Tag Archive | језик

Вук пред Европом, Бошко Ломовић

„Када се каквој жени не одржавају дјеца,

она надјене дјетету име Вук, јер мисли

да јој дјецу вјештице једу, а на вука

неће смјети ударити. Зато су и мени

овако име надјенули“

 Из Рјечника

И за­то, Ву­че са­мо­у­че,  ви­је­ко­ви за То­бом хра­мљу, јер хром не по­ср­ну док нам име Евро­пом про­но­си­ја­ше. Ма­ле­ни, а са суд­бин­ском гри­жом што смо, и сто пе­де­сет го­ди­на по­сли­је Тво­га упо­ко­је­ња, још не­вје­шти је­зи­ку ко­јем си нас под­у­ча­вао, ево Те и да­нас спо­ми­ње­мо, ис­ку­пљу­јемо се за Кња­же­ве увре­де, Ха­џи­ће­ва ома­ло­ва­жа­ца­ња и Стра­ти­ми­то­ви­ће­ве ана­те­ме. Ако нас од­не­кле гле­даш, про­ци­је­ни ко­ли­ко ва­ља­но то чи­ни­мо.

Срп­ски на­род има свог пре­по­ро­ди­те­ља, ма­ло ко­ји та­ко ра­зно­ли­ког и ра­ди­кал­ног, то­ли­ко ушан­че­ног у те­ме­ље на­ци­о­нал­не кул­ту­ре. Пр­ву књи­гу на­ших пје­са­ма Ти си у сви­јет пу­стио; пр­ву гра­ма­ти­ку на­шег је­зи­ка Ти си са­чи­нио; Тво­је је дје­ло пр­ва збир­ка на­ших ри­је­чи; Тво­је ре­цен­зи­је су пр­ви глас у на­шој књи­жев­ној кри­ти­ци; на­пи­сао си пр­ви бу­квар; пр­ви си уста­нич­ки исто­ри­о­граф и би­о­граф; ро­до­на­чел­ник си на­ше на­у­ке о на­ро­ду.

Без ијед­ног школ­ског свје­до­чан­ства, за­чео си на­шу со­ци­о­ло­ги­ју, па па­ле­о­гра­фи­ју, про­зо­ди­ју, ге­о­гра­фи­ју, ак­цен­то­ло­ги­ју, ди­ја­лек­то­ло­ги­ју, дао ври­јед­не при­ло­ге про­у­ча­ва­њу ме­три­ке на­род­не по­е­зи­је, ста­рог сло­вен­ског је­зи­ка, ма­на­сти­ра, при­ло­ге обра­зов­ној на­ста­ви, ре­пор­та­жи, епи­сто­ли­ци, пру­жио ма­кар и шкр­те по­дат­ке за исто­ри­ју ви­ше на­ших на­у­ка – ме­ди­ци­не, пра­ва, бо­та­ни­ке, зо­о­ло­ги­је, хи­сто­ло­ги­је… Па куд ћеш ви­ше, Ву­че!

Ти си на­шу ду­шу сла­вен­ску и бал­кан­ску Евро­пи пре­по­ру­чио. Нас: чо­ба­не, кме­то­ве, чив­чи­је, хај­ду­ке. Нас: бун­џи­је и гу­сла­ре. По­ста­ли смо ду­хов­на по­сла­сти­ца ро­ман­ти­чар­ској Евро­пи, у кру­го­ви­ма „нај­о­длуч­ни­јих љу­ди, с не­по­ди­је­ље­ним до­па­да­њем“ чи­та­не су на­ше пје­сме – ре­ћи ће Те­ре­за Ал­бер­ти­на Луј­за фон Ја­коб (Талфј). „Не би­смо зна­ли ко­ји би на­род мо­гао по­ка­за­ти та­кво бла­го љу­бав­них пје­са­ма, осим све­те Со­ло­мо­но­ве Пје­сме над пје­сма­ма. Од Хо­ме­ро­вих спје­во­ва на­о­ва­мо не­ма у ци­је­лој Евро­пи ни јед­не по­ја­ве ко­ја би нас мо­гла та­ко ја­сно оба­ви­је­сти­ти о су­шти­ни епа као срп­ска на­род­на пје­сма“ – ди­вио се је­дан од бра­ће Грим. На­ше „про­сте пје­сме“ сти­гле су пред Ге­теа и Кле­мен­са Брен­та, а ве­ли­ки По­љак Адам Миц­ки­је­вич, го­во­ри­ће да смо пред­о­дре­ђе­ни да бу­де­мо „му­зи­чар и пје­сник ци­је­лог сло­вен­ског пле­ме­на“. За Чер­ни­шев­ског су на­ши сти­хо­ви је­дин­стве­на по­е­зи­ја на­род­них ма­са, док за Ни­ко­лу То­ма­зеа има­мо „нај­ста­ри­је, нај­е­пич­ни­је и нај­у­зви­ше­ни­је пје­сме у Евро­пи“.

