Плакат – основе и израда

Плакат, eng. постер, оглас.

Плакат или постер је саопштење за јавност великог формата, најчешће на папиру, које се у већини случајева састоји од слова и слике и које се истиче на јавном месту у циљу рекламе.

Добар постер има ЈАСНУ ПОРУКУ, визуелно је ПРИВЛАЧАН и лако се чита са удаљености од 1- 2 метра.

Плакат настаје из потребе да се неки садржај представи за кратко време. Најједноставније је СЛИКОМ уз кратки текст или натписе представити нешто великом броју људи за кратко време.

Дакле, плакат мора да сажето исприча причу или да причу прикаже сликом и речју тако да та цела композиција привуче пажњу, да заинтересује посматрача за то што је представљено – да пожели да сазна нешто више о путовањум или да погледа тај филм или да присуствује том концерту или набави ту књигу.

Овај текст настао је из потребе да се помогне учесницима 1. Фб изазова Читалића – Плакат за путовање из књиге.

1. plakat

Дакле, ради се о путовању, дестинацији из књиге која може бити имагинарна (као Нарнија) или стварна (Лондон, Беч, Крф). Можда се ради о једном месту, можда је жеља да будемо организатори путовања које за нашег књижевног јунака траје више дана или посећује више места.

Кад дефинишете које путовање бирате, добро би било да осмислите најбоље ликовно решење за то путовање, за оно што хоћете да ,,продате“ потенцијалним купцима тог путовања, у овом случају члановима жирија.

Погледајте мало плакате туристичких агенција. Размислите чиме вам пажњу привуку кад маштате о томе где бисте путовали или кад убеђујете родитеље да је ипак боље да идете у Грчку, а не на Голију. 🙂 На многим плакатима ,,вриште“ попусти, погодности, додатни садржаји…

Разгледајте по интернету, много је места налик овом https://www.postermywall.com/ где ћете наћи стотине плаката, које можете и сами да измените и направите свој плакат, можда баш за овај задатак.

Помоћ пријатеља:

Било би најбоље да знају о ком се путовању ради и без тога да ви напишете наслов књиге и име писца, али да бисте били сигурни да ће погодити о чему је реч, будите домишљати и креативни – агенција може да носи наслов књиге, а тур. водич може да буде писац.

Упс, сад ће знати да сте ову идеју добили од мене! 🙂

Дакле, будите јасни, сажети, домишљати и креативни!

Деда у ванредном стању

Иако смо претурили већ једно ванредно стање, понашање деде у тој ситуацији остало нам је непознаница с обзиром да је у време бомбардовања био ангажован у ратним дејствима као капетан у резерви богатог ратног искуства од Славоније наовамо, а на част светлог образа ратника оца, ђеда и прађеда. Дакле, деда у Ванредном стању у ком уместо пушке треба памучна маска – потпуна непознаница!

Наш деда пријатељско-фамилијарној јавности познат је као добар организатор. Ми, чланови његовог најближег окружења, дедину опсесију организовањем свега – од припремања материјала за прављење авиона од папира, преко детаљних скица за израду Миминог школског задатка типа огрлица од жирева, до детаљног списка за набавку кад стигне пензија, сматрамо ситничарењем и намћорастим претеривањем. Није на одмет бити организован, али је најбоље да нас деда не укључује у своје активности, јер се тада буди друга страна дедине машинско-техничке стране, она војничка. У складу са светом традицијом и часним наслеђем братства Радоман не само што задаци морају бити испуњени у складу са дединим планом, већ и на начин како је он то замислио. И никако другачије, иначе – Остав!

И док се питамо хоћемо ли ми бити такви намћорасти маторци и кроз главу пролазе стална гунђања попут ,,линија се исцртава с десна на лево, на столу сме да стоји само даљински (док је пушио била је обавезна и пиксла), дневне новине морају да буду уредно сложене на насловну страну…стиже нам корона и деда у карантину!

И пошто су сви збрисали на време, остадох ја у свим дединим стратешким плановима!

28.у месецу – деда прима пензију 1. али су средства доступна и раније, па деда има потпун списак за куповину са јасним упутством – банкомат тај и тај, ставка 1 купити у продавници тој и тој, ставка 2 платити ту и ту и… Код 3.сваки нормалан човек укључујући и његове потомке – ШИЗИ!

-Ћале, В А Н Р Е Д Н О је стање! Све ћеш добити, али не завлачим се нигде – где нађем купујем и не гледам колко кошта!

– Добро, добро – помирљиво одговара деда – хтео сам само да олакшам.

