Боби Прековачки

Познајем девојчицу која не воли да чита, али кад је приморана, тражи своју омиљену књигу, ону Бобијеву.

Драгиша С. Поповић (Боби Прековачки) рођен је 8. августа 1933. у Гњилану, недалеко од Новог Брда, познатог средњевековног града, и Прилепца, родног места кнеза Лазара Хребељановића. Као учитељ у селу Прековцу, Боби почиње да пише песме за децу и та љубав опстаје целог живота. Осим тога, писао је историјске драме и романе у којима долази до изражаја изузетно познавање историје, турског и албанског језика и локалних предања. Писао је и комичне сцене и игроказе.

Већи део живота провео је у Алексинцу где је дао допринос позоришном аматеризму и књижевном животу. Иницијатор многих културних догађаја, а међу последњим уписан је његов рад на оснивању Књижевног клуба,,Велимир Рајић“ чији је први председник био.

Данас Клуб додељује признање Деда Бобијев штап најактивнијем учитељу у оквиру Пролећног конкурса.

За многе песник Биначке Мораве и Алексинца, глумац и редитељ аматер, дугогодишњи секретар алексиначког Црвеног крста, један од првих библиотекара Библиобуса… За мене, један од највећих подржавалаца и пријатеља мог детињства и младости. Диплому професора српског донела сам прво својим родитељима, па њему. Но, лепе успомене не замагљују непристрасан поглед на његово стваралаштво, посебно оно за децу.

У временима пољуљаних мерила и сталних промена зарад бољег, лепшег и савременијег, много тога се одбацује или доживљава незаслужену скрајнутост. Традиционално постаје заостало, поучно превазиђено, једноставно просто, а враголасто друштвено неприхватљиво. Но, деца увек и о свему дају искрен и прави суд. Тако је мишљење једне девојчице која упркос мрзовољи према читању, бира збирку кратких, једноставних али поучних и ведрих песама о познатим појавама биљног и животињског света – прави суд и доказ књижевне вредности.

И када је писао, Боби је говорио да су његове песме намењене деци узраста до 4.разреда (,, док не почну да лажу“:)). И заиста, ово су песме за прваке и другаке, топле, једноставне, пуне препознатљиве стварности. Деца их радо читају, јер почетно читање тражи кратке речи и брзу поенту. Препознају враголастост и поучност, а рима и стил увлаче их у свет књиге и читања што и јесте циљ.

Просвета у доба короне

Просвета у доба короне или Како Перица прави Динарске планине

Готово је извесно да ће и школска година која је пред нама (пред родитељима, наставницима и децом), бити у околностима ове корона пошасти, само није још извесно хоће ли по свему личити на ову школску годину. Судећи по већ виђеном, нама (родитељима и наставницима) биће грђе, деци све веселије (читај: нерадно, лењо, мозгоишчезавајуће), а министарству неснађујуће урнебесно и усхићено еурекасто!

И док родитељи већ уздишу у нелагоди молећи се чуду за које унапред знају да не бива, док министар најављује усхићење околних земаља могућношћу коришћења праксе просветних постивнућа наших мученика, док једни на друштвеним мрежама вичу да деца памте само прочитано с папира, а други спремају мотке да тепају ове прве јер узимају лебац информатичарима и победнички осмех дигиталних заљубљеника, ја ћу се усудити да наљутим све и у маниру Перице који прави Динарске планине од динара, приупитам просто питање:

Да ли после короне желимо памет или радну снагу?

Ако нам је циљ да ови дани, који по свему подсећају на пад Западног Римског царства, донесу повећање броја радника, тј.упосленика новоотворених фабрика страних фирми, пристали на већ виђену,,наставу на даљину“ или на нови модел наизменичног рада који подсећа на југословенску штедњу, или на неки трећи модел о коме просветари расправљају у циљу очувања живота, а родитељи преводе у смислу – опет изводе да не раде, постављени циљ биће остварен. Радна снага на штолу, шинко!

Ако, пак, циљ буде функционално писмено дете с елементима креативности – богами, биће тешко!

С обзиром да министарство ни не разматра могућност смањења наставног градива и свођење курикулума на најбитније што би било избацивање бар 60% суштински непотребних елемената, стручна друштва и групе наставника и да желе да дају смислене предлоге, немају моћ да се за њих изборе, драге колеге родитељи, памет у главу и борба за памет сопствене деце, јер…

1. традиционална настава није превазиђена!

