шпанска села! Ретко која жена не би тачно одговорила на питања ко су Хуан Карлос, Шехерезада, Онур… Па ми боље познајемо историју и географију Шпаније и Турске од њих самих!А тек reality show? На сваком каналу по неки, од ВЕЛИКОГ МРАКА до ЖИВОТИЊСКОГ БРАКА. Ми обожавамо да живимо туђи живот, јер све што је туђе, оно је и слађе. Што би рекао наш физичар Дарко: „Трава је увек зеленија у туђем дворишту.“ (Седа на столицу, вади огледалце и гледа се.) Зашто си ти мој највећи непријатељ?          Стварно, шта је ово са мном? Стопало ми нарасло два броја, чело ми је масно, нос почео да се криви, а бубуљице нападају ли нападају! Постоје дани када ми све смета, све ме нервира, дође ми да искочим из сопствене коже. Је л то први сигнали да је пубертет почео и код мене? Наставите са читањем

Митровдан, 2012.

Већ се усталила традиција у школи ,,Војвода Пријезда“ у Сталаћу да Митровдан као дан за који се везује рођење Вука Караџића, али и Дан просветних радника, обележавамо сећајући се традиције и обичја.

Ове године тај дан смо обележили организовањем наставе у виду тематског дана ,,Свадба“, који је свечана завршница образовно-васпитног пројекта у нашој школи ,,Јесен стиже, време да се женим“. Наиме, први јесењи зраци, знак су почетка ,,свадбене“ сезоне што нас је мотивисало да многе часове увежемо заједничком темом – свадбени обичаји.

Многи часови били су посвећени свадби, макар само једним својим делићем:

  • српски језик: свадбене лирске народне песме – Зорица Мишова, проф. српског;

zorica svadba

  • енглески језик: упознавање са свадбеним обичајима народа чији језик учимо, 8. разред – Амира Јаковљевић, проф. енглеског;

amira prezentacija

  • историја: Србија од 1903 до 1912. године-етнографски филм ,,Једна сеоска српска свадба“ , 8. разред – Бошко Анђелсковић, проф. историје;

  • грађанско васпитање: Анализа положаја деце у Републици Србији, 8. разред – Бошко Анђелковић;

  • народна традиција: Стари занати (вез, ткање, кујунџија…), 3. разред – Слађана Нагулић, учитељица;

  • драмска секција: мултимедијални перформанс ,,А мустаћи, а женидба!“, ученици старијих разреда-Маја и Зорица, проф. српског;

  • библиотечка секција: израда позивница, плаката, сви разреди – Маја Радоман Цветићанин, проф. српског (библиотекар);

  • хор: свадбене песме, старији разреди – Данијела Антић, проф. музичког;

  • фолклорна секција: играње кола уз музику, млађи разреди – Данијела Живковић, учитељица;

  • музичка култура: обичајне песме – 5. разред, Данијела Антић, проф. музичког;

  • ликовна култура: Сликање ношње, 6. разред – Звонко Ћирић, проф. ликовног;

  • ликовна култура: израда ,,кићанки“, млађи разреди – Весна Весковић, Слађана Поповић, Слађана Нагулић, Данијела Живковић, Лепа Марковић, Јелена Бишевац, учитељице).

Сценарио за завршни час: мултиледијални перформанс А мустаћи, а женидба 

– свадбена церемонија (кићење, саборник, грабена погача…)

– Стара српска свадба – презентација (Маја Радоман-Цветићанин, библиотекар);

maja svadba

– сцена А мустаћи, а мираз – ученици 8. разреда (текст приредила библиотекарка прилагодивши сцену Мираз из познате југословенске телевизијске серије, снимљене у продукцији Телевизије Београд, чији су аутори били режисер Драгослав Лазић и сценариста Душан Савковић;

МИТРОВДАН

Љубав на сеоски начин

 – хор: ,,Свилен конац“ 🙂 – ученици 8. разреда (наставница Данијела);

– фолклор – ученици 4. разреда (учитељица Данијела Живковић);

– уређење простора – деверске пешкире и позивнице доносили сви – и колеге, и ученици :), лутке у свечаним (свадбеним) ношњама – наставница Лела, свадбени накит – ученици 8. разреда (све уредила наставница Маја)

– маме свесрдно помагале и саветом, и делом 🙂

– техничка подршка – камера, рачунар (Влада Зајић, наставник информатике и техничког).

