Вук пред Европом, Бошко Ломовић

„Када се каквој жени не одржавају дјеца,

она надјене дјетету име Вук, јер мисли

да јој дјецу вјештице једу, а на вука

неће смјети ударити. Зато су и мени

овако име надјенули“

 Из Рјечника

И за­то, Ву­че са­мо­у­че,  ви­је­ко­ви за То­бом хра­мљу, јер хром не по­ср­ну док нам име Евро­пом про­но­си­ја­ше. Ма­ле­ни, а са суд­бин­ском гри­жом што смо, и сто пе­де­сет го­ди­на по­сли­је Тво­га упо­ко­је­ња, још не­вје­шти је­зи­ку ко­јем си нас под­у­ча­вао, ево Те и да­нас спо­ми­ње­мо, ис­ку­пљу­јемо се за Кња­же­ве увре­де, Ха­џи­ће­ва ома­ло­ва­жа­ца­ња и Стра­ти­ми­то­ви­ће­ве ана­те­ме. Ако нас од­не­кле гле­даш, про­ци­је­ни ко­ли­ко ва­ља­но то чи­ни­мо.

Срп­ски на­род има свог пре­по­ро­ди­те­ља, ма­ло ко­ји та­ко ра­зно­ли­ког и ра­ди­кал­ног, то­ли­ко ушан­че­ног у те­ме­ље на­ци­о­нал­не кул­ту­ре. Пр­ву књи­гу на­ших пје­са­ма Ти си у сви­јет пу­стио; пр­ву гра­ма­ти­ку на­шег је­зи­ка Ти си са­чи­нио; Тво­је је дје­ло пр­ва збир­ка на­ших ри­је­чи; Тво­је ре­цен­зи­је су пр­ви глас у на­шој књи­жев­ној кри­ти­ци; на­пи­сао си пр­ви бу­квар; пр­ви си уста­нич­ки исто­ри­о­граф и би­о­граф; ро­до­на­чел­ник си на­ше на­у­ке о на­ро­ду.

Без ијед­ног школ­ског свје­до­чан­ства, за­чео си на­шу со­ци­о­ло­ги­ју, па па­ле­о­гра­фи­ју, про­зо­ди­ју, ге­о­гра­фи­ју, ак­цен­то­ло­ги­ју, ди­ја­лек­то­ло­ги­ју, дао ври­јед­не при­ло­ге про­у­ча­ва­њу ме­три­ке на­род­не по­е­зи­је, ста­рог сло­вен­ског је­зи­ка, ма­на­сти­ра, при­ло­ге обра­зов­ној на­ста­ви, ре­пор­та­жи, епи­сто­ли­ци, пру­жио ма­кар и шкр­те по­дат­ке за исто­ри­ју ви­ше на­ших на­у­ка – ме­ди­ци­не, пра­ва, бо­та­ни­ке, зо­о­ло­ги­је, хи­сто­ло­ги­је… Па куд ћеш ви­ше, Ву­че!

Ти си на­шу ду­шу сла­вен­ску и бал­кан­ску Евро­пи пре­по­ру­чио. Нас: чо­ба­не, кме­то­ве, чив­чи­је, хај­ду­ке. Нас: бун­џи­је и гу­сла­ре. По­ста­ли смо ду­хов­на по­сла­сти­ца ро­ман­ти­чар­ској Евро­пи, у кру­го­ви­ма „нај­о­длуч­ни­јих љу­ди, с не­по­ди­је­ље­ним до­па­да­њем“ чи­та­не су на­ше пје­сме – ре­ћи ће Те­ре­за Ал­бер­ти­на Луј­за фон Ја­коб (Талфј). „Не би­смо зна­ли ко­ји би на­род мо­гао по­ка­за­ти та­кво бла­го љу­бав­них пје­са­ма, осим све­те Со­ло­мо­но­ве Пје­сме над пје­сма­ма. Од Хо­ме­ро­вих спје­во­ва на­о­ва­мо не­ма у ци­је­лој Евро­пи ни јед­не по­ја­ве ко­ја би нас мо­гла та­ко ја­сно оба­ви­је­сти­ти о су­шти­ни епа као срп­ска на­род­на пје­сма“ – ди­вио се је­дан од бра­ће Грим. На­ше „про­сте пје­сме“ сти­гле су пред Ге­теа и Кле­мен­са Брен­та, а ве­ли­ки По­љак Адам Миц­ки­је­вич, го­во­ри­ће да смо пред­о­дре­ђе­ни да бу­де­мо „му­зи­чар и пје­сник ци­је­лог сло­вен­ског пле­ме­на“. За Чер­ни­шев­ског су на­ши сти­хо­ви је­дин­стве­на по­е­зи­ја на­род­них ма­са, док за Ни­ко­лу То­ма­зеа има­мо „нај­ста­ри­је, нај­е­пич­ни­је и нај­у­зви­ше­ни­је пје­сме у Евро­пи“.

Пи­сао си Му­шиц­ком ка­ко су спје­во­ви не­пи­сме­них Бал­ка­на­ца те­ма у ди­ја­ло­зи­ма вр­сних умо­ва Вај­ма­ра, Дре­зде­на и Бер­ли­на: „Сад Ни­јем­ци уче срп­ски на­врат-на­нос“. Ен­гелс ће пи­са­ти Марк­су: „Жи­во учих тај је­зик из пје­са­ма ко­је је са­ку­пио Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић“. И та­ко, ви­ше су нас сви­је­том про­сла­ви­ле на­ше на­род­не пје­сме не­го сви­је­тло оруж­је. Еј­ва­лах им!

