Читалићи 2016.

Originally posted on Читалићи:

Драги Читалићи, ево нас на почетку новог читалачког изазова. Желимо вам дуго топло лето, много радости и игре и пуно занимиљивих путовања чудесним световима измаштаних речи. logo.cit.novi

Програм развијања и неговања вештина

Разумевање прочитаног и Писано изражавање

,,Читалићи 2016.“

Реализује се као:

  • Школски образовно-васпитни пројекат „Читалићи 2016.“
  • Међушколско такмичење у вештинама Разумевање прочитаног и Писано изражавање „Читалићи 2016.“
  • Међународна смотра читалаштва „Читалићи 2016.“

Оригиналност нашег подухвата је у за овдашње људе нетипичном феномену сарадништва! Наш пројекат подразумева сарадњу унутар школе, затим сарадњу школе са народним библиотекама и другим установама културе, сарадњу са издавачима и министарствима (културе и просвете), сарадњу школских библиотекара и библиотекара из народних библиотека, сарадњу са уметницима, писцима, музичарима, приватницима, локалном самоуправом, са бившим и будућим библиотекарима…

САРАДЊА је синоним наше приче, јер само удружене школе могу изазвати издаваче да донирају оно што је најпотребније школским библиотекама (нове модерне књиге), само удружене народне библиотеке могу да изазову већу читалачку…

View original 273 more words

Кад договори не постоје

Осим што се труде да деци која не читају, некако утерају књиге у руке, осим што их уче правопису и граматици тамо где се сасвим лепо разумеју дијалектом, осим што су дежурни преправљачи школских извештаја, записника и школских бележака, професори српског језика и књижевности врло често имају задовољство и част да буду чланови жирија многобројних књижевних такмичења. Просуђивати о квалитету писмених радова основаца или средњошколаца врло је одговоран задатак, јер оценом желимо да упутимо на побољшање, изграђивање и обликовање. Доносити одлуку о избору најуспешнијих песама већ формираних песника, не само да није престижан задатак, већ је и врло незахвалан.

У временима опште усхићености (не)културом, многи би рекли да је баш креативно бити члан жирија. Мени која сам се немали број пута нашла у овој улози, другачије се мисли обично роје. Како се може оцењивати песма? Јесмо ли ми ти који имамо право да у савременом маленом тренутку оценимо оно што ће нас надживети? Сматрам да је оправдано вредновати песму онолико колико је могуће измерити осетљивост људске душе. Како ту тананост људске душе ни најфинијим лахором не треба повређивати, тако ни песнику нипошто не треба дозволити да шапутање своје душе стави на мерење. Е, сад, пошто има храбрих, а неретко и сујетних, којима песма сама није важнија од признања, аплауза, папирића и похвала, постоје такмичења песника, односно вредновања песама. Не сусретања, јер би то подразумевало да су се песници срели, разменили своје мисли преточене у песму и растали. Не натпевавања, јер би песници говорили стихове, све док неко не би претекао инспирацијом и издржљивошћу. Говоримо о такмичењима и песништву! И праву да неко ко је члан жирија одоли именима и величинама и залажући своје име и знање, лични и пофесионални идентитет, издвоји песме које су у тренутку слушања биле боље од других и пренеле емоцију песника успешније од других.

Мени ово неприкосновено право ускраћују!

У поруци коју сам добила и коју у целости преносим ја препознајем дивног познаника песника, који савршено добро зна чему служе песничка сусретања – да се људи друже, размене књиге и песме, и закажу ново виђење. Но, кад његове реченице зазвуче подсећањем на претходна дружења, зазвече у мени нека звона! Да ли сам требала одлуку да донесем свесна заједничке прошлости?

Писмо преносим у целости и оригинално, а онда ћу одговорити на њега пре него што аутор одјури да га објави (не)свестан да неки данашњи српски професорчићи ипак смеју да објаве и критику на свој рачун, која је много мање познаничка размена мишљења, а много више увреда и оптужба:

