Пиши, вреди!

У свакој генерацији имала сам понеког ко ми се урезао у сећање толико да он постаје синоним генерације. Сећам се једне предане Анђеле, мајсторице кратке приче из Ћићевца, једног риђокосог враголастог Данијела, најбољег рецитатора из Сталаћа, дивне Јелене, савршеног казивача српских народних песама из Катуна…

Постоји један дечак, без кога ниједна школска приредба моје садашње школе у последње три године не би била оригинална и незаборавна! Био је главни глумац у свакој коју сам ја спремала. У међувремену, игра фудбал, омиљен је у друштву, поготово девојчица, добар пријатељ и добро дете. Није бубалица, ни превише ревностан ђак, али уз глуму, он је одличан писац, само што писање схвата … ево како…

Ово је управо прегледани школски писмени задатак, који доноси сву његову ведрину, непосредност и делић талента који ће се тек развијати и брусити.

Не дозволи да ти језик грми,

ако ти снага шапуће

Да се не лажемо, нисам неко ко баш уме да прећути, да се повуче и да се угризе за језик. Више волим да пркосим људима, ма колико били већи и моћнији од мене. Ма, и да ме бију, нећу да побегнем, нема шансе! Дефинитивно, то није баш најбољи избор, али покушаћу да се променим, иако знам да не умем да прећутим.

О последицама не размишљам, једном живим, а и време не може да се враћа, а ја не желим ништа да пропустим.

Сваки човек кога знам макар једном ми је рекао ,,Држи језик за зубима, завежи га понекад!“ У последње време одлучио сам да смирујем то што у мени кључа. ,,Провалио“ сам да сам бесан кад прећутим и једно време нисам имао појма како да то избацим из себе…Па, када немам у шта да ударим или неког душмана да се побијем са њим, ја седнем и пишем.

Извадим папир и пишем о окружењу, о ономе што ме чини срећним, али и о ономе што ме чини бесним. Имао сам лоше искуство због свог језика – некад казна, некад туча, а некад повредим неког ко ми највише вреди. Понекад помислим да је ипак боље да их мало повредим, а да ипак чују моје  мишљење. Можда и грешим, али …

Ако си ти, ти што читаш ове редове, неко налик мени, могу ти рећи да знам како ти је… Кад прећутиш и бесан си, извади папир и кажи све. Веруј ми да вреди.

Знам да сам мало скренуо са теме, али небитно. Рекао сам оно што мислим. Ево опет…,,Тебра“, из личног искуства ти кажем, прећути, па избаци на папир, вреди.

Лав Лукић

На Завршној смотри Читалића у Крушевцу захваљујући ангажовању дивне Алексанадре Лукић, упознала сам дечака који је био 5. разред а већ био познат међу песницима које Александра познаје! Била сам одушевљена његовим талентом, али остала без контакта и тако…

Лепо је рећи и којом смо се приликом поново срели. Спојио нас је Фестивал ,,Гордана Брајовић“ у Алексинцу. Зачудио ме је младић који је изашао да прими награду у категорији узраста од 5. до 8. разреда. Дечко висок скоро два метра, сасвим налик средњошколцу, а потврдише – 6. разред!
Лав је добио награду у две категоије – поезију и прозу. Поделио је са публиком најпре песму, добио диван аплауз, али када је прочитао прозни текст, сви смо остали затечени. Лав је добио 2. место потврђујући поново да сви велики таленти морају искушeњима да докажу свој таленат.

Саmо пар дана касније, Лав Лукић је на 10. међународном фестивалу ,,Дјечије пјесничко царство“ у Бања Луци освојио главну награду – престижну титулу ,,Принца Дјечијег пјесничког царства“, и то у изузетно јакој конкуренцији од 4000 учесника из региона, који су послали 6500 песама.

 Слушајући Лавово читање сопственог рада, поново сам занемела, а само да се зна, то је немогућа мисија кад сам ја у питању.:)

Хвала, Лаве, за дивну причу и још многе које ће доћи!

 

Књижевни лик

Доживео сам велико изненађење. Сазнао сам да је међу мојим прецима и војвода Лазар Мутап. Једва сам чекао да дођем до неких књига, енциклопедија или интернета па да сазнам нешто више о њему.