Је­дан фран­цу­ски сла­ви­ста ће ре­ћи да без Те­бе ро­ман­ти­чар­ска Евро­па не би би­ла што је. Ве­ли­ким Тво­јим тру­дом (а хва­ла и цар­ском цен­зо­ру Јер­не­ју Ко­пи­та­ру!), са­мо за Твог жи­во­та и вре­ме­на, пре­во­ди­ће и из­да­ва­ти на­ше пје­сме: Че­си (Хан­ка и Че­ла­ков­ски), Ни­јем­ци (Тајфл, Гер­хард, Фогл и дру­ги), Ен­гле­зи (Ба­у­ринг и Ме­ре­дит), Фран­цу­зи (Во­јар и До­зен), а још и Ма­ђар Са­кач, Фи­нац Ру­не­берг, По­љак Зо­мор­ски, Рус Гер­бељ…

Ни­че се у мла­до­сти ба­вио пре­ра­дом шест на­ших на­род­них пје­са­ма; ни­су из­ма­кле ни па­жњи ком­по­зи­то­ра Брам­са. Знаш ли, Ву­че, да си био те­ма ди­плом­ског ра­да пје­сни­ка Бло­ка? Ни Пу­шкин ни Про­спер Ме­ри­ме ни­су мо­гли одо­ље­ти пје­сни­штву „ди­вљакâ са бр­до­ви­тог Бал­ка­на“.

Ти си, чо­вје­че, по­кре­нуо и дру­ге у дру­гим зе­мља­ма да са­ку­па­ља­ју и „пе­ча­те“ пје­сме сво­јих на­ро­да и збор­ни­ке по­све­ћу­ју „ува­же­ном и дра­гом Ву­ку“. Чи­не то Ма­ке­дон­ци (Шап­ка­ров, Бу­љев­ски и Ђи­нов­ски), Бу­га­ри (Ге­ров), Укра­јин­ци (Ша­шке­вич, Ва­ги­ље­вич и Го­ло­вац­ки), Ру­му­ни (Аса­ки). А сам си за­пи­си­вач био ма­ке­дон­ских, бу­гар­ских, ру­мун­ских и ал­бан­ских на­род­них пје­са­ма.

Хо­ће­мо да­нас да пи­ше­мо ка­ко го­во­ри­мо и да чи­та­мо ка­ко је за­пи­са­но. А за­пи­са­но је ка­ко си био не­по­ћу­дан вла­сти­ма, и све­тов­ним и ду­хов­ним, да си за жи­во­та га­њан и ври­је­ђан, на­би­је­ђи­ван и ухо­ђен, да је Тво­ја отаџ­би­на би­ла глу­ва за Тво­је ва­па­је и при­је­ко­ре, да си јој сла­ву сви­је­том про­но­сио а гла­до­вао, да си ко­рио са­вре­ме­ни­ке а на­ду по­ла­гао у по­том­ство, до по­сљед­њег да­ха си ра­дио на „пол­зу“ на­ро­да свог и у ду­го­ви­ма умро. Би­ло је ви­до­ви­то­сти у кри­ти­ци Фран­цу­за Ла­бу­ле­ја, упу­ће­ној Тво­јим зе­мља­ци­ма: по­мо­зи­те за жи­во­та чо­вје­ку ко­ји вас је про­сла­вио, а не да вас по­сли­је ухва­ти ма­ни­ја за по­ди­за­њем мер­мер­них спо­ме­ни­ка.

Ни­ко у свом се­лу ни­је по­стао ха­џи­ја, па ни­си ни Ти, ма­кар се и Ву­ком звао. Али си од европ­ских ака­де­ми­ја и на­уч­них дру­шта­ва до­био, Ву­че са­мо­у­че, 16 ди­пло­ма, од вла­да­ра три злат­не ме­да­ље, че­ти­ри ор­де­на и два злат­на пр­сте­на. Удо­сто­ји­ли су те члан­ством, али и са­ми би­ли удо­сто­је­ни: Беч­ка ака­де­ми­ја на­у­ка, Бер­лин­ска ака­де­ми­ја, Књи­жев­но одје­ље­ње Пе­тро­град­ске ака­де­ми­је, Пе­тро­па­влов­ско дру­штво љу­би­те­ља ру­ске књи­жев­но­сти, Уче­но дру­штво Кра­ков­ског уни­вер­зи­те­та, Ти­рин­шко-сак­сон­ско дру­штво за ис­пи­ти­ва­ње отаџ­бин­ских ста­ри­на, Ге­тин­ген­ско уче­но дру­штво, Дру­штво за исто­ри­ју Им­пе­ра­тор­ског мо­сков­ског уни­вер­зи­те­та, Оде­ско дру­штво љу­би­те­ља исто­ри­је и ста­ри­на, Дру­штво срп­ске сло­ве­сно­сти, Им­пе­ра­тор­ски хар­ков­ски уни­вер­зи­тет, Африч­ки ин­сти­тут у Па­ри­зу за уки­да­ње роп­ства, Ру­ско ге­о­граф­ско дру­штво, Дру­штво за по­вје­сни­цу и ста­ри­не ју­го­сло­вен­ске у За­гре­бу, Дру­штво љу­би­те­ља књи­жев­но­сти Мо­сков­ког уни­вер­зи­те­та, По­же­шка жу­па­ни­ја… Ма­ло ли је, Ву­че!