Да је тако не би запослени Гугла и Мајкрософта децу слали у школе без телефона, таблета и компјутера, са модерним скамијама и менторским радом у малим групама.

2. наша деца нису паметнија од нас у истом узрасту!

Људска лобања вековима није се променила, те ни мозак није претрпео промене побољшања и усавршавања, већ психолози тврде да мозак наших потомака све спорије ради. Мање активности у раном дечјем узрасту, мање покрета, мање синапси, нижа интелигенција.

3. знање је моћ, али не чини га бубање!

Иако многи од нас родитеља основношколске деце припадају генерацијама које су морале да бубају број оваца у Аустралији у односу на број становника или просечну потрошњу никла у Зимбабвеу, ипак нас је живот у сталним кризама научио да је битно смислено знање, а то још увек није освестило наше министарство просвете. Или јесте, али им је мисија оно прво. Додуше, на добром су путу, јер су бар схватили шта су суштински важни предмети – српски, математика, страни језик, историја, географија, хемија, физика, вештине – ликовно, музичко, физичко. Не беше у ТВ настави ни руку у тесту, ни играчака, ни рачунара, ни веронауке, грађанског и других чудеса које нам бар 40% непотребно оптерећују распоред, а могу другачије да се реализују!

Чујем вас!

Вриште информатичари, веручитељи, просветари на одређено…

Кад би свака школа добила стручног сарадника информатичара, не би плаћали одржавање сајта, мреже и других чудеса, у распореду би било слободног места за протеране часове вештина, а информатичари не би доживљавали нервни слом у време мале матуре и уписа!

Кад би се министарство позабавило истинском променом курикулума држећи се принципа изграђивања мислећих креативних појединаца, а не задовољења форме и норме, 70% глупости и 30% предмета могло би да се избаци/трансформише/удружи у тематску/пројектну/модуларну поподневно/целодневну/зимску/летњу/рекреативну…наставу. А кад исплате отпремнине свима који то желе, истински усаврше оне који то желе и упосле најквалитетније а чекаче државне плате и селфирекламере отпрате из просвете, решиће се и проблем незапослених.

С обзиром да су и најкреативнији наставници ограничени прописима и дописима, мој родитељски план за наредну школску годину је следећи:

1.док сам ја на послу, потомци спавају, па од 12 до 14 заврше захтеве учитељице/професора.

2. Заједно пратимо учитељицу и уџбенике и одрађујемо задатке без много буке и гњаваже (основац) или проверавамо извршење професорских захтева и заједно учимо из уџбеника суштински битне предмете (средњошколац).

3. Најмање сат времена читања (макар под претњом и уз уцене) и други сат за лепоту – цртање, певање, музика ма колко гласна!

И после 2 сата трчања, игре на отвореном, вожње бицикла, ролера, чишћења лишћа или снега…прихватам сат времена буљења у мобилни!

Џокер – сат смисленог читања за сат мамине наставе на близину!

Да, још ово – нека неко јави овим стручњацима да је онлајн настава – настава на даљину исто колико је и Power Point презентација пример ИКТ у настави!

Дворац од ружа Љиљане Крстић – приказ

Дворац од ружа, Љиљана Крстић

 

Прегледи књижевног стваралаштва, историје, осврти… углавном памте имена стваралаца који су видно утицали на велике временске периоде и ствараоце. То су чувари културне вертикале једног народа. Чувари завичајног стваралаштва, уливају се у тај исти ток, али њихово је дело у великим временским освртањима често скрајнуто и каснијим генерацијама недовољно видљиво. Кад нам историчари књижевности поставе оквир, често пак недостаје материјал за слику – слику једног времена, културе, свести, залагања, васпитања…

Љиљана Крстић несумњиво је темама, начином обраде, лепотом стила, препознатљивим изразом – значајан писац с правом заступљен у српским и међунарондим антологијама, зборницима, прегледима, освртима. Но, тај оквир упркос изузетним бојама њеног стваралштва, често остаје ускраћен за улогу коју она има у својој средини, у средини из које је потекла, у којој ствара, израста и битише. Тиха, ненаметљива и скромна, увек спремна да подржи манифестације за децу, децу ствараоце, школарце, изванредни сарадник просветних и културних посленика, својом најновијом књигом потврђује трајност, аутентичност и мисију књижевног ствараоца.

