Башта сљезове боје, Бранко Ћопић

Originally posted on Мајини средњошколци:

BASTA_SLJEZOVE_BOJE_Branko_Copic

(Не)досадни додатак:

Последња шетња Бранка Ћопића

Само моје размишљање:

Никад нисам волела да читам критике, али су ми некако увек биле потврда сопственог доброг промишљања (наравно, док сам размишљала за потребе школе и предмета). Онда сам отишла на студије књижевности и престала да читам. :) Шала, али скоро истинита. :( Тамо ником није потребно много паметовања, све док понављате издиктирано, на правом сте месту. Шачица професора, којих се данас радо сећам, научише ме много чему потврђујући својом изуизетношћу правило просечности већине. Довољно су нас упућивали на различите изворе и нудили широку литературу како бисмо схватили живот, а не стил једног времена…етикеција и универзалност…чујем и сад. :)

Какве сад ово везе има са Бранком Ћопићем? – сигурна сма да се питају моји средњошколци. :) Врло једноставна реченица из одличне књижевне интерпретације коју они читају много рађе од самог дела, навела ме је на то. У њој стоји реченица да су…

View original 627 more words

Запис над плавом гробницом, Светлана Биорац Матић

Ево ме где стојим над безданом плавим

са погнутом главом од срама и стида,

и све ми се чини шапућу ми прекор

наслагане кости  крај каменог Вида.

Затрепери море измаглицом лаком,

а мени се чини то опет корача

горди Шумадинац са шајкачом старом

преко Албаније до далеког Драча.

У торби  му грумен са кућнога прага,

у руци му мрва скамењене проје,

а у оку огањ неугасле ватре

у ком чува жижак и огњиште своје.

Избрисан из строја без гроба и крста,

о далеком селу још и данас снива,

сања зреле шљиве и ливаде росне,

у долини златна од  пшенице  њива.

Закликта над морем један галеб сињи,

о стене се разби неки  талас мали,

а мени се чини питају ме кости -

где смо досад  били, где смо залутали.

Јер ја , светски путник, видех многа чуда,

обиђох чувене светске метрополе,

дивих се лепоти многих небодера,

али још не стигох до славнога Цера.

Поклоних се Сени, провозах се Темзом,

усликах Рону, Дњепар и Лоару,

гондолом крстарих  Венецијом старом,

само још не видех мутну Колубару.

Прошетах се важно до Кинеског зида,

испех се на гротла угаслих вулкана,

не стигох да видим сва  војничка гробља

и не спустих цвеће   крај  Кајмакчалана.

Обиђох пустиње Туниса у тури,

видех споменике лепе им и свете,

фалило ми само још то пола дана

да обиђем српско гробље крај Бизерте.

Са  погнутом главом над гробницом плавом

јер, уз уздах горки, истина не вара -

педесет држава српска гробља има,

а само заборав по њима тумара.

Камоли или камо ли?

Напишеш објашњење једне језичке недоумице и већ се створи нова. :)

Правопис Матице српске (2013. год) упућује да се КАМОЛИ пише спојено кад се ради о везнику, а одвојено КАМО ЛИ, ако има упитно значење:

Радујем се доласку, а камоли прослави! (спојено)

Камо ли се упутио? (одвојено)

 

Кад професор постаје доктор?

Пре неки дан захвали се колега ,,дифовац“ једном од колега што му је доделио титулу написавши проф. испред имена, а не после њега. Како се одушевим увек кад се људи баве језиком и то у у ово време кад се на језичке погрешке гледа као на ,,последњу рупу на свирали“, а о лепоти језика и његовом значају мисли ,,ко о лањском снегу“, и овом приликом сам помислила да још није све изгубљено.

Уверена да је колега у праву, написала сам правило управо овако како га је он дефинисао – проф. испред титула, проф. иза занимање. Међутим, одмах стигоше питања – одакле ти то?!

Да ли се овде ради о погрешци или не, морала сам да истражујем. Али, како је интернет чудо и многи љубитељи овог блога верују написаном, морала сам три пута да мерим, а једном да сечем и ево до каквог закључка сам дошла:

По ономе како је колега закључио да је добио титулу, а не занимање, требало би да негде постоји следеће правило: ,,Ако скраћеницу проф. пишемо испред имена, она је онда знак титуле и мисли се на ,,проф. др“, а ако пишемо иза имена, онда се ради о занимању.