Пи­сао си Му­шиц­ком ка­ко су спје­во­ви не­пи­сме­них Бал­ка­на­ца те­ма у ди­ја­ло­зи­ма вр­сних умо­ва Вај­ма­ра, Дре­зде­на и Бер­ли­на: „Сад Ни­јем­ци уче срп­ски на­врат-на­нос“. Ен­гелс ће пи­са­ти Марк­су: „Жи­во учих тај је­зик из пје­са­ма ко­је је са­ку­пио Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић“. И та­ко, ви­ше су нас сви­је­том про­сла­ви­ле на­ше на­род­не пје­сме не­го сви­је­тло оруж­је. Еј­ва­лах им!

Је­дан фран­цу­ски сла­ви­ста ће ре­ћи да без Те­бе ро­ман­ти­чар­ска Евро­па не би би­ла што је. Ве­ли­ким Тво­јим тру­дом (а хва­ла и цар­ском цен­зо­ру Јер­не­ју Ко­пи­та­ру!), са­мо за Твог жи­во­та и вре­ме­на, пре­во­ди­ће и из­да­ва­ти на­ше пје­сме: Че­си (Хан­ка и Че­ла­ков­ски), Ни­јем­ци (Тајфл, Гер­хард, Фогл и дру­ги), Ен­гле­зи (Ба­у­ринг и Ме­ре­дит), Фран­цу­зи (Во­јар и До­зен), а још и Ма­ђар Са­кач, Фи­нац Ру­не­берг, По­љак Зо­мор­ски, Рус Гер­бељ…

Ни­че се у мла­до­сти ба­вио пре­ра­дом шест на­ших на­род­них пје­са­ма; ни­су из­ма­кле ни па­жњи ком­по­зи­то­ра Брам­са. Знаш ли, Ву­че, да си био те­ма ди­плом­ског ра­да пје­сни­ка Бло­ка? Ни Пу­шкин ни Про­спер Ме­ри­ме ни­су мо­гли одо­ље­ти пје­сни­штву „ди­вљакâ са бр­до­ви­тог Бал­ка­на“.

Ти си, чо­вје­че, по­кре­нуо и дру­ге у дру­гим зе­мља­ма да са­ку­па­ља­ју и „пе­ча­те“ пје­сме сво­јих на­ро­да и збор­ни­ке по­све­ћу­ју „ува­же­ном и дра­гом Ву­ку“. Чи­не то Ма­ке­дон­ци (Шап­ка­ров, Бу­љев­ски и Ђи­нов­ски), Бу­га­ри (Ге­ров), Укра­јин­ци (Ша­шке­вич, Ва­ги­ље­вич и Го­ло­вац­ки), Ру­му­ни (Аса­ки). А сам си за­пи­си­вач био ма­ке­дон­ских, бу­гар­ских, ру­мун­ских и ал­бан­ских на­род­них пје­са­ма.

Хо­ће­мо да­нас да пи­ше­мо ка­ко го­во­ри­мо и да чи­та­мо ка­ко је за­пи­са­но. А за­пи­са­но је ка­ко си био не­по­ћу­дан вла­сти­ма, и све­тов­ним и ду­хов­ним, да си за жи­во­та га­њан и ври­је­ђан, на­би­је­ђи­ван и ухо­ђен, да је Тво­ја отаџ­би­на би­ла глу­ва за Тво­је ва­па­је и при­је­ко­ре, да си јој сла­ву сви­је­том про­но­сио а гла­до­вао, да си ко­рио са­вре­ме­ни­ке а на­ду по­ла­гао у по­том­ство, до по­сљед­њег да­ха си ра­дио на „пол­зу“ на­ро­да свог и у ду­го­ви­ма умро. Би­ло је ви­до­ви­то­сти у кри­ти­ци Фран­цу­за Ла­бу­ле­ја, упу­ће­ној Тво­јим зе­мља­ци­ма: по­мо­зи­те за жи­во­та чо­вје­ку ко­ји вас је про­сла­вио, а не да вас по­сли­је ухва­ти ма­ни­ја за по­ди­за­њем мер­мер­них спо­ме­ни­ка.

