Верујем да се и вама дешава да кад пишете честитке имате недоумицу да ли се име празника пише великим или малим словом. Проблем настаје због тога што се у последњих неколико година у теолошким и верско-научним текстовима јавља нетачно написан придев Божји и Господњи (пишу се малим словом), па отуда и Светосавска прослава и Новогодишњи празници.
Правопис Матице српске прописује:
59. Великим словом пишу се имена празника; код вишечланих само прва реч велика а осталих само ако су властита имена:
Божић, Ускрс, Духови, Бајрам, Свети Сава, Огњена Марија, Дан државности…
69. Великим словом пишу се присвојни придеви од властитих имена на -ов/-ев и -ин:
Марков, Његошев, Зоранов, Звездин…
Придеви изведени осталим суфиксима, пишу се малим словом:
вуковски (језик), српски, божји, господњи, божићни, новогодишњи, ускршњи…
Српски лако 
Pravopisno mi je sve jasno ali se pitam, zar nije logičnije pisati „Srećni božićni i novogodišnji praznici“, dakle, prvo navesti Božiš, pa Novu godinu jer je Božić pre Nove godine, bilo da je reč o pravoslavnom, bilo o katoličkom prazniku?!
Нисам размишљала о томе, али наравно да може и тако. 🙂
Нисам мислила о томе, није погрешан ни такав распоред, наравно! 🙂