Криви су наставници!

Побила се деца у парку – криви су наставници!

Поставила деца непримерен садржај на интернету – криви су наставници!

Ученик коме је закључена јединица пљунуо наставника – криви су наставници!

Повећан број заражених у школама – криви су наставници!

Не учимо довољно о Јасеновцу – криви су наставници!

Уџбенике штампају страни издавачи – криви су наставници!

Пропао Завод – криви су наставници!

Није донесен Закон о службеној употреби ћирилице – криви су наставници!

_____________________________________ (слободно дописати) – Криви су наставници!

Чињенице за лаике:

  1. Шта се учи – прописује држава!
  2. Најмањи број часова српског језика у Европи има Србија – одлуком државе!
  3. Наставницима везане руке безвезном папирологијом и процедурама по шеми насиља – правилницима које је донела држава!
  4. Слободно тржиште уџбеника и уништавање националног издавача – одлуком државе!
  5. СВАКИ УЏБЕНИК У СРБИЈИ ПРЕ СТАВЉАЊА У ПРОМЕТ – ОДОБРИЛА ДРЖАВА!

Да, криви су наставници!

Нешто мало о такмичењима

Сваке године негде у ово време просветарске ФБ групе полуде расправама изазваних чувеном темом – такмичења. Најчешће су то примедбе на питања и решења, примереност питања/ формулације узрасту, запитаност о присутности појаве у уџбеницима, приручницима и животу… Ове године у складу са животним недаћама сасвим нова тема – такмичења да или не.

С обзиром да ми се простор ФБ профилног зида или облачић за коментар статуса чини недовољним, одлучила сам да напишем овај чланак (бар души да олакшам 🙂 ).

  1. Такмичења су глупост и треба их укинути заувек а не само у време короне!

Чему служе? Ко има користи од њих?

Деца свакако не, јер је фрустрација много већа од благодети (стрес, секирација, очекивања родитеља и наставника, бубање много чега непотребног … с једне стране, и можда наградна ексурзија, можда нека књига и диплома, можда нека похвала, Вукова диплома која је исто тако обесмишљена, ђак генерације – опет обесмишљена титула с обзиром да понекад тај титулар нема нни максимум бодова на завршном… с друге стране.

Наставици ће можда остати на свом радном месту, ако буде неког бодовања, али ту се поставља питање приписивање успеха ментору, јер је некад истински ментор наставник који је детету држао приватне часове.

Школе? Једини прави успех колектива показаће се анализом успеха њихових ученика на наредном ниову школовања.

Систем? Извештај о резултатима такмичења шаље се МПНТР, а поуздамо знам да материјал не стиже ни до јендог Завода (ни до Завода за вредновање квалитета, ни до Завда за унапређење образовања и васпитања) што би било логично.

Искрености ради, треба додати да сам са колегиницом аутор једне смотре која окупи више хиљада деце годишње. Један део њих у категорији Кликераши добрано стресирају наши тестови, али никад не би било такмичарске смотре кад бисмо окупили исти броје деце и колега за ревијалну смотру. А и кад би решили да учествују, питање је да ли би оправдали путне трошкове с обзиром да школе плаћају трошкове само такмичарима и менторима такмичења и смотри у Календару МПНТР.

2. Или сви или нико

Неки организатори такмиче  аостали су при томе да ће организовати своје такмичење онако како су пријавили МПНТР, а неки одустају или редукују на одређене разреде. Е , то је оно што ме љути, јер су деца ускраћена. Колико год накарадан систем у коме радимо, треба сваком детету дати једнаку шансу. Дакле, или дајемо шансу да се деца такмиче из свих предмета или нема такмичења ни из једног предмета!

Зашто би неко ко воли нпр. српски и 7. је разред био ускраћен да се такмичи, а неко ко воли нпр. физику то у 7. разреду може? И шта ако ће се физичар и србиста следеће године борити за титулу Ђака генерације?! (МА КАКО НАКАРАДАН СИСТЕМ БИО!)

Мислила сам да ми је шума у глави, али сва моја размишљања на ову тему, ипак се изгледа своде на став 1. јер сам већ писала:

https://majaradoman.wordpress.com/2014/03/06/такмичење-из-српског-језика-извињава/

https://majaradoman.wordpress.com/2018/03/10/муке-по-грују-механџићу/

https://majaradoman.wordpress.com/2012/10/26/оговарање-друштва-за-српски-језик/

https://www.facebook.com/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-475189105993242/

На Савиндан

Драге колеге, на Савиндан желим да снагу нађете у Савиној мудрости, правдољубивости и светлости знања, јер знање је једино што вам нико не може умањити, одузети ни оспорити. Љутњу замените стрпљењем, амбицију правдољубљем, своје ђаке обаспите разумевањем, љубављу, родитељским пожртвовањем, јер Савиним стопама иду само ретки, спремни на жртву и свесни сјајног циља у народу који је одувек од знања зазирао, под туђе утицаје лако падао, а ипак преживео идући Савиним путем.