Ни­ко у свом се­лу ни­је по­стао ха­џи­ја, па ни­си ни Ти, ма­кар се и Ву­ком звао. Али си од европ­ских ака­де­ми­ја и на­уч­них дру­шта­ва до­био, Ву­че са­мо­у­че, 16 ди­пло­ма, од вла­да­ра три злат­не ме­да­ље, че­ти­ри ор­де­на и два злат­на пр­сте­на. Удо­сто­ји­ли су те члан­ством, али и са­ми би­ли удо­сто­је­ни: Беч­ка ака­де­ми­ја на­у­ка, Бер­лин­ска ака­де­ми­ја, Књи­жев­но одје­ље­ње Пе­тро­град­ске ака­де­ми­је, Пе­тро­па­влов­ско дру­штво љу­би­те­ља ру­ске књи­жев­но­сти, Уче­но дру­штво Кра­ков­ског уни­вер­зи­те­та, Ти­рин­шко-сак­сон­ско дру­штво за ис­пи­ти­ва­ње отаџ­бин­ских ста­ри­на, Ге­тин­ген­ско уче­но дру­штво, Дру­штво за исто­ри­ју Им­пе­ра­тор­ског мо­сков­ског уни­вер­зи­те­та, Оде­ско дру­штво љу­би­те­ља исто­ри­је и ста­ри­на, Дру­штво срп­ске сло­ве­сно­сти, Им­пе­ра­тор­ски хар­ков­ски уни­вер­зи­тет, Африч­ки ин­сти­тут у Па­ри­зу за уки­да­ње роп­ства, Ру­ско ге­о­граф­ско дру­штво, Дру­штво за по­вје­сни­цу и ста­ри­не ју­го­сло­вен­ске у За­гре­бу, Дру­штво љу­би­те­ља књи­жев­но­сти Мо­сков­ког уни­вер­зи­те­та, По­же­шка жу­па­ни­ја… Ма­ло ли је, Ву­че!

При­је 154 го­ди­не иза­бран си за чла­на Ма­ти­це илир­ске и по­ча­сног гра­ђа­ни­на За­гре­ба.

При­је 192 го­ди­не до­ди­је­љен Ти је по­ча­сни док­то­рат фи­ло­зо­фи­је у Је­ни, као „пре­бла­го­род­ном и ве­ли­ко­у­че­ном му­жу“.

Мно­ги од нас, ко­ји тек за ово са­зна­је­мо, са за­ка­шње­њем Ти че­сти­тамо!

Из ,,Завичајног буквара“, Мошо Одаловић

Реци ми то на српском

Нико нам није крив. Сами унакажавамо народни и књижевни говор. Скоројевићки, „еуропејски“, да не бисмо били „прости пред светом“. Шта нас се тиче што се учена Европа 19. века дивила чобанском језику наших народних песама. Презиремо га „у име напретка“ и „бољег разумевања“ са светом, или да не будем прост ради адекватне комуникације! Небитно је што се међу собом не разумемо. Телевизија предњачи у „унапређивању“ језика, а остали је помно следе. Па докле се стигне!

___________________________________________________________

 „СРПСКЕ“ РЕЧИ НАШИХ ТЕЛЕВИЗИЈА   ПРЕВОД НАСРПСКИ ЈЕЗИК

Агонија                                             Самрт, умирање

Адаптација                                       Прилагођавање

Адекватно                                        Одговарајуће

Аванс (аконтација)                         Предујам

Акорд                                                Сазвучје

Аналогија                                         Сличност

Анекс                                                 Додатак, допуна

Анектирати                                      Припојити силом

Антагонизам                                    Противљење, трвење

Анулирати                                        Поништити, оповргнути

Апропо (à propos)                           У вези с тим

Аргумент                                          Чињеница

Багателан                                          Јефтин, неважан

Бенефиција                                       Корист, повлашћење

Бизаран                                             Чудан, необичан                                        

Бламажа                                            Срамота, ругло

Бруталан                                           Груб, напрасит

Валидан                                            Пуноважан, неоспоран

Валоризација                                   Вредновање

Вентил                                               Одушак

Виталан                                             Животав, крепак, живахан

Гајба                                                  Кавез, затвор (пренос. знач.)