А онда – 1.у месецу и дедин аларм за узбуну!

– Мораш да пошаљеш стање бројила Електродистрибуцији!

– Добро, ћале, доћи ће људи да очитају.

– Не, неће! Мораш ти да јавиш, ево ја сам записао број кад су јавили на телевизији.

Након те чувене реченице која ми одузима могућност приговарања или утицања на дедино мишљење, пошто је одгледао Вести у 8, 12, 15, 18, као и сваких ,,Минут два“, капитулирам и јављам стање бројила.

И таман помислиш – Ево снега, смириће се деда, стиже нови списак:

– Е, пази, чим гране сунце, морамо у виноград! Све сам испланирао…

Онлајн баба

Откад се баба дозвала памети након спознаје да има 68 година и откад је склопљен привремени договор да не окупира дедино драгоцено и дуго ишчекивано пензионерско време, баба се смирила а ми одахнули. Но, изгледа да смо требали дубоко да удахнемо.

Баба вибер порукама извршила десант не само на нас, него и на комшије, пријатеље и рођаке. А баш смо се зачудили кад учесташе позиви даљих рођака које смо скоро и заборавили. А сви питају за бабино здравље и разуме ли се у вибер.

Решисмо и то:

– Мама, није згодно… Пуне се телефони људима…

– Ма, шта ме брига, ви немојте да читате… – нехајно одговара бака и наставља смејући се на сав глас – Види шта ми послао… Хихихи!

И онда – кардинална грешка:

– Ма, не брини, баба, сви смо те искључили!

Пола сата касније, стиже Фб порука… Једна у низу… 😀

Просвето, клањам се!

Обожавам своје колеге просветне раднике!

Једино су они у стању да ме избезуме до лудила, али и учине поносном као да сам освајач хималајских врхова.

Прошле недеље с проглашењем ванредног стања, престанком школе и преласком на онлајн наставу збезумили су ме хиљадама порука у неколицини фејсбук и вибер група, статусима, дебатовањем у чувеној Великој зборници, цоктањем, штектањем свуда и на сваком месту (још смо се сретали и на улици). И као и обично на један статус – бескрајни коментари који се обично заврше као у причи Деда и репа – нит је тема више важно, нит се зна поента, али ето… да се нешто каже. А цвркутање мобилног од родитељских коментара, одушевљавања дигиталним уџбеницима и идеја шта бисмо, учитељице, све могли… посебан доживљај…

А онда је све утихнуло.

И док јутрос седим у потпуно празној згради, размишљам о свом нервирању министровим исхитреним наредбама, нимало припремљеним инструкцијама његових чиновника, неумним наредбама и захтевима којима су затрпавали школске мејлове, а школе просветаре. Размишљам како смо их и ми, родитељи, заскочили хиљадама питања, захтева, предлога… Размишљам о безброј решења које су понудили годинама добри дигитални сарадници, али и они који лове у мутном… Размишљам о десетинама група, четова, порука које су направили и послали одговарајући смирено сваком родитељу, питајући за свако дете, чак се сетивши и да је почело пролеће и да клинци направе неки цвет да прославимо долазак… Размишљам колико им недостају деца…

И схватам да се прошле недеље галама свих наших зборница пренела на интернет и преплавила га жељом просветара да је све уобичајено. Али није…

А јутрос – између осталог, колегиница каже да су осмаци посебно осетљива група ове године, јер их и у овим условима очекује матура, упис и много изазова…

И закључујем – ништа није нормално, осим бриге правих просветара за децу. То је једино што ниједан министар, ниједно стање, никакве наредбе нису могле да потру.

И зато – клањам се, колеге просветари!

Десктоп учитељица

– Мама, недостаје ми учитељица! И друштво!

Распоред часова:

9:10 ТВ часови

У канцеларији стање приправности – сви обнављамо градиво из основне школе уз присећање како су нама то наше учитељице објашњавале. Забавно, сетно и корисно! Уживамо мој коректор и ја, остали утврђују да смо ипак у праву кад кажемо да су изводници надоле 🙂

10:00 Учитељица – онлајн српски, математика…

10:00 – 20:00 рад на даљину

Другакиња је апсолутни господар компјутера ове недеље с обзиром да старији брат спава до подне, преписку с професорима прати путем телефона и непрестано гунђа како нису нормални.

20:00 достављање домаћег

– Мима, не могу да пошаљем домаћи учитељици, усијао ми се телефон!

Ако ме корона и заобиђе, убиће ме мобилни! Фб четови, вибер…

– Мама, види како сам решила да видим учитељицу и другаре.