Драги родитељи, не осуђујте лако оне који често више времена проводе с вашом него са својом децом, не замерите грешке, јер су и они само људи, али помозите напор и подржите оне који не траже заобилазне путеве и цене знање, рад и преданост.

Драга децо, поштујте своје учитеље, верујте добрим намерама, прихватајте оне који вам постављају високе циљеве, јер је увек лепши поглед с највише гране!

Драги и поштовани, на Савиндан, нек нам је свима светлост знања битнија од страна! Будимо учитељи сви једни другима, јер нема човека, ни детета од кога се нешто не може научити! Нека Савини путеви буду увек отворени, а ми поносни једни на друге!

Срећан Савиндан, најсветлији дан свесрпског рода!

Звек?!

Моја прабаба изговарала је Звек сваки пут кад би се пред њом десило нешто несхватљиво, непојмљиво, неуподобиво вредностима којима је васпитавана. С обзиром на промене које су се дешавале, скоро свака друга епизода кућног позоришта завршавала се хорским,, Звек! “

Питам се шта би рекла на данашњи видео клип у коме су просветари препознали своје муке по дигиталним технологијама у интернет окружењу о сопственом трошку и то уз свесрдно гунђање укућана што и други талас корона онлајн наставе мора да пређе и преко њихових глава. Да ли би се у њеном поимању клипа приказала слика 1. или слика 2?

1. Док муж хукће, јер опет нема ручка, деца чекају у заседи на пролазак дневном собом до кухиње, стуб породице стрпљиво испробава технолошке могућности по следећој чек листи:

-видим и чујем децу,

-не оптерећује мрежу,

-могу да лепим сличице, презентације, стикере и др.прилоге,

-имам таблу,

-делим таблу…

Добро 6, 7. и 8. могу овако, ове мале из 5. зовем преко овог, а ову малецку из 6. позваћу телефоном. Е, напокон да се исплати неограничени кредит, да и ја њих мало отрошим…

2. Твоји наставници, сине мој, ем што немају појма, зваће те 16 пута у 3 дана преко 23 различите платформе како би ти објаснили оно што те уопште не интересује. Издржаћеш ти то, јуначе мој, ионако ће и то проћи…

Шта ћеш, баба, неком Звек, неком Шала!

P. S. Просветарско-непросветарски додатак:

3. Док траје тај клип очигледно беспосленог лика, који је имао времена за сценарио, режију, снимање и аплоудовање тј. учитавање, али не и за смислен, аргументован и упечатњив видео којим би рекао – да, они немају озбиљну државну платформу за рад али ипак нешто раде, да, они немају службене компјутере ни телефоне али ипак се крпе, да, они… још много тога, али овај разорени систем држе спојеним управо ентузијасти међу њима…(али је имао времена да искарикира сва могућа просветарска довијања), просветсрски кикот препознавања са свих страна.

И није то проблем кад би се исто тако пошалио с чекањем у било којој државној амбуланти и то онима у којима радно време од 7 почиње у 7.30, или са доктором који дискретно или гласно каже да је дозвољен поклон од 500 евра, или са јавним бележником коме сваки удисај кошта 200 динара, или са…

Ааааа, с њима нема зајебанције?! 🙂 А има с онима који вам једном руком децу уче читању и писању, а другом им бришу слинце и везују пертле?! Има са онима који у једној паузи између 2 групе онлајн часова трче на пијацу, у другој кувају ручак , а после држе консултације драгим синовима и кћерима који су их,, мутирали“ до 13 како би мирно спавали?! Има са онима који се секирају како ће их оценити, како ће полагати матуру, како ће уписати факултет, колико ће велике празнине остати?!

Знам, рећи ћете, нису сви такви хуманисти. Тако је – нису, али је неупоредиво више ових којима се треба поклонити, него оних које треба исмејати. Зато, ово Звек са почетка приче бар у мојој глави прилепи се уз своју мету, пиле татино.

Жао ми само што Шала склизну у Спрдњу.

Вук пред Европом, Бошко Ломовић

„Када се каквој жени не одржавају дјеца,

она надјене дјетету име Вук, јер мисли

да јој дјецу вјештице једу, а на вука

неће смјети ударити. Зато су и мени

овако име надјенули“

 Из Рјечника

И за­то, Ву­че са­мо­у­че,  ви­је­ко­ви за То­бом хра­мљу, јер хром не по­ср­ну док нам име Евро­пом про­но­си­ја­ше. Ма­ле­ни, а са суд­бин­ском гри­жом што смо, и сто пе­де­сет го­ди­на по­сли­је Тво­га упо­ко­је­ња, још не­вје­шти је­зи­ку ко­јем си нас под­у­ча­вао, ево Те и да­нас спо­ми­ње­мо, ис­ку­пљу­јемо се за Кња­же­ве увре­де, Ха­џи­ће­ва ома­ло­ва­жа­ца­ња и Стра­ти­ми­то­ви­ће­ве ана­те­ме. Ако нас од­не­кле гле­даш, про­ци­је­ни ко­ли­ко ва­ља­но то чи­ни­мо.