При­је 154 го­ди­не иза­бран си за чла­на Ма­ти­це илир­ске и по­ча­сног гра­ђа­ни­на За­гре­ба.

При­је 192 го­ди­не до­ди­је­љен Ти је по­ча­сни док­то­рат фи­ло­зо­фи­је у Је­ни, као „пре­бла­го­род­ном и ве­ли­ко­у­че­ном му­жу“.

Мно­ги од нас, ко­ји тек за ово са­зна­је­мо, са за­ка­шње­њем Ти че­сти­тамо!

Из ,,Завичајног буквара“, Мошо Одаловић

Реци ми то на српском

Нико нам није крив. Сами унакажавамо народни и књижевни говор. Скоројевићки, „еуропејски“, да не бисмо били „прости пред светом“. Шта нас се тиче што се учена Европа 19. века дивила чобанском језику наших народних песама. Презиремо га „у име напретка“ и „бољег разумевања“ са светом, или да не будем прост ради адекватне комуникације! Небитно је што се међу собом не разумемо. Телевизија предњачи у „унапређивању“ језика, а остали је помно следе. Па докле се стигне!

___________________________________________________________

 „СРПСКЕ“ РЕЧИ НАШИХ ТЕЛЕВИЗИЈА   ПРЕВОД НАСРПСКИ ЈЕЗИК

Агонија                                             Самрт, умирање

Адаптација                                       Прилагођавање

Адекватно                                        Одговарајуће

Аванс (аконтација)                         Предујам

Акорд                                                Сазвучје

Аналогија                                         Сличност

Анекс                                                 Додатак, допуна

Анектирати                                      Припојити силом

Антагонизам                                    Противљење, трвење

Анулирати                                        Поништити, оповргнути

Апропо (à propos)                           У вези с тим

Аргумент                                          Чињеница

Багателан                                          Јефтин, неважан

Бенефиција                                       Корист, повлашћење

Бизаран                                             Чудан, необичан                                        

Бламажа                                            Срамота, ругло

Бруталан                                           Груб, напрасит

Валидан                                            Пуноважан, неоспоран

Валоризација                                   Вредновање

Вентил                                               Одушак

Виталан                                             Животав, крепак, живахан

Гајба                                                  Кавез, затвор (пренос. знач.)

Галантан                                           Углађен, отмен, удворан

Галиматијус                                     Несувислост, збрка (у говору)

Глазура                                             Превлака, глеђ цакловина

Гунгула                                             Метеж, врева, ломљава

Дегустирати                                     Пробати, кушати

Дезавуисати                                     Оцрнити (неког), утерати у лаж

Депонент                                          Улагач

Деранжирати                                   Пореметити, осујетити, ометати

Дескрипција                                     Опис

Дефинитивно                                   Коначно

Дерогирање                                      Поништавање, укидање

Директно                                          Непосредно

Дистанца                                          Одстојање, размак

Дистинкција                                    Разлика

Дистрибуција                                  Подела. расподела

Донатор                                            Дародавац

Ђаконија                                           Посластица

Ђилкош                                             Обешењак, ветрогоња

Ђувегија                                           Вереник, младожења, муж

Ђулистан                                          Ружичњак

Ђутуре                                              Уцело, уједно

Ђутурум                                           Неспособан, онемогао, оронуо

Евидентно                                        Очито, очигледно

Егал, егализовати                           Једнак, уједначити

Егзактан                                            Тачан, неоспоран

Егзистенција                                    Постојање, опстанак

Едукација                                         Образовање

Еквивалентан                                  Једнак, исте вредности

Ексклузивно                                     Искључиво  

Елеватор                                           Подизач

Емпатија                                           Самилост, саосећање

Енормно                                            Огромно

Епидемија                                        Зараза, рéдња

Епоха                                                 Раздобље

Ескалирати                                       Надоћи, повећати се                                 

Етика, етично                                  Морал, морално

Жакет                                                Капутић, прслук

Жардињера                                      Посуда за цвеће

Женирати (се)                                 Досађивати, устручавати (се)

Жовијалан                                        Весео, ведар, дружеван

Заинтачити                                       Наваљивати, упорно захтевати

Заштопати                                        Закрпити, зачепити

Зијан                                                  Штета, квар, губитак

Зихер                                                 Сигуран, поиздан

Избалансирати                                Уравнотежити

Илузија                                             Самообмана, варка

Имиџ                                                  Изглед

Империја                                          Царство                                                        

Имплементација                             Извршење, примена

Импликација                                    Спој, веза, сплет

Импресија                                        Утисак, доживљен осећај

Инаугурација                                   Устоличење, увођење у положај

Ингеренција                                     Утицај, уплитање у нешто

Индикација                                      Знак, обележје, указивање

Индиректно                                      Посредно

Индиција                                          Предзнак                                          

Иницијални                                      Почетни

Инклузија                                         Укључивање                                   

Инспирација                                    Надахнуће

Институција                                     Установа                                          

Интернационалан                           Међународни

Интродукција                                  Увод, најава

Интуиција                                        Предосећање

Инфицирати                                     Заразити

Инцидент                                          Изгред, немио случај

Иритирати                                        Дражити, подбадати

Иронија                                             Поруга

Јавашлук                                           Неодговорност, немарност

Јапија                                                 Грађа

Јогунаст                                            Тврдоглав, својеглав

Јубилеј                                              Годишњица

Каузалан                                           Узрочан

Кеш                                                    Готовина (новац)