Галантан                                           Углађен, отмен, удворан

Галиматијус                                     Несувислост, збрка (у говору)

Глазура                                             Превлака, глеђ цакловина

Гунгула                                             Метеж, врева, ломљава

Дегустирати                                     Пробати, кушати

Дезавуисати                                     Оцрнити (неког), утерати у лаж

Депонент                                          Улагач

Деранжирати                                   Пореметити, осујетити, ометати

Дескрипција                                     Опис

Дефинитивно                                   Коначно

Дерогирање                                      Поништавање, укидање

Директно                                          Непосредно

Дистанца                                          Одстојање, размак

Дистинкција                                    Разлика

Дистрибуција                                  Подела. расподела

Донатор                                            Дародавац

Ђаконија                                           Посластица

Ђилкош                                             Обешењак, ветрогоња

Ђувегија                                           Вереник, младожења, муж

Ђулистан                                          Ружичњак

Ђутуре                                              Уцело, уједно

Ђутурум                                           Неспособан, онемогао, оронуо

Евидентно                                        Очито, очигледно

Егал, егализовати                           Једнак, уједначити

Егзактан                                            Тачан, неоспоран

Егзистенција                                    Постојање, опстанак

Едукација                                         Образовање

Еквивалентан                                  Једнак, исте вредности

Ексклузивно                                     Искључиво  

Елеватор                                           Подизач

Емпатија                                           Самилост, саосећање

Енормно                                            Огромно

Епидемија                                        Зараза, рéдња

Епоха                                                 Раздобље

Ескалирати                                       Надоћи, повећати се                                 

Етика, етично                                  Морал, морално

Жакет                                                Капутић, прслук

Жардињера                                      Посуда за цвеће

Женирати (се)                                 Досађивати, устручавати (се)

Жовијалан                                        Весео, ведар, дружеван

Заинтачити                                       Наваљивати, упорно захтевати

Заштопати                                        Закрпити, зачепити

Зијан                                                  Штета, квар, губитак

Зихер                                                 Сигуран, поиздан

Избалансирати                                Уравнотежити

Илузија                                             Самообмана, варка

Имиџ                                                  Изглед

Империја                                          Царство                                                        

Имплементација                             Извршење, примена

Импликација                                    Спој, веза, сплет

Импресија                                        Утисак, доживљен осећај

Инаугурација                                   Устоличење, увођење у положај

Ингеренција                                     Утицај, уплитање у нешто

Индикација                                      Знак, обележје, указивање

Индиректно                                      Посредно

Индиција                                          Предзнак                                          

Иницијални                                      Почетни

Инклузија                                         Укључивање                                   

Инспирација                                    Надахнуће

Институција                                     Установа                                          

Интернационалан                           Међународни

Интродукција                                  Увод, најава

Интуиција                                        Предосећање

Инфицирати                                     Заразити

Инцидент                                          Изгред, немио случај

Иритирати                                        Дражити, подбадати

Иронија                                             Поруга

Јавашлук                                           Неодговорност, немарност

Јапија                                                 Грађа

Јогунаст                                            Тврдоглав, својеглав

Јубилеј                                              Годишњица

Каузалан                                           Узрочан

Кеш                                                    Готовина (новац)

Колатералан                                     Побочни, покрајни, попратни

Комеморација                                  Помен, даћа

Комуницирати                                 Разговарати, одржавати везу                              

Конверзација                                   Разговор

Конверзија                                       Преобраћање, промена

Конзумирати                                   Појести, потрошити                                  

Конзистентно                                  Постојан, трајан, сталан

Консеквентан                                  Следећи, који је по реду

Контакт                                             Дотицање, додир

Конфузан                                          Збркан. збуњен

Концентрисати (се)                        Усредсредити (се)

Коректно                                          Тачно, исправно    

Корзо                                                 Шеталиште

Креирати                                          Стварати                              

Круцијално                                      Главно, кључно

Кулирати                                          Уживати

Латентно                                           Скривено, потајно

Легално                                             Законито

Легитимно                                        Оправдано, праведно

Лимит                                                Ограничење

Лојалан                                             Веран, одан                                                             

Лукративан                                      Уносан

Махинација                                      Лукавство, подвала, интрига

Махинално                                       Нехотично, несвесно

Медијатор                                        Посредник (у разговору, преговору)

Медиј(ум)                                         Средина, подручје

Мелодија                                          Напев

Мизерија                                           Беда, достојно презира

Мориторинг                                     Надгледање

Мултипликација                             Умножавање

Номинација                                      Именовање

Ноншалантан                                   Немаран, нехајан

Нотар                                                 Бележник

Нотирати                                          (За)писати, бележити

Ноторан                                            Општепознат

Нутритиван                                      Хранљив

Оваплотити                                      Утеловити

Одијум                                              Мржња, омраза

Опсервација                                     Опажање, мотрење

Опскурно                                          Тамно, мрачно, магловито

Опструкција                                     Онемогућавање (начин борбе)

