Tag Archive | језик

У сусрет Вуковој недељи

Духовна и материјална култура нашег народа

бранила се мачем и пером

Када је самоуки хроми Србин крочио на европску културну сцену, којом се шепурила европска елита, нико се није надао да ће открити кулутрну ризницу насред Балкана. Чак и обичне бечке праље говориле су деци својих госпођа да тамо преко Саве и Дунава живи једно племе дивљака које прождире живе људе и да се отуда они који залутају не враћају. А онда се појавио ћопави безобразник и запевао Хомеровим језиком спустивши културну елиту Европе у наклон.

Сами несвесни богатства које поседујемо, вековима га олако поклањамо другима. Шта српском сељаку значи реч, она проста, која извире из његовог завичаја, из срца, мајчиног говора. Ако се не стиди дулека, наћви, карличета, међе, њиве, бразде, резе…сигурно се и не хвали њима, не схватајући исконски звук предака и вредност нематеријалне културе које поседује.

Ретки ипак препознају лепоту завичајног говора, драж српске ћирилице, изванредност српског народног песништва, па се животом заложе да је заштите. Немају често одобравања ни међу својим сународницима, којима је ћирилица знак заосталости, народна песма глупост, а звук гусала национализам. Ипак, праве вредности наше културе несмањено зраче, јер само такве вредности могу да опстану и трају кроз векове.

Нападају нам ћирилицу, језик разлажу, у навике туђинство уводе. Једнако снажно и страшно разваљују нам цркве, гробља, школе… Ипак, још увек се бранимо. А све док се чује глас бранитеља, нада постоји.

Грађење речи

Намеравала сам да напишем ову лекцију, али сам онда нашла одличну презентацију коју су урадиле колеге из ОШ,,Краљ Петар I” из Ниша – Снежана Савић, Душица Манојловић и Ненад Јовановић, и која је уврштена у Базу знања Креативне школе.

Одлична је и занимљива, урађена у виду игрице, верујем да ће вам се више допасти од лекције. 🙂

tvorba reci

 

Писменост Старих Словена

Не улазећи у теорије о досељавању Словена и њиховој прапостојбини у које се уплићу и теорије о њиховом староседелаштву, наша прича о писмености Словена почиње у 9. веку када су словенска племена насељавала Европу и говорила сличним језицима груписаним у три језичке групе:

  • западнословенска група језика: лужичкосрпски (данас сачуван у Немачкој), пољски, чешки и словачки (полапски са кашупским део ове групе, али изумро);
  • јужнословенска група језика: српски, хрватски, словеначки, македонски, бугарски;
  • источнословенска група језика: руски, белоруски, украјински.Slavic_peoples_6th_century_historical_map

Словени су били посебно везани за природу, сточари, па су се у складу са својим потребама и кретали. Трагови њихове културе нису најбоље сачувани, јер су писали цртама и резама, непознатим тадашњем европском интелекатулацу, чија свест као основу светске цивилизације види Грчку и Рим. Ипак, Слово о писменима Црнорисца Храбра говори да су били писмени и пре Ћирила и Методија, мада о систематској писмености нема речи, јер им није ни била потребна – богата култура и религијски живот живо су се чували и предавали усменим предањем → Стари Словени.

Откуда онда Ћирило и Методије, Грци, међу Словенима и зашто за њих везујемо словенску писменост?

Словени су били многобошци и нашли су се окружени хришћанством са свих страна. У њихове крајеве долазили су мисионари и са истока, и са запада, са жељом да их покрсте, али нудили су само проповеди на два званична језика – грчком и латинском.

Хришћанство у 9. веку није било подељено, али су се јасно издвојила два центра – један у Риму (службени језик латински) и други у Цариграду (службени језик грчки). Библија је била преведена једино на ова два службена језика тадашње Европе, па су зато и мисионари који су долазили међу Словене, могли да проповедају библијску причу само на тим језицима.

Један од словенских вођа, моравски кнез Растислав (Моравска је била у данашњој Словачкој) одлучио је да његов народ прими хришћанство, али само од оних мисионара који буду донели књиге разумљиве његовим људима. Дакле, било је потребно све богослужбене књиге превести на словенски језик.