,,Уваженим професорима српског језика и књижевности, члановима званичног (СТРУЧНОГ) жирија на ,,ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТИМА 2015“ у организацији књижевног клуба ,,Велимир Рајић“ из Алексинца Поштована г-ђо Радоман, обраћам се Вама, јер само Вас лично познајем. а поуздано знам сам да сте Ви један од чланова (управе) књижевног клуба ,, Велимир Рајић“ Морам да кажем да мени чини част да сам и ове године био учесник на песничким сусретима, јер моја сарадња са људима који воле и негују лепу писану реч, песницима из Алексинца траје још од краја осемдесетих и почетком деведесетих година прошлог века. Вероватно у документацији клуба постоје подаци да су први ,,ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ“ такмичарског карактера одржани 09. 05.2001 год. у оквиру прославе ,, ДАН ПОБЕДЕ“ над фашизмом. У то време председник књижевног клуба је била покојна г-ђа Нада Станисављевић која је за време рата била и жртва познатог логора на Бањици. Али да се вратим на оно ,,ВАЖНО“ што се десило 13 јуна на овим ,,ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТИМА“ Све честитке на организацији, и чини ми се никад више учесника , такмичара – песника него ове године. Изузетан број. Песници из разних градова Србије од Лознице до Лесковца… А песници се пре свега братски изљубе, размене књиге, нове песме и направе договор за нека нова сусретања и дружења. То је уствари оно најважније на оваквим сусретима. И наравно после прочитаних песама на сцену ступа званични , официјелни СТРУЧНИ жири који својим ЈЕДНОГЛАСНИМ ОДЛУКАМА (јер није било издвојених мишљења) награђује песме… Награђена песма,,ЉУДИ СУ ПИЗДЕ“ име аутора није важно. Много сам размишљао о тој песми и неколико пута је читао. Песма која је написана као просто, проширена реченица, у први мах помислих да се наслања на изворност писане речи наше књижевности и народних умотворина које је приредио Вук Караџић у књизи ,,ЦРВЕН БАН“ (цитирам стихове) ,, ЛОЖИ ВАТРУ ПА СЕ ГРЕЈ ДРКАЈ КУРАЦ ПА СЕ СМЕЈ“ Али даљим тумачењем схватих да то нема никакве везе, и сетих се стихова великог Бранка Миљковића који је давно написао ,, ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ“ а ја скромно додах – Само ће мали број песника писати праву поезију, и због тога не могу да се сложим са Вама и Вашом одлуком (а то је мишљење и већине присутних учесника ) песника да ова песма у себи носи велику уметничку вредност и заслужује пажњу, па је као таква достојна да буде награђена и да понесе награду на овим ,,ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТИМА“ Речи ,, ЉУДИ СУ ПИЗДЕ“ као да сам ових дана случајно чуо у некој телевизиској емисији под називом ,, ПАРОВИ“ која се данима приказује на националној телевизији и намеће као уметничка вредност српском народу, и можда су те речи стварна инспирација аутору за настанак ове песме.Ако јесу, алал вера, нека му је на част. Ценећи Ваше титуле и звања проф. српског језика и књижевности волео бих да ову песму прочитате ГЛАСНО пре свега својој деци и наравно ученицима у школама у којима предајете овај важан предмет, да им објасните поенту, лепоту стиха и јасну поруку коју она носи, са оном познатом реченицом,, ШТА ЈЕ ТО ПЕСНИК ХТЕО ДА КАЖЕ“ Надам се да ће те Ваше утиске, позитивну критичку реч, слово, есеј, књижевни осврт о песми ,, ЉУДИ СУ ПИЗДЕ“ коју сте наградили, у писаној форми пренети на мој профил, а ја обећавам да ћу са главним уредником КЊИЖЕВНИХ НОВИНА које објављује УКС-е објавити у неком од наредних бројева. Мислим да и Вама чини част да се Ваша критичка реч нађе у Удружењу књижевника Србије највећем Храму писане речи на просторима Балкана. И на крају поштујући песничку слободу сваког ствараоца намеће се питање ? Да ли требамо и можемо поредити стихове већ поменуте песме са стиховима великог Велимира Рајића поготово са стиховима његове култне песме ,,НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА“ Да ли оваквим Вашим одлукама намерно скрнавите углед манифестације ,,ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ“ и углед самог књижевног клуба који има дугу и богату традицију постојања и књижевног стваралаштва? И без обзира што се не слажем са Вашим мишљењем ја ћу бити редован учесник свих будућих манифестација које организује књижевни клуб ,, Велимир Рајић“ Опростите на искрености уз Велики песнички поздрав.