Оралан                                              Уснени, усни

Осцилација                                       Колебање, њихање

Паралелно                                        Упоредно

Партикуларан                                  Посебан

Перформанс                                     Представа

Позиција                                           Положај

Популација (лат. populus)            Становништво, људство, житељи

Постер                                               Плакат

Преферирати                                   Више волети

Превенција                                       Предусретање, спречавање

Продукција                                      Производња

Променада                                        Шеталиште. шетња

Промоција                                        Представљање

Промптно                                         Брзо, спремно, окретно                                        
Радикалан                                         Коренит, темељан

Рапидно                                            Брзо

Реакција                                            Одзив

Реалан                                               Стваран, збиљски, прави

Ревидирати                                       Преиспитати, поправити

Рекреација                                       Окрепа, опоравак, разонода

Ресурс                                                Средства, залихе, извори

Рефрен                                              Припев

Руралан                                             Сеоски, сељачки, пољски

Самит                                                Скуп, састанак на врху

Сатисфакција                                   Задовољење

Секуларан                                        Светован, нецрквен

Селекција                                         Одабирање, разврставање

Сензација                                          Утисак, осећај, снажан дојам

Сепаратан                                         Издвојен, излучен, одвојен

Сертификат                                    Уверење, сведочанство

Симпатичан                                     Мио, драг, допадљив

Спонзор                                            Покровитељ, заштитник

Стајлинг                                            Изглед споља

Статус                                               Положај, прилике

Суицид                                              Самоубиство

Супер                                                 Лепо, одлично, красно

Тајминг                                             Право време

Таленат                                             Природни дар, надареност

Таман                                                Баш тако, сасвим, тек што

Тангирати                                         Дотицати, погађати

Тандем                                              Пар (двоје, две, двојица)

Тестамент                                         Опорука, завештање

Тривијалан                                       Прост, обичан, безначајан

Ћилим                                               Простирач

Ћифта                                                Шкртац, малограђанин

Ћошак                                               Угао

Ћувик                                                Брежуљак, главица

Узурпација                                       Отимање, посезање у туђа права

Универзалан                                    Свеопшти, свеобухватан, свестран

Ујдурма                                             Смицалица, подвала

Унисоно                                            Једногласно

Унификација                                   Уједначавање, једнообразност

Уравниловка                                    Нивелација, уједначавање

Ургентан                                           Хитан, неодгодив

Утаначити                                        Уговорити, договорити се

Факат                                                 Чињеница

Факултативан                                  Необавезан

Фалити                                              Недостајати, мањкати

Фалсификовати                               Кривотворити, патворити

Фалш                                                 Лажан, погрешан

Фалта                                                 Набор

Фама                                                  Гласина

Фантазија                                         Машта, сањарење

Фијаско                                             Пропаст, неуспех,

Финиш                                              Завршница, коначница

Фокус                                                Жижа, средиште

Фокусирати (се)                              Усмерити (се)

Форма                                                Облик, лик, вид

Фрајер                                               Битанга, готован…итд.

Хазард                                               Ризик, смео покушај

Халуцинација                                  Привиђење

Хармонија                                        Склад, слагање

Херпес                                               Лишај, косопасица

Хетероген                                         Неједнак, разнородан

Хоспитализовати                            Сместити у болницу

Хефтати                                            Прибадати, причвршћивати

Чивија                                               Клин

Чивилук                                            Вешалица

Чикара                                               Шољица

Центар                                               Средиште

Церемонија                                      Обред, свечан чин

Циговати                                          Набирати (тканину)

Цинизам                                            Бестидност, дрскост

Циркулација                                    Опток, колање

Цурик                                                Натраг

Џаба                                                   Бесплатно

Џентлмен                                          Отмен човек, господин

Џумбус                                              Неред, вика, бука

Џумле                                                Скупа, сви заједно

Шаблон                                             Калуп, узорак

Шизма                                               Раскол, расцеп

Шихта                                               Смена, радно време групе

Шлафрок                                          Кућна хаљина

Шпанцир                                          Шетња

Шпарати                                           Штедети, чувати

Шпекулисати                                   Шићарити                                        

Шпиковати                                       Надевати (месо, на пр.)