Срп­ски на­род има свог пре­по­ро­ди­те­ља, ма­ло ко­ји та­ко ра­зно­ли­ког и ра­ди­кал­ног, то­ли­ко ушан­че­ног у те­ме­ље на­ци­о­нал­не кул­ту­ре. Пр­ву књи­гу на­ших пје­са­ма Ти си у сви­јет пу­стио; пр­ву гра­ма­ти­ку на­шег је­зи­ка Ти си са­чи­нио; Тво­је је дје­ло пр­ва збир­ка на­ших ри­је­чи; Тво­је ре­цен­зи­је су пр­ви глас у на­шој књи­жев­ној кри­ти­ци; на­пи­сао си пр­ви бу­квар; пр­ви си уста­нич­ки исто­ри­о­граф и би­о­граф; ро­до­на­чел­ник си на­ше на­у­ке о на­ро­ду.

Без ијед­ног школ­ског свје­до­чан­ства, за­чео си на­шу со­ци­о­ло­ги­ју, па па­ле­о­гра­фи­ју, про­зо­ди­ју, ге­о­гра­фи­ју, ак­цен­то­ло­ги­ју, ди­ја­лек­то­ло­ги­ју, дао ври­јед­не при­ло­ге про­у­ча­ва­њу ме­три­ке на­род­не по­е­зи­је, ста­рог сло­вен­ског је­зи­ка, ма­на­сти­ра, при­ло­ге обра­зов­ној на­ста­ви, ре­пор­та­жи, епи­сто­ли­ци, пру­жио ма­кар и шкр­те по­дат­ке за исто­ри­ју ви­ше на­ших на­у­ка – ме­ди­ци­не, пра­ва, бо­та­ни­ке, зо­о­ло­ги­је, хи­сто­ло­ги­је… Па куд ћеш ви­ше, Ву­че!

Ти си на­шу ду­шу сла­вен­ску и бал­кан­ску Евро­пи пре­по­ру­чио. Нас: чо­ба­не, кме­то­ве, чив­чи­је, хај­ду­ке. Нас: бун­џи­је и гу­сла­ре. По­ста­ли смо ду­хов­на по­сла­сти­ца ро­ман­ти­чар­ској Евро­пи, у кру­го­ви­ма „нај­о­длуч­ни­јих љу­ди, с не­по­ди­је­ље­ним до­па­да­њем“ чи­та­не су на­ше пје­сме – ре­ћи ће Те­ре­за Ал­бер­ти­на Луј­за фон Ја­коб (Талфј). „Не би­смо зна­ли ко­ји би на­род мо­гао по­ка­за­ти та­кво бла­го љу­бав­них пје­са­ма, осим све­те Со­ло­мо­но­ве Пје­сме над пје­сма­ма. Од Хо­ме­ро­вих спје­во­ва на­о­ва­мо не­ма у ци­је­лој Евро­пи ни јед­не по­ја­ве ко­ја би нас мо­гла та­ко ја­сно оба­ви­је­сти­ти о су­шти­ни епа као срп­ска на­род­на пје­сма“ – ди­вио се је­дан од бра­ће Грим. На­ше „про­сте пје­сме“ сти­гле су пред Ге­теа и Кле­мен­са Брен­та, а ве­ли­ки По­љак Адам Миц­ки­је­вич, го­во­ри­ће да смо пред­о­дре­ђе­ни да бу­де­мо „му­зи­чар и пје­сник ци­је­лог сло­вен­ског пле­ме­на“. За Чер­ни­шев­ског су на­ши сти­хо­ви је­дин­стве­на по­е­зи­ја на­род­них ма­са, док за Ни­ко­лу То­ма­зеа има­мо „нај­ста­ри­је, нај­е­пич­ни­је и нај­у­зви­ше­ни­је пје­сме у Евро­пи“.

Пи­сао си Му­шиц­ком ка­ко су спје­во­ви не­пи­сме­них Бал­ка­на­ца те­ма у ди­ја­ло­зи­ма вр­сних умо­ва Вај­ма­ра, Дре­зде­на и Бер­ли­на: „Сад Ни­јем­ци уче срп­ски на­врат-на­нос“. Ен­гелс ће пи­са­ти Марк­су: „Жи­во учих тај је­зик из пје­са­ма ко­је је са­ку­пио Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић“. И та­ко, ви­ше су нас сви­је­том про­сла­ви­ле на­ше на­род­не пје­сме не­го сви­је­тло оруж­је. Еј­ва­лах им!