Нисам нашао његов портрет. Гледам зато очи рођака и видим све су плаве, једино тата личи на бакину маму. Мора бити да си и ти пра, пра, пра деда имао једну кап неба у очима такође. У детињству си сигурно био плав. Јер ми смо сви плави бар до дванаесте године, а после како ко. Не верујем да си био много висок, јер било је тада више деце око стола него комада хлеба на столу. Бркове си имао сигурно, јер  бркове једино још не гајим ја и мој млађи брат од тетке. Прочитао сам да си био љутите нарави у једној књизи из историје, али ја верујем да си умео и да се смејеш, бар онда када си побеђивао. Таман сам мислио да сам прочитао оно што се о теби могло сазнати када сам наишао на народну песму Лазар Мутап и Арапин.  Ни тамо није било неког ближег описа твог лица. Народни певач те је наравно оденуо у свилу и кадифу, а и коњ ти је био нагиздан. У песми на позив Карђорђа муњевито си се одазвао и иако ниси знао о чему је реч претпоставио си да је у питању неки бој. Био си у праву јер те је Карађорђе молио да га одмениш у двобоју на видинском пољу и ту се потучеш са Арапином. Пристао се одмах. Не верујем да се то догодило, али верујем да те је народ као храброг и поузданог замптио па си зато такав и у песми. Бој није само проста туча и зато у песми ти од првог момента смишљаш статегију. Ишао си са пратњном која се маскирала у турску војску јер си веровао да ће те Турци напсти ако победиш. Пре двобоја си рекао војницима да ако погинеш не улазе у сукоб јер те неће тако у живот вратити, већ да чувају главе. Народ те је описао као паметног и саосећајног. Каже песма да идеш преко поља као звезда преко неба. Био си вољен. Наравно победио си у двобоју.

Шетао сам твојом улицом на Врачару. Она је близу Храма Светог Саве и Завода за трансфузију крви. Драги пра, пра, пра деда давао си крв, веровао у правду и бога и сада си тамо где ти је и место.

Лав Лукић, 6. разред

Међе, Светлана Биорац Матић

МЕЂЕ

Још деди нокти не помодреше
а стриц и отац кућу поделише,
међе омеђише,
ударише колце и плотове.

Стрина и мајка пребројаше све кашике,
шерпе и лонце,
распараше ћилиме ткане,
преломише и колач славски
на равне части…

Посвађаше се око старог дуда
под којим смо, некад, крунили звезде
ушушкани у топло повесмо кукурузне свиле
и пили ширу која се цедила
из тек смуљаног грожђа.

Писну гугутка кад прва псовка паде.
Зајаука икона, залајаше сеоски пси.
Развезаних марама жене почеше
пребирати по клетвама…

После смо окретали главе једни од других,
тражили рођене у нерођенима,
мимоилазили се ћутке
и кришом миловали погледима.

Однесоше године свадбовања и рађања,
занемели више се нисмо ни сећали старог дуда,
ал’ ћутњу не умесмо расточити.

Кад се низ друм разлеже јаук
и барјак црни у небо узлете,
затекох оца како нариче и тражи
ону половину срца запретену у међе.

А оне у коров зарасле, кућу раскућиле,
па чекају да се вратимо са све четири стране
на које се у ћутњи разиђосмо.

А горе, на старом гробљу, у сенци липе,
један крај другог, стриц и отац
поравнали међе.

Светлана Биорац Матић

Списак дела од 5. до 8.

Мала помоћ пред Завршни тест из Српског језика:)

knj.dela.5.do8.

На основу наставних програма  на сајту ЗУОВ-а за→ пети, шести, седми, осми.

Кратке фолклорне форме – идеја за час

После подсећања на кратке фолклорне форме – пословице, изреке, питалице, брзалице, разбрајалице, рекла сам како су се нека давна деца играла:) какав феномен – игра! и то не на мобилним телефонима, него неких лепих игара које су подразумевале велики број играча. Испоставило се да су се сви сетили доба пре школе и првих дана са учитељицама (када још није било поплаве мобилних :)), па смо се играли. Додуше, дечаци нису имали идеју, али су зато девојчице, пардон, моје девојке, имале много предлога – Окош бокош, Калино, нека разбрајалица на прстима с мушким именом :)…

И тако… забавили смо се и разбрајали:)

И скоро заборавих – ово је чувено 7/4 ОШ ,,Вожд Карађорђе’,  Алексинац без чијих ученика школске приредбе не би биле незаборавне:).

 

Пробни тест из српског, 2016.

Најпре сам мислила да ћутим, коме је још стало, али неки ђаволак ми не да мира. Пре него што Министарство почне да слави успешност ученика на пробном тесту из српског, осећам потребу да појасним – тест је био такве тежине да је сваки ученик са прелазном оценом могао да га скоро у потпуности реши, дакле за ,,двојкаше“.