Колатералан                                     Побочни, покрајни, попратни

Комеморација                                  Помен, даћа

Комуницирати                                 Разговарати, одржавати везу                              

Конверзација                                   Разговор

Конверзија                                       Преобраћање, промена

Конзумирати                                   Појести, потрошити                                  

Конзистентно                                  Постојан, трајан, сталан

Консеквентан                                  Следећи, који је по реду

Контакт                                             Дотицање, додир

Конфузан                                          Збркан. збуњен

Концентрисати (се)                        Усредсредити (се)

Коректно                                          Тачно, исправно    

Корзо                                                 Шеталиште

Креирати                                          Стварати                              

Круцијално                                      Главно, кључно

Кулирати                                          Уживати

Латентно                                           Скривено, потајно

Легално                                             Законито

Легитимно                                        Оправдано, праведно

Лимит                                                Ограничење

Лојалан                                             Веран, одан                                                             

Лукративан                                      Уносан

Махинација                                      Лукавство, подвала, интрига

Махинално                                       Нехотично, несвесно

Медијатор                                        Посредник (у разговору, преговору)

Медиј(ум)                                         Средина, подручје

Мелодија                                          Напев

Мизерија                                           Беда, достојно презира

Мориторинг                                     Надгледање

Мултипликација                             Умножавање

Номинација                                      Именовање

Ноншалантан                                   Немаран, нехајан

Нотар                                                 Бележник

Нотирати                                          (За)писати, бележити

Ноторан                                            Општепознат

Нутритиван                                      Хранљив

Оваплотити                                      Утеловити

Одијум                                              Мржња, омраза

Опсервација                                     Опажање, мотрење

Опскурно                                          Тамно, мрачно, магловито

Опструкција                                     Онемогућавање (начин борбе)

Оралан                                              Уснени, усни

Осцилација                                       Колебање, њихање

Паралелно                                        Упоредно

Партикуларан                                  Посебан

Перформанс                                     Представа

Позиција                                           Положај

Популација (лат. populus)            Становништво, људство, житељи

Постер                                               Плакат

Преферирати                                   Више волети

Превенција                                       Предусретање, спречавање

Продукција                                      Производња

Променада                                        Шеталиште. шетња

Промоција                                        Представљање

Промптно                                         Брзо, спремно, окретно                                        
Радикалан                                         Коренит, темељан

Рапидно                                            Брзо

Реакција                                            Одзив

Реалан                                               Стваран, збиљски, прави

Ревидирати                                       Преиспитати, поправити

Рекреација                                       Окрепа, опоравак, разонода

Ресурс                                                Средства, залихе, извори

Рефрен                                              Припев

Руралан                                             Сеоски, сељачки, пољски

Самит                                                Скуп, састанак на врху

Сатисфакција                                   Задовољење

Секуларан                                        Светован, нецрквен

Селекција                                         Одабирање, разврставање

Сензација                                          Утисак, осећај, снажан дојам

Сепаратан                                         Издвојен, излучен, одвојен

Сертификат                                    Уверење, сведочанство

Симпатичан                                     Мио, драг, допадљив

Спонзор                                            Покровитељ, заштитник

Стајлинг                                            Изглед споља

Статус                                               Положај, прилике

Суицид                                              Самоубиство

Супер                                                 Лепо, одлично, красно

Тајминг                                             Право време

Таленат                                             Природни дар, надареност

Таман                                                Баш тако, сасвим, тек што

Тангирати                                         Дотицати, погађати

Тандем                                              Пар (двоје, две, двојица)

Тестамент                                         Опорука, завештање

Тривијалан                                       Прост, обичан, безначајан

Ћилим                                               Простирач

Ћифта                                                Шкртац, малограђанин

Ћошак                                               Угао

Ћувик                                                Брежуљак, главица

Узурпација                                       Отимање, посезање у туђа права

Универзалан                                    Свеопшти, свеобухватан, свестран

Ујдурма                                             Смицалица, подвала

Унисоно                                            Једногласно

Унификација                                   Уједначавање, једнообразност

Уравниловка                                    Нивелација, уједначавање

Ургентан                                           Хитан, неодгодив

Утаначити                                        Уговорити, договорити се

Факат                                                 Чињеница

Факултативан                                  Необавезан

Фалити                                              Недостајати, мањкати

Фалсификовати                               Кривотворити, патворити

Фалш                                                 Лажан, погрешан

Фалта                                                 Набор

Фама                                                  Гласина

Фантазија                                         Машта, сањарење

Фијаско                                             Пропаст, неуспех,

Финиш                                              Завршница, коначница

Фокус                                                Жижа, средиште

Фокусирати (се)                              Усмерити (се)

Форма                                                Облик, лик, вид

Фрајер                                               Битанга, готован…итд.