Често кажем својим ђацима да је СМС кнеза Растислава 🙂 отишаи и у Рим, и у Цариград, али је цар Михаило у Цариграду изгледа имао бољу конекцију 🙂

Цар Михаило обновио је Цариградски универзитет, који је постојао још од 4. века, а један од предавача био је Константин Филозоф (монах Ћирило) као и његов брат Методије. Њих двојица били су Грци, родом из Солуна, а познавали су језик Словена из околине свог родног града, јер су Словени долазили до крајњег југа Балкана. Како су већ имали искуства са покрштавањем, јер су раније учествовали у Хазарској мисији, цару су се учинили савршеним за нову мисију – Моравску.

Први задатак моравских мисионара је био да преведу богослужбене књиге на словенски језик. Познајући словенски језик и његов гласовни систем, Ћирило и Методије су из грчког писма издвојили потребне знакове и прилагодили их словенском језику стварајући тако прво словенско писмо – ГЛАГОЉИЦУ, којом су исписали преводе првих словенских богослужбених књига.

2

Језик тих књига познат је данас у науци као СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. На ово писмо превели су све потребне богослужбене књиге и 863. стижу у Моравску одакле се почиње ширити хришћанство у све крајеве где су живели Словени.

Треба схватити да је писменост била намењена богослужбеним пословима, дакле стварана је за потребе цркве и евентуално комуникацију са суседним народима, дакле писменост је била потребна цркви и држави. Обичан човек, сточар, пољоприведник, који живи у родовском друштвеном уређењу, а у наредним вековима у феудалном, још дуго неће имати потребу да буде писмен – нема сопствене поседе, не мора да уписује своју имовину, осим да преброји стоку, да види кад треба да спусти стоку са планине из катуна у своје село и сл. Истовремено, како је у човековој природи да се дружи, да разговара, глагоља, али и да ствара, тако су и ти неписмени обични људи давали себи одушка од суровог живота проводећи време у друштву, причајући и певајући. Неки даровитији међу њима успевали су да их засмеју, да им задрже пажњу узбудљивим причама о бојевима, да их очарају чудесним бајкама или орасположе задиркујућим љубавним песмама. Ни то није било потребно записати, јер се лако памтило и увек је било оних који су то сваки следећи пут још животније и лепше испричали или испевали. Тако је настајала НАРОДНА(УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ на језику који је као жива творевима пратио све промене у народном говору.

Паралелно са животом народним, живела је и црква, али у суровим временима освајања, покрштавања, верских ратова, свако записано слово било је од животне важности. Зато се записано није мењало, чак ни када је писани језик понегде почео да се разликује од говорног. Једино је глагољица у истом веку када је настала, попримила мало једноставнију форму. Ученици Ћирила и Методија већ у 9. веку створили су ћирилицу, која надаље прати књижевни језик словенских племена.

3

Презентацију о почецима словенске писмености припремили колеге Данијела Алексић, Татјана Цвејић и Божидар Говедарица из ОШ,, Жарко Зрењанин“ Бока(ушла у Базу знања Креативне школе) а овде је њен део:

 Овде ћемо застати, а као увод за нову лекцију о развоју српског књижевног језика до 19. века позивам вас да погледате презентацију колегинице Тање Крповић. 🙂

Мирослављево јеванђеље

На интернет страници Мирослављево јеванђеље насталој у сарадњи са Задужбином Светог манастира Хиландара  може се погледати дигитални приказ Мирослављевог јеванђеља, најзначајнијег споменика српскословенског језика. Настао у 12. веку, овај средњевековни српски рукопис спаја векове делећи судбину народа у ком је настао – селили су га, спашавали пред ратовима, бомбардовањима, крађама, својатањима… да би се данас чувало у посебној комори, у Народном музеју у Београду.

Мирослављево јеванђеље УНЕСКО је ставио на листу Памћење света (Memory of the World) што је још једна потврда изузетног значаја и вредности, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечанства.

Дигитални приказ и још понешто → Мирослављево јеванђеље

Заменице

Чудо са заменицама почело је у петом разреду када смо радили именичке. Ни тада нисмо баш схватили како гласи номинатив од НАС, али некако смо их препознавали у тексту. Забава је сада постала хаотичнија, јер смо управо данас сазнали да има и неких других тотално истих онима које знам, само су сад придевске. И како ја све то да разликујем?