Је­дан фран­цу­ски сла­ви­ста ће ре­ћи да без Те­бе ро­ман­ти­чар­ска Евро­па не би би­ла што је. Ве­ли­ким Тво­јим тру­дом (а хва­ла и цар­ском цен­зо­ру Јер­не­ју Ко­пи­та­ру!), са­мо за Твог жи­во­та и вре­ме­на, пре­во­ди­ће и из­да­ва­ти на­ше пје­сме: Че­си (Хан­ка и Че­ла­ков­ски), Ни­јем­ци (Тајфл, Гер­хард, Фогл и дру­ги), Ен­гле­зи (Ба­у­ринг и Ме­ре­дит), Фран­цу­зи (Во­јар и До­зен), а још и Ма­ђар Са­кач, Фи­нац Ру­не­берг, По­љак Зо­мор­ски, Рус Гер­бељ…

Ни­че се у мла­до­сти ба­вио пре­ра­дом шест на­ших на­род­них пје­са­ма; ни­су из­ма­кле ни па­жњи ком­по­зи­то­ра Брам­са. Знаш ли, Ву­че, да си био те­ма ди­плом­ског ра­да пје­сни­ка Бло­ка? Ни Пу­шкин ни Про­спер Ме­ри­ме ни­су мо­гли одо­ље­ти пје­сни­штву „ди­вљакâ са бр­до­ви­тог Бал­ка­на“.

Ти си, чо­вје­че, по­кре­нуо и дру­ге у дру­гим зе­мља­ма да са­ку­па­ља­ју и „пе­ча­те“ пје­сме сво­јих на­ро­да и збор­ни­ке по­све­ћу­ју „ува­же­ном и дра­гом Ву­ку“. Чи­не то Ма­ке­дон­ци (Шап­ка­ров, Бу­љев­ски и Ђи­нов­ски), Бу­га­ри (Ге­ров), Укра­јин­ци (Ша­шке­вич, Ва­ги­ље­вич и Го­ло­вац­ки), Ру­му­ни (Аса­ки). А сам си за­пи­си­вач био ма­ке­дон­ских, бу­гар­ских, ру­мун­ских и ал­бан­ских на­род­них пје­са­ма.

Хо­ће­мо да­нас да пи­ше­мо ка­ко го­во­ри­мо и да чи­та­мо ка­ко је за­пи­са­но. А за­пи­са­но је ка­ко си био не­по­ћу­дан вла­сти­ма, и све­тов­ним и ду­хов­ним, да си за жи­во­та га­њан и ври­је­ђан, на­би­је­ђи­ван и ухо­ђен, да је Тво­ја отаџ­би­на би­ла глу­ва за Тво­је ва­па­је и при­је­ко­ре, да си јој сла­ву сви­је­том про­но­сио а гла­до­вао, да си ко­рио са­вре­ме­ни­ке а на­ду по­ла­гао у по­том­ство, до по­сљед­њег да­ха си ра­дио на „пол­зу“ на­ро­да свог и у ду­го­ви­ма умро. Би­ло је ви­до­ви­то­сти у кри­ти­ци Фран­цу­за Ла­бу­ле­ја, упу­ће­ној Тво­јим зе­мља­ци­ма: по­мо­зи­те за жи­во­та чо­вје­ку ко­ји вас је про­сла­вио, а не да вас по­сли­је ухва­ти ма­ни­ја за по­ди­за­њем мер­мер­них спо­ме­ни­ка.

Ни­ко у свом се­лу ни­је по­стао ха­џи­ја, па ни­си ни Ти, ма­кар се и Ву­ком звао. Али си од европ­ских ака­де­ми­ја и на­уч­них дру­шта­ва до­био, Ву­че са­мо­у­че, 16 ди­пло­ма, од вла­да­ра три злат­не ме­да­ље, че­ти­ри ор­де­на и два злат­на пр­сте­на. Удо­сто­ји­ли су те члан­ством, али и са­ми би­ли удо­сто­је­ни: Беч­ка ака­де­ми­ја на­у­ка, Бер­лин­ска ака­де­ми­ја, Књи­жев­но одје­ље­ње Пе­тро­град­ске ака­де­ми­је, Пе­тро­па­влов­ско дру­штво љу­би­те­ља ру­ске књи­жев­но­сти, Уче­но дру­штво Кра­ков­ског уни­вер­зи­те­та, Ти­рин­шко-сак­сон­ско дру­штво за ис­пи­ти­ва­ње отаџ­бин­ских ста­ри­на, Ге­тин­ген­ско уче­но дру­штво, Дру­штво за исто­ри­ју Им­пе­ра­тор­ског мо­сков­ског уни­вер­зи­те­та, Оде­ско дру­штво љу­би­те­ља исто­ри­је и ста­ри­на, Дру­штво срп­ске сло­ве­сно­сти, Им­пе­ра­тор­ски хар­ков­ски уни­вер­зи­тет, Африч­ки ин­сти­тут у Па­ри­зу за уки­да­ње роп­ства, Ру­ско ге­о­граф­ско дру­штво, Дру­штво за по­вје­сни­цу и ста­ри­не ју­го­сло­вен­ске у За­гре­бу, Дру­штво љу­би­те­ља књи­жев­но­сти Мо­сков­ког уни­вер­зи­те­та, По­же­шка жу­па­ни­ја… Ма­ло ли је, Ву­че!