Хазард                                               Ризик, смео покушај

Халуцинација                                  Привиђење

Хармонија                                        Склад, слагање

Херпес                                               Лишај, косопасица

Хетероген                                         Неједнак, разнородан

Хоспитализовати                            Сместити у болницу

Хефтати                                            Прибадати, причвршћивати

Чивија                                               Клин

Чивилук                                            Вешалица

Чикара                                               Шољица

Центар                                               Средиште

Церемонија                                      Обред, свечан чин

Циговати                                          Набирати (тканину)

Цинизам                                            Бестидност, дрскост

Циркулација                                    Опток, колање

Цурик                                                Натраг

Џаба                                                   Бесплатно

Џентлмен                                          Отмен човек, господин

Џумбус                                              Неред, вика, бука

Џумле                                                Скупа, сви заједно

Шаблон                                             Калуп, узорак

Шизма                                               Раскол, расцеп

Шихта                                               Смена, радно време групе

Шлафрок                                          Кућна хаљина

Шпанцир                                          Шетња

Шпарати                                           Штедети, чувати

Шпекулисати                                   Шићарити                                        

Шпиковати                                       Надевати (месо, на пр.)

Шрафцигер                                      Одвртка, одвртач

Шпиц                                                 Шиљак

Штекер                                              Утикач

Припремио

Бошко Ломовић

Српски уџбеници – туђе пушкице

Моје дете је просечни ђак 3. разреда, додуше с талентом за цртање и музику. Понаша се, учи и забавља на начин својих вршњака – не воли да чита, учи памтећи на часу, пред самом собом све зна, кад је питаш нешто – појма нема. Мобилни телефон незаобиазни је део дана. Подноси и жртву читања 30 страна дневно само да би сат времена пред спавање добила телефон. Наравно, ако родитељи не контролишу, зачас тих сат времена пређе у 2 и више.

Е, сад…Дођу дани кад одлучим да проверим шта је рађено у школи и колико је научила и нађемо се пред несавладивом препреком – ни мени, ни њој ништа није јасно. Мени није јасно како да јој објасним лекцију писану на основу туђих пушкица, а она не капира како да учи из сличица и филмића на које нас упућује бар код. Чак јој је филмић и занимљив, али кад питам да ми објасни, појма нема а уста пуна речи…

И онда се сетим оних наших уџбеника који су уместо 30 сличица и дијалога имали бар 10 смислених реченица из којих си могао да научиш лекцију. Не да набубаш, већ да ПРОЧИТАШ →РАЗУМЕШ → ОСМИСЛИШ (прерадиш на свој начин) →ЗНАШ. Једноставно…

Сад вриштим на дете што не разуме Миљин и Игњатов дијалог о планинарима и њиховој кондицији, а на следећој страни има 3 реченице – дефиниција елемената рељефа и бар код за филмић који све то објашњава.

АЛООООООО, ПРИХВАТАЧИ САВРЕМЕНИХ УЏБЕНИКА, ви који одлучујете да је савремено дете паметније од нас у том узрасту па му није потребан текст, већ туђе белешке, ево неколико чињеница за вас:

  1. људски мозак хиљадама година није се променио;
  2. деца нам нису паметнија од нас у истом узрасту, чак долази до успоравања рада мозга, јер их телефони, компјутери и игрице заглупљују;
  3. дете које чита и које је упућивано на текст боље памти, лакше учи, јер читање укључује све центре у мозгу – за говор, слух, разумевање, сазнавање…КАД ЧИТАШ, МОЗАК СВЕТЛИ КАО ЛАС ВЕГАС!
  4. не може се учити из туђих пушкица, већ из чињеничног текста, који читач преради на свој начин и у складу са својим дотадашњим знањима одложи у своју меморију на даље коришћење!
  5. учење је сложен процес током кога филмићи и сличице НЕ ИСКЉУЧУЈУ ТЕКСТ, већ су му помоћ!

На крају, као наставник српског знам да идеаланог уџбеника нема, јер нема идеалне читанке, али ово с уџбеницима сликовницама за млађе разреде и гурање компјутера у руке кад је цео развијени свет напустио едукативну дигитализацију, није само брука, већ злочин!

Да ли је потребно да родитељи праве сами своје уџбенике након што силне паре дамо за одабране и одобрене уџбенике, који нису до колена ни стрипу?!!!!

Познајући или познавајући

Логично би било да је наслов овог текста Глаголски прилог садашњи, али с обзирпм да у брзом листању нета то већини трагача ништа не би значило, чланак доби овај сликовит наслов.

Често чујемо Познавајући уместо Познајући и, можда, чудно звучи на трен, али углавном се уво навикне на ове и сличне погрешке, те наставимо даље не уочавајући грешку.

Читајући добре писце, пред нама се дешавају чуда.

Грицкајући семенке гледам филм.

Вртећи оловку, нацртала сам спиралу.

ГЛАГОЛСКИ – од глагола

ПРИЛОГ – показује начин или време вршења главне радње (као прилог)

САДАШЊИ – дешава се истовремено с неком другом радњом.

ГРАДИ СЕ од 3.л.мн.презента+наст.ЋИ

(они) ЧИТАЈУ+ЋИ =читајући

(они) МИСЛЕ+ЋИ =мислећи

(они) ПОЗНАЈУ +ЋИ =познајући!!!

НЕ (они) Познавају+ћи

Дакле, кад чудно звучи, проверите:

(они) гледају/траже/раде/виде….. +ћи= гледајући, тражећи, радећи, видећи…

Слика преузета са сајта https://www.shtreber.com/glagolski-prilog-sadasnji

Боби Прековачки

Познајем девојчицу која не воли да чита, али кад је приморана, тражи своју омиљену књигу, ону Бобијеву.