И није страшно што је тест био лак, већ то што ће већина ученика имати утисак да много знају, а реално знање је на основом нивоу! Искрено, већину питања из овог теста наставници не постављају ни за основни ниво или најпростије речено ако ученик треба да препозна врсту речи, не указујемо му на очигледан одговор (осим ако ради по ИОП-у), а у питању бр. 7 управо је тако – упућивање на одговор, јер је постављено питање мање захтевно од оваквог: У следећим стиховима подвуци заменице.

Питам се зашто не стављамо пред децу праве проблеме, зашто их уљуљкавамо и чинимо неспособнима?! Коме је то у интересу? А ако не треба да познају граматику, зашто се онда тиме бавимо? Зашто програми нису прерађени? Шта глумимо целе године, тј. свих 8 година обавезног школовања?! А где су тек питања из Вештине читања, области најслабијих постигнућа? А попуњавање образаца или читање нелинеарног текста? Зар то нису функционална знања? Где су у овом тесту? Па, ту треба нешто сами да напишу, а пошто нисмо сигурни да то већина ученика зна, боље да избегнемо то искушење! Ех…

Не желим ни да мислим о другом сценарију – сад лак тест, следећи тежак, па наставници нису лепо оценили …

Ја сам један од оних наставника српског којима се свиђа концепт питања за завршни актуелан последњих неколико година (бар за српски) – усресређеност на функционално знање, а не на бубање. Чему бубање  нпр. значења падежа, ако ученици са говорног подручја где ја живим и даље кажу Идем у Нишу!?

Међутим, истовремено са овим новим концептом, дошло је и до снижавања захтева, па смо од поништавања непотпуних одговора, стигли до упутства за прегледање које каже да се призна одговор изречен у било ком облику, ако указује на тачно решење. И не говорим само о правопису типа тачан је одговор вук караџић, ако се изричито не тражи правописна тачност?! Молим вас, ако ученик, који више не мора да уђе у школу, не зна да напише име и презиме правописно тачно, па о чему онда треба да причамо ако говоримо о познавању српског језика? Или можда не треба да зна стандардни језик, јер то води дестандардизацији, и не треба ништа да зна о Нушићу, Домановићу, Вуку… генерацијама српских интелектуалаца, који су креирали српску историју?

Ове године деца су масовно прескакала питања у којима је текст био дуг, јер их је мрзело да читају! Десило се и да је у овогодишњем пробном тесту за питање из књижевности (20. питање) дат текст целе песме, замислите ЦЕЛА СТРАНА – и ко то да чита?! И деца су прескакала оваква питања! Успут, овакво цитирање песме било је непотребно, јер се није радило о Вештини читања, већ питању из Књижевности, дакле о знању стеченом у претходним разредима.

Закључујем да се и даље бавимо козметиком, а не суштином!

Да је процес лечења почео, имали бисмо програме усаглашене са стандардима, нови модел рада (можда модуларни), родитеље свесне да се деца за овај тип тестирања не могу спремити за месец дана, чак иако желе да приватним часовима умире савест и пребаце одговорност на наставнике, имали бисмо наставнике који виде јасну добробит свог залагања у очувању интересовања или макар симпатија деце за сопствени матерњи језик који трпи све друштвене фрустрације и ,,инглишленгвиџ“ нападе, и имали бисмо децу уверену да знање прави разлику!

Овако, привид стварности и даље је наша стварност!😦

Тест преузет са Зелене учионице, 26. 4. 2016. у 22:30 → pzi-srec5a1enje

И сви читају Ека и слушају Боувија…

Како гласи инструментал именице виљушка? ВИЉУШКОМ

Ко је написао Крваву бајку? ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Шта је родољубива песма? Песма у којој лирски субјект изражава љубав према домовини.

Наведи три дела Бранислава Нушића. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА, СУМЊИВО ЛИЦЕ, ХАЈДУЦИ.

Одлично, ово је знање које поседује ученик после завршеног обавезног осмогодишњег образовања у Србији. Онда исти тај ученик одлучи да потражи посао, јер сматра да је школовање губљење времена. Он већ зна да ради много тога. Најједноставније је, кажу му, потражити посао преко интернет огласа.

,,Аха, лепо…укуцам послови и…“ ПАП!

Преко продавца, оде у попуст за други производ, удес на путу за стадион, нови тарифни систем, биљка која лечи све болести… И тако, после два сата суфровања интернетом, безброј непотребних података преко којих није било могуће прелетети ,,јер – сад могу рећи – споро читам, опет дођох до класичног начина пријављивања на НСЗ. Али, муко моја! Зар оловка и папир нису иза мене?!“

НСЗ

– Молим Вас, попуните пријавни формулар!