При­је 154 го­ди­не иза­бран си за чла­на Ма­ти­це илир­ске и по­ча­сног гра­ђа­ни­на За­гре­ба.

При­је 192 го­ди­не до­ди­је­љен Ти је по­ча­сни док­то­рат фи­ло­зо­фи­је у Је­ни, као „пре­бла­го­род­ном и ве­ли­ко­у­че­ном му­жу“.

Мно­ги од нас, ко­ји тек за ово са­зна­је­мо, са за­ка­шње­њем Ти че­сти­тамо!

Из ,,Завичајног буквара“, Мошо Одаловић

Реци ми то на српском

Нико нам није крив. Сами унакажавамо народни и књижевни говор. Скоројевићки, „еуропејски“, да не бисмо били „прости пред светом“. Шта нас се тиче што се учена Европа 19. века дивила чобанском језику наших народних песама. Презиремо га „у име напретка“ и „бољег разумевања“ са светом, или да не будем прост ради адекватне комуникације! Небитно је што се међу собом не разумемо. Телевизија предњачи у „унапређивању“ језика, а остали је помно следе. Па докле се стигне!

___________________________________________________________

 „СРПСКЕ“ РЕЧИ НАШИХ ТЕЛЕВИЗИЈА   ПРЕВОД НАСРПСКИ ЈЕЗИК

Агонија                                             Самрт, умирање

Адаптација                                       Прилагођавање

Адекватно                                        Одговарајуће

Аванс (аконтација)                         Предујам

Акорд                                                Сазвучје

Аналогија                                         Сличност

Анекс                                                 Додатак, допуна

Анектирати                                      Припојити силом

Антагонизам                                    Противљење, трвење

Анулирати                                        Поништити, оповргнути

Апропо (à propos)                           У вези с тим

Аргумент                                          Чињеница

Багателан                                          Јефтин, неважан

Бенефиција                                       Корист, повлашћење

Бизаран                                             Чудан, необичан                                        

Бламажа                                            Срамота, ругло

Бруталан                                           Груб, напрасит

Валидан                                            Пуноважан, неоспоран

Валоризација                                   Вредновање

Вентил                                               Одушак

Виталан                                             Животав, крепак, живахан

Гајба                                                  Кавез, затвор (пренос. знач.)

Галантан                                           Углађен, отмен, удворан

Галиматијус                                     Несувислост, збрка (у говору)

Глазура                                             Превлака, глеђ цакловина

Гунгула                                             Метеж, врева, ломљава

Дегустирати                                     Пробати, кушати

Дезавуисати                                     Оцрнити (неког), утерати у лаж

Депонент                                          Улагач

Деранжирати                                   Пореметити, осујетити, ометати

Дескрипција                                     Опис

Дефинитивно                                   Коначно

Дерогирање                                      Поништавање, укидање

Директно                                          Непосредно

Дистанца                                          Одстојање, размак

Дистинкција                                    Разлика

Дистрибуција                                  Подела. расподела

Донатор                                            Дародавац

Ђаконија                                           Посластица

Ђилкош                                             Обешењак, ветрогоња

Ђувегија                                           Вереник, младожења, муж

Ђулистан                                          Ружичњак

Ђутуре                                              Уцело, уједно

Ђутурум                                           Неспособан, онемогао, оронуо

Евидентно                                        Очито, очигледно

Егал, егализовати                           Једнак, уједначити

Егзактан                                            Тачан, неоспоран

Егзистенција                                    Постојање, опстанак

Едукација                                         Образовање

Еквивалентан                                  Једнак, исте вредности

Ексклузивно                                     Искључиво  

Елеватор                                           Подизач

Емпатија                                           Самилост, саосећање

Енормно                                            Огромно

Епидемија                                        Зараза, рéдња

Епоха                                                 Раздобље

Ескалирати                                       Надоћи, повећати се                                 

Етика, етично                                  Морал, морално

Жакет                                                Капутић, прслук

Жардињера                                      Посуда за цвеће

Женирати (се)                                 Досађивати, устручавати (се)