Драгиша С. Поповић (Боби Прековачки) рођен је 8. августа 1933. у Гњилану, недалеко од Новог Брда, познатог средњевековног града, и Прилепца, родног места кнеза Лазара Хребељановића. Као учитељ у селу Прековцу, Боби почиње да пише песме за децу и та љубав опстаје целог живота. Осим тога, писао је историјске драме и романе у којима долази до изражаја изузетно познавање историје, турског и албанског језика и локалних предања. Писао је и комичне сцене и игроказе.

Већи део живота провео је у Алексинцу где је дао допринос позоришном аматеризму и књижевном животу. Иницијатор многих културних догађаја, а међу последњим уписан је његов рад на оснивању Књижевног клуба,,Велимир Рајић“ чији је први председник био.

Данас Клуб додељује признање Деда Бобијев штап најактивнијем учитељу у оквиру Пролећног конкурса.

За многе песник Биначке Мораве и Алексинца, глумац и редитељ аматер, дугогодишњи секретар алексиначког Црвеног крста, један од првих библиотекара Библиобуса… За мене, један од највећих подржавалаца и пријатеља мог детињства и младости. Диплому професора српског донела сам прво својим родитељима, па њему. Но, лепе успомене не замагљују непристрасан поглед на његово стваралаштво, посебно оно за децу.

У временима пољуљаних мерила и сталних промена зарад бољег, лепшег и савременијег, много тога се одбацује или доживљава незаслужену скрајнутост. Традиционално постаје заостало, поучно превазиђено, једноставно просто, а враголасто друштвено неприхватљиво. Но, деца увек и о свему дају искрен и прави суд. Тако је мишљење једне девојчице која упркос мрзовољи према читању, бира збирку кратких, једноставних али поучних и ведрих песама о познатим појавама биљног и животињског света – прави суд и доказ књижевне вредности.

И када је писао, Боби је говорио да су његове песме намењене деци узраста до 4.разреда (,, док не почну да лажу“:)). И заиста, ово су песме за прваке и другаке, топле, једноставне, пуне препознатљиве стварности. Деца их радо читају, јер почетно читање тражи кратке речи и брзу поенту. Препознају враголастост и поучност, а рима и стил увлаче их у свет књиге и читања што и јесте циљ.

Просвета у доба короне

Просвета у доба короне или Како Перица прави Динарске планине

Готово је извесно да ће и школска година која је пред нама (пред родитељима, наставницима и децом), бити у околностима ове корона пошасти, само није још извесно хоће ли по свему личити на ову школску годину. Судећи по већ виђеном, нама (родитељима и наставницима) биће грђе, деци све веселије (читај: нерадно, лењо, мозгоишчезавајуће), а министарству неснађујуће урнебесно и усхићено еурекасто!

И док родитељи већ уздишу у нелагоди молећи се чуду за које унапред знају да не бива, док министар најављује усхићење околних земаља могућношћу коришћења праксе просветних постивнућа наших мученика, док једни на друштвеним мрежама вичу да деца памте само прочитано с папира, а други спремају мотке да тепају ове прве јер узимају лебац информатичарима и победнички осмех дигиталних заљубљеника, ја ћу се усудити да наљутим све и у маниру Перице који прави Динарске планине од динара, приупитам просто питање:

Да ли после короне желимо памет или радну снагу?

Ако нам је циљ да ови дани, који по свему подсећају на пад Западног Римског царства, донесу повећање броја радника, тј.упосленика новоотворених фабрика страних фирми, пристали на већ виђену,,наставу на даљину“ или на нови модел наизменичног рада који подсећа на југословенску штедњу, или на неки трећи модел о коме просветари расправљају у циљу очувања живота, а родитељи преводе у смислу – опет изводе да не раде, постављени циљ биће остварен. Радна снага на штолу, шинко!

Ако, пак, циљ буде функционално писмено дете с елементима креативности – богами, биће тешко!

С обзиром да министарство ни не разматра могућност смањења наставног градива и свођење курикулума на најбитније што би било избацивање бар 60% суштински непотребних елемената, стручна друштва и групе наставника и да желе да дају смислене предлоге, немају моћ да се за њих изборе, драге колеге родитељи, памет у главу и борба за памет сопствене деце, јер…

1. традиционална настава није превазиђена!

Да је тако не би запослени Гугла и Мајкрософта децу слали у школе без телефона, таблета и компјутера, са модерним скамијама и менторским радом у малим групама.

2. наша деца нису паметнија од нас у истом узрасту!

Људска лобања вековима није се променила, те ни мозак није претрпео промене побољшања и усавршавања, већ психолози тврде да мозак наших потомака све спорије ради. Мање активности у раном дечјем узрасту, мање покрета, мање синапси, нижа интелигенција.

3. знање је моћ, али не чини га бубање!

Иако многи од нас родитеља основношколске деце припадају генерацијама које су морале да бубају број оваца у Аустралији у односу на број становника или просечну потрошњу никла у Зимбабвеу, ипак нас је живот у сталним кризама научио да је битно смислено знање, а то још увек није освестило наше министарство просвете. Или јесте, али им је мисија оно прво. Додуше, на добром су путу, јер су бар схватили шта су суштински важни предмети – српски, математика, страни језик, историја, географија, хемија, физика, вештине – ликовно, музичко, физичко. Не беше у ТВ настави ни руку у тесту, ни играчака, ни рачунара, ни веронауке, грађанског и других чудеса које нам бар 40% непотребно оптерећују распоред, а могу другачије да се реализују!