Проф. Петровић је са нама – овде бисмо мислили на проф. др (лице које има докторат)

Милан Петровић, проф. са нама је – овде се мисли на професора у смислу наставника, не мора да има докторат.

И КОЛИКО ГОД ТРАГАЛА ЗА ОВАКВИМ ПРАВИЛОМ, НИСАМ ГА НИГДЕ НАШЛА!!!!

Изгледа да је ово једно неписано правило, које за мене има логичности, јер се некако разликује ниво стеченог звања (дипломирани филолог и доктор филологије). Међутим, нико није решио да овакво правило запише или га ја нисам нашла.

Ово отвара још један проблем. За разлику од руског језика у коме је профессор (предавач на факултету), преподаватель (предавач у средњој и основној школи), а разликују и учитеља (учитель), код нас је ситуација мало збркана. У Србији сви имамо звање дипл. или професор, дакле током читавог школовања срећемо професоре. Ипак, неке зовемо учитељима, неке наставницима, оне у средњој школи професорима, баш као и на факултету, а у суштини су сви наставници (предавачи). :)

Ако вас нисам збунила, ништа нисам урадила. :)

Можда је ово горње правило за које ја не нађох писани доказ у Речнику Матице српске, спонтани покушај говорника да направе неку разлику, а ,,нормативац“ није сматрао да ово треба уредити. Можда су у праву и они који кажу да нам није потребно још једно правило кад већ говоримо ,,по правилима бабе Смиљане“. И без обзира да ли је могуће да професор постане доктор, или професор учитељ, или професор наставник, на крају је ипак важно знање, а не звање!

 

Moderni srpsko-nemački

Originally posted on Nemački, zašto da ne?!:

Moderni srpsko-nemački

Počev od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja – nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije. Konsultovali smo srpske i nemačke standardne rečnike, rečnik Milana Vujaklije, ali i duhovita tumačenja ljubitelja slenga.

Frajer

Rečnik Matice srpske je, još u starom izdanju, definisao frajere kao „besposlene mlade ljude nedoličnog ponašanja, mangupe, huligane“ pa i kao „budale“. E onda je preokret nastao sedamdesetih, a osvedočen je u filmu „Mlad i zdrav kao ruža“ Jovana Jovanovića. Dragan Nikolić glumi neviđenog frajera (besposlenog huligana, kriminalca) koji, ne lezi vraže, uz to „pozajmljuje dobra kolica“ i „šeta dobre ribone“. Iako je film kasnije nekim čudom pojeo mrak na 35 godina, pozitivno značenje reči „frajer“ se proširilo.

Na to bi se Nemci, verovatno, nasmejali. U nemačkom je frajer (freier) bio i ostao izraz za muškarca koji…

View original 2.080 more words

Српски језик, кажете?!

Originally posted on какоЈЕЦАкаже:

Мислила сам да се „разумем“ у лексику српског језика. Завршила факултет, прочитала толико књига…

Онда, потпуно девастирана, схватих да немам појма шта је то мицеларна вода!

Можда постоји неки „новосрпски“, „англосрпски“…

Кад мало боље размислим, и те силне књиге су писане прошлог века и раније,

а од писаца наше „савремене књижевности“ (према плану за средње школе) – један је само међу живима.

Девастирана, девастирана

View original

Преузми поштено!

Originally posted on Читалићи:

Мото Читалића 2015. наметнуо се сам по себи у тренутку када смо сазнали да се многима наш пројекат толико допао да су га преузели. на жалост, име Читалићи  није им се допало, па су га променили…

Празнина и неверица…то је оно што се осећа кад неко узме нешто што не можете заштити, а над њим сте бдили као над чедом данима и месецима. Али, идеја не подлеже заштити ауторким правом:

,,Идеја не ужива ауторско правну заштиту нити је могуће заштити идеју било којим правом интелектуалне својине. Ауторско право штити оригиналну људску творевину изражену у одређеној форми, док идеје, поступци, методе рада нису предмет заштите ауторског права. Идеја је духовни садржај који се налази само у свести творца. Та идеја се најчешће, временом кристализује и током једног креативног процеса она сазрева, да би на крају творац идеје тај духовни садржај испољио и саопштио другим људима. Тада се ауторско дело одваја од личности…

View original 513 more words