Дворац од ружа, збирка прича, само именом и досадашњим стваралаштвом аутора, упућује на децу. По свему осталом – насловом, изгледом, мисијом, порукама… ово је књига о универзалним белезима људског постојања, бар у српској култури. Појединац не постоји ако није срећан, а унутрашње задовољство почива на слози, љубави, раду, другарству, пријатељству, очувању природе и јединству с њом, машти… А где је машта, ту је школа, ту су књиге и читање. Овим белезима Љиљана Крстић омеђава свет који нам дарује, простор дворца од ружа, грађевине коју треба да гради у себи свако од нас.

Збирка има три целине – На корак до песме, Кључарев кључар и Гласам за птице.

Први део збирке чини неколико песама у прози, које ће већ насловима заголицати дечју пажњу, као нпр. Крилати слон. Домишљатост, фразе које ће дете препознати или се над њима запитати, жеља да се читалачки капацитет младог читаоца изграђује, доминирају овим минијатурама које дају камене темељце Љиљине поетике – живот без свађе, уз помирење, слогу и разумевање, живот ојачан маштом која је свемогућа, породица чија је љубав једина амајлија, осуда технолошких одвлачивача пажње и борба за живот у природи и са природом. А на крају, ту је и оно што само песник види – после краја није почетак,  већ се почетак иза књиге крије!

У другом делу збирке насликан је чудесни свет природе. Са ових страница поздравиће нас кључареви кључари – задихани зечићи, одлучне лисице, добродушни медведи, јежићи, сложни мрави, нежни лептирићи, вредне пчелице, тврдоглаве осице, услужне бубамарице, уздрхтали свици, вилини коњици, јеленак, мува… Обрадоваће нас лагани ветрић, шумски поточић, свежа јутра, обасјана поднева, латице булки, затрептала крила, таласасте боје росе… Ненаметљиво, али сасвим јасно запитаће нас писац сликом сивог суморног града има ли краја људском себичлуку, докле ће дрвеће бити без грана и хоћемо ли препознати пријатеља у сваком дрвету, сваком славују, свакој капи кише и насмејаном облаку.

И кад помислимо да је пред нама идилични свет природе у коме владају другарство и слога, свет у коме свако мора свима бити на услузи, свет изграђен радом, залагањем, посвећеношћу, свет љубави и лепоте, пријатеља добре воље… супротставиће нам слику летећег смећа, немара савременог детета, његове усамљености, породичне отуђености и дечје упућености на телефоне, игрице и друге технолошке занимације. На све оно што савремено дете чини усамљеним, окренутим неком имагинарном свету туђих вредности. Но, нада постоји.

Дарује нам је писац у трећем тематском делу, оном у коме се гласа за птице, за породицу, игру, школу, дружење – за белеге одрастања у српској култури. Подсетићемо се да љубав испуњава све празнине, а породица је љубав; да су човекове потребе ведре мисли, радост и осмеси толико значајни да их треба пресовати као биљке у хербаријуму; да је природа лек свих проблема савременог одрастања, а заљубљеност зачин сваког одрастања; да је природа савршенство из кога настаје поезија, а игра спас од усамљености. И на крају, а можда сасвим на почетку – само ће породица учинити свет подношљивим местом, јер једино она дарује детету сунце у остави.

 

У Алексинцу,

јул, 2020.

 

Маја Радоман Цветићанин,

проф. српског језика

 

Десанка Максимовић по други пут међу Србима

,, Програми и уџбеници су ништа друго до препоручени садржаји које наставници могу користити, али могу и сами доћи до бољег садржаја уколико сматрају да је то сврсисходније на ученичком путу до жељеног исхода. Не постоји савршени уџбеник, нити савршени програм који би задовољио све потребе и био универзално примењив, зато је образовање и кренуло путем стандарда и исхода, јер нам будућност лежи у том крајњем резултату, желимо ученика који зна да критички и функционално размишља, користи, а не само репродукује знање, познаје и воли културу свог народа. “ (Извод из одговора ЗУОВ на халабуку око,, узбацивања/пребацивања“ Десанкине збирке Тражим помиловање из 4.у 1.годину)