Чујем вас!

Вриште информатичари, веручитељи, просветари на одређено…

Кад би свака школа добила стручног сарадника информатичара, не би плаћали одржавање сајта, мреже и других чудеса, у распореду би било слободног места за протеране часове вештина, а информатичари не би доживљавали нервни слом у време мале матуре и уписа!

Кад би се министарство позабавило истинском променом курикулума држећи се принципа изграђивања мислећих креативних појединаца, а не задовољења форме и норме, 70% глупости и 30% предмета могло би да се избаци/трансформише/удружи у тематску/пројектну/модуларну поподневно/целодневну/зимску/летњу/рекреативну…наставу. А кад исплате отпремнине свима који то желе, истински усаврше оне који то желе и упосле најквалитетније а чекаче државне плате и селфирекламере отпрате из просвете, решиће се и проблем незапослених.

С обзиром да су и најкреативнији наставници ограничени прописима и дописима, мој родитељски план за наредну школску годину је следећи:

1.док сам ја на послу, потомци спавају, па од 12 до 14 заврше захтеве учитељице/професора.

2. Заједно пратимо учитељицу и уџбенике и одрађујемо задатке без много буке и гњаваже (основац) или проверавамо извршење професорских захтева и заједно учимо из уџбеника суштински битне предмете (средњошколац).

3. Најмање сат времена читања (макар под претњом и уз уцене) и други сат за лепоту – цртање, певање, музика ма колко гласна!

И после 2 сата трчања, игре на отвореном, вожње бицикла, ролера, чишћења лишћа или снега…прихватам сат времена буљења у мобилни!

Џокер – сат смисленог читања за сат мамине наставе на близину!

Да, још ово – нека неко јави овим стручњацима да је онлајн настава – настава на даљину исто колико је и Power Point презентација пример ИКТ у настави!

Дворац од ружа Љиљане Крстић – приказ

Дворац од ружа, Љиљана Крстић

 

Прегледи књижевног стваралаштва, историје, осврти… углавном памте имена стваралаца који су видно утицали на велике временске периоде и ствараоце. То су чувари културне вертикале једног народа. Чувари завичајног стваралаштва, уливају се у тај исти ток, али њихово је дело у великим временским освртањима често скрајнуто и каснијим генерацијама недовољно видљиво. Кад нам историчари књижевности поставе оквир, често пак недостаје материјал за слику – слику једног времена, културе, свести, залагања, васпитања…

Љиљана Крстић несумњиво је темама, начином обраде, лепотом стила, препознатљивим изразом – значајан писац с правом заступљен у српским и међунарондим антологијама, зборницима, прегледима, освртима. Но, тај оквир упркос изузетним бојама њеног стваралштва, често остаје ускраћен за улогу коју она има у својој средини, у средини из које је потекла, у којој ствара, израста и битише. Тиха, ненаметљива и скромна, увек спремна да подржи манифестације за децу, децу ствараоце, школарце, изванредни сарадник просветних и културних посленика, својом најновијом књигом потврђује трајност, аутентичност и мисију књижевног ствараоца.

Дворац од ружа, збирка прича, само именом и досадашњим стваралаштвом аутора, упућује на децу. По свему осталом – насловом, изгледом, мисијом, порукама… ово је књига о универзалним белезима људског постојања, бар у српској култури. Појединац не постоји ако није срећан, а унутрашње задовољство почива на слози, љубави, раду, другарству, пријатељству, очувању природе и јединству с њом, машти… А где је машта, ту је школа, ту су књиге и читање. Овим белезима Љиљана Крстић омеђава свет који нам дарује, простор дворца од ружа, грађевине коју треба да гради у себи свако од нас.

Збирка има три целине – На корак до песме, Кључарев кључар и Гласам за птице.

Први део збирке чини неколико песама у прози, које ће већ насловима заголицати дечју пажњу, као нпр. Крилати слон. Домишљатост, фразе које ће дете препознати или се над њима запитати, жеља да се читалачки капацитет младог читаоца изграђује, доминирају овим минијатурама које дају камене темељце Љиљине поетике – живот без свађе, уз помирење, слогу и разумевање, живот ојачан маштом која је свемогућа, породица чија је љубав једина амајлија, осуда технолошких одвлачивача пажње и борба за живот у природи и са природом. А на крају, ту је и оно што само песник види – после краја није почетак,  већ се почетак иза књиге крије!

У другом делу збирке насликан је чудесни свет природе. Са ових страница поздравиће нас кључареви кључари – задихани зечићи, одлучне лисице, добродушни медведи, јежићи, сложни мрави, нежни лептирићи, вредне пчелице, тврдоглаве осице, услужне бубамарице, уздрхтали свици, вилини коњици, јеленак, мува… Обрадоваће нас лагани ветрић, шумски поточић, свежа јутра, обасјана поднева, латице булки, затрептала крила, таласасте боје росе… Ненаметљиво, али сасвим јасно запитаће нас писац сликом сивог суморног града има ли краја људском себичлуку, докле ће дрвеће бити без грана и хоћемо ли препознати пријатеља у сваком дрвету, сваком славују, свакој капи кише и насмејаном облаку.