Жовијалан                                        Весео, ведар, дружеван

Заинтачити                                       Наваљивати, упорно захтевати

Заштопати                                        Закрпити, зачепити

Зијан                                                  Штета, квар, губитак

Зихер                                                 Сигуран, поиздан

Избалансирати                                Уравнотежити

Илузија                                             Самообмана, варка

Имиџ                                                  Изглед

Империја                                          Царство                                                        

Имплементација                             Извршење, примена

Импликација                                    Спој, веза, сплет

Импресија                                        Утисак, доживљен осећај

Инаугурација                                   Устоличење, увођење у положај

Ингеренција                                     Утицај, уплитање у нешто

Индикација                                      Знак, обележје, указивање

Индиректно                                      Посредно

Индиција                                          Предзнак                                          

Иницијални                                      Почетни

Инклузија                                         Укључивање                                   

Инспирација                                    Надахнуће

Институција                                     Установа                                          

Интернационалан                           Међународни

Интродукција                                  Увод, најава

Интуиција                                        Предосећање

Инфицирати                                     Заразити

Инцидент                                          Изгред, немио случај

Иритирати                                        Дражити, подбадати

Иронија                                             Поруга

Јавашлук                                           Неодговорност, немарност

Јапија                                                 Грађа

Јогунаст                                            Тврдоглав, својеглав

Јубилеј                                              Годишњица

Каузалан                                           Узрочан

Кеш                                                    Готовина (новац)

Колатералан                                     Побочни, покрајни, попратни

Комеморација                                  Помен, даћа

Комуницирати                                 Разговарати, одржавати везу                              

Конверзација                                   Разговор

Конверзија                                       Преобраћање, промена

Конзумирати                                   Појести, потрошити                                  

Конзистентно                                  Постојан, трајан, сталан

Консеквентан                                  Следећи, који је по реду

Контакт                                             Дотицање, додир

Конфузан                                          Збркан. збуњен

Концентрисати (се)                        Усредсредити (се)

Коректно                                          Тачно, исправно    

Корзо                                                 Шеталиште

Креирати                                          Стварати                              

Круцијално                                      Главно, кључно

Кулирати                                          Уживати

Латентно                                           Скривено, потајно

Легално                                             Законито

Легитимно                                        Оправдано, праведно

Лимит                                                Ограничење

Лојалан                                             Веран, одан                                                             

Лукративан                                      Уносан

Махинација                                      Лукавство, подвала, интрига

Махинално                                       Нехотично, несвесно

Медијатор                                        Посредник (у разговору, преговору)

Медиј(ум)                                         Средина, подручје

Мелодија                                          Напев

Мизерија                                           Беда, достојно презира

Мориторинг                                     Надгледање

Мултипликација                             Умножавање

Номинација                                      Именовање

Ноншалантан                                   Немаран, нехајан

Нотар                                                 Бележник

Нотирати                                          (За)писати, бележити

Ноторан                                            Општепознат

Нутритиван                                      Хранљив

Оваплотити                                      Утеловити

Одијум                                              Мржња, омраза

Опсервација                                     Опажање, мотрење

Опскурно                                          Тамно, мрачно, магловито

Опструкција                                     Онемогућавање (начин борбе)

Оралан                                              Уснени, усни

Осцилација                                       Колебање, њихање

Паралелно                                        Упоредно

Партикуларан                                  Посебан

Перформанс                                     Представа

Позиција                                           Положај

Популација (лат. populus)            Становништво, људство, житељи

Постер                                               Плакат

Преферирати                                   Више волети

Превенција                                       Предусретање, спречавање

Продукција                                      Производња

Променада                                        Шеталиште. шетња

Промоција                                        Представљање

Промптно                                         Брзо, спремно, окретно                                        
Радикалан                                         Коренит, темељан

Рапидно                                            Брзо

Реакција                                            Одзив

Реалан                                               Стваран, збиљски, прави

Ревидирати                                       Преиспитати, поправити

Рекреација                                       Окрепа, опоравак, разонода

Ресурс                                                Средства, залихе, извори

Рефрен                                              Припев

Руралан                                             Сеоски, сељачки, пољски

Самит                                                Скуп, састанак на врху

Сатисфакција                                   Задовољење

Секуларан                                        Светован, нецрквен

Селекција                                         Одабирање, разврставање

Сензација                                          Утисак, осећај, снажан дојам

Сепаратан                                         Издвојен, излучен, одвојен

Сертификат                                    Уверење, сведочанство

Симпатичан                                     Мио, драг, допадљив

Спонзор                                            Покровитељ, заштитник

Стајлинг                                            Изглед споља

Статус                                               Положај, прилике

Суицид                                              Самоубиство

Супер                                                 Лепо, одлично, красно

Тајминг                                             Право време

Таленат                                             Природни дар, надареност

Таман                                                Баш тако, сасвим, тек што

Тангирати                                         Дотицати, погађати

Тандем                                              Пар (двоје, две, двојица)