Ово тако дивно звучи, да сваки србиста заљубљен у свој посао моментално засурфује на овом таласу ентузијазма и позитивног прилаза настави српског. И лети тако, лети…све док тај балончић не прсне под теретом изазова велике матуре којом му се већ годинама маше као црвеним пешкирчетом. И шта ћемо у тој кориди кад један Завод шири оптимизам слободарског духа наших наставника и народности, а један други Завод припреми тестове велике матуре по правилима заосталих времена оријентационих планова али и савремених готових припрема. Успут, велика помоћ наставницима српског илити модерније матерњег језика чини безброј такмичења и смотри, на које хрле највреднији ученици грозничаво трчећи с физике на српски, па на биологију, а све у страху да не обрукају своје предане наставнике, родитеље и себе а све зарад стицања слободне, креативне стваралачке личности. Додајмо томе непостојање читанки, јер тај луксуз већина родитеља не жели да приушти својим дигитализованим потомцима који се сасвим добро сналазе у истовременом праћењу предавања и куцкања по тастатури. И зачинимо програмима филолошких гимназија са 7 до 9 часова дневно и свим чудесима лимеса, таутолигија и функција, јер ми стварамо креативне, стваралачке и мислеће интелектуалце. Наравно, о људском фактору и фрустрираности људских наставника нећемо ни говорити, јер су ови дигитални едукатори само прелазно решење до холограмских предавача који ће стваралачки, креативно и ефикасно одабрати жељене садржаје, отворити главице наших преданих потомака и улити ИТијевима светску и националну књижевност кроз све епохе, правце, реке и речице, дијалекте, утоке и истоке, а они ће својим еволуираним софтверским мозгићима храбро ступити у савремени свет предузетништва и маркетинга. И наравно, читав овај процес из прикрајка ће посматрати универзитетски професори тако вољни да својим никад виђеним припремама идеалних часова помогну стварање креативне, стваралачке будућности, баш као и сви врли духом селфи обожаватељи лика и дела оних који имају моћ да им обезбеде чланску карту библииииотеке илити друг члан комисије…

 

 

 Драга Десанка,

Тражим помиловање за све слободне духом а угњетаване дописима министарства мрака, незнања и евалуаторске методологије (то је оно министарство чије тестове за мале матуранте чува полиција).

Избори

Први моји избори у животу били су они за избор председника одељенске заједнице, мислим у 2. разреду (учитељица је сама изабрала руководство у првом). Било нас је 16 девојчица и 16 дечака. Кандидати мој друг и ја. Стање свечано.

Сви смо добили папириће, јасно упутство да напишемо имена два кандиодата које је учитељица исписала и на табли да случајно не погрешимо.

Одлучујући тренутак – свако сам са собом, углавном заклањајући руком папирић од друга поред себе, а сви уверени да радимо неки много важан посао.

Гледам она имена, па размишљам – како могу да гласам за себе?! То је баш срамота. Како да кажем оцу да сам сама себе бирала?! И заокружим ја број пред именом свог друга.

Папирићи скупљени, комисија озбиљно приступа бројању, учитељица супервизор а да то тада нисмо ни знали. Ми смо сматрали да контолише, још увек смо користили старомодни српски језик.

Ево и изборног резултата – дечак је победио (17:15).

Честитам свом другу и не знајући заправо шта је то око чега смо се ,,борили“, али срећна што су све девојчице гласале за мене, сем мене. Остаде ми само запитаност што и он није учинио исто…и стална чежња за достојним противником.

Мори ме и данас.

Брошура/проспект

Брошура/проспект је вишестрани штампани материјал сличан флајеру најчешће информативног (често промотивно–рекламног) садржаја – најчешће у служби неке фирме, туристичке организације, удружења и сл.

Брошуре су једно од основних средстава рада сваке туристичке агенције. Оне поседују моћ да убеде потенцијалне туристе да посете одређену дестинацију, те је стога веома битан добар избор фотографија као и читав дизајн у који се постављају текст и графика.

Обично се састоје од више страна испуњених текстом у комбинацији са фотографијама и другим графичким елементима. Њиховом комбинацијом треба да се добије привлачна и модерна папирна презентација неке услуге, производа и сл.

 

         Извор:

Википедија, Туристички клуб, Попвеб дизајн

Одличан програм за креирање брошура део је Офис пакета и вероватно га имате.

6

 

 

Разгледница

Разгледница је илустрована дописна карта. То je слика (фотографијa, цртеж и слично) штампанa на картону, намењена слању поштом, без коверта. Најчешће је формата 14 х 9 cm. На њеној полеђини стоји рубрика за адресу примаоца и простор за саопштење.

(Извор: Википедија)

Разгледница је најлепши подсетник на неко путовање, а говори много и о свом пошиљаоцу (оном ко је шаље). Прималац ће на основу ње закључити понешто о утисцима оног ко му је разгледницу послао. Између осталог, важно је да разгледница буде исправно адресирана.