И кад помислимо да је пред нама идилични свет природе у коме владају другарство и слога, свет у коме свако мора свима бити на услузи, свет изграђен радом, залагањем, посвећеношћу, свет љубави и лепоте, пријатеља добре воље… супротставиће нам слику летећег смећа, немара савременог детета, његове усамљености, породичне отуђености и дечје упућености на телефоне, игрице и друге технолошке занимације. На све оно што савремено дете чини усамљеним, окренутим неком имагинарном свету туђих вредности. Но, нада постоји.

Дарује нам је писац у трећем тематском делу, оном у коме се гласа за птице, за породицу, игру, школу, дружење – за белеге одрастања у српској култури. Подсетићемо се да љубав испуњава све празнине, а породица је љубав; да су човекове потребе ведре мисли, радост и осмеси толико значајни да их треба пресовати као биљке у хербаријуму; да је природа лек свих проблема савременог одрастања, а заљубљеност зачин сваког одрастања; да је природа савршенство из кога настаје поезија, а игра спас од усамљености. И на крају, а можда сасвим на почетку – само ће породица учинити свет подношљивим местом, јер једино она дарује детету сунце у остави.

 

У Алексинцу,

јул, 2020.

 

Маја Радоман Цветићанин,

проф. српског језика

 

Десанка Максимовић по други пут међу Србима

,, Програми и уџбеници су ништа друго до препоручени садржаји које наставници могу користити, али могу и сами доћи до бољег садржаја уколико сматрају да је то сврсисходније на ученичком путу до жељеног исхода. Не постоји савршени уџбеник, нити савршени програм који би задовољио све потребе и био универзално примењив, зато је образовање и кренуло путем стандарда и исхода, јер нам будућност лежи у том крајњем резултату, желимо ученика који зна да критички и функционално размишља, користи, а не само репродукује знање, познаје и воли културу свог народа. “ (Извод из одговора ЗУОВ на халабуку око,, узбацивања/пребацивања“ Десанкине збирке Тражим помиловање из 4.у 1.годину)

Ово тако дивно звучи, да сваки србиста заљубљен у свој посао моментално засурфује на овом таласу ентузијазма и позитивног прилаза настави српског. И лети тако, лети…све док тај балончић не прсне под теретом изазова велике матуре којом му се већ годинама маше као црвеним пешкирчетом. И шта ћемо у тој кориди кад један Завод шири оптимизам слободарског духа наших наставника и народности, а један други Завод припреми тестове велике матуре по правилима заосталих времена оријентационих планова али и савремених готових припрема. Успут, велика помоћ наставницима српског илити модерније матерњег језика чини безброј такмичења и смотри, на које хрле највреднији ученици грозничаво трчећи с физике на српски, па на биологију, а све у страху да не обрукају своје предане наставнике, родитеље и себе а све зарад стицања слободне, креативне стваралачке личности. Додајмо томе непостојање читанки, јер тај луксуз већина родитеља не жели да приушти својим дигитализованим потомцима који се сасвим добро сналазе у истовременом праћењу предавања и куцкања по тастатури. И зачинимо програмима филолошких гимназија са 7 до 9 часова дневно и свим чудесима лимеса, таутолигија и функција, јер ми стварамо креативне, стваралачке и мислеће интелектуалце. Наравно, о људском фактору и фрустрираности људских наставника нећемо ни говорити, јер су ови дигитални едукатори само прелазно решење до холограмских предавача који ће стваралачки, креативно и ефикасно одабрати жељене садржаје, отворити главице наших преданих потомака и улити ИТијевима светску и националну књижевност кроз све епохе, правце, реке и речице, дијалекте, утоке и истоке, а они ће својим еволуираним софтверским мозгићима храбро ступити у савремени свет предузетништва и маркетинга. И наравно, читав овај процес из прикрајка ће посматрати универзитетски професори тако вољни да својим никад виђеним припремама идеалних часова помогну стварање креативне, стваралачке будућности, баш као и сви врли духом селфи обожаватељи лика и дела оних који имају моћ да им обезбеде чланску карту библииииотеке илити друг члан комисије…

 

 

 Драга Десанка,

Тражим помиловање за све слободне духом а угњетаване дописима министарства мрака, незнања и евалуаторске методологије (то је оно министарство чије тестове за мале матуранте чува полиција).

Избори

Први моји избори у животу били су они за избор председника одељенске заједнице, мислим у 2. разреду (учитељица је сама изабрала руководство у првом). Било нас је 16 девојчица и 16 дечака. Кандидати мој друг и ја. Стање свечано.

Сви смо добили папириће, јасно упутство да напишемо имена два кандиодата које је учитељица исписала и на табли да случајно не погрешимо.

Одлучујући тренутак – свако сам са собом, углавном заклањајући руком папирић од друга поред себе, а сви уверени да радимо неки много важан посао.

Гледам она имена, па размишљам – како могу да гласам за себе?! То је баш срамота. Како да кажем оцу да сам сама себе бирала?! И заокружим ја број пред именом свог друга.

Папирићи скупљени, комисија озбиљно приступа бројању, учитељица супервизор а да то тада нисмо ни знали. Ми смо сматрали да контолише, још увек смо користили старомодни српски језик.

Ево и изборног резултата – дечак је победио (17:15).

Честитам свом другу и не знајући заправо шта је то око чега смо се ,,борили“, али срећна што су све девојчице гласале за мене, сем мене. Остаде ми само запитаност што и он није учинио исто…и стална чежња за достојним противником.

Мори ме и данас.