,,Часком посла…“

Неколико минута касније

,,…мајку му, шта да пишем овде – интересовања? Све. Хоби – …па зар то није исто?! и ту ћу ставим Све. Познавање језика…А то је лако српски знам од рођења! Или се беше пише Српски? Србски?! грррррр!!!!!!

Ма знаш шта, ћу си нађем посо и без ови папири!“

Три дана касније

– Изволите господине, шеф ће вас сада примити!

,,Ау, где ли сам ово дошо. А, бре, брате, само конобар ћу будем, нећу ги оперишем мозак!“

– Добро дошли! Као што знате, имамо више кандидата са једнаком стручном спремом, али овај вид провере сасвим је уобичајена пракса. Кажите ми нешто о себи?

,,Уф, ово као да сам опет 5. разред!“ …

– Господине, хвала што сте се јавили, али већ сада могу рећи да ми желимо комуникативног кандидата. Верујемо да ћете ви исказати своје способности на неком адекватнијем месту. Желимо Вам много успеха у наредном покушају. И можда не би било лоше да потражите помоћ при попуњавању формулара неког ко познаје све падеже и ко је мало начитанији. Пријатан дан!

,,Види, мајку му, знам све падеже – номинатив: ко?шта? генитив – од кога? од чега? датив – према коме? према чему? …и сад ће он мени да каже да не знам падеже. Ма може он мало да иде у Топоници! И какву везу има читање са тражење посао?! Па, нећу ја д аим читам новине, ни причам бајке, кафу само да послужим!?

Овај мало дужи увод, сасвим добро указује на проблематику с којом се свакодневно срећу наставници српског језика, бар већина нас, која сматра да функционално знање није бубање година рођења писаца, нити наслова дела, ни дефиниција стилских средстава, а још мање правописних и граматичких правила и изузетака од правила.  Шта имам од користи ја као основношколски наставник што мој ученик уме да препозна падеже и њихова значења, ако напише реченицу и у њој падежна грешка карактеристична за беспадежно поднебље у коме живимо? Колико ми је важно да мој средњошколац зна шта је авангарда, и ко су њени представници, ако не схвата да је реч о антиратним правцима и новом виђењу света после рата? На крају, хоће ли им живот зависити од падежа, ликова и праваца?

Сасвим сигурно – живот неће, али квалитет живота и успешност и у послу готово 100% хоће!

Е, сад се већ смеје и она половина вас која је до сада негде хватала смисао написаног! Бићу можда успешнији инжењер, ако сам начитан? Не, бићеш 100% сигурно успешнији инжењер ако имаш богат фонд речи, комуникативан си, спреман за сарадњу и лако преносиш својим радницима оно што желиш. А комуникативност се стиче јавним говорењем, а да би могао да говориш, мораш имати богат фонд речи, а да би до њега дошао, мораш имати читалачку кондицију, тј. могућност да читаш са разумевањем и довољном брзином да ти за једну књигу не треба пола године!

Да се вратимо на почетак. Клинцима читамо бајке пред спавање једва чекајући да они сами почну читати. Онда се првачићи радују својим првим прочитаним књижицама. Затим још годину две као воле да читају, иако су игрице, серије и фарме много интересантније. А баш је видело како родитељи цело вече читају! Онда долази кобни 5. разред и време досадних школских лектира. Додуше, исте наслове читала је и моја баба, али ко ће па да мења програме сваких педесет година! А онда и ови наставници што притискају, као да је читање битно колико и нега зуба! Можеш мислити колко је то шунтаво! Наравно, спасићу ја свог наследника!

Онда се у ово језикомудрованије и нечиталачкоспасаваније укључују и родитељи углавном од 5. разреда творећи симбиотички организам са својим млађахним потомком у чијој се узајамности тачно зна ко шта ради – тата плаћа часове граматике за предстојећи тест, мама чита лектиру која се ради наредне недеље. Затим тата пише домаћи, а мама чита песмицу наглас како би породична узданица запамтила, издекламовала и на породична прса метнула једну петицу да јој се комшинице диве, а рођаци завиде!

А онда ако убеде свог наследника или своју принцезу да је диплома ипак битна, и крене дете у средњу школу, зар ће да дозволе да се дете мучи и чита?! И шта та замишља па тражи да се купе читанке?! Нисам ја бунике кео, па ћу детету за школу књиге да купујем кад му је нови мобилни потребнији. Где сви да имају, а моје дете да нема, читанке ионако ником не требају!

И тако дођосмо до оног малог народа који се дичи највећим сајмом књига у окружењу, а књиге носи као модни детаљ. И сви читају Ека и слушају Боувија…

преузимање