Оно што је у почетку било само занимљива идеја претворило се у прави мали школски пројекат у коме су учествовали многи, а о коме су причали сви – и у школи, и ван ње. Ни сама не очекујући толико од те идеје, са задовољством могу да кажем да се не зна ко је више уживао – ја, срећна што сам мотивисала ученике да се позабаве старим српским обичајима, ученици, који су се уживели у организацију свега или сви остали изненађени да децу још увек нешто може да мотивише! 🙂

Срећна да могу да се похвалим дивним талентованим ученицима и вредним колегама, делим фотографије са вама 🙂

фотографије

Дечја недеља 2012. у ОШ ,,Војвода Пријезда“-Сталаћ

Ове године Дечја недеља планирана је онако како и доликује онима којима је посвећена. Овако – са вееелииииким осмехом, који је изнедрио дивне насмејане догађаје! 🙂

А, да је ово заиста посебна недеља у нашој школи, посведочиће слике и утисци најмлађих, који су говорили зашто воле Дечју недељу! 🙂

Анђела (1. разред): Волим Дечју недељу, јер ме тад терају да цртам по бетону, а обично ми не дају креде да не шарам по зидовима! 🙂

Марко (8. разред): Волим Дечју недељу, јер је то прилика да ми велики поклонимо нешто малима, па макар и само представицу, мада је ова наша ,,Црвенкапа и три прасета“више него кул! А искрено, тада и не одемо на све часове! 🙂

Никола (1. разред): Волим Дечју недељу, јер смо ишли и у сеоску и у школску библиотеку! То је ваљда знак да смо научили да читамо!

Анастасија (2. разред): Много ми се допала приредба и то што су пртваци добили беџеве! Ми смо им ставили, јер смо старији! 🙂

Лазар (4. разред) : Највише ми се допао Дечји вашар! Добро смо трговали и купићемо лопту за наше одељење! 🙂

Текстови за школске приредбе

Дечја недеља, Дан школе, Нова година, Светосавска приредба, Дан језика, Дан писмености, Дан овога и онога, а инспирације има за првих десет година! 🙂 Шта после?

Можда ће текстови које сам на сугестију колеге пронашла на Званичном форуму камерне сцене ,,Миропслав Антић“ Сента, дати идеју за нове оригиналне представице којима ће се генерације поносити! 🙂

Митровдан, 2008.

Обележавање дана рођења Вука Караџића то је уједно и велики празник Митровдан, али и Дан просветних радник, већ се претворило у традицију у нашој школи. Почели смо изложбом старог покуства и изложбом народне лексике сталаћког краја у новембру 2007, а наредне године смо овај дан посветили хајдуцима.

Организовали смо изложбу одеће, наоружања, торбица и другог што је један хајдук имао уз себе, посебно смо се позабавили јатацима, јер је Митровдана хајдучки растанак. Тако смо један део изложбе посветили духовитим веженим натписима који су некад китили зидове српских кухиња.

Имали смо изложбу портрета најпознатијих хајдука (устаника), а све смо завршили књижевно-музичким програмом којим смо све госте подсетили на познате песме хајдучког циклуса, али и на хајдуке новијих времена, баш као у песми Расло ми је бадем дрво

фотографије

У сусрет Европском дану језика

Од 2001. године Савет Европе је установио Европски дан језика, који се обележава 26. септембра. У ОШ ,,Војвода Пријезда“-Сталаћ обележавамо овај дан казивањем стихова на српском, енглеском, француском, руском, ромском и свим другим језицима које познају наши ученици поневши их из породице или учећи у школи и ван ње.

Стихове прати музика народа који говори тим језиком, увек имамо и дивне плесне тачке које сликају дух и других народа из чијих језика знамо само понеку реч. Чаролију духа шпанског, италијанског, грчог и других народа доносе нам чланови школског хора и оркестра, баш као и чланови ритмичке и фолклорне секције, који увек измаме осмех. 🙂

Сада следи још једно сећање на школски догађај забележен у библиорекаркиној бележници. 🙂

фотографије

Дечја недеља, 2008.

Мото Дечје недеље 2008. био је  Слово на дар, па нам је школа била насмејана и распевана веселим словима, а богата и задовољна својим креативним ђацима.

Дечја недеља, 2009.

Програм прославе Дечје недеље у ОШ ,,Војвода Пријезда“-Сталаћ 2009. године био је богат оригиналним и креативним активностима.

Целе недеље паное школе красиле су маске и лутке, које су ученици правили од природних материјала. Током изложбених дана, гласали смо за најбоље радове, а онда смо њихове ауторе и наградили похвалицама и пригодним поклончићима и то на свечаности коју су улепшали најбољи рецитатори наше пколе, као и певачи, играчи и музичари.

Наравно, све смо ово фотографисали. 🙂

Не буди груб, буди друг!

Програм обележавања Дечје недеље у ОШ ,,Војвода Пријезда“-Сталаћ 2008. године, имао је мото оличен у реченици у наслову овог чланка, а идеја је да се против насиља никако не може нсиљем, веч осмесима и благом речи. Зато су наши ученици исписивали најлепше поруке својим другарима и свој деци света, украшавали их, а ми смо њима најпре украсили хол, а онда и  школску библиотеку. Дивно је изгледала испуњена дечјим осмесима и шушкањем лепих речи! 🙂

фотографије