у Ћуприји Борисва Бора Благојевић 14. 06. 2015год. књижевник“

Поштовани господине Благојевићу и драги Боро, БАНЕ МОРАВСКИ,

Заиста ми је жао што су дивни песнички сусрети у Алексинцу изнедрили овакву емоцију и овакво писање. Ја сам синоћ била сведок навјећег броја песника окупљених на алексиначким сусретањима, и поврх тога, слушала сам највећи број добрих песама, чини ми се откада се Песнички сусрети у Алексинцу организују. Врло сам поносна због тога, не због тога што се моје име налази на списку Иницијативног одбора за оснивање Књижевног клуба ,,Велимир Рајић“, не ни због тога што сам један од чланова садашњег Управног одбора Клуба, не ни због тога што су душе наших дивних упокојених пријатеља, идејних твораца ове манифестације, Дејана Јовановића Црног и Бобија Прековачког, синоћ биле спокојне сусретом Лознице и Лексовца, Ниша и Паланке, Србије и Македоније, већ због тога што су моји пријатељи песници из Клуба били срећни и добри домаћини. Они који мени верују, они који су ми дали свој глас и они који су и Вас угостили, ово заиста нису требали да читају.

Да свима који читају ове редове буде јасно о чему се ради, поновићу правила награђивања на овим Песничким сусретима:

– чита се песма дужине до 30 редова, а затим у писаној форми оставља један писани примерак жирију;

– трочлани жири слуша представљања песника и после кратке паузе, доноси одлуку о награђенима, који је ове године било више: за традиционалну песму, за оригиналност, за савремену песму, за младог ствралоца, за форму, за емоцију и на крају за ,,Песму над песмама“.

Трочлани жири је одслушао 47 песника, који су казивали песме различитих дужина, стилова и квалитета, бележио утиске после једног слушања, имао неких пола сата да усагласи прве утиске и провери читајући поново песме које су ушле у ужи избор, и да донесе одлуку. Покушаћу да известим о својим утисцима и запамћеном, иако немам при руци записник, а верујем да ће Организатор објавити и имена и песме:

1. ,,Песма над песмама“ – МОСТ, аутор из Крагујевца;

2. за форму – аутор Аца, млад, песма имала у себи реч изненада;

3. млади песник – девојка, Јевреје помиње, емоционална песма;

4. савремена песма – Пијаниста, аутор Данијела из С.Паланке, одлична песма;

5. традиционална  – Залупајка – песма на дијалекту, која је била испевана у катренима, са римом и одговарала традиционалној форми и традицији изразом, мада првобитно није идеја била да се награди дијалекатска песма; то је можда и оно што највише боли  – ово су први Песнички сусрети којима ја присуствујем д аје било толико ,,традиционалиста“ а да су тако катастрофално подбацили!

6. за емоцију – Шика – одломци; оно из чега је одломке читао, верујем да је савршена поема, у сваком случају добру нам је емоцију пренео;

7. и на крају песма којом ме Ви корите за нарушавање угледа Клуба – ,,Људи су пизде“, Славиша Крстић (зашто не рећи име аутора, ја се не стидим својих узбора, а песник заслужује да му се име помене кад му је већ песма добила бесплатну рекламу)

Нисам је читала више него једном док смо жирирали и немам је код себе, али је памтим не због краткоће, пред којом сте остали затечени, већ због истините поруке коју носи:

,,Људи су пизде

Ставиш им пушку у руке и кажеш

Пуцај – Ово су твоји непријатељи

И они пуцају“ (парафраза)

Ова песма добила је једногласном одлуком жирија признање за оригиналност. И сад исто мислим. По ономе што сам касније чула, ова песма добила је и од публике један глас мање него највише гласана песма, тако да ова већина није баш већина. A сад само узгред о песми, јер ако неког спомињање пизде аутоматски упути на Вука и Црвеног бана…Како у Србији скренути пажњу ако не вулгарношћ?! У праву сте, ово нема ама баш никакве везе са Црвеним баном. Чини ми се да је више у питању карактерна особина, него полни орган!

И не бих имала проблем да својим ђацима укажем на разлику између ПИЧКЕ  и ПИЗДЕ, ако ће то поправити њихово писање!

И још нешто, да не бих и сама била ПИЗДА морам да кажем:

Било је дивних песама. Неке још увек носим у души – господин из Лознице не само да је дивно говорио своју песму, већ је песма одличне форме, песма ,,Крилат рибар“ и сад ми је у ушима, слика села које има 14 црквишта о којима сазнасмо пре саме песме ушла ми је у ухо, али натрпаност јој није донела награду, дивна песма песникиње из Ниша савршено започела и нагомиланог израза од пола песме – недорађена песма, сећам се и париске курве, и Нато пакта, и цара Лазара, и  дивне Ане која је дописни члан подмлатка, и сетне песме на ијекавици, Ишчашеног мозга, Голубице… Сећам се, дакле, оних песама које су на мене оставиле утисак. Неке од њих јесу и на друге чланове жирија и – награђене су. Друге су нас појединачно дотакле и – остале су нам у души. И још си ту!