Адресирање

Подаци у простору за адресирање су следећи:

Име и презиме примаоца

Улица и кућни број/број спрата и број стана

Поштански број и место

Држава

Извор: Пошта Србије овде

  • Ако је особа којој шаљемо разгледницу неко важан, неко коме се обраћамо са поштовањем, потребно је навести и титулу или ословити г-дин/г-ђа/г-ђица.
  • Није потребно примати ,,ПРИМА“ јер ће свакако разгледницу примити; дакле та најкраћа црта на врху места за адресирање намењена је титули, ословљавању

У делу разгледнице резервисаном за утисак, тј. поруку, почећемо присно – Драги, Мили…или с поштовањем – Поштовани… и обавезно зарез.

Ако поруку настављамо у истом реду – после зареза пишемо мало слово, а ако наставак следи у новом реду – пише се велико слово.

Драги Милане,

Пуно поздрава из Грчке.

 

Драги наши, овде је све савршено.

Топли поздрави из Улциња.

Често разгледнице и не пишемо неком посебно, већ желимо да поделимо утисак са најдражима, па се и не обраћамо неком понаосом.

На крају, важно је да разгледница буде читка, јер тиме одајете поштовање оном коме пишете, и, наравно – да буде искрена!

Занимљив чланак љубитеља писања разгледница можете прочитати овде, а један од алата за њихово прављење у ел. форми имате овде.

Додатак за учеснике Фб изазова Читалића

На основу књиге коју волите, осмислите адекватну сликовну страну разгледнице (ја бих рекла – лице) тако да илустрација одговара некој локацији из књиге, а онда изаберите ко и коме шаље, осмислите пригодан текст и на крају исправно адресирајте.

Важна напомена:  Адреса на слици позивног плаката даје податке о трајању Изазова и има сврху обавештавања, није правилно адресирана!

Срећно!

Свашта сам ових дана научила

Свуда на свету труднице су чудесне. Након спознаје радосне вести и првог усхићења, почну и прве наде, страхови и савети. И нови савети. И нови савети… И тако њено време испуне часописи, форуми, другарице са свим личним усхићењима, промашајима, страховима и предрасудама. А онда почне планирање – соба, креветић, пижамице, полице, прве књижице и наравно… избор учитељице.

Не знам како је у другим градовима, али у нашем нема учитељица којој се не зна крвна слика и порекло до 3. колена најмање, а онда навике, намере и планови од удаје ћерке до одласка у пензију. Све се гледа, истражује и вага – модерна/традиционална, дигитална/старинска, згодна/паметна, такмичења, успеси, сајтови, семинари… И одједном, свака мамина саветница зна како је у тој учионици и какви су њени ђаци…

Фенси, селфи или не, премерени и одмерени више од било које професије, учитељи мирољубиво слежу раменима и још преданије јурцају за децом и њиховим постигнућима док им родитељи и даље мере дебљину штикле, стаса и гласа.

И онда један непојмљиви тренутак – деца и родитељи 24/7 заједно.

Одједном хелихоптер родитељи дигитални заљубљеници постају предани поклоници традиционалне наставе. И нису више важне ни штиклице, ни крпице, само – Кад почиње школа?

А онда, маме будућих првака док младунци потомци растурају стан и родитељске живце, одбацују савете и први пут заиста виде – како се ниједан доктор, ниједан трговац, ниједан пекар није јавно запитао или похвалио своје пацијенте, кориснике, купце, потрошаче? Није позвао? Ништа није питао?

Једноставно је.

Постоје професије које се воле, али кад се смена заврши, није нужно размишљање о послу. Постоји и професија која се не искључује. Статуси учитеља и наставника то потврђују, а ако не верујете, проверите – где год се нађу два просветара причаће о деци, тестовима, плановима… И никад се не гасе 🙂

Статус једне учитељице из дана у дан – о сваком детету понешто

Колегиница коју сам упознала Под маслином, а повезао нас поново на радост обе Фб

Плакат – основе и израда

Плакат, eng. постер, оглас.

Плакат или постер је саопштење за јавност великог формата, најчешће на папиру, које се у већини случајева састоји од слова и слике и које се истиче на јавном месту у циљу рекламе.

Добар постер има ЈАСНУ ПОРУКУ, визуелно је ПРИВЛАЧАН и лако се чита са удаљености од 1- 2 метра.

Плакат настаје из потребе да се неки садржај представи за кратко време. Најједноставније је СЛИКОМ уз кратки текст или натписе представити нешто великом броју људи за кратко време.

Дакле, плакат мора да сажето исприча причу или да причу прикаже сликом и речју тако да та цела композиција привуче пажњу, да заинтересује посматрача за то што је представљено – да пожели да сазна нешто више о путовањум или да погледа тај филм или да присуствује том концерту или набави ту књигу.