Шрафцигер                                      Одвртка, одвртач

Шпиц                                                 Шиљак

Штекер                                              Утикач

Припремио

Бошко Ломовић

Дан матерњег језика

Дан матерњег језика – 21. фебруар није само један дан у календару када говоримо о значају очувања матерњег језика, а онда одемо кући и наставимо да калемимо лајкове, консеквенце, департмане и зачињујемо то тренеркама, војникињама, бацачицама и другим чудесима.

Размислите!

Дан било чега није измишљен да би славио то у чију је част покренут, већ својим постојањем обично подсећа на угроженост. Српски језик јесте угрожен, али не другим језицима и утицајима, већ накарадним правилима и ,,силовањем“.

Недавно сам присуствовала трибини о положају жена у разним народима и много ми је засметало стално истицање психолошкиња, феминисткиња, боркиња… Уместо да усмерим пажњу на тему, ја сам размишљала о упирању тих младих жена да свима ,,утуве“ у главу како су жене равноправне. Не знам зашто, ваљда је тако највидљивије, ту су равноправност желеле да нагласе лексиком.

Сматрајући да је човек видљив онолико колико својим делима говори, предложила сам им да не ,,силују“ језик и буду борци, а не боркиње, али уметнице, новинарке, докторке, професорке… Језик је сам препознао равноправност и дозволио употребу адекватних речи онде где су заиста природно срасле са говорницима, њиховим навикама, понашањем, свакодневицом. Онде где то још није тако, и језик је пружио отпор. Језик се не може преварити,  препознаје лажњаке без грешке!

Размислите!

У међувремену, желим да поделим дивне реченице беседе која је уметнички текст Милета Медића често приписиване Стефану Немањи (историјском а не уметничком лику).

Кликни на слику и читај Завештање Стефана немање, Милета Медића

У сусрет Вуковој недељи

Духовна и материјална култура нашег народа

бранила се мачем и пером

Када је самоуки хроми Србин крочио на европску културну сцену, којом се шепурила европска елита, нико се није надао да ће открити кулутрну ризницу насред Балкана. Чак и обичне бечке праље говориле су деци својих госпођа да тамо преко Саве и Дунава живи једно племе дивљака које прождире живе људе и да се отуда они који залутају не враћају. А онда се појавио ћопави безобразник и запевао Хомеровим језиком спустивши културну елиту Европе у наклон.

Сами несвесни богатства које поседујемо, вековима га олако поклањамо другима. Шта српском сељаку значи реч, она проста, која извире из његовог завичаја, из срца, мајчиног говора. Ако се не стиди дулека, наћви, карличета, међе, њиве, бразде, резе…сигурно се и не хвали њима, не схватајући исконски звук предака и вредност нематеријалне културе које поседује.

Ретки ипак препознају лепоту завичајног говора, драж српске ћирилице, изванредност српског народног песништва, па се животом заложе да је заштите. Немају често одобравања ни међу својим сународницима, којима је ћирилица знак заосталости, народна песма глупост, а звук гусала национализам. Ипак, праве вредности наше културе несмањено зраче, јер само такве вредности могу да опстану и трају кроз векове.

Нападају нам ћирилицу, језик разлажу, у навике туђинство уводе. Једнако снажно и страшно разваљују нам цркве, гробља, школе… Ипак, још увек се бранимо. А све док се чује глас бранитеља, нада постоји.

Грађење речи

Намеравала сам да напишем ову лекцију, али сам онда нашла одличну презентацију коју су урадиле колеге из ОШ,,Краљ Петар I” из Ниша – Снежана Савић, Душица Манојловић и Ненад Јовановић, и која је уврштена у Базу знања Креативне школе.

Одлична је и занимљива, урађена у виду игрице, верујем да ће вам се више допасти од лекције. 🙂

tvorba reci

 

Писменост Старих Словена

Не улазећи у теорије о досељавању Словена и њиховој прапостојбини у које се уплићу и теорије о њиховом староседелаштву, наша прича о писмености Словена почиње у 9. веку када су словенска племена насељавала Европу и говорила сличним језицима груписаним у три језичке групе:

  • западнословенска група језика: лужичкосрпски (данас сачуван у Немачкој), пољски, чешки и словачки (полапски са кашупским део ове групе, али изумро);
  • јужнословенска група језика: српски, хрватски, словеначки, македонски, бугарски;
  • источнословенска група језика: руски, белоруски, украјински.Slavic_peoples_6th_century_historical_map

Словени су били посебно везани за природу, сточари, па су се у складу са својим потребама и кретали. Трагови њихове културе нису најбоље сачувани, јер су писали цртама и резама, непознатим тадашњем европском интелекатулацу, чија свест као основу светске цивилизације види Грчку и Рим. Ипак, Слово о писменима Црнорисца Храбра говори да су били писмени и пре Ћирила и Методија, мада о систематској писмености нема речи, јер им није ни била потребна – богата култура и религијски живот живо су се чували и предавали усменим предањем → Стари Словени.