Тестамент                                         Опорука, завештање

Тривијалан                                       Прост, обичан, безначајан

Ћилим                                               Простирач

Ћифта                                                Шкртац, малограђанин

Ћошак                                               Угао

Ћувик                                                Брежуљак, главица

Узурпација                                       Отимање, посезање у туђа права

Универзалан                                    Свеопшти, свеобухватан, свестран

Ујдурма                                             Смицалица, подвала

Унисоно                                            Једногласно

Унификација                                   Уједначавање, једнообразност

Уравниловка                                    Нивелација, уједначавање

Ургентан                                           Хитан, неодгодив

Утаначити                                        Уговорити, договорити се

Факат                                                 Чињеница

Факултативан                                  Необавезан

Фалити                                              Недостајати, мањкати

Фалсификовати                               Кривотворити, патворити

Фалш                                                 Лажан, погрешан

Фалта                                                 Набор

Фама                                                  Гласина

Фантазија                                         Машта, сањарење

Фијаско                                             Пропаст, неуспех,

Финиш                                              Завршница, коначница

Фокус                                                Жижа, средиште

Фокусирати (се)                              Усмерити (се)

Форма                                                Облик, лик, вид

Фрајер                                               Битанга, готован…итд.

Хазард                                               Ризик, смео покушај

Халуцинација                                  Привиђење

Хармонија                                        Склад, слагање

Херпес                                               Лишај, косопасица

Хетероген                                         Неједнак, разнородан

Хоспитализовати                            Сместити у болницу

Хефтати                                            Прибадати, причвршћивати

Чивија                                               Клин

Чивилук                                            Вешалица

Чикара                                               Шољица

Центар                                               Средиште

Церемонија                                      Обред, свечан чин

Циговати                                          Набирати (тканину)

Цинизам                                            Бестидност, дрскост

Циркулација                                    Опток, колање

Цурик                                                Натраг

Џаба                                                   Бесплатно

Џентлмен                                          Отмен човек, господин

Џумбус                                              Неред, вика, бука

Џумле                                                Скупа, сви заједно

Шаблон                                             Калуп, узорак

Шизма                                               Раскол, расцеп

Шихта                                               Смена, радно време групе

Шлафрок                                          Кућна хаљина

Шпанцир                                          Шетња

Шпарати                                           Штедети, чувати

Шпекулисати                                   Шићарити                                        

Шпиковати                                       Надевати (месо, на пр.)

Шрафцигер                                      Одвртка, одвртач

Шпиц                                                 Шиљак

Штекер                                              Утикач

Припремио

Бошко Ломовић

Српски уџбеници – туђе пушкице

Моје дете је просечни ђак 3. разреда, додуше с талентом за цртање и музику. Понаша се, учи и забавља на начин својих вршњака – не воли да чита, учи памтећи на часу, пред самом собом све зна, кад је питаш нешто – појма нема. Мобилни телефон незаобиазни је део дана. Подноси и жртву читања 30 страна дневно само да би сат времена пред спавање добила телефон. Наравно, ако родитељи не контролишу, зачас тих сат времена пређе у 2 и више.

Е, сад…Дођу дани кад одлучим да проверим шта је рађено у школи и колико је научила и нађемо се пред несавладивом препреком – ни мени, ни њој ништа није јасно. Мени није јасно како да јој објасним лекцију писану на основу туђих пушкица, а она не капира како да учи из сличица и филмића на које нас упућује бар код. Чак јој је филмић и занимљив, али кад питам да ми објасни, појма нема а уста пуна речи…

И онда се сетим оних наших уџбеника који су уместо 30 сличица и дијалога имали бар 10 смислених реченица из којих си могао да научиш лекцију. Не да набубаш, већ да ПРОЧИТАШ →РАЗУМЕШ → ОСМИСЛИШ (прерадиш на свој начин) →ЗНАШ. Једноставно…

Сад вриштим на дете што не разуме Миљин и Игњатов дијалог о планинарима и њиховој кондицији, а на следећој страни има 3 реченице – дефиниција елемената рељефа и бар код за филмић који све то објашњава.