Верујем да овако размишљају ђаци мог омиљеног одељења, па да мало олакшам муке и њима, и другим заинтересованим ,,шестацима“.

                                                                  ЗАМЕНИЦЕ

АНА пева.                                                                              ЛЕПА Ана пева.

Ана је именица, уместо ње може ОНА                      Лепа је придев, уместо њега може др. реч

ОНА пева.                                                                            НЕКА (ОНА/ТА…) Ана пева.

ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ                                       ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ

ПОКАЗНЕ ( тај, такав, толики, оволики…)

ПРИСВОЈНЕ (мој, твој, његов, њен, свој…)

ЈА                       КО?ШТА? – упитне                                  УПИТНО-ОДНОСНЕ (који, чији, какав…)

ТИ                     НЕКО/ НЕШТО – недоређене            НЕОДРЕЂЕНЕ (на не…стоје уз именицу)                                                                      (на НЕ)

ОНА                  НИКО/ НИШТА – одричне                 ОДРИЧНЕ (на ни …стоје уз именицу)

ОНО                  (*НИ ОД КОГА…) ПАЗИ!                       ОПШТЕ (свакакав, ма какав…стоје уз именицу)

МИ                     СВАКО/СВАШТА –  опште

ВИ                        вет је опште, почетак имена сличан)

ОНИ

ОНЕ

ОНА

СЕБЕ, СЕ

↓                                                           ↓

личне                                             неличне

(познато)                                    (непознато)

РАЗЛИКУЈ!!!!

   Зи – неодређена

Неко је дошао.  (сама стоји, понаша се као именица)

    Зп – неодређена

Неки човек је дошао.  (стоји уз именицу, понаша се као придев)

    Зи – општа

Свако воли чоколаду. 

   Зп – општа

Свако дете воли чоколаду.

Пази!

Ако заменица стоји сама и уместо ње можеш да кажеш именицу, онда је именичка (на НЕ-неодређена, на НИ – одрична, на СВ-општа…).
Ако стоји поред неке именице, и уместо ње ожеш д акажеш придев, онд аје заменица придевска и има сличне почетке (на НЕ-неодређена, на НИ – одрична, на СВ-општа…)

Именичке и придевске – сличне (неодређене – не, одричне – ни, опште – св, упитне ко?шта?

Придевских има још – присвојних, показних и упитне могу да буду односне.

Moderni srpsko-nemački

Nemački, zašto da ne?!

Moderni srpsko-nemački

Počev od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja – nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije. Konsultovali smo srpske i nemačke standardne rečnike, rečnik Milana Vujaklije, ali i duhovita tumačenja ljubitelja slenga.

Frajer

Rečnik Matice srpske je, još u starom izdanju, definisao frajere kao „besposlene mlade ljude nedoličnog ponašanja, mangupe, huligane“ pa i kao „budale“. E onda je preokret nastao sedamdesetih, a osvedočen je u filmu „Mlad i zdrav kao ruža“ Jovana Jovanovića. Dragan Nikolić glumi neviđenog frajera (besposlenog huligana, kriminalca) koji, ne lezi vraže, uz to „pozajmljuje dobra kolica“ i „šeta dobre ribone“. Iako je film kasnije nekim čudom pojeo mrak na 35 godina, pozitivno značenje reči „frajer“ se proširilo.

Na to bi se Nemci, verovatno, nasmejali. U nemačkom je frajer (freier) bio i ostao izraz za muškarca koji…

View original post 2.080 more words

Српски језик, кажете?!

какоЈЕЦАкаже

Мислила сам да се „разумем“ у лексику српског језика. Завршила факултет, прочитала толико књига…

Онда, потпуно девастирана, схватих да немам појма шта је то мицеларна вода!

Можда постоји неки „новосрпски“, „англосрпски“…

Кад мало боље размислим, и те силне књиге су писане прошлог века и раније,

а од писаца наше „савремене књижевности“ (према плану за средње школе) – један је само међу живима.

Девастирана, девастирана

View original post