Откуда онда Ћирило и Методије, Грци, међу Словенима и зашто за њих везујемо словенску писменост?

Словени су били многобошци и нашли су се окружени хришћанством са свих страна. У њихове крајеве долазили су мисионари и са истока, и са запада, са жељом да их покрсте, али нудили су само проповеди на два званична језика – грчком и латинском.

Хришћанство у 9. веку није било подељено, али су се јасно издвојила два центра – један у Риму (службени језик латински) и други у Цариграду (службени језик грчки). Библија је била преведена једино на ова два службена језика тадашње Европе, па су зато и мисионари који су долазили међу Словене, могли да проповедају библијску причу само на тим језицима.

Један од словенских вођа, моравски кнез Растислав (Моравска је била у данашњој Словачкој) одлучио је да његов народ прими хришћанство, али само од оних мисионара који буду донели књиге разумљиве његовим људима. Дакле, било је потребно све богослужбене књиге превести на словенски језик.

Често кажем својим ђацима да је СМС кнеза Растислава 🙂 отишаи и у Рим, и у Цариград, али је цар Михаило у Цариграду изгледа имао бољу конекцију 🙂

Цар Михаило обновио је Цариградски универзитет, који је постојао још од 4. века, а један од предавача био је Константин Филозоф (монах Ћирило) као и његов брат Методије. Њих двојица били су Грци, родом из Солуна, а познавали су језик Словена из околине свог родног града, јер су Словени долазили до крајњег југа Балкана. Како су већ имали искуства са покрштавањем, јер су раније учествовали у Хазарској мисији, цару су се учинили савршеним за нову мисију – Моравску.

Први задатак моравских мисионара је био да преведу богослужбене књиге на словенски језик. Познајући словенски језик и његов гласовни систем, Ћирило и Методије су из грчког писма издвојили потребне знакове и прилагодили их словенском језику стварајући тако прво словенско писмо – ГЛАГОЉИЦУ, којом су исписали преводе првих словенских богослужбених књига.

2

Језик тих књига познат је данас у науци као СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. На ово писмо превели су све потребне богослужбене књиге и 863. стижу у Моравску одакле се почиње ширити хришћанство у све крајеве где су живели Словени.

Треба схватити да је писменост била намењена богослужбеним пословима, дакле стварана је за потребе цркве и евентуално комуникацију са суседним народима, дакле писменост је била потребна цркви и држави. Обичан човек, сточар, пољоприведник, који живи у родовском друштвеном уређењу, а у наредним вековима у феудалном, још дуго неће имати потребу да буде писмен – нема сопствене поседе, не мора да уписује своју имовину, осим да преброји стоку, да види кад треба да спусти стоку са планине из катуна у своје село и сл. Истовремено, како је у човековој природи да се дружи, да разговара, глагоља, али и да ствара, тако су и ти неписмени обични људи давали себи одушка од суровог живота проводећи време у друштву, причајући и певајући. Неки даровитији међу њима успевали су да их засмеју, да им задрже пажњу узбудљивим причама о бојевима, да их очарају чудесним бајкама или орасположе задиркујућим љубавним песмама. Ни то није било потребно записати, јер се лако памтило и увек је било оних који су то сваки следећи пут још животније и лепше испричали или испевали. Тако је настајала НАРОДНА(УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ на језику који је као жива творевима пратио све промене у народном говору.

Паралелно са животом народним, живела је и црква, али у суровим временима освајања, покрштавања, верских ратова, свако записано слово било је од животне важности. Зато се записано није мењало, чак ни када је писани језик понегде почео да се разликује од говорног. Једино је глагољица у истом веку када је настала, попримила мало једноставнију форму. Ученици Ћирила и Методија већ у 9. веку створили су ћирилицу, која надаље прати књижевни језик словенских племена.