На десктопу – разредна фотографија. :)

Срећна онлајн настава, ЖИВЕЛА ШКОЛА!!!

Епилог:
25.08.2020.

Због показане спремности и ажурности као и због уштеде у путним трошковима а у складу са прерасподелом радних места након пензионисања онлајн неактивних за време ванредног стања, настава у Србији реализоваће се на платформи http://www.srpska.prosveta.mp.gov.rs. Занемарљиво мали број захтева родитеља за традиционалном наставом биће реализован у централним школама у Београду, Нишу и Новом Саду. За те ученике обезбеђен организован превоз.

Баба у кућном притвору

– Је л ти мајка остала кући данас?

– Јесте, утекла нам јутрос по хлеб и млеко, али оставих је у дворишту, деда гарант. Неће деда дозволити да му баба упадне у годинама негован распоред… И деца су ту, биће све у реду.

Радни дан – ред акциони план, ред паника и смиривање, дезинфекција, па укруг и крај смене уз негде око 1000 порука у бар две фејбук и три вибер наставничке групе – основна, средња, музичка, спорт… Не бих се ја шалила са српским просветарима – нису чекали Припрема-позор-сад!  Шта ли би тек било да јесу?!

– Ћале, шта се дешава?

– Ћути не питај, додаће још нешто!

Дедин распоред: 7 јутарња тоалета, 8 кафа, 9 доручак, ситне занимације, 12 кафа, 15 ручак, одмор

Бабин распоред: 6 јутарња куповина, 7 доручак, кафенисање, 8 завесе, гарнишле, кречење, теписи, 12 кафа, 13 прозори, друга рука, намештај…15 брзи ручак…

Епилог:

Деда балдисао око поднева, деца и зет око ручка, баба генерал после свих завршених послова обишла другарицу у најближем комшилуку (баш у 30 м ако ме легитимишу, нек ме апсе, паре немам а и да имам, идем у затвор да се одморим од вас!)

Деда, ако не прогласе општи карантин, најебасмо, виноград на реду!

 

 

Баба, тинејџер и корона

Нема нам бабе… Где је баба? Наравно, нашу бабу ни ванредно стање, корона и претње војском не могу да зауставе. Она је сабајле на свом пензионерско-додатном послу (ако би цео дан провела с дедом, није познато ко би похрлио корони у загрљај).

Дакле, кад смо установили да се баба уредно дезинфиковала изласком из таксија (притом је одржала предавање таксисти о мерама, где му је дезинфицијенс и остало, попраскала и њега, седиште и две сапутнице), и да је безбедно стигла на циљ (а да је нико није легитимисао), извршен је ратни распоред – тј. већином гласова одлучено да деца спавају а у набавку хлеба иде комшиница, ја сам кренула у сусрет својим радним обавезама.

Након уобичајене понедеоничке гужве, подсећања на мере, чекања дописа од надлежних и сл, погледам кроз прозор… сија сунце, шеталиште пуно, и ето наше бабе!

– Баба, шта ћеш ту?

– Скокнула сам по паковање влажних марамица. Али знаш шта, нигде ништа испод 95 динара, све ћу да их пријавим испекцији! А и ови пензионери нису нормални! Шта ће им оволко брашно?! Ко да ће сви у предузетнике…

И таман кад отпремих бабу кући, ево мога сина првенца:

– Они нису нормални! Ма не пада ми на памет да учим! И ти, немој случајно да си изашла на ту Планету, има да ме нађу пркео твог налога.

Дречи тинејџер, ја се смешкам и слушам.

Цин…цин – порука од разредне: ,,Молим Вас кажите Војину да ми пошаље свој мејл налог, немам га у Вибер групи (успешно избегавао), потребно ми је да организујемо учење на даљину. Поздрав, разредна“

🙂 Долијао си, проследим поруку и чекам реакцију…

– Они стварно нису нормални. Нећу, бре, да учим! Још да седим и слушам како балаве…

– А шта се ту разликује од досадашњег стања…

Ух, биће ово напоран карантин. Бомбе, где сте!?

Епилог:

Деда измамљен сунцем а ослобођен бабе, успешно реализовао све радионичарке задатке, тинејџер привремено умирен сазнањем да ће материјал бити достављен па може да бира кад и колико ће да учи, другакиња без трзавица и галаме прочитала и написала све што је учитељица таксативно рекла у родитељској групи. Сад сви седимо пред телевизором свако са својим мобилним и чекамо татин извештај. Ипак је он тај који вози санитет. 🙂