АЛООООООО, ПРИХВАТАЧИ САВРЕМЕНИХ УЏБЕНИКА, ви који одлучујете да је савремено дете паметније од нас у том узрасту па му није потребан текст, већ туђе белешке, ево неколико чињеница за вас:

  1. људски мозак хиљадама година није се променио;
  2. деца нам нису паметнија од нас у истом узрасту, чак долази до успоравања рада мозга, јер их телефони, компјутери и игрице заглупљују;
  3. дете које чита и које је упућивано на текст боље памти, лакше учи, јер читање укључује све центре у мозгу – за говор, слух, разумевање, сазнавање…КАД ЧИТАШ, МОЗАК СВЕТЛИ КАО ЛАС ВЕГАС!
  4. не може се учити из туђих пушкица, већ из чињеничног текста, који читач преради на свој начин и у складу са својим дотадашњим знањима одложи у своју меморију на даље коришћење!
  5. учење је сложен процес током кога филмићи и сличице НЕ ИСКЉУЧУЈУ ТЕКСТ, већ су му помоћ!

На крају, као наставник српског знам да идеаланог уџбеника нема, јер нема идеалне читанке, али ово с уџбеницима сликовницама за млађе разреде и гурање компјутера у руке кад је цео развијени свет напустио едукативну дигитализацију, није само брука, већ злочин!

Да ли је потребно да родитељи праве сами своје уџбенике након што силне паре дамо за одабране и одобрене уџбенике, који нису до колена ни стрипу?!!!!

Познајући или познавајући

Логично би било да је наслов овог текста Глаголски прилог садашњи, али с обзирпм да у брзом листању нета то већини трагача ништа не би значило, чланак доби овај сликовит наслов.

Често чујемо Познавајући уместо Познајући и, можда, чудно звучи на трен, али углавном се уво навикне на ове и сличне погрешке, те наставимо даље не уочавајући грешку.

Читајући добре писце, пред нама се дешавају чуда.

Грицкајући семенке гледам филм.

Вртећи оловку, нацртала сам спиралу.

ГЛАГОЛСКИ – од глагола

ПРИЛОГ – показује начин или време вршења главне радње (као прилог)

САДАШЊИ – дешава се истовремено с неком другом радњом.

ГРАДИ СЕ од 3.л.мн.презента+наст.ЋИ

(они) ЧИТАЈУ+ЋИ =читајући

(они) МИСЛЕ+ЋИ =мислећи

(они) ПОЗНАЈУ +ЋИ =познајући!!!

НЕ (они) Познавају+ћи

Дакле, кад чудно звучи, проверите:

(они) гледају/траже/раде/виде….. +ћи= гледајући, тражећи, радећи, видећи…

Слика преузета са сајта https://www.shtreber.com/glagolski-prilog-sadasnji

Боби Прековачки

Познајем девојчицу која не воли да чита, али кад је приморана, тражи своју омиљену књигу, ону Бобијеву.

Драгиша С. Поповић (Боби Прековачки) рођен је 8. августа 1933. у Гњилану, недалеко од Новог Брда, познатог средњевековног града, и Прилепца, родног места кнеза Лазара Хребељановића. Као учитељ у селу Прековцу, Боби почиње да пише песме за децу и та љубав опстаје целог живота. Осим тога, писао је историјске драме и романе у којима долази до изражаја изузетно познавање историје, турског и албанског језика и локалних предања. Писао је и комичне сцене и игроказе.

Већи део живота провео је у Алексинцу где је дао допринос позоришном аматеризму и књижевном животу. Иницијатор многих културних догађаја, а међу последњим уписан је његов рад на оснивању Књижевног клуба,,Велимир Рајић“ чији је први председник био.

Данас Клуб додељује признање Деда Бобијев штап најактивнијем учитељу у оквиру Пролећног конкурса.

За многе песник Биначке Мораве и Алексинца, глумац и редитељ аматер, дугогодишњи секретар алексиначког Црвеног крста, један од првих библиотекара Библиобуса… За мене, један од највећих подржавалаца и пријатеља мог детињства и младости. Диплому професора српског донела сам прво својим родитељима, па њему. Но, лепе успомене не замагљују непристрасан поглед на његово стваралаштво, посебно оно за децу.

У временима пољуљаних мерила и сталних промена зарад бољег, лепшег и савременијег, много тога се одбацује или доживљава незаслужену скрајнутост. Традиционално постаје заостало, поучно превазиђено, једноставно просто, а враголасто друштвено неприхватљиво. Но, деца увек и о свему дају искрен и прави суд. Тако је мишљење једне девојчице која упркос мрзовољи према читању, бира збирку кратких, једноставних али поучних и ведрих песама о познатим појавама биљног и животињског света – прави суд и доказ књижевне вредности.

И када је писао, Боби је говорио да су његове песме намењене деци узраста до 4.разреда (,, док не почну да лажу“:)). И заиста, ово су песме за прваке и другаке, топле, једноставне, пуне препознатљиве стварности. Деца их радо читају, јер почетно читање тражи кратке речи и брзу поенту. Препознају враголастост и поучност, а рима и стил увлаче их у свет књиге и читања што и јесте циљ.