3

Презентацију о почецима словенске писмености припремили колеге Данијела Алексић, Татјана Цвејић и Божидар Говедарица из ОШ,, Жарко Зрењанин“ Бока(ушла у Базу знања Креативне школе) а овде је њен део:

 Овде ћемо застати, а као увод за нову лекцију о развоју српског књижевног језика до 19. века позивам вас да погледате презентацију колегинице Тање Крповић. 🙂

Мирослављево јеванђеље

На интернет страници Мирослављево јеванђеље насталој у сарадњи са Задужбином Светог манастира Хиландара  може се погледати дигитални приказ Мирослављевог јеванђеља, најзначајнијег споменика српскословенског језика. Настао у 12. веку, овај средњевековни српски рукопис спаја векове делећи судбину народа у ком је настао – селили су га, спашавали пред ратовима, бомбардовањима, крађама, својатањима… да би се данас чувало у посебној комори, у Народном музеју у Београду.

Мирослављево јеванђеље УНЕСКО је ставио на листу Памћење света (Memory of the World) што је још једна потврда изузетног значаја и вредности, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечанства.

Дигитални приказ и још понешто → Мирослављево јеванђеље

Заменице

Чудо са заменицама почело је у петом разреду када смо радили именичке. Ни тада нисмо баш схватили како гласи номинатив од НАС, али некако смо их препознавали у тексту. Забава је сада постала хаотичнија, јер смо управо данас сазнали да има и неких других тотално истих онима које знам, само су сад придевске. И како ја све то да разликујем?

Верујем да овако размишљају ђаци мог омиљеног одељења, па да мало олакшам муке и њима, и другим заинтересованим ,,шестацима“.

                                                                  ЗАМЕНИЦЕ

АНА пева.                                                                              ЛЕПА Ана пева.

Ана је именица, уместо ње може ОНА                      Лепа је придев, уместо њега може др. реч

ОНА пева.                                                                            НЕКА (ОНА/ТА…) Ана пева.

ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ                                       ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ

ПОКАЗНЕ ( тај, такав, толики, оволики…)

ПРИСВОЈНЕ (мој, твој, његов, њен, свој…)

ЈА                       КО?ШТА? – упитне                                  УПИТНО-ОДНОСНЕ (који, чији, какав…)

ТИ                     НЕКО/ НЕШТО – недоређене            НЕОДРЕЂЕНЕ (на не…стоје уз именицу)                                                                      (на НЕ)

ОНА                  НИКО/ НИШТА – одричне                 ОДРИЧНЕ (на ни …стоје уз именицу)

ОНО                  (*НИ ОД КОГА…) ПАЗИ!                       ОПШТЕ (свакакав, ма какав…стоје уз именицу)

МИ                     СВАКО/СВАШТА –  опште

ВИ                        вет је опште, почетак имена сличан)

ОНИ

ОНЕ

ОНА

СЕБЕ, СЕ

↓                                                           ↓

личне                                             неличне

(познато)                                    (непознато)

РАЗЛИКУЈ!!!!

   Зи – неодређена

Неко је дошао.  (сама стоји, понаша се као именица)

    Зп – неодређена

Неки човек је дошао.  (стоји уз именицу, понаша се као придев)

    Зи – општа

Свако воли чоколаду. 

   Зп – општа

Свако дете воли чоколаду.

Пази!

Ако заменица стоји сама и уместо ње можеш да кажеш именицу, онда је именичка (на НЕ-неодређена, на НИ – одрична, на СВ-општа…).
Ако стоји поред неке именице, и уместо ње ожеш д акажеш придев, онд аје заменица придевска и има сличне почетке (на НЕ-неодређена, на НИ – одрична, на СВ-општа…)

Именичке и придевске – сличне (неодређене – не, одричне – ни, опште – св, упитне ко?шта?

Придевских има још – присвојних, показних и упитне могу да буду односне.

Moderni srpsko-nemački

Nemački, zašto da ne?!

Moderni srpsko-nemački

Počev od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja – nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije. Konsultovali smo srpske i nemačke standardne rečnike, rečnik Milana Vujaklije, ali i duhovita tumačenja ljubitelja slenga.

Frajer

Rečnik Matice srpske je, još u starom izdanju, definisao frajere kao „besposlene mlade ljude nedoličnog ponašanja, mangupe, huligane“ pa i kao „budale“. E onda je preokret nastao sedamdesetih, a osvedočen je u filmu „Mlad i zdrav kao ruža“ Jovana Jovanovića. Dragan Nikolić glumi neviđenog frajera (besposlenog huligana, kriminalca) koji, ne lezi vraže, uz to „pozajmljuje dobra kolica“ i „šeta dobre ribone“. Iako je film kasnije nekim čudom pojeo mrak na 35 godina, pozitivno značenje reči „frajer“ se proširilo.

Na to bi se Nemci, verovatno, nasmejali. U nemačkom je frajer (freier) bio i ostao izraz za muškarca koji…

View original post 2.080 more words