Овај текст настао је из потребе да се помогне учесницима 1. Фб изазова Читалића – Плакат за путовање из књиге.

1. plakat

Дакле, ради се о путовању, дестинацији из књиге која може бити имагинарна (као Нарнија) или стварна (Лондон, Беч, Крф). Можда се ради о једном месту, можда је жеља да будемо организатори путовања које за нашег књижевног јунака траје више дана или посећује више места.

Кад дефинишете које путовање бирате, добро би било да осмислите најбоље ликовно решење за то путовање, за оно што хоћете да ,,продате“ потенцијалним купцима тог путовања, у овом случају члановима жирија.

Погледајте мало плакате туристичких агенција. Размислите чиме вам пажњу привуку кад маштате о томе где бисте путовали или кад убеђујете родитеље да је ипак боље да идете у Грчку, а не на Голију. 🙂 На многим плакатима ,,вриште“ попусти, погодности, додатни садржаји…

Разгледајте по интернету, много је места налик овом https://www.postermywall.com/ где ћете наћи стотине плаката, које можете и сами да измените и направите свој плакат, можда баш за овај задатак.

Помоћ пријатеља:

Било би најбоље да знају о ком се путовању ради и без тога да ви напишете наслов књиге и име писца, али да бисте били сигурни да ће погодити о чему је реч, будите домишљати и креативни – агенција може да носи наслов књиге, а тур. водич може да буде писац.

Упс, сад ће знати да сте ову идеју добили од мене! 🙂

Дакле, будите јасни, сажети, домишљати и креативни!

Деда у ванредном стању

Иако смо претурили већ једно ванредно стање, понашање деде у тој ситуацији остало нам је непознаница с обзиром да је у време бомбардовања био ангажован у ратним дејствима као капетан у резерви богатог ратног искуства од Славоније наовамо, а на част светлог образа ратника оца, ђеда и прађеда. Дакле, деда у Ванредном стању у ком уместо пушке треба памучна маска – потпуна непознаница!

Наш деда пријатељско-фамилијарној јавности познат је као добар организатор. Ми, чланови његовог најближег окружења, дедину опсесију организовањем свега – од припремања материјала за прављење авиона од папира, преко детаљних скица за израду Миминог школског задатка типа огрлица од жирева, до детаљног списка за набавку кад стигне пензија, сматрамо ситничарењем и намћорастим претеривањем. Није на одмет бити организован, али је најбоље да нас деда не укључује у своје активности, јер се тада буди друга страна дедине машинско-техничке стране, она војничка. У складу са светом традицијом и часним наслеђем братства Радоман не само што задаци морају бити испуњени у складу са дединим планом, већ и на начин како је он то замислио. И никако другачије, иначе – Остав!

И док се питамо хоћемо ли ми бити такви намћорасти маторци и кроз главу пролазе стална гунђања попут ,,линија се исцртава с десна на лево, на столу сме да стоји само даљински (док је пушио била је обавезна и пиксла), дневне новине морају да буду уредно сложене на насловну страну…стиже нам корона и деда у карантину!

И пошто су сви збрисали на време, остадох ја у свим дединим стратешким плановима!

28.у месецу – деда прима пензију 1. али су средства доступна и раније, па деда има потпун списак за куповину са јасним упутством – банкомат тај и тај, ставка 1 купити у продавници тој и тој, ставка 2 платити ту и ту и… Код 3.сваки нормалан човек укључујући и његове потомке – ШИЗИ!

-Ћале, В А Н Р Е Д Н О је стање! Све ћеш добити, али не завлачим се нигде – где нађем купујем и не гледам колко кошта!

– Добро, добро – помирљиво одговара деда – хтео сам само да олакшам.

А онда – 1.у месецу и дедин аларм за узбуну!

– Мораш да пошаљеш стање бројила Електродистрибуцији!

– Добро, ћале, доћи ће људи да очитају.

– Не, неће! Мораш ти да јавиш, ево ја сам записао број кад су јавили на телевизији.

Након те чувене реченице која ми одузима могућност приговарања или утицања на дедино мишљење, пошто је одгледао Вести у 8, 12, 15, 18, као и сваких ,,Минут два“, капитулирам и јављам стање бројила.

И таман помислиш – Ево снега, смириће се деда, стиже нови списак:

– Е, пази, чим гране сунце, морамо у виноград! Све сам испланирао…