Сећам се и подсећања патријарха Павла – Будимо људи!

Зашто, Боро, не живиш оно што пишеш?!

А да бих до краја била искрена и да не помисли онај ко ове редове чита да Бора Благојевић диже ларму зато што није добио награду, желим да покажем оно што прави песник у срцу зна, и за шта му не требају признања и награде – Бора Благојевић је одличан песник и помињаће га моравске антологије:

,,Желим да ти звезде сијају на длану

Сва топлина југа топлину ти зрачи

Да те срећа прати по ноћи и дану

Све чему се надаш и све што ти значи.

Желим да у кући царује ти осмех

И мирише здравац и свакога трена

Да ти деца расту пажњом и љубављу

Под столетном крошњом разгранатог дрена.

Желим да ти љубав увек присна буде

Као верна сенка да те стално прати

И само да срећеш насмејане људе

Онај кога волиш да разуме и схвати.

Желим да ти песма на хлеб мирише

Да стигне до сунца и у расејање

Поздрави све људе даљине избрише

Са шареном дугом цвета звездобрање.

Желим ти љубав и срећу и здравље

Што само постојиш срећа је у мени

И што нас од искона веже православље

И реч ова топла што истину плени.“

Борисав Благојевић, БАН МОРАВСКИ

Е, ово је, Боро, песма за такмичење!

Никад није касно за нове Читалиће!

Originally posted on Читалићи:

У  ОШ ,,Вук Караџић “у Краљеву у понедељак 1.6.2015. одржано такмичење из области читања и разумевања прочитаног. Учествовали су ученици првог и петог разреда, који су имали задатке да  прочитају одређена књижевна дела, ураде читалачке дневнике и ураде тест са питањима везаним за прочитано.

Такмичење су спровеле Сандра Рудњани, проф. српског језика  и Весна Ристовић, Данијела Гаровић и Мила Луковић, учитељице. Акцију срдачно и свестрано подржала директорка школе Биљана Барловац.

На велико задовољство,  такмичење је окупило 17 ученика првог и 15 ученика петог разреда. У току усменог дела такмичења имали смо и госте – родитеље, колеге, браћу и сестре. Родитељи су, такође, узели учешће у изради дневника, што смо и похвалили, али додали да можемо направити и такмичење међу родитељима. Идеја је прихваћена – ..Идемо даље!“

Одлучили смо да ово ,,пробно“ искуство наставимо и наредне године најрадосније се прикључујући Читалићима! И ТО ОДМАХ! :)

Весна Ристовић, учитељица

Сандра Рудњанин, проф.српског…

View original 36 more words

Град који волим, Слободанка Живковић

Траговима оних који су ми свети

и чији су корени део мене саме,

походе ме данас осећања, мисли,

дозивају прошло да шикне из таме.

 

Караван сараји и друмови царски,

Хајдук Алекса, кастел Миларека,

тврђаве под Градиштем, Алексинац варош

и оно далеко доба средњег века.

 

 

Туда су нам преци ходили одавно,

с буктињом у срцу од зла одлазећи,

опанак и гуњ с цариградског друма

застали да с Моравом сањају о срећи.

 

А земља им плодна отворила срце,

Морава им даровала своја недра бела,

разлили се снови, тајне сакривене,

рађао се Алексинац и малена села.

 

И док време потоње у небо јуриша,

у свечаном миру са храмовних звона,

граде мој рођени, стопалом те љубим

као што су моји стари од искона.

 

Срцем те ослушкујем, погачом и сољу,

желим да си радост и ватра клијања,

да би као роса сав могао стати

у осмеху трава и лепоти грања.

 

Желим да сав будеш у обручу сунца,

сав у тражењима да да цветаш, да грлиш,

небо да те празнује с рађањима јутра,

на крилима ветрова вечности да хрлиш.

 

И упркос болу што га упи време,

у име љубави ти отвараш врата

док Морава шуми, та Моравка вила –

Пријатељу овде си вреднији од злата.

images

 

Чаробни врт Бранка Ћопића, зборник Читалића 2015.

Originally posted on Читалићи:

1.vlasta3

Чаробни врт Бранка Ћопића, зборник Читалића 2015.

→ carobni vrt branka copica

Уредник: Соња Ђорђевић, проф. српског језика

//e.issuu.com/embed.html#9086732/12794133

View original